RESOLUTION (2012)

 *** 

 3+ 

            Ovo na prvi pogled ne izgleda kao potencijalni hit: vizuelnost je osrednja, mrljavo-realistična (samo prirodno svetlo, ništa fensi reflektori i sočiva, ništa video-spot estetika), što je tim gore ako vidimo da se 4/5 filma dešava u jednoj prozaičnoj kolibi bez ikakvog eye candyja; glavni junaci su srednjaci ne naročito simpatičnih fizionomija a još manje karaktera, a tematika je pomalo opskurna i vodi ka ezoteričnom završetku (if at all). Čak i poster je loš. Daleko gori filmovi imali su izvanredne postere. A opet, kad se sve sabere, RESOLUTION je jedan od ubedljivo najboljih novih horora koje videh od početka godine.

            Kako to? Deluje jednostavno, ali stvarno deluje: jer, kad imaš magiju, onda sve ide samo od sebe; kad je nemaš, onda se oteže i kilavi i napreže i gnjavi na mišiće, ali silom ne vredi. Magija koja je ovde na delu zove se: odlični glumci, živi likovi, sočni i ubedljivi dijalozi i – nećete verovati – motivacija i ponašanje likova zasnovani na psihologiji, logici, zdravom razumu, kontekstu i uopšte onome kako se živi ljudi inače ponašaju!

            Zvuči zapanjujuće, zar ne? U 99,7% novih američkih horora zaplet je omogućen isključivo time što su glavni junaci IDIOTI koji se ponašaju kao MORONI i ništa im se zapravo ne bi desilo, ili barem horora ne bi bilo, da su ispali malo manji IMBECILI i da su uradili ono što im svako iz publike uzvikuje, umesto onoga, RETARDIRANOG, što im je lenji scenarista zamislio i napisao da govore i rade.  

Kakvo je samo osveženje, kakvo okrepljenje, kakav nalet svežeg vazduha i čiste izvorske vode kad naiđete na film kao što je RESOLUTION, u kome 3-D likovi govore i ponašaju se kao 3-D likovi, kao živi ljudi, a gde im, opet, ni sav zdrav razum i dobre namere i logika i sve ostalo na kraju opet NE pomognu baš mnogo pred naletima ludila koje ih spopada.

            Ukratko: Majk je sveže priženjen čovek koji dobije video na kome je njegov najbolji prijatelj, inače dugogodišnji ovisnik, prikazan kao samouništiteljski razvaljen dok se ludira i glupira negde u divljini. Shvativši to kao poziv upomoć (mada se kasnije ispostavi da te snimke ovaj nije poslao; nije ni znao da postoje), reši da ode u kućicu koju je ovaj iznajmio u indijanskom rezervatu, da ga doslovno veže lisicama za zid i spasi mu život primenom terapije poznate kao "ladna ćurka", tj. nedelja dana bez miligrama droge, skidanje "na suvo", umri ili ostavi.  

Jedini problem: kad krene "terapija", počnu da nailaze na fotke, gramofonske ploče, slajdove, vhs-kasete i digitalne snimke uznemirujućeg sadržaja (ništa eksplicitno gadno, ali to što se vidi uglavnom je uvrnuto, nadrealno i zabrinjavajuće). Iz svih njih ispada da ih neko, možda, posmatra i snima dok ne slute; da čudne energije vladaju tim mestom; da se tu prostor i vreme drugačije ponašaju; a kad počnu da dobijaju snimke iz budućnosti (nimalo vesele), e tu đavo odnese šalu, i počne borba protiv zacrtane (?) sudbine, kako ono sa snimaka ne bi postalo stvarnost! Ali, ima li beganja?

Nisam baš neki ljubitelj formule "manje = više", ne zato što je ona pogrešna po sebi, nego zato što je toliko zajebano odraditi je kako valja da 96,3% naslova koji uopšte pokušaju da je realizuju na kraju ispadnu samo – isprazne smaračine u kojima se ništa ne dešava. Zbog toga je formula "više = više" bolja iz razloga čiste statistike jer, čak i ako film ne uspe, ipak od svih tih pokušaja u pravcu "više" barem neki neće da ispadne ćorak, pa tako dobijemo bar NEŠTO. E, ali zato je postignuće RESOLUTIONA veće, jer definitivno se radi o jednom od najuspelijih (manjinskih) predstavnika horora koji dokazuju da "less is more", bar ponekad, MOŽE da bude formula za uspeh.

            RESOLUTION uspeva da bude jeziv maltene bez ijedne klasične horor scene: bez pipkanja u mraku, bez dosadnih "Hello, anybody there?", bez naglog iskakanja mačaka i puštanja golubova i sličnih jeftinih fazona. I nema skoro nimalo krvi. A opet, film uspeva da bude prožet zlokobnošću i pretnjom, jezivim slutnjama, misterijom (tim davno zaboravljenim činiocem USA horora!) – i najređim od svih kvaliteta: uspeva da vas zainteresuje, da vas bude briga za te likove, da vas involvira u situaciju i sudbu dvojice protagonista. Takođe je blaženo lišen na silu ubačenih "dama u nevolji" ili pak obaveznih romantično-ljubavnih zamešateljstava. Ovo je jedan čist buddy film; i jedan od najboljih od te sorte, vaistinu.

     Uostalom, šta reći, koju posluku porati, kad je jedna od najjezivijih u filmu zapravo scena RAZGOVORA – kada glavni lik dospe do prikolice nekog Francuza, antropologa i čudaka koji je došao u Ameriku da proučava indijanske narodne umotvorine, pa ostao tu, i onda ovaj creepy lik (izgorelog lica – reklo bi se, zaistinski, a ne šminkom-maskom) krene da raspreda o tome kako je dospeo tu, i kakve sile tu vladaju, uključujući i opskurna naklapanja o stvarnosti, univerzumu i svemu ostalom (uz malu pomoć ogledala, radi demonstracije). 

            Umesto da se, kao u 98,75% novih američkih horora "zabavljate" pitanjima tipa "koga li će sledećeg, i kako, da ubiju?" ili "kako li su ovo snimili? mora da je cgi" ili "na koji me video spot podseća ovaj kadar i ovo svetlo?" ili pak "na koji film/podžanr je ovo aluzija? odakle ovaj citat? gde sam već video ovaj prizor ili scenu?" ovde ćete biti zabavljeni pitanjima "šta se ovde, dođavola, dešava" i "kako li će ovi naši iz ovoga da se izvuku, sto mu muka?"

            Zbog tih retkih kvaliteta, ni ja neću da spojlujem – uostalom, višeznačni naslov odnosi se, pored ostalog, upravo na ljudsku prirodnu potrebu za rezolucijom, u smislu svršetka, okončanja, ali takvog koje je logično, smisleno, koje vezuje mašnicu na priču i pruža nekakav osećaj kraja, ili, što bi rek'o naš narod "closure".  Ali, nije li "smislen kraj" samo još jedna fikcija koju smo projektovali na haos u kome obitavamo, ne bi li nam egzistencija bila malo lakša? (SPOJLER: naravno!)

Neće svi biti prezadovoljni okončanjem ovog filma – a iskreno, nisam ni ja baš sasvim, mada sam slutio nešto u tom stilu. No, ne mogu reći ni da sam razočaran ili naročito nezadovoljan. Možda je moglo malo bolje, ali… prihvatam ga. Ako ništa drugo, bar će vas ova REZOLUCIJA navesti na razmišljanje, diskusiju (ako ga gledate u društvu) i još jedno gledanje. Sva sreća pa je film više nego dovoljno dobar, zabavan, duhovit, jeziv, tajanstven i odlično odglumljen (baš bih voleo da vidim koji će glumac ovom Viniju Kuranu, koji igra adikta, idućeg januara da preotme Zlatnog Ghoula za mušku ulogu!), pa zbog svega toga pomisao na još jedno gledanje uopšte ne zvuči kao loša ideja.

RESOLUTION nije samo jedan od najuspelije jezivih novih horora; on je, takođe, i jedan od najduhovitijih: smejao sam se ovde više i dublje i slađe, iz stomaka, mnogo češće nego u bilo kom recentnom patetičnom pokušaju horor-komendije (a la COCKNEYS VS ZOMBIES i sl.), a pritom humor sve vreme proističe iz karaktera i odnosa, i nije zasnovan na gegovima i "vickastim" one-linerima. Najzad, ovo je i jedan od najhumanijih (!) horora u poslednje vreme: uz sve dosetke i gimike i fore i fazone on ne gubi iz vida svoje ljudske likove, i njima se pametno bavi sve do same rezolucije. 

Ali, pre nego što počnete da bljujete na samu reč "humano", žurim da dodam da je RESOLUTION takođe jedan od najmračnijih novih američkih horora, i to NE u površnom, mehaničkom smislu na koji to skoro svi ostali pokušavaju da budu (npr. "bu-huu, glavni junak stradao na kraju" – iz'em ti pesimizam!) nego u dubinskom, psihološkom, pa i u antropološkom smislu. Prosto, crnilo ove situacije sa narko-ovisnikom i njegovim sjebanim životom NIJE samo plitki alibi da se zaplet gura dalje pre nego što ovo bude gurnuto pod tepih (kao što to, recimo, biva s tretmanom narkomanije u rimejku EVIL DEAD). Ni na koji način taj očaj i propast nisu razvodnjeni ili "kao na filmu" ulepšani i umanjeni nekim lakim, jeftinim vađenjem: zapravo, ovi likovi i ova drama dovoljno su zabavni da bi film bio zanimljiv i kad ne bi bilo ikakvih horor dešavanja. Za koliko horora to možete da kažete, novih ili starih, a?

Zbog svog respekta prema svojim likovima (i prema gledaocima!), RESOLUTION i od mene ima respect, i pečat preporuke!