Prirediti NEKRONOMIKON

            Šta uopšte znači prirediti jednu knjižurinu kao što je NEKRONOMIKON? Možda neko misli da to znači „samo“ izabrati tamo neke priče, skockati sadržaj. Naravno da već i to nije lako, jer treba od nekih 60-ak Lavkraftovih priča odabrati naj-naj-naj-25 koje mogu stati u knjigu razumne veličine i čitljivosti.  

Naravno, ko više voli knjige NErazumne veličine, praktično NEčitljive, može sebi kupiti „Nekronomikon“ na 1000 strana tanušnog, skoro-providnog papira i sa sićušnim mikro-fontom, pa neka tamo čita SVE od Lavkrafta na jednom mestu – istina, bez ikakvih pratećih uvoda, pogovora, fusnota, napomena... Pa još sve to na engleskom, koji može prosečnom čitaocu biti zaguljen, jer HPL ipak nije neko ko se, kao „tatica King“, obraća svakom radniku na pumpi ili kasirki u marketu, pa njegov vokabular ume da bude potežak i domaćem (angloameričkom) čitaocu, a kamoli nekom Srbinu koji Engleski nešto malo natuca što mu zaostalo iz škole, a više iz filmova koje je bez prevoda gledao skinute sa neta...

            U svakom slučaju, u jednom prilično uravnoteženom opusu kao što je Lavkraftov, bez mnogo drastičnih padova i slabunjavosti, već i zadatak biranja najboljih među odličnima nije lak. Ali je, svejedno, zapravo to bio najlakši deo celog ovog posla.

            Bez okolišanja, odmah ću reći: najveći problem u ovoj knjizi bio je postići kvalitet prevoda koji će biti na takvom nivou da najadekvatnije srpskom čitaocu prenese duh originala, odnosno izvornih Lavkraftovih složenih i aluzivnih rečenica i gustih, atmosferičnih pasusa gde samo jedna pogrešna reč remeti ne „samo“ značenje nego, još gore, i učinak. A Lavkraft je bio i pesnik, i veliki Poov učenik, i bez obzira što je imao svoje trenutke nedovoljne samokontrole u upotrebi određenih epiteta, zapravo je češće nego što mu njegovi protivnici žele priznati bio izuzetno pažljiv i uspešan u sklapanju najprikladnijih mogućih reči i rečenica za građenje najpoželjnijeg učinka.

            Uostalom, o problematici prevođenja Lavkrafta već sam pisao OVDE: Gul, Izvanaš, Crnčuga i OVDE: SELJACI! – pretežno sa primerima iz ABN-ovih prevoda. Potonji su, zapravo, sasvim korektni jednom kad prođu kroz gusto horor rešeto i očiste se od njegove potpune operisanosti od smisla za horor i osećaja za potreban ugođaj, značenje i aluzivnost koje horor diskurs sa sobom nosi i zahteva.

            Avaj, ABN nije jedini, pa ni najveći „grešnik“ po pitanju prevođenja Lavkrafta. Na moje iznenađenje, problematičan posao obavili su svojevremeno i neki mlađi, hororu naklonjeniji prevodioci i pisci. Njihove radove popravljao sam, koliko sam vremena imao, još u vreme I i II izdanja – nažalost, magistarski i doktorski rad jeli su mi, tada, previše vremena da bih išao rečenicu po rečenicu i upoređivao te prevode sa originalom. To sam u potpunosti mogao da učinim tek ovog puta, u prethodnim mesecima, spremajući III izdanje, sad dok blaženo čamim na Birou, bez ikakvih mentora za vratom, i zaprepastio se otkrivši nove i nove promašaje – tako da sam, na kraju, odlučio da neke priče iz ranijih izdanja NEKRONOMIKONA sam prevedem, iznova, od nule, umesto da po ko zna koji put popravljam i menjam tuđe tekstove, samo da bi ovi i dalje zadržali imena i autorstvo izvornih prevodilaca.

            Jedan od njih je, ovih dana, na jednom forumu, čak kritikovao moju blagu promenu naslova priče koju je on prevodio, tvrdeći da je moja verzija jezički nepropisna. Kada mu je od strane jednog vrsnog lingviste i angliste ukazano da njegova tvrdnja, naprosto, nije tačna, on je sve sveo na sopstveni „sviđizam“; kao, ne sviđa mu se. Ali, kako on reče, sve to njegovo (uključujući sumnje - da li sam preveo iznova ili uzeo njegovo pa promenio i pretvorio u svoje) bilo je „dobronamerno“.

            Evo i ja, zato, sasvim dobronamerno, bez pominjanja ičijeg imena ili želje za šejmingom (shaming) ma kojeg pojedinca, reših da sada sa vama podelim NEKE od ispravki koje sam svojevremeno načinio u prevodima Lavkraftovih priča i eseja tog istog (neimenovanog!) prevodioca. Kažem „neke“ ispravke, zato što nisam vodio evidenciju o svim popravkama od samog početka mog rada na njegovim tekstovima, nego tek kad su se nagomilale toliko da je to počelo da me nervira.  

Dakle, ovo dole navodim isključivo u naučne (i blago zabavljačke?) svrhe, da biste shvatili koliko sve i kakvog vama nevidljivog i neviđenog posla ima iza kulisa, u priređivanju jedne ovakve knjige, odnosno koliko pažnje, znanja i posvećenosti je uloženo da se Lavkraftove reči najtačnije i najefektnije na srpski prenesu. A sve to nasuprot nekima koji samo angažuju trećerazrednog prevodioca i njegov rad bez ikakve provere i popravke objave (Tabernakl i Tika Jovanović) ili, još gore, ukradu hrvatski prevod i samo ga „posrbe“, pa čak i to urade traljavo (Čoban Knežević).  

            Znači, sada ću navesti originalne Lavkraftove fraze i rečenice koji su se pre više godina našli izgubljeni u prevodu (ne)pomenutog prevodioca, ali su na sreću bili primećeni i popravljeni od strane urednika (yours truly), tako da ništa od ovih nebuloza nećete videti u ULTIMATIVNOM IZDANJU NEKRONOMIKONA:

Only the human scenes and characters must have human qualities.

= Samo ljudska čula i crte moraju da imaju ljudske osobine.

(Treba: ...prizori i likovi...)

...react to it with adequate emotions.

= reaguju sa očiglednim emocijama.

(Treba: ...sa prikladnim emocijama.)

...with all the care & verisimilitude of an actual hoax

= svom veštinom i višestranošću prave obmane

(Treba: ...verodostojnošću, ili ubedljivošću...)

...was a wholly superficial rationalisation

= potpuno površna motivacija

(Treba: ...racionalizacija, ili opravdavanje)

My own temperament, I should say, is one of scientific indifferentism

= Trebalo bi da napomenem da sam ja po naravi indiferentan prema nauci

(Treba: Trebalo bi da napomenem da ja gajim temperament naučnog indiferentizma...)

Ovde se radi o specifičnom elementu HPL-ovog svetonazora; naučni indiferentizam nikako ne znači indiferentnost prema nauci – što bi svako ko je upoznat sa HPL-ovim nazorima morao znati.

Though working independently of the Surrealists,

= Nezavisno radeći sa nadrealistima,

(Treba: ...radeći nezavisno od nadrealista)

=Dokaz u pudingu

(Treba: ...Rog ne laže)

the adverse criticisms

razne kritike

(Treba: negativne kritike)

a background of literalism.

= književnu podlogu

(Treba: pozadinu doslovnosti)

I do not tag my tales with copy-book morals

= ne opterećujem svoje priče kopiranim moralom

(Treba: udžbeničkim moralom)

the eternal in the ephemeral

= večno u bestelesnom

(Treba: u prolaznom, efemernom...)

Like the late Mr. Wilde, “I live in terror of not being misunderstood.”

= Kao pokojni gospodin Vajld, „živim u strahu da me neće razumeti“.

(Treba: „živim u strahu da neću biti pogrešno shvaćen.“)

Gore je jedan tipičan Vajldov vickasti paradoks neshvaćen i srozan na prostodušnu suprotnost.

...the world is indeed comic, but the joke is on mankind

= da je svet zaista smešan, ali da se smeje ljudskome rodu

(Treba: ...ali šala je na račun ljudskog roda)

...trace of “wholesomeness” lacking in the products of my riper years.

= traga „celovitosti“, čega nema u delima nastalim u mojim zrelijim godinama

(Treba: traga „dobrog ukusa“...)

...horned waning moon

= rogati mesec u uštapu

(Treba: mesec u poslednjoj četvrti)

Inače, ovaj prevodilac obožava reč „uštap“ i koristi je za svaku bogovetnu Mesečevu menu, uglavnom pogrešno, pa tako i za Lavkraftov česti „gibbous Moon“...

...watched the troubled sand

=motrio na namučeni pesak

(Treba: pomereni pesak)

It is only in the terrible phantasms of drugs or delirium that any other man can have such a descent as mine.

Taj silazak može se zamisliti samo pomoću droga ili u derilijumu.

(Treba: Jedino u užasnim prikazanjima droga ili delirijuma iko drugi može da doživi takvu propast poput moje.)

Nije shvaćeno ni kakav „silazak“ se opisuje, niti je preneta sasvim osobena Lavkraftova frazeologija, dakle, ni slovo ni duh ni značenje nisu preneti.

The unreverberate blackness of the abyss.

= Nepromenljivo crnilo bezdana

(Treba: Neodjekujuće crnilo)

were oblong and horizontal

= bile su ovalne i vodoravne

(Treba: duguljaste)

went out on the moor and burned himself

= otišao na pristanište i spalio se

(Treba: otišao u močvarište...)

...whether to call them steps or mere footholds in a precipitous descent.

= da li da ih zovem stepenicama, ili hvatovima za ruke u okomitom spustu.

(Treba: stepenicama, ili pukim uporištima za stopala...)

            Pomenutom „okomitom“ spustu (umesto srpski rečeno – vertikalnom) treba dodati i druge učestale kroatizme izbačene iz prevoda istog ovog prevodioca, kao što su „dapače“ i „učinkovito“, zatim greške iz nepismenosti ili nepažnje kao što su „mnogo brojnih“, „devetnaesto vekovnoj“, „blasvemičnih“, neudubljenosti – „Alahazred“ i prosto elementarne književmo-teorijske neupućenosti: „romanticizam“ umesto romantizam, a „fikcija“ tamo gde je tačnije i prikladnije reći – proza. I sve to (i još mnogo više što nisam zabeležio smesta) na samo nekih pedesetak kartica prevoda...

            E, i onda taj isti prevodilac „dobronamerno“ kritikuje moj naslov (sasvim ispravan; i pravopisno i stilski je tačan i veran duhu izvornog naslova) – i još se čudi zašto sam „njegovu“ priču iznova sam preveo, umesto da ponovo stavim ovo njegovo!

            Ali dobro, nema veze; toliko o tome. Mislim da su gorenavedeni primeri više nego slikoviti i rečiti sami po sebi i da im ne treba dalje obrazlaganje.

            * * *

            Ali ni to nije sve!

            Nisu prevodioci jedini koji brljaju; to umeju da urade i loši lektori. Recimo, tek sređujući tekstove za ULTIMATIVNI NEKRONOMIKON primetio sam da mi je nesrećna lektorka još na I izdanju – bez pitanja – oskrnavila prevod priče „Gonič“, za koju sam, da nevolja bude veća, intimno vezan jer to je bio moj prvi prevod Lavkrafta na srpski, koji sam uradio kad sam imao 22 godine, i koji je u mojoj, odličnoj, nedirnutoj verziji, izašao prvo u Emitoru a onda i u Znaku sagite br. 5, samo da bi ga tamo neka neostvarena spisateljica dočekala na pragu prvog NEKRONOMIKONA i osakatila.

            Naime, priča spada u najžešću „pulp“ fazu HPL opusa, kada je bio pod snažnim i eksplicitnim uticajem Poa, i pisana je u poovskom „zadihanom“ prvom licu (kao npr. u „Berenisi“ ili „Izdajničkom srcu“). Dakle, narator je uzbuđen, govori napadno melodramatičnim glasom, što se vidi u njegovim isprekidanim i nagomilanim rečenicama podeljenim crticama a ne tačkama. Lektorka je, školski, udžbenički, odlikaški, ali sasvim ćoravo za smisao i duh dela, uzela pa „popravljala“ te rečenice tako što je umesto crtica ubacivala zareze, pa i tačke tamo gde joj se činilo da je previše misli ili tvrdnji natrpano u jednu rečenicu. Tamo gde Lavkraft (i ja kao prevodilac) iskazuje uzbuđenje, melodramu, snažnu emociju, lektorka svojom intervencijom tekst svodi na ravan, razuman, smiren, razložno izložen tekst kao da ga čita spiker TV dnevnika a ne čovek na ivici samoubistva!  

Evo par primera.

Ghoul:

Kipovi i slike stajahu tamo - sve sa paklenim prizorima - i neke od njih smo Sen-Džon i ja uradili.

Lektorka:

Kipovi i slike su stajali tamo, predstavljajući prizore pakla, a neke od njih smo Sen-Džon i ja sami uradili.

Ghoul:

Prisećam se tog prizora u ovim poslednjim trenucima - bledog jesenjeg meseca nad grobovima kako baca duge i stravične senke; grotesknog drveća što mlitavo visi da bi se srelo sa zapuštenom travom i spomenicima što se rone; brojnih legija čudno kolosalnih slepih miševa koji su leteli naspram meseca; pradrevne crkve obrasle puzavicama, kako ogromnim sablasnim prstom pokazuje u olovno nebo, svetlucavih insekata koji su plesali poput plamenih iskri pod tisama u udaljenom uglu; zadaha blata, vegetacije i drugih, teže odredljivih stvari koje su se blago stapale u noćnom vetru sa dalekih močvara i mora; i, što je najgore od svega, udaljenog, dubokog zavijanja nekog džinovskog psa koga nismo mogli da vidimo niti tačno da odredimo gde je.

Lektorka:

Prisećam se i brojnih legija čudno ogromnih slepih miševa, koji su leteli spram meseca, pradrevne crkve obrasle puzavicama koja ogromnim sablasnim prstom upire u olovno nebo, svetlucavih insekata koji su plesali poput plamenih iskri pod tisama u udaljenom uglu, sećam se zadaha blata, vegetacije i drugih, manje određenih stvari koje su se blago stapale u noćnom vetru sa dalekih močvara i mora i, što je najgore od svega, sećam se udaljenog, dubokog zavijanja nekog džinovskog psa koga nismo mogli da vidimo, niti tačno da odredimo gde je.

            I sve tako, u tom stilu.

            I zato, velim, tek u III, ultimativnom izdanju - pažljivo pregledanom, prevedenom i lektorisanom – čitaćete Lavkrafta onako kako treba i kako on zaslužuje.

            Pretplata je u toku, a svi detalji o tom izdanju nalaze se OVDE.