Odavno nisam ovde pisao o novim horor filmovima. Glavni razlog za to je što sam imao preča posla (PROKLETIJE, Orfelin, Rue Morgue…). Ipak, jednako važan razlog je taj što, prosto, nisam video ništa naročito vredno da se analizira, bilo da se pohvalno vozdiže, bilo da se negativno secira i u zemlju stapkava. Ipak, for the record, evo kratkih osvrta na stvari kojima sam u prethodnim mesecima odmarao mozak… Neke od njih nisu sasvim negledljive.
WRONG TURN, 2021
** 2+
Iako vrlo hvaljen, za moj groš ovo je promašen pokušaj reimaginacije jednog solidnog hororčića u – nešto što uopšte nije horor. Početak, koji manje-više liči na uzor još pomalo i valja: ali jednom kad se dospe u tu paralelnu komunu u šumu, to je žali bože vremena i truda: glupo, neubedljivo, nelogično, i nimalo uzbudljivo.
THE RECKONING, 2020
*(*) 2-
Nil Maršal (DESCENT!) nastavlja da silazi i tone, nastavlja svoj descent od nekad zanimljivog i vrednog u sramotno slabog reditelja. Ovaj pokušaj da se napravi nekakav angažovani filmić o progonu 'veštica' prosto pršti od opštih mesta, klišea, trećerazrednih likova i dijaloga i situacija snimljenih sa ubeđenošću da se pravi teška drama a ne poor man’s MARK OF THE DEVIL, a u sveopštem krindžu posebno mesto rezervisano je za glavnu odgovornu za ovu propast, Maršalovu manekenku od ženice koja iz petnih žila pokušava da glumata, ali ne ide: bolje nek snima reklame za kozmetiku i paste za zube, jer sve na njoj i oko nje vrišti do neba: FEJK!
THE TOLL, 2020
**(*) 3-
Veoma volim filmove o ljudima koji putuju kolima kroz neku pustoš, pa ih zadesi neki horor, bilo iznutra jer je jedan od njih ludak (HITCHER), bilo spolja, jer ih nešto (DEAD END) ili neko (IN FEAR) spopada i sreću im kvari. Ovaj ne doseže baš do nivoa pomenutih, ali nije negledljiv ako ste tolerantni prema slabašnoj završnici.
IN THE EARTH, 2021
**(*) 3-
Ben Vitli (KILL LIST) po ko zna koji put sjebava odličnu ideju i od nje pravi samo poludupast film o nejasnim paganskim silama, oko jednog svetog kamena usred šume i psihodeličnim dejstvima na grupicu izrazito nezanimljivih i iritantnih likova koji se, kao i reditelj, gube i gube i gube i nikako da nađu pravi put.
ARMY OF THE DEAD, 2021
*(*) 2-
Nepodnošljivo vulgaran film: ciljna grupa ovog đubreta mora da su dizelaši i njima sličan polusvet, jer ko bi uopšte i zašto gledao ovu gomilu copina i mrcina kojima je, u svetu preplavljenom zombijima, i dalje 'zinulo dupe za pare'?! I sad treba da se uzbuđavam i potresam i nokte da si grizem u saspensu dok se vucaraju po ruševinama Las Vegasa (mesta koje oličava sve što mrzim na ovome svetu) da bi orobili nekakav sef sa milionima? Što rekla ona Nišlijka koju su reporteri savatali na mostu: 'I za to me mnogo zabole patka!'
Jeste, ima nešto malo ok maski i krvopljusa, lepih za oko, a retko se viđaju pravljeni sa ovolikim parama – mada, čak i to je pretežno rađeno u kompjuteru, pa zato ne očekujte DAY OF THE DEAD orgiju praktično-mesnatog krvopljusa.
Zapravo, već uvodna špica jasno najavljuje šta da očekujete od ove orgije vulgarnog razmišljanja i vulgarnog filmmejkinga – uz odurnu himnu materijalizmu i parama, 'viva las vegas', ide čitav niz 'wow, dude, that was COOL' čerečenja i sakaćenja (ponavljam, uz obilatu CGI izvedbu) koja može da se svidi samo retardima kojima su video igrice sa zombi pucačinama odavno pojele to malo mozgova.
THE CONJURING: THE DEVIL MADE ME DO IT, 2021
** 2-
'Move along – nothing to see here'. Sve što nije valjalo u prva dva dela (i sajd-projektima), ne valja ni ovde, samo što je zaplet još nezanimljiviji i lišen je ikakve memorabilne horor scene ili set-pisa. Sivo, šućmurasto i instant-zaboravljivo.
HOMUNCULUS, 2021
** 2
Ako ste gladni japanskog ludila možda ćete se, kao ja, upecati na zanimljiv početak (udicu) ovog filma – mladi ludi naučnik ubedi nekakvog službenika da mu izbuši rupu u lobanji i omogući mu time nekakve nove moći – ali, iako ovde IMA ludila koje, ako ništa drugo, ne liči na uobičajena američka 'horor' sranja, to ludilo je sve manje smisleno i zanimljivo kako film odmiče, i već oko prve trećine se svede na test izdržljivosti. Ili optimizma.
CENSOR, 2021
**(*) 2+
Ovo je moglo i moralo biti bolje, pametnije, dublje od prvoloptaške pričice o sjebanoj ženici-cenzorki (mesto: Engleska, vreme: 'video nastie' era, rane 1980-te) koja od previše odgledanih horora (za posao!) odlepi i na kraju završi u jednom od filmova koje je dotle sekla. Previše sporo, uneventful, jedva gledljivo - ako ste baš baš očajni.
BREEDER, 2020
** 2+
Još jedan torture porn, s tom promenom što je danski, a ne američki, i što je snimljen u onom njihovom kvazidokumentarističkom stilu. Za sadiste ima nešto mesa (iživljavanja nad ženama u kavezima), ali ako hoćete nešto više – tog višeg 'mesa' nema.
CASTLE FREAK, 2020
**(*) 3-
Glupo, ali zabavno! Grupica debila dođe u nekakav stari zamak u Albaniji (!), gde ih spopada ženska nakaza. Ima tu simpatičnog neukusa i gadosti, nije loše slikano, maske su više nego ok, a ovo je čak dobilo i ZLATNI GHOUL ZA NAJBOLJU HOROR EKSPLOATACIJU. Znači, uz pivce i eventualno dobro društvo može se overiti.
THE POND, 2021
* 1+
Od reditelja takvih klasika kao što su MI NISMO ANĐELI 3 i O BUBICAMA I HEROJIMA dolazi, sasvim predvidivo, još jedan TURD.
Ovo je toliko sporo, nezanimljivo, razbrbljano, a umišljeno da je ne znam koliko creepy da čovek ne može da ne oseti transfer blama zbog toga šta gleda (deca sa papirnim kesama na glavama! brrr!) i zbog svesti da je OVO sad, nekim čudom, dostupno čak i stranim gledaocima.
GAIA, 2021
**(*) 3-
Mnogo sam očekivao od ovoga, ali ipak ispade skoro pa ćorak. Odlična fotografija, zanimljive šumske lokacije, potentna premisa o vegetaciji koja je življa i svesnija nego što mislimo – ali se preveliki akcenat stavi na spanđavanje izgubljene ekološkinje sa mlađim od dvojice braće koji žive u kolibi u šumi i na posledični razdor među njima (ona bi šumskog dečka da vodi u grad, a bradati stariji bata je za to da se ostane u šumi, sa šumskom majkom). Previše tupljavine i plitkoće, tek sporadično oživljeno lepim prizorima i odličnim efektima maske – tu su neke čovek-kupus kreature, i hiperbrza-hiperbujna dejstva pečuraka koje rastu iz još živih ljudi. Dakle, ima se šta videti, ali priča je – meh.
OXYGEN, 2021
**(*) 3-
SF-triler A. Aže – više nego kompetentno muze svoju svedenu premisu: žena zarobljena u nekakvoj automatizovanoj kapsuli pokušava da se izbori sa tehnologijom koja hoće da je eutanazira. Prilično je to ok u prve 2/3, ali kad se iz kapsule ode u širu sliku, kad vidimo gde je ona i šta i kako, to osetno pada. Ipak, gledljivo.
THE DJINN, 2021
*(*) 2-
Nemi dečak sam kod kuće prizove đina, a vajni demon se sat vremena lomata s detetom po kući a ne može da mu doaka, čak ni kad krene da ga tizuje uzimajući oblik njegove mrtve majke… Vrlo sporo i jeftino – ceo ’film’: jedan dečak, jedna kuća, jadni efekti. Dečak nije loš glumac, baš se potrudio, možda i ispadne nešto od njega, ali materijal je sranje.
THE BOY BEHIND THE DOOR, 2020
** 2
Iako uvek proverim ko je radio neki film, ovde mi je promaklo da ovo dolazi od dvojice tvoraca ĐINA! Svideo mi se trejler, vidim ne izgleda loše, kad ono… scenario je toliko glup da se ne zna da li ima više RUPA u njemu (nelogičnosti, nemotivisanosti), ili ima više IRITIRAJUĆE GLUPIH POSTUPAKA likova (ono kad žrtva onesposobi ubicu, ali ga samo jednom čukne u glavu, ošamuti, a ne uzme mu ni sekiru iz šake, nego odmah beži – a ovaj, naravno, smesta ustane i krene s onom šjekirom…).
Sličan koncept kao u ĐINU: 1 dečak (dvojica su oteta, ali onaj drugi je zaključan u sobi, ne vidimo ga – btw to je isti glumac kao u ĐINU), 1 kuća, sat vremena iživljavanja nad njime. Skoro da čovek pomisli da je ovo Viktor Salva pravio…
RED SCREENING, 2020
**(*) 3-
Vrlo solidan španski old-school slešer koji se ceo dešava u bioskopu, za vreme projekcije horor filma – priziva sećanje na ANGUISH (španski klasik kojem odaje omaž kroz motiv vađenja očiju), pa čak i na DEMONE (mada nije ni blizu tako zabavan – ali, šta pa jeste?). Fina kamera, korektno izvedeno, na ovu sušu može da nakratko osveži.
POST MORTEM, 2021
*** 3
Izvanredno napravljen mađarski (!) horor o fotografu koji, posle I sv. rata, ode u jedno selo da slika pomrle od španskog gripa, ali mrtvi nisu sasvim mrtvi. Ima tu neverovatno dobrih set pisova, efekata, strave, mooda, ima neviđenih prizora vezanih za dejstvo nevidljivih sila koje bacaju unaokolo (još uvek) žive ljude, itd, ali pred kraj se reditelj malo zanese sa (vizuelno fascinantnim) scenama ljudi koji lebde visoko u vazduhu, skakuću po krovovima itsl, a i razrešenje misterije je izrazito glupo i bezveznjačko ako se ima na umu šta je sve ovome prethodilo. Da je ovo imalo pametniji, bolji, jači kraj, odnosno osmišljenost (zadnjih 20ak minuta), moglo je lako dobiti i veću ocenu.
PS: Ovo sam gledao na Grosmanu: trenutno ga ne vidim na netu.
TEDDY
** 2
Jebote – 20 godina posle GINGER SNAPS neko (ovog puta u Belgiji) opet uzme da radi ’coming of age’ vukodlačenje, samo ovog puta sa mladićem umesto sa curama – i OVO mlako govance je najbolje što od te već izmužene premise ume da izmuze? Fuuuck! Lejm je glavni lik, lejm je ’očuđenje’ njegove okoline kroz niz sitno-luckastih (ali nedovoljno da bi bili zanimljivi) kvazirealističnih malo-misto likova, a od toga što mu se dešava nakon što ga ujede neka vuko-zverka u šumi (offscreen!) skoro NIŠTA nije niti urađeno konotativno, niti je prikazano da bar za oko ima šta. Kraj je naročito debilan – em je narativno i psihološki neopravdan taj mega-masakr koji naš Tedi počini na maturskoj večeri, em je filmski glupo što je to ’učinjeno’ – offscreen! Pa jebi se, reditelju, onda snimaj radio-drame, a ne filmove!
PS: Ovo sam gledao na Grosmanu: ubrzo zatim je procurio.
JOHN AND THE HOLE, 2021
**(*) 2+/3-
Ovo je nešto kao ’artističkiji’ bućkuriš filmova WE NEED TO TALK ABOUT KEVIN i BENNY’S VIDEO: jedan klinja koji ’ima sve’, živi u bogatoj kući u šumi (podseća pomalo na onu u GOODNIGHT MOMMY), opsednut je video igricama, i naprasno reši da (logistički neubedljivo!) drogira tatka, majku i stariju sestru, i dok su omamljeni, odnese ih i spusti, ne znam kako, u jedan otvoreni bunker u šumi iz kojeg ovi ne mogu da izađu. Onda pozove ortaka da igraju igrice u praznoj gajbi, niko ništa ne posumnja, danima, dečko je bez afekta, kao mali Majkl Majers… i tako. A familija bedno trune u rupi, i jeducka malo hrane koju im ovaj povremeno baci… Na kraju – ništa. Meh. Šteta što se vrlo malo uradilo s ovom premisom.