IN FEAR (2013)

                                                      ***                                            

                                                        3                                              

IN FEAR je najbolje nešto od horora što videh u ovoj godini: prvih 50-ak minuta ovog engleskog filma nudi obilje prvoklasne jeze i strave. To u ova krizna vremena, naravno, ne može da se očekuje sve do kraja jer izgleda da je danas napraviti film koji bi CEO bio dobar naprosto nepojmljivo; ali, fuck, dok traje, tih početnih 50-ak minuta je nedostignuto bilo gde u hororu 2014. godine (za sada).

Dakle, novopečeni mladi par luta zabačenim putevima tražeći nekakvo odmaralište, ali brzo se tu izgube, počnu da lutaju, vrte se ukrug, a kako se noć bliži, po tim zlokobnim šumama i gorama atmosfera postaje sve više ajkmanovska (tj. kao u pričama Roberta Ajkmana) – naročito kad počnu da se javljaju nagoveštaji nekakvih misterioznih, jedva krajičkom oka spaženih figura i kreatura. Ljudi? Duhovi? Neljudi? Hodajuća strašila? Nešto peto? WTF?!

Stravi dodaje to što se ovo dvoje upoznalo pre samo par nedelja, dakle – još su manje-više stranci jedno drugome, a ova krizna situacija čini da iz njih isplivaju dotad neviđeni i nepoznati (anti)kvaliteti. 

Stravičnim dešavanjima možda doprinosi i eliptično (ne)prikazana situacija u gostionici, na samom početku, iz koje ovi izlete neobičnom brzinom: da li se unutra desilo nešto što je nekako dovelo do čudnih iskustava koja uslede? Da li ih to neki ozlojeđeni meštani zezaju, navode na lutanje i plaše iz mraka – ili je nešto onostrano posredi?

Istina je: ja imam fetiš na ruralni gotik, na stravu vezanu za šume i puste, zabačene predele izvan gustih naselja, na stravu usred dana (mada ovde noć padne prilično brzo…), na stravu zasnovanu na osećanju izgubljenosti i lutanja po mestu koje od nepoznatog postaje sve nepoznatije i čudnije: ali, u pitanju su arhetipske (horor) situacije koje bi trebalo univerzalno da deluju na svakoga – naročito onda kada su ovako uspešno inscenirane – pa zato verujem da će ovaj film da legne svakome ko voli pravu stravu, zasnovanu na sugestiji.

Da: IN FEAR zaista zna znanje po pitanju toga kako uplašiti gledaoca, i ta prva, stelarna polovina nudi obilje zaista školskih primera zlokobnih nagoveštaja i građenja napetosti akumulacijom detalja; zatim, korišćenja blink'n'miss jedva-opaženih detalja; i, najzad, vrhunsko korišćenje (svedenog) svetla i (dominantne) tame. Ukratko, pomalo zaboravljena ili nepoznata Azbuka Horora, barem kad su u pitanju novopečeni reditelji, ovde je na delu primenjena s visokom dozom uspešnosti. Stvarno se retko viđa, a naročito ovako konzistentno primenjen Jezik Strave, tako da je i sam naslov prikladan: bićete, zaista, u strahu, tokom gledanja ovog filma. Horor film – koji plaši? Da, evo primera: to još postoji!

Odlična gluma svedene ekipe; sjajna montaža; tačno pogođena fotografija i svetlo; nenametljiva ali efektna muzika i zvučni dizajn; situacije koje deluju i zato što se svako u njima može naći, a scenario čini ponašanje likova dovoljno ubedljivim, u datom kontekstu, uz vrlo malo glupiranja i naivnosti, tako da nećete vrteti glavom i psovati debile na ekranu, kako to "junaci" u novijim hororima najčešće provociraju. Reditelj je, kako vidim, iskusan u radu na TV-u ali ovo mu je prvi pravi film: nadam se da će nastaviti u žanru, jer ovime je kod mene zaradio ozbiljan kredit!

U STRAHU, nažalost, ne uspeva da sve svoje kvalitete sprovede do kraja; i posle uspele 2/3 počne da pada, kad postane jasnije u kom (razočaravajućem, predvidivom) pravcu se to odvija. Ni u tim momentima on ne pada na uvredljivo niske grane per se, ne pokenja se na sebe TRUE DETECTIVE style, ali pad jeste primetan i značajan, naročito kad počne da podseća na jedan ipak daleko bolji, klasični, nikad dosegnuti film (neću ga imenovati da ne spojlujem)...

... te zbog toga ne uspeva da dosegne status modernog klasika ili istinski velikog horora. Čak i takav kakav je, IN FEAR je zaista za koplje ispred bilo čega što se ove godine drznulo da sebe nazove hororom. Stoga on ima moju snažnu preporuku, mada mu za Pečat, formalno, fali bar još pola zvezdice!