izabrana dela

izabrana dela

недеља, 04. мај 2014.

IN FEAR (2013)

                                                      ***                                            
                                                        3                                              

IN FEAR je najbolje nešto od horora što videh u ovoj godini: prvih 50-ak minuta ovog engleskog filma nudi obilje prvoklasne jeze i strave. To u ova krizna vremena, naravno, ne može da se očekuje sve do kraja jer izgleda da je danas napraviti film koji bi CEO bio dobar naprosto nepojmljivo; ali, fuck, dok traje, tih početnih 50-ak minuta je nedostignuto bilo gde u hororu 2014. godine (za sada).

Dakle, novopečeni mladi par luta zabačenim putevima tražeći nekakvo odmaralište, ali brzo se tu izgube, počnu da lutaju, vrte se ukrug, a kako se noć bliži, po tim zlokobnim šumama i gorama atmosfera postaje sve više ajkmanovska (tj. kao u pričama Roberta Ajkmana) – naročito kad počnu da se javljaju nagoveštaji nekakvih misterioznih, jedva krajičkom oka spaženih figura i kreatura. Ljudi? Duhovi? Neljudi? Hodajuća strašila? Nešto peto? WTF?!
Stravi dodaje to što se ovo dvoje upoznalo pre samo par nedelja, dakle – još su manje-više stranci jedno drugome, a ova krizna situacija čini da iz njih isplivaju dotad neviđeni i nepoznati (anti)kvaliteti. 
Stravičnim dešavanjima možda doprinosi i eliptično (ne)prikazana situacija u gostionici, na samom početku, iz koje ovi izlete neobičnom brzinom: da li se unutra desilo nešto što je nekako dovelo do čudnih iskustava koja uslede? Da li ih to neki ozlojeđeni meštani zezaju, navode na lutanje i plaše iz mraka – ili je nešto onostrano posredi?
Istina je: ja imam fetiš na ruralni gotik, na stravu vezanu za šume i puste, zabačene predele izvan gustih naselja, na stravu usred dana (mada ovde noć padne prilično brzo…), na stravu zasnovanu na osećanju izgubljenosti i lutanja po mestu koje od nepoznatog postaje sve nepoznatije i čudnije: ali, u pitanju su arhetipske (horor) situacije koje bi trebalo univerzalno da deluju na svakoga – naročito onda kada su ovako uspešno inscenirane – pa zato verujem da će ovaj film da legne svakome ko voli pravu stravu, zasnovanu na sugestiji.
Da: IN FEAR zaista zna znanje po pitanju toga kako uplašiti gledaoca, i ta prva, stelarna polovina nudi obilje zaista školskih primera zlokobnih nagoveštaja i građenja napetosti akumulacijom detalja; zatim, korišćenja blink'n'miss jedva-opaženih detalja; i, najzad, vrhunsko korišćenje (svedenog) svetla i (dominantne) tame. Ukratko, pomalo zaboravljena ili nepoznata Azbuka Horora, barem kad su u pitanju novopečeni reditelji, ovde je na delu primenjena s visokom dozom uspešnosti. Stvarno se retko viđa, a naročito ovako konzistentno primenjen Jezik Strave, tako da je i sam naslov prikladan: bićete, zaista, u strahu, tokom gledanja ovog filma. Horor film – koji plaši? Da, evo primera: to još postoji!
Odlična gluma svedene ekipe; sjajna montaža; tačno pogođena fotografija i svetlo; nenametljiva ali efektna muzika i zvučni dizajn; situacije koje deluju i zato što se svako u njima može naći, a scenario čini ponašanje likova dovoljno ubedljivim, u datom kontekstu, uz vrlo malo glupiranja i naivnosti, tako da nećete vrteti glavom i psovati debile na ekranu, kako to "junaci" u novijim hororima najčešće provociraju. Reditelj je, kako vidim, iskusan u radu na TV-u ali ovo mu je prvi pravi film: nadam se da će nastaviti u žanru, jer ovime je kod mene zaradio ozbiljan kredit!
U STRAHU, nažalost, ne uspeva da sve svoje kvalitete sprovede do kraja; i posle uspele 2/3 počne da pada, kad postane jasnije u kom (razočaravajućem, predvidivom) pravcu se to odvija. Ni u tim momentima on ne pada na uvredljivo niske grane per se, ne pokenja se na sebe TRUE DETECTIVE style, ali pad jeste primetan i značajan, naročito kad počne da podseća na jedan ipak daleko bolji, klasični, nikad dosegnuti film (neću ga imenovati da ne spojlujem)...
... te zbog toga ne uspeva da dosegne status modernog klasika ili istinski velikog horora. Čak i takav kakav je, IN FEAR je zaista za koplje ispred bilo čega što se ove godine drznulo da sebe nazove hororom. Stoga on ima moju snažnu preporuku, mada mu za Pečat, formalno, fali bar još pola zvezdice!

12 коментара:

son of man је рекао...

Aj da pogledamo i nešto valjano konačno...

toni је рекао...

moje iskustvo sa ovim filmom:
nakon 40-ak min. ugasio i obrisao. zasto? pa jednostavno film nije uspeo u nicemu ako se ja pitam iz prostog razloga jer prepreprepotentno pokusava da izigrava horor film, da vrti ukrug bez ikakvog smisla. a ono momce u filmu ni trun od glume, glumica malkice bolja. kao nekakav par-totalno neubedljivi. od fima jedino kolko tolko fotografija i svetlo. prica i radnja totalni klise.

L'Oli је рекао...

Ja upravo odgledah i nista mi nije jasno. o_O I need some ghoulexplanation. U kakvom su to limbu, ko je onaj treci, prstenje...?

Zo Ran је рекао...

Ја мислим да је радња филма метафора за нешто, али не знам за шта. А ако није, јбга онда сам се заебао што сам глед'о, јер ја најбоље обожавам метафоричност, симболику и социјални ангажман. И јебачину, наравно.

rashomon је рекао...

Slažem se, film se negde na pola ruši u kliše, kao da na polovini režiser više nije znao kako da fura ono što je do tada radio pa hajde za raju da igramo... Ubica na kraju ni čovek ni vrag ni uverljiv psihopata već retard. Ali nije mi žao što sam odgledao, svaka čast za početak. Nego Dejane kako se zove taj film sa kojim ste hteli da ga uporedite? Nije spojler ako je u komentarima:)

banjolajarboe је рекао...

Da, prvih pedeset minuta... Nisam obraćao pažnju na vreme ali kad sam rekao u sebi "oh ne" - gazio je pedeset prvi minut filma. Nisam ekspert kad su u pitanju Dejanova vizuelna zapažanja, tipa fotografija, svetlo, mrak, kadar, nisam tako školovano naučen da gledam film na taj način ali to je to - rade nas iste stvari. Ono što me je razočaralo je jako plitka priča koja na žalost drži aktera do samog kraja očekujući nešto tako jezivo iz jebene krčme, ako ne iz šume i na kraju nula. Za kaznu, kod ocenjivanja se ne bih uopšte osvrtao na prvih 2/3 filma. Nije zaslužio, jebeš smisao ako je tema promašena. Daleko, daleko bolji što se izgubljenosti i misterije tiče je po meni Dead End sa legendarnim Ray Wise-om ili strave i jeze u vidu jednog The Strangles iz 2008. Strašno šta se događa sa horrorima zadnjih godina, tako da i ovo kod mene ide na delete.

Vladimir Nikolic је рекао...

Prilično sam razočaran nakon gledanja, čak ni prvih 50 minuta filma nisu uspeli da izazovu neku posebnu jezu kod mene (inače gledao sam film sam, u zlo doba, u mraku), a od trenutka kad onaj lik u kolima pokazuje svoje pravo lice film doživljava ogroman pad (mada ni dotle nije bio na nekom zavidnom nivou). Nije mi jasno kako se niko ne seti da bude malo originalan, zašto je kliše tako čest u hororima koji su iz godine u godinu sve gori i gori.

Vladimir Nikolic је рекао...

A film s kojim ga je Dejan uporedio je "Wolf's creek" ako se ne varam, mislim da se tako zove. Uglavnom, slična radnja samo sa australijskim retardom u nekoj njihovoj vukojebini.

Dejan Ognjanovic је рекао...

nisam uopšte imao "Wolf's creek" na pameti. aludirao sam na daleko bolji, nedostižni - SPOJLER!!! - naime, na HITCHER!

korisnik је рекао...

Drago mi je da je pomenut Dead End. Mene prvi - ubedljiviji deo - podseca bas na taj film. Kako god, zna ovaj Lovering kako se prave filmovi, a sa malo para! Ako/kad nabode bolji scenario...
Intervju, ako nekog zanima: http://collider.com/jeremy-lovering-in-fear-sherlock-interview/
Vidim da pominje Polanskog...Vreme da se pogleda Knife in the Water (konacno)! :)

Dejan Ognjanovic је рекао...

odličan intervju: iz njega se dobro vidi ono što je svakom suptilnijem gledaocu ionako jasno iz ovog filma - da ga je pravio neko ko dobro zna šta radi, barem kao reditelj. ponavljam - ne treba ni ovaj film ni njegovog tvorca olako otpisivati! navijam da mu upali bar neki od tih horor projekata koje najavljuje: ovaj baja može da bude ozbiljan igrač u žanru. tj. za mene to već jeste!

Harvester је рекао...

Bacio sam kratak pogled na intervju, ne sviđa mi se što Lovering, uz sav svoj režiserski talenat koji je očigledan, ne uviđa koliko mu je kraj filma GLUP i NEBULOZAN. Zapravo sve od pojave Maksa je trebalo potpuno prekrižiti i uraditi na neki sasvim drugi način. Ako planira da napravi vrhunski film, mora da obrati pažnju na scenario, ili da angažuje nekog provjerenog matorca da ga napiše.