izabrana dela

izabrana dela

среда, 07. мај 2014.

NIFEST: festival stripa u Nišu (izveštaj)

U Nišu se 23-27. aprila 2014. odigrao prvi NIFEST, festival stripa. Desio se pomalo u nedoba – usred nezapamćenih pljuskova i poplava, a pomalo na nemestu – na Niškom sajmištu i na nekim još opskurnijim lokacijama, ne baš blizu centra grada i uobičajenih poprišta kulturnih dešavanja.

            Na svu sreću, ova dva momenta nisu pokvarila račun organizatorima, bar ne previše, koliko mi se čini, jer prodavci na mini-sajmu stripova s kojiam sam pričao zvučali su umereno zadovoljni, mada bi sve ovo verovatno bilo još daleko posećenije da se dešavalo bliže civilizaciji i centru grada, ili barem na uhodanim mestima za ovakva zbitija.
            Recimo, da mi društvo nije pravio Marijan (nekadašnji saučesnik ovog bloga, ponatiji kao Shozo), i da me nije kolima odvezao one prve večeri pravih dešavanja, nisam baš siguran da li bi me moj goli neuništivi entuzijazam odvukao autobusom po neverovatnom pljusku u tu nedođiju da bih odslušao tribinu o DILANU DOGU.
            Možda bih, ipak, došao u svakom slučaju, jer specijalni gosti su bili zaista iznenađujuće ozbiljna imena – a, da se ne lažemo, ozbiljna i zanimljiva imena iz kulturnog književno-filmsko-stripskog sveta retko dolaze u Niš. Bili su tu Đovani Fregijeri, jedan od boljih crtača Dilana Doga (ja ga, istina, ne bih stavio u top-5, ali u top-10 bi verovatno ušao) i Roberto Rekioni, novi urednik DILANA DOGA, vesnik krupnih i pozitivnih promena u ovom pomalo posustalom serijalu. (Bilo je ovde i drugih gostiju i dešavanja, ali ja opisujem samo ono što je mene zanimalo i čemu sam lično prisustvovao.)
            Te kišno-potopske večeri u malenoj sali Sajmišta nakrcalo se bar 50-ak dece i omladinaca, a bilo je i starijih – zaista posećenost za pohvalu, kakvoj mogu da pozavide i u Beogradu, recimo. I uopšte, entuzijazam je bio takav kakav se valjda još jedino od stripadžija ovde može očekivati. Atmosfera je bila opuštena i vesela, što se i na priloženim fotkama lepo može videti.
            Razgovor je takođe bio prilično dobar, uprkos prevoditeljici sa italijanskog koja nije baš zablistala: em je zakasnila pola sata, pravdajući se nevremenom (hell, to isto nevreme mene nije sprečilo da dođem ranije, čak iz Niške Banje, a ni 50-ak drugih ljudi iz publike!), em se umorila posle samo sat vremena konsekutivnog prevođenja – glasno se pravdajući publici kako je to teško raditi (pričaj mi malo o tome, koleginice; radio sam to u nekoliko navrata na niškim Filmskim susretima one jedne jedine godine kad su imali brojnije strane goste... nije baš piece of cake, ali za profesionalca nije ni teško!). Ona se, naprosto, isključila, ugasila negde oko 21.45, iako su i gosti i publika baš bili zagrejani za priču i prosto rekla: "Ja ne mogu više, a vi pričajte bez mene o tim vašim, kako se zovu - stripovi, ako ste baš zapeli"...
            Da ne govorim o tome da nije mogla da popamti baš nijedno ime, i da je jezivo skraćivala to što su Italijani govorili – i to toliko da je to bilo jasno čak i meni, koji italo natucam nešto malo što sam pokupio iz horor filmova. Dakle, neću o tome, da ne širim negativnost – uprkos njoj, kažem, razgovor je bio dobar i sadržajan i dinamičan, živ: bojao sam se da će publika da bude stidljiva, suzdržana, ali ne – bilo je itekako pitanja iz publike, i neka od njih su bila baš dobra. Nažalost, organizatori se nisu setili da ovo dešavanje snime, tako da će ono što je bilo izrečeno te večeri ostati samo u sećanju prisutnih i nigde drugde. For better or worse.
            Zbog lošeg vremena i drugih obaveza morao sam da preskočim Fregijerijevo predavanje narednog dana – dobro, da budem skroz iskren, on me je u ovoj priči malo manje zanimao, pa sam rešio da ga preskočim, iako sam za DD KNJIGE "Veselog četvrtka", sticajem okolnosti, pisao kritike za čak dve epizode koje je on crtao: "Delirijum" i "Frankenštajn".  A evo i njegovog spec. rada za NiFest: Dilan u poseti Ćele Kuli!

Ako ništa drugo, drago mi je što mi je potpisao onaj njegov rad koji ionako najviše volim: prvi njegov u DD serijalu, epizodu nekad znanu kao SMRT, LJUBAV, SMRT – a nedavno reizdatu u VČ Superbooku kao CRNI UŽAS. Da, to je ono što je delom inspirisano Sklavijevim romanom prema kojem je (slobodno) snimljen DELLAMORTE DELLAMORE.
Zato sam bio rešen da odslušam Rekionijevo predavanje idućeg dana – ali su se organizatori zaverili protiv te moje nakane. Na sajtu je pisalo da je mesto dešavanja – Fakultet Umetnosti, čak je stajala i mapa sa adresom (Kneginje Ljubice 2). Nažalost, niko se nije setio da precizira da ta institucija (čija je centrala u centru grada) ima još dve ispostave po nekim budžacima na periferiji: hell, na licu mesta nije stajalo nikakvo obaveštenje o tome GDE se to zapravo dešava. Onda je dežurna tetkica pozvala nekoga, pa su joj kazali ono što inače nigde nije pisalo: da se to zapravo dešava kod škole NJEGOŠ, nekoliko km dalje. Dok sam stigao tamo, iz organizacije mi javiše da možda nije ni tamo, nego da je najsigurnije da dođem na Sajmište (još par km dalje) i da tamo navatam Rekionija za dogovoreni intervju... Uglavnom, svaka čast neiniciranima koji su uspeli da na vreme saznaju GDE on priča i da tamo odu i to čuju. Ja nisam uspeo – uprkos mojim tvrdoglavim pokušajima.
No, dobro, nema veze, prvi mačići, ovo ono, voda ispod mosta (nabujala!), biće bolje dogodine i tako to. Važno je da sam ipak, posle svih muka, uspeo da dobijem Rekionija na pola sata, nasamo, naživo, tete a tete, tik pred dodelu festivalskih nagrada, i taj razgovor ćete ekskluzivno videti samo na ovom blogu i nigde drugde!
Ukratko: Robe mi je ostavio pozitivan utisak, i kao čovek i kao komuni... ovaj, i kao novi kapetan na Dilanovom kormilu: izgleda da ima nade za DILAN DOG serijal, ako novom šefu pođe za rukom sve to što je zamislio. A o čemu se radi – čitajte u POLITICI, nekog od narednih dana (javiću kasnije kad tačno)!

Na slici: sa predstavnikom DARKWOODA, koji je (predvidivo!) dobio nagradu za najboljeg izdavača – i to samo par dana nakon što je objavio LEGLO STRAVE (koje sam ja prevodio)! Slučajnost? Možda!
            

3 коментара:

Marjan Milanov је рекао...

Neke stvari su mogle da budu i bolje organizovane, ali kako je u nekoliko navrata izgledalo, sve je moglo da prođe i mnogo gore. Uglavnom, Mislim da je svako pronašao bar nešto za sebe i da niko nije otišao nezadovoljan. Evo priče iz još jednog ugla http://www.paradoksija.blogspot.com/.../nifest-is-over...

Pris је рекао...

Jedva čekam na intervju sa Freghierijem!

*spoiler*
Navodno se u novembru 2014 upenzionira legendarni inspektor Bloch ... ;)

Dejan Ognjanovic је рекао...

moj intervju s rekionijem ipak izlazi u POLITICI narednih dana... javiću kad, tačno, čim mi jave.