SVETO MESTO izlazi na Blu reju u Engleskoj!

 

S velikim zadovoljstvom i ponosom obaveštavam vas o još jednoj mojoj akciji međunarodnog promovisanja tradicije srpskog horor filma. Konkretno, uspeo sam da izdejstvujem da se film SVETO MESTO Đorđa Kadijevića nađe, po prvi put ikada, dostupan na nekom nosaču (bilo da je to VHS, DVD ili Blu rej) sa engleskim titlom, i tako postane gledljiv Angloameričkom svetu.

Ugledna engleska kuća Eureka Entertainment će 15. marta 2021. objaviti, u okviru svoje edicije „Majstori filma“ (Masters of Cinema) Blu rej izdanje klasičnog ruskog filma VIJ (VIY [Вий]), rađenog 1967. godine prema istoimenoj klasičnoj jezovitoj priči Nikolaja Gogolja. Remasterovano izdanje ovog filma biće praćeno obiljem zanimljivih dodataka – vidi niže za detalje.

Međutim, ono što je za ovdašnje čitaoce i filmoljube i hororiste najvažnije, jeste to što će se, u okviru specijalnog izdanja, naći i bonus disk, a na njemu će biti film SVETO MESTO, rađen prema istoj toj Gogoljevoj priči, ali sa mnogo više slobode – i više horora.

O tom filmu već sam izdašno pisao u knjizi U BRDIMA HORORI, a odlomak otuda imate OVDE.

Takođe sam o ovom filmu pisao i s Kadijevićem iscrpno razgovarao za knjigu VIŠE OD ISTINE, koju još uvek možete naručiti OVDE – pa zato ne oklevajte predugo ako vam je do sada promakla!

 

Pored kvaliteta samog filma, još nekoliko stvari čini ovo izdanje vrednim.

 

Film SVETO MESTO je RTS remasterovao, tako da će sada izgledati bolje nego ikada. Zbog bizarne istorije nastanka tog filma (negativi ostali zarobljeni u Hrvatskoj na početku rata itd) on nikada nije dobio pristojan izgled kakav zaslužuje i, kao što znate, srpski DVD, koji je jedino legalno izdanje kod nas, izgleda vrlo loše, mračno i mrljavo i sa brojnim iskrzanostima filmske trake.

SVETO MESTO će sada imati kvalitetne engleske titlove jer ja sam se pobrinuo za to. Sada će strani gledaoci moći da uživaju u ovom filmu, a on će, sa zakašnjenjem ali bolje ikad nego nikad, postati dostupan i inostranim izučavaocima gotika, horora uopšte i srpskog horora konkretno.

U okviru ovog izdanja biće knjižica sa dva eseja: jedan, o ruskom Viju, potpisuje legendarni Tim Lukas. Drugi, detaljan esej o SVETOM MESTU, u kojem se ovaj film potanko analizira i kontekstualizuje i unutar opusa tog reditelja i unutar srpskog horora, imao sam čast da napišem ja, Dejan Ognjanović.

Najzad, na tom bonus disku, inostrana publika moći će da vidi i novi, specijalno pravljeni video intervju sa Kadijevićem, gde on odgovara na neka moja pitanja o ovom filmu. On, naravno, govori na srpskom, a prevod titlova na engleski radim takođe ja.

Eto, presrećan sam što je moj dragi FB frend, veoma mudri i pronicljivi filmofil Travis Crawford, zaslužan za ovo izdanje kao njegov izvršni producent u okviru Eureke, a) imao sluha za moj savet da pruži priliku našem filmu, b) što je imao ukusa da mu se ovaj dopadne i da ga prihvati kao deo ovog izdanja, i najzad, c) što je imao živaca i upornosti da se izbori za obezbeđivanje prava na njega od RTS-a…

Podsetiću vas da sam, pre tačno 10 godina, na najboljem svetskom festivalu horor filma, Fantasia u Montrealu, Kanada, bio kourednik programa „Subversive Serbia“, gde sam pored tada najnovijih (Srpski film, Porno banda, Ognjenka…) odabrao i lično predstavio nekoliko klasičnih srpskih horora, a među njima je bilo i SVETO MESTO.

Ova akcija sa engleskom Eurekom je, od tada, od 2010. godine, najveća i najvažnija stvar koja se desila za plasman srpskog horora u svetu.

Takođe podsećam da je prošle godine jedan nemački distributer na DVD-u i blu reju izdao Kadijinu LEPTIRICU, sa engleskim titlovima, što je i taj naš kultni TV film učinilo dostupnim stranim gledaocima. 

U pitanju je, istina, bio izdavač mnogo nižeg ranga od Eureke, i oni LEPTIRICU nisu ispratili nikakvim pratećim materijalima, ali ipak, kad već nema ništa bolje, dobro je i da filma ima sa engleskim titlom, kako bi mogao biti gledan širom sveta.

Ovo spec. izdanje VIJA i SVETOG MESTA već je u pretprodaji, i možete ga naručiti OVDE.

            Evo zvanične najave izdavača, sa svim detaljima o sadržaju, koje je objavljeno na njihovom sajtu, OVDE.

 

VIY

 

VIY [Вий], the ground-breaking gothic folktale made in Russia during the Soviet era, will be released as a Limited Two-Disc Blu-ray Edition (3000 Copies Only) as a part of The Masters of Cinema Series from 15 March 2021. The Limited-Edition will feature a Bonus Disc containing A Holy Place (1990, dir. Djordje Kadijevic) and an exclusive O-Card Slipcase.

Available to PRE-ORDER now from the Eureka Store https://bit.ly/2HwSLj1 & Zavvi https://bit.ly/3fzSHLO

 

Bursting with startling imagery and stunning practical effects courtesy of directors Konstantin Yershov, Georgi Kropachyov, and perhaps most notably, artistic director Aleksandr Ptushko (the legendary special effects artist whose spectacular stop-motion effects and innovative colour cinematography has seen him referred to as the Soviet equivalent of Willis O’Brien, Ray Harryhausen, and even Mario Bava), VIY has influenced generations of directors for more than half a century.

 

In 19th century Russia, a seminary student is forced to spend three nights with the corpse of a beautiful young witch. But when she rises from the dead to seduce him, it will summon a nightmare of fear, desire, and the ultimate demonic mayhem.

 

The Masters of Cinema series is proud to present VIY in its UK debut on Blu-ray from a HD restoration of the original film elements.

 

Exclusive to this Limited Edition, The Masters of Cinema series also presents director Djordje Kadijevic’s A HOLY PLACE [Sveto mesto] for the first time ever on home video in the UK.

 

“a fascinating glimpse at the type of filmmaking once hidden behind the Iron Curtain” – Indiewire [The Greatest Horror Movies of All-Time

 

SPECIAL LIMITED TWO-DISC BLU-RAY EDITION CONTAINS:

 

Exclusive O-Card Slipcase

1080p presentation on Blu-ray

Original Russian mono audio

Optional English mono audio

Optional English subtitles and English SDH

Brand new audio commentary with film historian and eastern European cinema expert Michael Brooke

Brand new video essay on Russian novelist and VIY author Nikolai Gogol

Archival documentary on VIY

Three Russian silent film fragments, THE PORTRAIT [1915, 8 mins], THE QUEEN OF SPADES [1916, 16 mins], and SATAN EXULTANT [1917, 20 mins]

Newly commissioned sleeve artwork by Peter Savieri [TO BE REVEALED AT A LATER DATE]

PLUS: A Collector’s Booklet featuring a new essay on Aleksandr Ptushko by Tim Lucas, and a new essay by Serbian writer and film critic Dejan Ognjanovic

 

EXCLUSIVE BONUS DISC:

A HOLY PLACE [Sveto mesto] (1990, dir. Djordje Kadijevic)

An adaptation of Nikolai Gogol’s short story and a stunning example of Serbian Gothic cinema from director Djordje Kadijevic. Described by critic Dejan Ognjanovic as “an unparalleled excess of perversity and terror”

New Interview with A HOLY PLACE director Djordje Kadijevic (Limited Edition Exclusive Only)

 

Fredi Kruger: Gospodar ružnih snova

Sigurno se pitate: „Šta li je Aleksandar Žikić imao pre tri decenije reći o Frediju i serijalu Strava u ulici brestova?“

Šta sam ja o prvom delu imao reći, piše OVDE, a moj osvrt na Krejvenov opus imate OVDE.

Takođe, samo za ovaj blog, okačio sam dva intervjua Vesa Krejvena, OVDE.

 

A sad, najzad (exkluzivno na ovom blogu), evo i Žikića iz serijala „Hororskop“ u magazinu TAJNE!

NOVE HOROR TV SERIJE (2020)

 

Jeste li već izbindžovali sve relativno nove horor serije koje sam preporučio nedavno OVDE?

Jeste? Svaka čast! Onda, evo vam ih još!

 

 

JU-ON ORIGINS

žanr: psiho + natprirodni horor

***(*)

4-

Suprajz! Evo najprijatnijeg iznenađenja među novijim horor serijama: najčešće biva da ona od koje nešto očekujem podbaci, ređe da dobijem baš ono što očekujem, a naaajređe ovo: da serija od koje ama baš ništa nisam očekivao, koju ne prati nikakav hajp, i za koju ne pamtim čak ni zašto sam joj uopšte dao šansu (možda je neko pozitivno ocenio od mojih stranih frendova na Fejsbuku?) – ispadne odlična!

Ovo je tim jača tvrdnja što ja nisam naročiti fan serijala JU-ON filmova sa svim njihovim nastavcima, video i bioskopskim, pa američkim rimejcima, reimaginacijama i ostalim zbrkanim dodacima (a rekoh već na blogu da najnoviji film s tim naslovom, iz januara ove godine, valja zaobići).

Dakle, ovo je najpribližnije onom divnom vintage J-horor ugođaju zbog kojeg smo zavoleli japanski horor, pre nego što je to postala formula za golicanje tinejdžerki – dakle, iz vremena kad je to bio horor za useravanje, sa smelim likovima, situacijama, odnosima, sa teškim i ozbiljnim perverzijama i gnusobama.

Ovde su gnusobe više psihološke nego visceralne, mada ima i potonjih. Najveće mi je iznenađenje sledeće: u brendu koji je bio i ostao zasnovan na gimiku, na epizodičnosti, na likovima koji su savršeno nebitni, jer su samo topovsko meso za nekakve jedva-definisane duhove, i uvedu se tu samo da bi imao ko da stravično strada – u ovoj seriji su likovi zapravo i profilisani i bitni i zanimljivi za praćenje, a količina abjuza, sjebanih međuljudskih i unutarporodičnih odnosa je zaista dramatična, a opet bez flanaganovske patetike, nego onako japanski, hladno, s ponekim neočekivanim splatter excessom (upozorenje: jedna trudnica i njena beba završe ovde vrlo gadno i zapanjujuće detaljno prikazano).

Vrlo pametno pisano, režirano, glumljeno, s obiljem zaista jezivih tema i ideja i scena. Kraj je mogao i morao biti bolji, ali jbg, sve pre njega je mnogo bolje nego što ima pravo da bude!

6 x 30-ak min.

 

 

MONSTERLAND

žanr: woke horor-dramurda

**

2

Od ovoga sam mnogo očekivao jer je zasnovano na odličnoj prvoj zbirci priča odličnog novog autora Nejtana Balingrada (po njegovoj super noveli rađen je osrednji hororčić WOUNDS).

Nažalost, ispostavilo se da 1) ovo nisu ekranizacije njegovih priča, sem u dva slučaja, nego serija koja je, kao, „inspirisana“ njima (!), i 2) da je i duh i intonacija svega promenjen tako da se sve pretvori u jednu antihorror woke svinjariju o samohranim, napuštenim, zlostavljanim ali svejedno snažnim omoćenim ženama, toksičnoj muškosti, ugnjetenim rasama i LGBT populaciji, 

ali to je sve izvedeno toliko napadno pamfletaški, i tako izrazito nehororično, da su ovo zapravo nekakve dosadnjikave polit-angažovane dramurdice o psihološkim patnjama koje su relativno OK kao dramice ali su vrlo slabe kao horori, jer strave skoro nimalo da nema (najviše baš u 1. epizodi).

O pristupu tipičnom za celu seriju dovoljno govori sledeći podatak: jednu Balingradovu priču, o mužu i ženi koji imaju neke nevolje sa detetom, ovde su promenili u priču o braku dveju lezbejki i njihovog usvojenog deteta…

Da, htelo se pokazati kako je dojučerašnja Trampova Amerika = Zemlja Monstruma u ljudskom obliku, ali ta satirična dimenzija je, za moj groš, napadno gruba, nesuptilna i, u krajnoj liniji, nezanimljiva. Pa i netačna. Kao, sad kad je došo Bajden to više neće biti Monsterland? Koješta!

Gluma je na visokom nivou, produkcija je solidna, povremeno i režija, ali ako hoćete stravu, nećete je dobiti (sem ponegde, retko, na kašičicu); umesto toga, dobićete obilne doze woke popovanja. Uz obilato kolutanje očima i krindž, naročito u poslednje dve epizode (sa bledom vanzemaljkom i sa veštičjom kućicom u šumi).

8 x 50-ak min.

 

 

THE HAUNTING OF BLY MANOR

žanr: horor-tearjerk dramurda

*(*)

1+

 

Od tvoraca serije THE HAUNTING OF HILL HOUSE (TV, 2018), koji su od remek-dela Širli Džekson (vidi izdanje Orfelina, u mom prevodu) napravili gomilu bljuzge, stiže nam nova gomila svinjarija kojom se skrnavi odlična novela Henrija Džejmsa OKRETAJ ZAVRTNJA (vidi izdanje Orfelina).

BLY MANOR je još gori, jer se ne može gledati ni koliko HILL HOUSE: prekinuo sam ga na kraju 4. epizode. Zato ovo nije rivju, nego upozorenje: Čitajte knjigu, zaboravite da ovo govno uopšte postoji.

Odgledo sam, s velikom mukom, prve 4 epizode BLY MANORA, ali ne mogu više. Život je prekratak i previše je patnje u njemu da mu oduzimam na trajanju a dodajem na patnji sa ovako nečim! Ova patetična bljuzga nema blage veze ni sa Džejmsom, ni sa Zavrtnjem, ni sa hororom, toliko je nevešta, trapava i vulgarno jednoznačna (i nezanimljiva u toj svojoj banalnosti) da je to ko škripanje morske pene po staklu za mene.

A uz to sadrži čak dva totalno nepodnošljiva lika: superhisterično-trzavu guvernantu s tikovima i trzajima i tupavim očima na pola koplja koja na svaki lahor skače ko oparena i izleće iz sobe i cmizdri, ko iz neke karikature, i apsolutno najodvratnije, najiritantnije derište (i kao napisani lik, i kao kastovanu devojčicu) koje sam u životu imao nesreću da na ekranu (a i šire) gledam: perfectly dreadful!

Totalno dno antipatične abominacije!

Čitajte Džejmsa, ali ovo slobodno zaobiđite.

Uzgred, svaki novi jadni pokušaj da se ekranizuje OKRETAJ ZAVRTNJA samo osnažuje besprekorno nedostižno savršenstvo čiste suptilno zlokobne višeslojne genijalnosti, zvano NEDUŽNI (THE INNOCENTS, 1961).

Šest decenija posle tog remek-dela američki TV slepci i dalje tapkaju u mraku, lešinarski kradu fore i fazone otuda ("O Willow Waly"), ali ni to ne umeju kako treba, pa je rezultat sramotno jadan. A ova vrhunska adaptacija i dalje ostaje paragon i referentna tačka.

 

LOVECRAFT COUNTRY

žanr: woke pulp

*(*)

1+

I ovo sam pogledao samo prve 2-3 epizode, i smorio se. Tačnije, na polovini 3. epizode zaključio sam da ovo mučenje ne vredi dalje otezati: ovde prekidam i nemam nameru dalje da gubim vreme s ovim sranjem. Zašto? Već sam napisao OVDE.

 

 

DES

žanr: horor-drama

***

3

Vrlo solidna britanska mini-serija o Denisu Nilsenu, slavnom psihopati i serijskom ubici koji je krajem 1970-ih zadavio 15-ak momaka, što gejeva što beskućnika i lutalica, čije je delove tela držao u stanu itd. Serija počinje njegovim hapšenjem i sasvim zaobilazi ama baš sve senzacionalističke hororične splatter i ostale gnusne efekte: bukvalno nema nijedan CSI kadar trulog mesa, krvi, raspale glave itsl.

Sva strava i jeza proizvedena je kroz razgovore sa tim likom, koji je sebe voleo da naziva „Des“. U pitanju je zaista fascinantan primer vrhunski lucidnog psihopate koji se, donekle, i sam divi sopstvenoj monstruoznosti i pokušava da je razume. Izuzetna uloga Dejvida Tenanta koji je nešto između dead-pan stand-up komičara i super-creepy Hanibala na manje-više fletlajnu. Ali ta njegova ravna crta, lišena afekta, keženja, bilo kakve promene izraza, jeziva je baš zbog prilike da se, zureći u taj prazan (?) lik suočimo sa onim nepojmljivim – ljudskom psihom i njenim mračnim kutkovima.

Negde pred sam kraj 3. epizode postoji jedan blesak genijalnosti, koncizno-fokusirane, i emblematične za anderstejtment pristup cele serije, kad se nakon okončanog suđenja nađu glavni pajkan i autor knjige o Desu u ubičinom bednom stančiću u potkrovlju gde je davio i leševe držao. Razgovaraju šta će sad biti s tim stanom, da li će biti ponovo iznajmljen.

Pisac: „Ali, ko bi sad tu hteo da živi? Mislim, za početak, tu je taj smrad…“

Pajkan: „Znaš šta je najgore? Ja ga više ne osećam.“

Da biste sasvim uvideli koliko je ovo jak momenat morali biste da prođete kroz tri sata koji su ovoj replici prethodili. Osetićete smrad ljudskog zla, itekakao, a da vam niko, ovde, neće nos gurati u prizore trulih leševa i krvi…

P.S. Nilsen je jedan od dvojice (uz Džefrija Dahmera) inspiratora za roman EXQUISITE CORPSE Popi Z. Brajt...

3 x 50-ak min.

 

 

RATCHED

žanr: horor-drama / crnohumorna groteska

***

3+

Serija koja počne ubistvom četvorice popova (katoličkih) u olujnoj noći ne može biti loša, dapače! Nadalje to ipak oscilira između psiho-horora i triler-sapunice, kad manijaka uhvate i dovedu u ludnicu u koju se infiltrira njegova ne mnogo manje psihotična seka iz naslova. Ovo je negde između relativno suzdržanog Hanibala i, recimo, Čanvukovog STOKERA: barokno hiperstilizovana palp sapunica koja koketira sa hororom, krimićem, besramnom melodramom, grotesknim crnim humorom, a sve vreme s jezikom u obrazu…

Voleo bih da je naslovna junakinja profilisanija kao lik – delom je lepo što NIKAD sve do kraja mi ne znamo šta ona tačno oseća a šta glumi i pretvara se radi postizanja ovog ili onog cilja, ali odnekle to frustrira i kroz previše mistifikacije gubi se, donekle, interes za lik s kojim je izgrađena tolika distanca.

Uzgred: ovaj lik nema ni najblaže veze sa likom sestre Rečed iz LETA IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA i ne razumem zašto se, na špici i nigde drugde, pokušava uspostaviti neka nepostojeća veza sa tim romanom i filmom! Zar današnjoj publici taj film i taj lik toliko mnogo znače da se ovo mora preko njih prodavati rulji? A ako je već ovo prikvel tom filmu, zašto bar nisu našli glumicu koja ima iste –plave- oči kao sestra Rečed?!

Zaplet sadrži zaista Tom-Harisovske i Brajan-Fulerovske nivoe horor sapunjare i obilje gnusnih ideja (psiho mladić sa odsečenim udovima) i set-pisova (komora za kuvanje i šurenje bolesnika!), ali ne ide dovoljno daleko sa njima (npr. voleo bih da je više urađeno sa likom i pojavom Šeron Stoun!).

Bolje bi bilo još malo više da se preterivalo (ne mislim time nužno na splatter, nego da se neki odnosi i likovi odvedu dalje nego što jesu), ali i ovo što je urađeno je iznad proseka i svakako vredi preporuke.

8 x sat vremena

(relativno zaokruženo, ali otvoreno za nastavak: ne znam da li je obnovljeno za 2. sezonu)