FANTASTIC ZAGREB film festival od 29.06. do 06.07.2012.

 

             Prošle godine je u Zagrebu održano "nulto" izdanje festivala "pomerenih" filmova (weird fanta-arty-horror-SF...). Bio sam gost tom prilikom, zajedno sa Đorđem Kadijevićem i Acom Radivojevićem, i uverio se da je to po svemu bilo – kao da je deseti po redu a ne nulti.

Ako ste pratili blog prošle godine u ovo vreme, onda se sećate tih slikovitih izveštaja o festivalskim i vanfestivalskim hororičnim aktivnostima. Da podsetim: pisao sam već kako smo se proveli na putu do festa a kako smo bili dočekani; obilazila su se groblja; listale su se demonološke knjige starostavne; posetio sam ruševine vile Anta Pavelića i zlokobnu zgradurinu sanatorijuma Brestovac; a da ne ispadne da je sve bilo samo zezanje, učestvovao sam na jednoj filmskoj tribini i moderisao drugu. *Sve fotke uz ovaj tekst načinjene su tokom prošlogodišnjeg festivala i pratećih aktivnosti.*

            Trebalo bi da isto tako bude i ove godine, a možda i bolje: naime, organizatori su me ljubazno pozvali a ja se rado odazvao da budem gost Fantastičnog Zagreba – ovog puta, celih osam dana, od 29.06. do 06.07! Boje Srbije i ove godine u Zagrebu brane žreci ovdašnje horor misli: Aca Radivojević i Dejan Ognjanović.

Evo detalja o panelima na kojima ćemo učestvovati.

Panel diskusija / 3.7. (utorak) / 17 - 18.30h / Profil Mozaik Megastore

ZOMBIJI

Tko su zombiji i odakle fascinacija konceptom živih mrtvaca? Mali vodič kroz povijest ‘undeada’.

Moderator: Vanja Vascarac (ko-direktor programa Fantastic Zagreb Film Festivala, Hrv)

Sudionici: Dejan Ognjanović Ghoul (kritičar/teoretičar, Srb), Nevio Marasović (redatelj, Hrv), Ana Rajner (antropologinja, Hrv)

Predavanje / 4.7. (srijeda) / 17 - 18.30h / Profil Mozaik Megastore

SUDNJI DAN

Ploveći mirnom 2012., Aleksandar Žiljak vodi nas na putovanje kroz povijest koncepta Sudnjeg dana, redefinirajući što taj pojam znači danas. Ali zašto je baš 21.12.2012. Sudnji dan?

Predavač: Aleksandar Žiljak (pisac/urednik/kritičar/ilustrator, Hrv)

Panel diskusija / 5.7. (četvrtak) / 17 - 18.30h  / Profil Mozaik Megastore*

FILM I STRIP EKRANIZACIJE

Film i strip imaju posebnu vezu na granici ljubavi i mržnje. Sličnosti između dva medija i odnos stripa i filma u Japanu, SAD-u i Francuskoj, te kratka povijest ove turbulentne suradnje, teme su panela. Vjerujemo žestokog!

Moderator: Vjeran Kovljanić (Filmonaut, Hrv)

Sudionici: Velimir Grgić (kritičar, Hrv), Aleksandar Radivojević (scenarist, Srb), Jurica Starešinić (autor stripa, Hrv), Matko Vladanović (autor stripa, Hrv)

            Što se tiče filmskog programa, od 29.06. do 06.07. organizatori najavljuju da će, citiram,  zaljubljenici u sve pomaknuto moći će pogledati preko 25 filmova u pet filmskih sekcija. Uz već postojeće sekcije - Panorama, Orient Express i Ponoćno ludilo, tu su i dvije nove: American Nightmares - posvećen novom valu mladih američkih autora i izuzetno vibrantne žanrovske indie scene, ali i veteranima od kojih ćemo ove godine gledati Francis Forda Coppolu i William Friedkina; i  Visions - program posvećen festivalskim miljenicima; avangardnijim, eksperimentalnijim, otkačenijim i bizarnijim dugometražnim naslovima koji najteže pronalaze put do šireg gledateljstva 

Ovogodišnje lokacije projekcija su kino Europa, Cineplexx Kaptol i Ljetna pozornica Tuškanac. Karte za projekcije u Europi i Ljetnoj pozornici moći će se kupiti na blagajni kina Europa i Ham Hamu, koji je će ove godine biti preimenovan u Fantasttic Lounge i postati festivalski press centar i glavni meeting point druženje s festivalskim gostima, popodnevno chillanje i večernje tulume. 

Uz Stjepana Hundića, glavni „krivci“ za pokretanje Fantastic Zagreba su i Mirjana Mia Pećina, suosnivačica i direktorica festivala, te Vanja Vascarac, ko-direktor programa.  Organizatori, osim bogate filmske ponude, najavljuju i pregršt zabave, a za ovu prigodu, legendarni zagrebački Ham Ham, za vrijeme trajanja festivala, bit će pretvoren u Fan Fan Lounge gdje će se i tijekom dana i navečer događati čudne stvari i koji će postati festivalski glavni centar okupljanja filmofila, filmaša, novinara i svih gledatelja-ljubitelja Fantastica.

„Pozivamo sve ljubitelje umjetnosti, filma, druženja i dobre zabave da dođu na Fantastic Zagreb film festival. U ovogodišnjem izdanju Festival će ponovno ponuditi vrhunski program uz filmove iz cijelog svijeta, od Japana do Brazila, gostovanje režisera i producenata, panel diskusije te popratne programe kao što su koncerti, radionice i susreti s filmskim autorima“, rekla nam je Mia. „Velika nam je želja nastaviti s tradicijom pozivanja filmskih autora, redatelja i producenata koji će predstaviti svoje filmove u Zagrebu, održati susrete s publikom i medijima te tako oplemeniti ovaj festival“, dodao je Vanja. 

Nulto izdanje prvog festivala fantastičnog filma u cijeloj regiji održano je prošle godine uz izuzetan odaziv publike i medija, a ove godine, isti tim profesionalaca odlučio je pokrenuti festival filma fantastike u Zagrebu. Kako festival ovakvog programskog i žanrovskog profila ne postoji niti u Hrvatskoj niti u regiji, ovo je idealna prilika za sve poklonike fantastike da se pridruže ovoj kulturno-zabavnoj umjetničkoj manifestaciji. Više informacija potražite na www.fantastic-zagreb.com.

            Zaštitni znak festivala je Nevidljivi čovek.

 Evo koji će se filmovi moći pogledati, na velikom platnu, sa 35mm trake, zajedno sa masama razdraganih fanova fanta-horora, akcije i ludila. Napomena: opisi uz filmove potiču sa sajta festivala, ali neke od njih sam već prikazivao ovde na blogu, pa se možete toga podsetiti.

Panorama

CODE 37

Belgija
Policijski / Kriminalistički

Hannah Maes i njen tim istražuju seriju nemoralnih prijestupa u noćnom životu Ghent-a, ali za Hannah, potraga za počiniteljem uskoro postaje potraga za sobom. Kada njena privatna potraga zaživi ona se u potpunosti izgubi i prepusti izazovima noći. No, ujutro njen tim pronalazi truplo. 

EXTRATERRESTRE / IZVANZEMALJSKO

Španija,

SF rom-kom

Svi znaju što napraviti kada jutarnje nebo prekriju UFO letjelice: bježi koliko brzo možeš. Ali, što bi se dogodilo kada bi invazija počela dok si u stanu djevojke svojih snova, one koju si upravo upoznao? 

HELL

Njemačka / Švicarska

SF

Nekoć je bilo izvor života, svjetla, topline. Sada, sunce je pretvorilo cijeli svijet u vruću i neplodnu pustopoljinu. Šume su spaljene. Životinjska trupla nižu se po cestama. Čak su i noći blještavo svijetle. Marie, njena mlađa sestra Leonie i Phillip kreću u planine u autu zatamljenih stakala. Priča se da tamo još ima vode. Na putu sretnu Toma, prvoklasnog mehaničara koji se pokaže neophodan. Ali, mogu li mu vjerovati? Napetost raste u maloj grupi. Kao da situacija nije dovoljno teška, namamljeni su u zasjedu. Njihova prava bitka za preživljavanje počinje.

ONCE UPON A TIME IN THE NORTH

Finska

Western
19. stoljeće. Na ravnicama Ostrobothnia u zapadnoj Finskoj, tradicija opstaje prema kojoj prvorođeni sin nasljeđuje sve dok se ostali moraju pobrinuti za sebe. Zakon je odbačen u većini područja i grupe muškaraca, zločinaca s noževima, nadimka ‘’razbijači’’ kontroliraju polja. Oštrica caruje zemljom.

SNABBA CASH

Švedska

Krimić
Johan Westlund uzoran je student ekonomije koji potječe iz siromašne obitelji, no on zapravo živi dvostrukim životom. Pretvara se, naime, da je financijski uspješan kako bi se mogao kretati u štokholmskom visokom društvu. Nakon što upozna Sophie, djevojku iz dobrostojeće obitelji, bit će uveden u svijet organiziranog kriminala. Želeći si priuštiti luksuzan život, počinje prodavati kokain. No, uskoro će se njegov put ispreplesti s onima dvojice beskrupuloznih muškaraca, koji su također željni lake zarade.

 

Orient Express

HEADSHOT / PUCANJ U GLAVU  

            Tajland

            Krimić

U današnjem Tajlandu korupcija je na svakom koraku. Tul, pošten policajac, optužen je za zločin koji nije počinio i ucijenjen od strane moćnog političara. Lišen iluzija i osvetoljubiv, ubrzo se pridružuje grupi ubojica kojima je cilj smaknuti one koji su iznad zakona. Tul prilikom jednog zadatka biva pogođen u glavu, pada u komu i budi se tek tri mjeseca kasnije da bi otkrio kako sve vidi naopako. Doslovno naopako. Nesiguran da li je njegovo stanje posljedica ozljede ili karma on počinje preispitivati svoje zanimanje. Odlučuje ostaviti profesiju ubojice, no time od lovca postaje lovina. Može li Tul pronaći izlaz iz nasilja koje ga prati?

BUNOHAN

Malezija
Akcija/Drama

Smješten u graničnom Malezijskom gradu istog imena, Bunohan prati tri otuđena brata čije su se sudbine tragično isplele u mrežu prevare i korupcije. Nakon bijega s borbe u Tajlandu, Adil (Zahril Adzim), kickboxer je u bijegu od Ilham-a (Faizal Hussein) ubojice. Potjera vodi do Bunohan-a gdje se suoče sa tajnovitim planovima Bakar-a (Pekin Ibrahim). Njihov povratak osvjetljava prošlost Pok Eng-a, patrijarha, čije će tajne otpetljati život svih.

YORU GA OWARU BASHO / END OF THE NIGHT / NA KRAJU NOĆI

Japan
Film Noir

Pronađen i udomljen od profesionalnog ubojice, Akira je naučio pravila zanata u ranom djetinjstvu. Danas, čini se naviknut na smrt i nezainteresiran za ljude koje je plaćen smaknuti. No, kada susreće mladu prostitutku Yukine, postaje joj privržen i odan namjeri da ju spasi sa ulice.

FLYING SWORDS OF DRAGON GATE

Hong Kong / Kina

Istorijski / borilački: Jet LI

“Flying Swords of Dragon Gate” kreće tri godine nakon što je neslavno Dragon prenoćište izgorjelo u pustinji pri čemu je nestao njegov voditelj Jade. Nova banda zločinaca je preuzela Dragon Inn , voditelji preko dana, a tragači za blagom noću. Prenoćište je navodna lokacija izgubljenog grada zakopanog pod pijeskom, a njegovo blago otkrit će gigantska oluja svakih 6 godina. Banda koristi prenoćište kao pokriće da nađe izgubljeno blago. Oluja se približava ali situacija se komplicira dolaskom trudne konkubine koja je pobjegla iz palače. Konkubinu je spasila misteriozna žena Ling, te su obje pobjegle u prenoćište. Na njihovom tragu su ubojice predvođene moćnim eunuhom Yu, proganjani pravednim generalom Zhao-m koji je posvećen rušenu Yu-a i vraćanju reda u palaču.

 

Ponoćno ludilo

JUAN OF THE DEAD

Španjolska / Kuba

Horor komedija

Usred onoga što službeni mediji nazivaju izoliranim incidentom financiranim od američke vlade, u Havani prepunoj krvoločnih zombija, jedan junak, Juan, hrli u pomoć. Jedini način da ih pobijedi je da im uništi mozak stoga Juan shvaća pozitivnu stranu situacije – može se suočiti s njima i još k tome zaraditi nešto novaca. Juan usvaja moto ‘mi ubijamo Vaše najmilije’… za razumnu cijenu naravno, i čineći to započinje poslovnu avanturu koje se razvija u ovu kubansku zombi komediju kao stvorenu za zabavu cijele Vaše obitelji.

KILL LIST / LISTA SMRTI

            UK

Kriminalistički / Horor / Triler

Film započinje prikazom napetog odnosa između Jay (Neil Maskell) i njegove supruge Shel (MyAnna Buring). Svađa oko financija doseći će gotovo nasilni vrhunac tijekom večere u društvu Jayevog prijatelja iz vojske Gala (Michael Smiley) i njegove nove ljubavi Fione (Emma Fryer). Gal će predložiti Jayu da obave jedan unosan, ali brutalan posao – morat će ubiti troje ljudi. Već nakon prvog hica postat ćemo svjedoci Jayeve psihotične naravi. S trećim pogotkom film će poprimiti bizaran preokret sa svim karakteristikama okultizma.

LITTLE DEATHS / MALE SMRTI

UK

Horor

Redatelji: Sean Hogan (“House and Home”), Andrew Parkinson (“Mutant Tool”), Simon Rumley (“Bitch”)  

Triptih o seksu i stravičnoj smrti. Prvi dio, “House and Home”, tematizira patologiju seksualnog odnosa jednog ljubavnog para. “Mutant Tool” prikazuje bivšu prostitutku i narkomanku kojoj liječnik propiše lijek s neželjenim i iznenadnim nuspojavama. Treći dio “Bitch” prati još jedan ljubavni par, čiji je odnos izgrađen na morbidnoj strasti i igrama moći, što će, dakako, doseći svoj okrutni i groteskni vrhunac.

THE INCIDENT / INCIDENT

            USA/Fra

            Horor

George, Max i Ricky su u rock bendu. Trojac se nada probitku, no u međuvremenu, između malih gaža i probi, netko mora platiti račune. Zbog toga rade u kuhinji psihijatrijske ustanove visokog rizika. Dobra plaća, minimalan rizik – nemaju fizičkog kontakta sa zatvorenicima. Jedne noći, prije večere, ogromna oluja sruši sigurnosni sustav, vrata se otvore i bolesnici su slobodni. Pomoć stiže uskoro. Samo ju trebaju čekati i – preživjeti.

THE RAID

Indonezija

AKCIJA!
Šta reći – sve piše u mom rivjuu!

Visions

BEYOND THE BLACK RAINBOW

Kanada

SF Horor

KEYHOLE

Guy Maddin!

American Nightmares

REZ (Gut)

SAD

Horor
Nešto fali u Tomovom životu. Svaki dan mu je isiti, te postaje sve više odvojen od najbližih. Njegov najbolji prijatelj Dan misli da ima riješenje, tajnovit video koji mora vidjeti da bi povjerovao. Što mu Dan pokaže ostavlja Toma nemirnim, umom preplavljenim uznemirujućim slikama i željama, vezujući dva prijatelja zauvijek kroz svoju ružnu tajnu.

RAMPART

SAD
            Krimi triler

Smješten u Los Angeles 1999., film istražuje mračnu stranu policajca Davea Browna (Woody Harrelson), mizogina, rasista i nasilnika, ali i navodnog zagovornika jednakih mogućnosti. Kako bi održao obitelj na okupu, živi s dvije bivše supruge, sestrama Barbarom (Cynthia Nixon) i Catherine (Anne Heche), s kojima odgaja zajedničke kćeri. Dave i dalje održava seksualne odnose sa svojim bivšima, ali i s ljubavnicama izvan kuće. Nakon što njegov policijski odjel zapadne u korupcijski skandal, Rampart će istražiteljima poslužiti kao laka meta.

TWIXT

            SAD

Copula

KILLER JOE

SAD

Krimi triler

*Ovo je meni by far MOST EXPECTED film na celom festivalu! Da li je Fridkin podlegao prokletstvu matoraca (Kopola, Arđento, Skot...) ili je stvarno potpisao odličan film na kakav mnoge kritike ukazuju? Videću već u subotu!*

Dvadesetogodišnji Chris Smith je trgovac drogom kojem je ponestalo sreće, ali stvari će se samo pogoršati kada unajmi iznenađujuće šarmantnog ubojicu Joe-a da ubije njegovu vlastitu majku zbog police osiguranja vrijedne 50,000$. Potpuno bez novaca Chris se složi dati svoju mlađu sestru Dottie kao jamstvo za Joe-ove usluge dok ne dobije novac od osiguranja. Točnije – ako ga ikada dobije.

HOMMAGE RAY BRADBURY

FAHRENHEIT 451

SUDNJI DAN

THEY LIVE

SAD
John Carpenter

IGRA PRIJESTOLJA II

S ponosom najavljujemo maraton druge sezone sada već kultnog i s nestrpljenjem očekivanog serijala "Igra prijestolja", koju smo ovog proljeća u Hrvatskoj mogli gledati na HBO-u, samo dan nakon američke premijere.

Ima tu još nekoliko naslova naknadno dodatih, pa zato najbolje sami pogledajte ceo program sa satnicom OVDE.

Što se tiče gostiju iz sveta, oni još nisu zvanično obznanjeni (mada ih pažljivi čitalac programa na sajtu festivala može naslutiti!); ako dođe jedan od najavljenih reditelja, biće zabavno videti njegov susret sa Acom Radivojevićem...

Eto, toliko za sada o tome, a po povratku očekujte izveštaje, rivjue, fotke i sve što nije suviše neprikladno za javnost!

PS: A ko ne ide u ZG, neka svrati barem u KG u isto vreme - dolazi DILAN ekipa i grdne neke stripadžije!

MI PLAČEMO IZA TAMNIH NAOČARA (2012) – Rivju i najava

 

*** 

3

Osnovni podaci o ovom PLAKANJU o niškoj rokenrol sceni već su okačeni OVDE. U međuvremenu sam ga i ja pogledao, pa evo ukratko mog suda. Radi se o vrlo dobrom dokumentarcu: konciznom, jasnom, dinamičnom, zabavnom – čak i meni, koga r'n'r slabo zanima i u svetu, a kamoli u Srbiji, a još ponajmanje u Nišu. I kad sam već kod toga, smesta moram da izrazim žaljenje što u njemu nisu  pomenute niti prisutne niške grupe koje su mi žanrovski bliže i srcu draže, kao npr. FIGURATIVE THEATRE i MARGITA JE MRTVA; elektronika, industrija i srodni alternativci nisu ovde obrađeni. Znam da je razlog tome tipična niška ležernost svih involviranih, a naročito muzikanata, a ne namerni ili nesvesni previd autora filma – ipak, šteta je. Ili nije? Možda će industrijalci i mašinci da zasluže zasebnu priču o sebi?

Enivej, glavno što treba reći jeste da je ovo manje film o rokenrolu a više o (ne)životu u Srbiji u poslednjih par decenija, a posebno u Nišu. Dakle, ne očekujte da će se ovde mnogo govoriti o muzici, o estetici, o poetici, o uticajima, uzorima, inspiracijama, o muzama, o sviračkoj tehnici, o lepoti stihova i sl. Ne. Nema toga skoro nimalo. Umesto toga, govori se pretežno o mukama, besparici, problemima, parama, nevoljama, nemanju para, mraku, odsustvu novca, crnilu, zaradi, nemaštini, odsustvu zarade i slave, kao i o ekonomskoj krizi, i krizi svega drugog. PLAKANJE je, istina, naglašeno već i u naslovu, ali ne očekujte previše žalopojki. Mada je priča uglavnom nevesela, tj. melanholična, ili elegična, ipak je iznesena sa mnogo humora i opuštenosti. Čućete zabavne anegdote vezane za pokušaje bavljenja muzikom u Nišu i za (uglavnom jalove) pokušaje probijanja do Beograda, čućete neke tračeve, pa i ozbiljne optužbe sa svih strana...

Ovo je istovremeno kvalitet i problem... Problem je ako očekujete da saznate nešto više o ovim grupama i tome kakvu su muziku pravili, zašto baš takvu, i šta su njome hteli reći. Kvalitet je, pak, utoliko što film – makar mu to možda i nije bila osnovna namera – postaje priča o nečem većem i važnijem od grupice čupavaca i pijanaca koji su drndali gitare i lupali u bubnjeve dok su se drali o ko zna čemu i tako savatavali lake ženske. Između redova, i u samim redovima, MI PLAČEMO... prilično dobro oslikava jedno (ne)vreme. Ono što je naročito jasno svakom pažljivom gledaocu, on takođe vrlo precizno daje skicu jednog grada – Niša – odnosno njegovog mentaliteta, atmosfere, idiosinkratičnih muka i nevolja...

Autore posebno pohvaljujem što ovde nema naratora ni komentara. Tvorci se ne pojavljuju pred kamerama, niti iza njih nešto sufliraju. Umesto toga, pozvali su sve relevantne sagovornike, i još gomilu nekih pride, opsežno ih propitali, pustili ih da sami otvore srca i to malo duše, da se pokažu u pravom svetlu, to izmontirali – i ko ima oči, videće sve kao na dlanu, bez potrebe da mu neko crta. Videće, između ostalog, deprimirajuću sliku provincijskog mentaliteta koji je, uz svu kuknjavu nad "beogradizacijom", centralizacijom, besparicom itd. zapravo sam svoj uzrok i posledica, zatočen u začaranom krugu bezvoljnosti, plitkih i sitnih ambicija, pilićarstva, palanačke zavisti, ego-tripova, neutemeljenih manija veličine, snova u koje se ne uloži dovoljno rada i pameti da bi se actually ostvarili, zadovoljavanje sitnim i nebitnim (da me čuju drugari i ženske, da se proslavim u svojoj mahali, da dobijem gajbu piva, da zaradim za letovanje...), olako dizanje ruku od ozbiljne rabote i, u suštini, kilav fanatizam - bez koga, muškog i beskompromisnog, kao što znamo, nema umetnosti!

Film je, inače - sasvim predvidivo - ustalasao lokalne palančane, a pre svega rok-učesnike: neki su, izgleda, mislili da će MI PLAČEMO... biti samo ili pretežno o njima, pa su se zabezeknuli kad su videli da je u film ušla samo ona jedna rečenica koju su rekli a da nije bio preveliki blam da se tu stavi; drugi su valjda mislili da su rekli nešto pametnije od onoga što je montirano u film; treći ne znam ni sam šta su očekivali (Mika se pojavljuje čak tri puta u filmu, a ja imam samo dve rečenice! A zašto je Žika ispao lepši od mene? A Peri pustili i spot, a od moju muziku se ne čuje ni nota u film! i sl.)

Ukratko rečeno, to su te rok grupe koje je Niš proizveo: da je imao i mogao bolje, on bi ih napravio. Ali nije. Zatim: to su ti političari koji su iz Niša potekli. To su ti spisateljski gedžovani koji su postali bestseler pisci. To je to. To je Niš. Ako je bilo nešto bolje, ili je pobeglo, ili je pokleklo.

Što se tiče filma, iako zasnovan na talking head principu, uslikan je na raznovrsnim lokacijama, sa variranjem u kadriranju, tako da je vizuelno bogat, šaren, nije jednoličan. Ovo nije niška verzija "Beogradske hronike" nego pravi, fino skockani dokumentarac koji može da nam služi na čast.

Istina, rađen je sa malo para, i to se mestimično vidi i čuje – najviše zato što autori nisu imali tzv. "bubice" nego samo velike mikrofone, pa postoje određene slabosti u zvuku u nekim scenama snimanim u eksterijerima. Ove, naglašavam, nisu tolike da bi otežale praćenje filma, daleko od toga, ali jesu primetne. Šteta je što grad nije malo više odrešio kesu za ovaj projekat, ali ajde, kakvim sve glupostima daju pare a kakve divote odbijaju (npr. moj projekat antologije srpskih horor priča!) hvala im i na to malo što su dali, pre par godina, na konkursu za projekte iz oblasti kulture...

Od zamerki imam još samo jednu: umesto sadašnjeg predugačkog, poetsko-plačljivog naslova mnogo bi bolje bilo da su mu dali neki kraći, zabavniji i prigodniji, kao npr. ROKERI S NIŠAVU...

Sve u svemu, ovo je intrigantan film čak i za one koje tematika možda ne zanima previše i ja preporučujem da iskoristite priliku i pogledate ga ako možete. On će ovog leta biti prikazan na Grosmanu, u Sloveniji, a u Beogradu ga možete videti večeras, u Domu Omladine – gde ćete moći da sretnete i autore i porazgovarate s njima.

Beogradska promocija je 27. juna u maloj sali Doma Omladine u 19h.

O filmu će govoriti: Predrag Cvetičanin, urednik Digitalne arhive Niša i koordinator projekta "Zlatni rudnik" - nekadašnji pevač i gitarista grupe "Dobri Isak", Velimir Stojanović i Marijan Cvetanović, autori filma "Mi plačemo iza tamnih naočara", Dejan Dabić (filmski kritičar) i Branimir Lokner (muzički kritičar). Tu ćete moći da pogledate novu, malo kraću verziju od one na niškoj premijeri, u trajanju od 60 minuta.

A sada, ekskluzivno, samo na ovom blogu i nigde drugde u univerzumu, razotkrivam kompletnu (?) listu svih učesnika u ovom ostvarenju. Ko pogleda film, videće i čuće šta su na temu niškog rokenrola imali da kažu:

ivan jelenković - fama

bratislav stamenković – advokat, galija

zoran ćirić - pisac

vladan stanojević - autor niške rok enciklopedije

veroljub radojković - novinar

predrag milosavljević - galija

nebojša savić - fleke

petar vušurović - angus dei

goran kostić - novembar

dejan vučetić - darkwood dab

vladimir žikić - trivalia

dejan anđelković - kramer

branimir babić - obojeni program

nenad cvetičanin - alnold layne & alhemija

dejan karalić - mup monopol

miloš stojanović - stentor

saša trajković - stentor, serbon

dejan bojić - stentor, revolution

dejan stojiljković - kafedžija

miloš vukotić - ružne religiozne lutke

igor kutoš - cyco

ljubiša mitić - totalni klošari

saša nikola stojanović - totalni klošari

zoran kostić - partibrejkers

jovan matić - del arno bend

ivan blagojević - nišville

ivan momčilović - t-error

tomislav nikolić - kerber

goran šepa - kerber

marko aksentijević - za ili protiv

velibor petković - novinar

igor bogdanović - gospodin pinokio

danijel stojanović - gospodin pinokio

branimir lokner - rok kritičar, novinar

olivera todorović - wagner hat lang gehalten

nikola stojanović - wagner hat lang gehalten

marija peternel - menadžer u kulturi

milan srdanović - proces & danilov doživljaj beča

milan krajnalić - proces

kristina pavlović - nahty

dejan perašević - kontraritam

petar janjatović - rok kritičar, novinar

rista trajković - daltoni, galija, OKE connection

zoran živković - političar

dejan gavrilović - funky junkie

dejan šobot - novinar, hibrid, agnus dei

vladan đurić - puls

zoran cekić - 40 dana

predrag tasić - fotograf

ivana antović - novinar

bojan ilić - triput

oliver nektarijević - kanda, kodža i nebojša

nikola ristić - danilov doživljaj beča

vladimir bogosavljević - danilov doživljaj beča

vlada mijajlović - fast radio

nenad tančić - novinar, fast radio

vasil hadžimanov - pijanista

dragan aranđelović - happy house

radenko stojanović - voodoo popeye

velibor stanojević - styptic

miodrag branković - styptic

petar todorović - kitch ensemble

milan mitrović - plastic sunday

ivica blanuša - IBee

pavle dinić - decokvaritelji

janko džambas - decokvaritelji

oliver katić - kantautor

milan stanković - sevdahBABY

ivica živković - pesnik, okoreli mačka

marko jovanović - marconiero, d-fence

dušan arsenijević - pesnik

miodrag ignjatović - navta kriejtiv kru

vladimir stanković - navta kriejtiv kru

dejan dinić - balkanrock

marko anđelković - naopak ništarija

bratislav blagojević - ding dong

marko marković - ding dong

robert kitanović - ding dong

nikola cvetković - naked like the newborn

luka nikolić - naked like the newborn

marko mitić - naked like the newborn

predrag ljubenović - naiss guy

marjan todorović - joker, d-fence

dejan ilijić - eyot

milorad mladenović - diluvijum

bojan bojković - plan 9 soundsystem

damjan anđelković - KZP

aleksandar mitić - KZP

dimitrije antić - bitange

jovana dinić - ego

milan mirić - ego

slađan mihajlović - ego

aleksandar stošić - noćna fiskutura, kiša kerozina, nahty

milutin popović - dok 7

ivan matejić - dok 7

THE THING (1982) - 30 Years of No F**king Kidding!

ocena:

 ***** 

 5 

            Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan!

            Našem STVORU trideseti rođendan, rođendan, rođendan!

            Na današnji dan pre tačno 30 godina – dakle, 25. juna 1982. američku premijeru imao je najbolji film Džona Karpentera i jedan od 5-6 najboljih horora ikada snimljenih.

            U okviru proslave ovog značajnog jubileja, na blog kačim nekoliko prigodnih tekstova. Pre svega, tu je moje pisanije o STVORU od pre desetak godina, iz pokojne rubrike CULT HORROR u niškom PRESSINGU. Odmah da bude jasno – to je prigodni, informativno-prikazivački tekst koji nije imao ambiciju da nešto dublje OBJASNI ili analizira, nego se kao i drugi tekstovi te popularne rubrike bavi time da ukaže na kultni naslov i da skicira razloge a) zašto je kultni i b) zašto ga valja gledati opet i opet.  

Moj definitivni analitički text o ovom masterpisu tek treba da bude napisan. Do tada, evo ovoga.

THE THING  (1982)

režija:  John Carpenter

trajanje: 119’

uloge:

Kurt Russell

Wilford Brimley

T.K. Carter

David Clennon

Keith David (I)

Richard A. Dysart

scenario: Bill Lancaster

(Story by:  John W. Campbell Jr.)

muzika: Ennio Morricone

kamera: Dean Cundey

efx: Rob Bottin, Chris Walas, Rob Burman, R.W. Cook...

U mnogim tekstovima o Džonu Karpenteru, a i u kritičkim osvrtima na moderni horor uopšte, STVOR se po pravilu ili preskače ili se olako otpisuje kao inferiorni rimejk sa previše spec.efekata. Neopravdano i neznalačko potcenjivanje ovog odličnog filma pokušaćemo da bar donekle iskupimo tekstom koji sledi, kako bi STVOR bio postavljen na mesto koje mu pripada - tj. u sam vrh horor produkcije 1980-tih, a i šire.

            Zaplet filma je poznat: posada polarne stanice SAD suočava se sa vanzemaljskim stvorom sposobnim da uzima ljudsko ili bilo koje drugo obličje, prethodno uništivši iskopiranog domaćina. Isto tako je poznato i to da se radi o rimejku klasičnog SF-trilera STVAR SA DRUGOG SVETA (1951), sa nikada do kraja raščišćenom ulogom Hauarda Hoksa: potpisan je kao producent, a po svemu sudeći bio je bar ko-režiser, sa Kristijanom Nibijem. Hoksov upliv u autorstvo ovog filma se može uporediti sa ulogom Stivena Spilberga u POLTERGEISTU, 1982, gde je Tob Huper, baš kao i Nibi 30 godina ranije, izgleda bio samo marioneta moćnog producenta-reditelja.  

I dok se svi ljubitelji klasičnog Holivuda (i klasičnog SF-a) kunu u Hoks-Nibijevu verziju (delimično iz pijeteta prema velikom režiseru, a delom iz inercije, nostalgije i sećanja na efekat koji je taj film na njih imao u detinjstvu), mora se primetiti da je starija verzija na planu stvaranja ubedljive i nadmoćne pretnje i zastrašujuće atmosfere suočenja sa onostranim - apsolutno inferiorna, zastarela i čak trapava: sam vanzemaljac je jedan viši čovek koga nešto malo vidimo tek na kraju; atmosfera i likovi su iritirajuće svetli i površni, a režija napetih scena je nepotrebno i kontraproduktivno  razblažena na dva načina: ili zbrzanošću, ili neprikazivanjem dogadaja, tj. njihovim raportiranjem iz druge ruke. To ovaj film čini bližim radio drami, odnosno nizom "slika ljudi koji pričaju" rečima besmrtnog Hičkoka, koji je znao kako kreirati i dozirati napetost, i kada nešto (ne) prikazati... 

            Karpenter je takode veliki poštovalac Hoksa (njegov NAPAD NA POLICIJSKU STANICU BR.13 je ustvari modernizovani rimejk filma RIO BRAVO) - ali ne toliki da bi slepo ponavljao nedostatke stare verzije. Istaknuto mesto koje STVOR ima u Karpenterovom opusu pre svega je plod činjenice da je upravo to film u kome sve stalne preokupacije ovog režisera -tema, ideja, tip likova i problema, režijski tretman, itd.- dostižu svoj najizraženiji i najefektniji domet: i cinizam TAMNE ZVEZDE, i paranoja-pesimizam-nasilje NAPADA... i motiv izolovane grupe suočene sa bezličnim zlom (NAPAD..., NOĆ VEŠTICA, MAGLA...) i centralni lik kao autsajder (najeksplicitnije u BEKSTVU IZ NJUJORKA, odakle je uloga Kurta Rasela, ciničnog samotnjaka, gotovo prepisana u STVORU). 

            Relativan neuspeh STVORA kod kritike, a i publike, ima korene u dva ključna faktora. Prvi faktor bi bila Karpenterova subverzivnost u tretmanu priče i glavnih likova: njegovi junaci su zatvoreni, ne preterano simpatični likovi, nervozni i psihički napeti zbog svoje izolovanosti u ledenoj pustinji. Indikativno je da Stvor uzima njihove likove kako bi poslužio kao katalizator međusobnih trvenja. Nesposobnost međuljudske komunikacije tako se pokazuje kao jedini pravi demon modernog horora, od PTICA preko NOĆI ŽIVIH MRTVACA pa sve do VEŠTICE IZ BLERA i KOCKE.  

Sa nama, ovakvima kakvi smo, ptice, vanzemaljci, veštice i ostali... nisu nam potrebni. Oni samo donose ekstremnu situaciju u kojoj  maske padaju. Tako bi se moglo reći da, umesto reakcionarno-ksenofobične, antropocentrično-samodovoljne poruke stare verzije STVORA -"Stalno posmatrajte nebo!"- iz mekartnijevskog perioda, Karpenterova verzija u stvari poručuje: "Posmatrajte sebe!" jer neprijatelj dolazi iznutra... Dosledno sprovedeni klaustrofobija i pesimizam i atmosfera neumitne propasti logično su zaokruženi nekonvencionalnim otvorenim krajem filma, gde je definitivno uništenje monstruma pod znakom pitanja, kao i dalja sudbina preživelih, koji ostaju bez skloništa usred ledene pustare. 

            Ali, tu već dolazimo do drugog faktora koji je umanjio popularnost STVORA po premijeri: loš tajming. Radikalne 1970-te su prošle, i sa njima popularnost preispitivanja tradicionalnih vrednosti i slutnja apokalipse. Na vlast je došao novi tradicionalizam, u politici oličen Reganom, a u filmu -Spilbergom, Lukasom, i njima sličnim mešetarima ispraznih bajkica za novu zombifikaciju načas probuđene američke savesti.  

 

 

 

U godini u kojoj su na blagajnama trijumfovali optimizam i porodične vrednosti u bajkovitim šarenim lažama -E.T. i POLTERGEIST- bespoštedna vizija Džona Karpentera delovala je gotovo anahrono. Poučen šamarom koji mu je publika udelila za STVORA, on je narednih godina bezuspešno pokušavao da joj se dodvori adaptacijama Stivena Kinga (nepravedno potcenjena KRISTINA) ili spilbergovskom SF-melodramom (ČOVEK SA ZVEZDE) tj. SF-akcijom (GUŽVA U KINESKOJ ČETVRTI)...

            Tek sa ekspanzijom videa sredinom 1980-tih Karpenterov STVOR je počeo da dobija na popularnosti, stekavši vremenom istinski kultni status, o kome danas svedoče i brojni sajtovi na Internetu, kao i velika potražnja za laserskim i DVD izdanjima filma. Dobar deo zasluge za to -pored činjenice da se radi o unikatno jezivom i zastrašujućem, košmarnom filmu sa retko viđenom količinom strave- sigurno leži i u groteskno-ljigavim efektima maske i transformacije majstora Roba Botina (ROBOCOP, SABLASNI OKEAN...), koje po stepenu tuđinstva zaista prilaze zamislima velikog H. F. Lavkrafta, i koji ni do dan-danas, 20 godina kasnije, nisu prevaziđeni!  

            Uprkos nekim zamerkama koje se filmu mogu uputiti -antipatični ili bezlični likovi, zbrzano i nepotrebno uništenje baze na kraju...- danas je izvesno da STVOR spada u uzak krug efektnih, modernih, superiornih rimejka klasičnih SF-horora, zajedno sa simpatičnim MEHUROM (1988) Čaka Rasela, odličnom (takođe nepravedno potcenjenom) INVAZIJOM KRADLJIVACA TELA (1978) F. Kaufmana, i naravno sa remek-delom kakvo je Kronenbergova MUVA (1986).  

Zato je i pomalo deprimirajuće danas videti kako se nevešto pozajmljuju pojedini momenti iz Karpenterovog modernog klasika u zaboravljivim razbibrigama tipa SABLASNI OKEAN ili PROFESORI (koji u vulgarnoj "postmodernističkoj" bezočnosti krade čitavu scenu!). Tada se, s puno melanholije, shvata da se onako nekonvencionalni, ludo hrabri i beskompromisni filmovi kakav je STVOR ne samo više ne prave, nego se i NE MOGU praviti, jer je sve manje stvaralaca -a i publike- sa dovoljno integriteta za toliku smelost.

            --- Podsećam da na blogu odavno možete videti i moje gnušanje nad prikmejkom iz prošle godine (kojom prilikom se dotičem i Karpenterove verzije), i to OVDE. Moj rivju Hoksove verzije (koju takođe negativno kontrastiram superiornoj Karpenterovoj) linkovan je gore u tekstu, ali ko nije pazio, evo ga i OVDE.

            A kome sve to nije dovoljno, povodom ovog jubileja oglasio se i trijumvirat crnogorske žanrovske misli koji je, u ovom ili onom obliku, poznat temeljnim pratiocima ovog bloga. Naime, u vikend-izdanju lista VIJESTI svoje tekstove o STVORU objavili su nekadašnji saradnik ovog bloga, Ratko Radunović, zatim gost-saradnik (u par navrata) Bojan Baća, i najzad, Aleksandar Bečanović, o kome je ovde takođe pisano.    

 

Baća je, kao sociolog po struci i pop-litičar po zanimanju, naglasak stavio na društveno-političku tematiku koja se može dovesti u vezu sa STVOROM u svom tekstu "Čovjek je najtoplije mjesto za skrivanje, ili: Zašto nikada ne možemo upoznati Drugo?" 

Bečanović, koji preferira rodna, psihoanalitička i psiholingvistička čitanja, iz tog ugla govori o STVARI po sebi u tekstu "Film dvostruke sublimacije".

            Na kraju, ali samo zato što njegov tekst nije okačen na sajtu VIJESTI, tu je i Radunović, sa svojim tekstom koji sada, zahvaljujući njemu, možemo ekskluzivno i premijerno u vascelom kiberprostoru videti samo na The Cult of Ghoul i nigde drugde! On se, kao pisac i ljubitelj pisane reči, usredsredio na književni predložak, tj. na novelu, i njegov je tekst najkonkretnije i najdirektnije vezan za povod, odnosno sadrži najmanje bavljenja vanestetskim kategorijama. 

            Evo njegovog teksta:

     Uz tridesetogodišnjicu filma 'Stvar' Džona Karpentera: Gospodar imitacija

(c) Ratko Radunović

"Who Goes There?" ("Ko to ide?"), John W. Campbell, Jr.; Astounding Science-Fiction (1938)

Avgusta 1938. objavljena je novela "Ko to ide?". Potpisao ju je Džon V. Kembel pseudonimom Don A. Stjuarta i publikovao u vlastitom revolucionarnom časopisu, Astounding Science-Fiction. Da li je Kembel bio pretjerani dobričina ili je, pak, vjerovao da "Ko to ide?" i nije toliko dobra priča, naposljetku ona ipak nije zavrijedila da bude pomenuta na naslovnici.  

Najzad, "Ko to ide?" još uvijek živi zahvaljujući dvoma nesvakidašnjim filmovima, Stvari sa onoga svijeta Hauarda Hoksa iz 1951. a, naročito, Stvari Džona Karpentera iz 1982. Scenaristi Hoksovog u to doba radikalnog filma – Čarls Lederer i Ben Heht – samo su bili inspirisani Kembelovom novelom, ali zahvaljujući zahuktavanju Hladnog rata i rastu crvene paranoje u Americi ovo ostvarenje je tako dobro primljeno da je, po zaradi, zasijenio i pacifističko remek-djelo, Dan kad se Zemlja zaustavila, Roberta Vajza.

Isto se zbilo na ljeto 1982. kad su se u bezmalo direktnom konfliktu našli Spilbergov film E.T. i Karpenterova Stvar, a koji je pokušao uzjahati skoro identičnog žanrovskog konja i istom studiju donijeti blagostanje, međutim sva je sreća što je Stvar bio sve ono što Spilbergova fascinantna fantazija nije. Tog puta, što je sasvim razumljivo, pobijedilo je Dobro. Film kao što je bio Karpenterov, koji izgleda, zvuči i ima ukus košmara jednog Šopenhauera prosto nije imao nikakve šanse na blagajnama, kako juče tako i danas. Za razliku od Hoksa, Karpenter dosljedno snima egzistencijalistički, bolje reći mizantropski, film o svekolikoj ništavnosti ljudske civilizacije, neku vrstu personalne mini apokalipse koja, izgleda, nikada nije bila relevantnija kada je u pitanju ljudsko stanje, kao i manjkavi poriv ljudske civilizacije da se izbori sa nečim što nipošto nije u mogućnosti da kontroliše.       

    

Ako već govorimo o književnom predlošku, o Kembelovoj noveli, sigurno se ne radi o izuzetnoj storiji kao što pojedinci tvrde, ali jeste u pitanju veoma dovitljiva pripovijest sa krajnje uzbudljivim finalem koje, pak, nije našlo mjesta ni u jednom od pomenutih filmova. Ona je istovremeno proizvod svojeg vremena i ostavlja očevidan trag u evoluciji fantastične fikcije koju je sâm Kembel pomogao da se uozbilji. Kembel je prije svega bio urednik, pa tek onda pisac, odnosno naučnik-pisac. I da bi prokljuvili idejnu veličinu njegove novele, prvo se vrijedi upoznati sa legatom dotičnog. 

Završivši fiziku na prestižnim univerzitetima M.I.T. i Djuk, od 1930-ih redovno je pisao tzv. supernaučne galaktičke avanture, a i tekstove o astronomiji i fizici, obično ih publikujući u SF fanzinima. Septembra 1937. dodijeljeno mu je mjesto urednika u časopisu Astounding, i njega će zadržati do svoje smrti, 1971. Do tada će Astounding proći kroz dvije inkarnacije – prvo kao Astounding Science-Fiction (1938), a onda i kao Analog (1960).

Iako magazinski SF za vrijeme Drugog svjetskog rata nije stvorio novog Svifta, niti Meri Šeli, a još manje Velsa, on jeste odnjegovao i oplemenio niz potpuno izvedenih zabavnih pisaca koji su istovremeno bili krajnje stimulativni i imaginativni, bez obzira na to kako je zvučala njihova generalno drugorazredna proza.  

Bolje reći, Kembel je žanru od starta počeo donositi neizmjernu inovativnost, sa namjerom da podigne standard inteligencije u SF časopisima, i da u isti mah raskine veze sa tadašnjom tradicijom bezdušnog pretjerivanja. Novi pisci su ohrabrivani i zatrpavani idejama, a rezultati su od početka postizali uspjehe. Do 1939. godine Kembel je na taj način otkrio Isaka Asimova, Lestera del Reja, Roberta Hajnlajna, Teodora Sterndžena i A. E. Van Vogta (spiritualnog pretka Filipa K. Dika), i brojne druge autore koje je izveo na pravi put, a za njih se može napisati da su postavili temelje onoga što danas zovemo američkom naučnom fantastikom. No, kad je riječ o bezdušnom pretjerivanju, postoji i loša strana. 

Naučno-opredijeljeni Kembel je od britanskih žanrovaca nerijetko optuživan i da u jednu ruku stvara brigade opasnih anti-socijalista; isti ti Britanci su, inače, potpuno revidirali SF sredinom 1960-ih i konačno mu dali prizvuk istinske, solidne, književnosti.

Uzmemo li to u obzir, činjenica je da je Kembel pomogao da SF autor, L. Ron Habard, tokom 1950-ih, posredstvom Astoundinga, propagira svoju transcendentalnu "dijanetiku" (nauku) što je ubrzo postala sajentologija (religija). Za razliku od starijih kultova kao što je hrišćanstvo, ova religija doslovno se zasnivala na izopačavanju modernih SF tropa.  

Kembel je dijanetiku – modernu nauku o mentalnom zdravlju – nazvao za čovjeka "bitnom poput otkrića vatre i superiornijom od njegovog izuma točka[…]". U istoj uredničkoj riječi taj intelektualac se svojim čitaocima kune da njegov tekst o Habardovoj nauci nije nikakva prevara i da je dijanetički tretman prilično pomogao sinusitisu od kojeg je patio. Štaviše, poslije Habarda, Kembel je dao podršku još nekolicini besmislenih kvazi-naučnih izuma.  

"Mrzim priču koja počinje atmosferom", jednom je navodno kazao. "Odmah pređi na priču i zanemari atmosferu."

Kembelova novela "Ko to ide?" je očito posljednje značajno djelo ovog autora/urednika i doista nas odmah baca u samu srž priče, iako bi primarni protagonista upravo trebao da bude atmosfera. Njena originalnost može biti dovedena u pitanje ako znate, recimo, stožernu nit Lavkraftovog kratkog romana strave, U planinama ludila, (publikovan u "starom" Astoundingu, 1936.), koji se isto odigrava na Antarktiku, a gdje istraživači takođe pronalaze vanzemaljske oblike života kojima se nipošto nisu u stanju suprotstaviti.

Za razliku od Lavkraftovog izvrsnog romana, prije svega sporog, izrazito atmosferičnog i opsežnog, Kembel se trudi ugoditi senzacionalizmu ondašnjeg magazinskog tržišta, pišući strelovitu i bujnu naraciju sa likovima koji su generalno jednolični i bezbojni. 

Sekundarna Magnetna Ekspedicija na Antarktik broji 37 ljudi. Kao što iziskuje staromodni tip pripovijedanja, naročito oslikan u filmskoj dramaturgiji toga doba, novela počinje u trenutku kada Komandant Geri i drugi zapovjednik, inače metereolog, MekRidi, okupljaju čitavo ljudstvo u bazi kako bi sve njih o jednom trošku izvijestili o najnovijim događanjima u kojima će, dabome, mjesto naći i zbivanja prije njih. Tu ćemo saznati sve o njihovoj grupi; lokaciju, temperaturu i atmosferu na Antarktiku, a pogotovo brzinu vjetrova koji duvaju na minus 70 i minus 50 stepeni. Saznaćemo i kada je led prvi put okovao Antarktik i kojima sve vrstama eksploziva barataju članovi ekspedicije.

Novina kojoj ovdje pribjegava Kembel jeste da svojoj fabuli nadogradi smisao i svrhu kroz ozbiljan naučni pristup fantastičnoj temi, tako da ona donekle postaje pitomija i svrsishodnija. Čitaoci se sada mogu sjediniti sa likovima i njihovim naporima, jer je cjelokupnoj pustolovini pružen svojevrsni integritet. Ova novela nije mogla biti vjernije predstavljena u adaptaciji Bil Lankastera koju je režirao Karpenter.

Iskopanu Stvar je nemoguće opisati, izuzev da na neizdefinisanoj glavi ima tri crvena oka i četiri pipka umjesto ekstremitetâ. Dr Bler bi svakako htio da je otopi i uzme uzorke, dok se par ljudi u kampu protivi tome, jer nisu sigurni da li će Stvar oživjeti kada se otopi. I dabome da Stvar oživi. Ona, štaviše, posjeduje moć kopiranja života koji proždere.  

Već nakon prvih par poglavlja, naučnici uništavaju Stvar čim je uhvate u apsorpciji jednog od pasa, međutim, njihovo olakšanje je kratkog vijeka. Naime, dolazi se do zaključka da svako od njih može biti ta Stvar, tako da se veći dio zapleta vrti oko članova ekspedicije koji žive u strahu da je prva osoba do njih puki tuđin. Izolovavši sebe od vanjskog svijeta tako što prethodno unište avion i parne ralice, ljudi stalnim diskusijama istovremeno pokušavaju doći do naučnog riješenja kako da prokljuve ko je ko. 

Preloman trenutak je kada shvate da dr Bler, već u ranim fazama priče, počinje gubiti razum i postaje prijetnja za sve prisutne. Njega zatvaraju u izdvojenu baraku i daju mu hranu. U međuvremenu se otkriva test za krv i ustanovljava da 14 članova ekspedicije više nisu ljudska bića već puke imitacije.

U tome duhu će proteći čitavih sedam dana da bi onda oni što su preživjeli shvatili da su u potpunosti zaboravili na Blera – Bler je posljednja živa Stvar i nju lagano ubijaju. Ali, ono što otkrivaju u Blerovom skloništu jeste izvjesni mehanizam u obliku ranca – neka vrsta anti-gravitacione sprave – koju je Stvar uspjela sagraditi od svih sitnica koje je mogla sakupiti u tom skučenom prostoru, pripremajući se da napusti Antarktik i svoje sjeme očito razaspe po ostatku Zemlje.

Uostalom, na isti se način završava najnovije razočarenje Džej Džej Abramsa, Super 8 (2011) – samo što u tome filmu prognani i generalno dobroćudni vanzemaljac uspijeva pobjeći iz zatočeništva.