izabrana dela

izabrana dela

среда, 13. јул 2011.

FANTASTIC ZAGREB (2): Gothic Graveyard Ghouls

             Podrazumeva se da sam i u Zagrebu, kao i u bilo kom drugom mestu u koje odem, smesta zatražio lokacije na kojima moja gulovska bratija obitava: zlokobne ruševine, spooky zgrade, stare crkve, groblja i sl.
            Moj domaćin Vanja Vascarac bio je više nego predusretljiv prema mojim prohtjevima i usred ostalih obaveza oko festivala uspeo je da izdvoji svog vremena, i da uposli vozača sa festivalskim autom, kako bi meni, i drugim voljnim i u tom trenu za ustajanje iz kreveta voljnim pratiocima, omogućio da posetim neke od lokacija koje sam sebi još pred put zacrtao.  
U tom smislu moram da istaknem još jednog zaslužnog građanina grada Zagreba, koga ću ovde navesti pod umjetničkim imenom "Jazavac Srki": to je jedan vrlo simpatičan mladić, pratilac kulta i prijatelj na Fejsbuku, koji je, na moju molbu, skockao spisak od desetak lokacija koje bi mogle leći mom ghoulish čulu. Njemu, recimo, imam zahvaliti za preporuku jednog čak i u Zagrebu nedovoljno poznatog mesta: pohod na njega bio je pravo otkrovenje koje zahteva sasvim zaseban izveštaj jer radi se o spektakularnoj lokaciji. Dakle, o toj spec. lokaciji par reči i desetine slika okačiću u drugom izveštaju, a evo sada ovde, na jednoj gomili, raznih oku ugodnih hororoidnih lokacija koje sam posetio u Zagrebu. 
All photos (c) Vanja Vascarac for The Cult of Ghoul! All rights reserved! Any unauthorized use will result in criminal charges, spooky curses and eternal damnation!
Kao i uvijek – ako hoćete da sliku vidite veću i detaljniju, kliknite na istu!

            1) Siromaško groblje u Jurjevskoj
            Po Srkijevoj preporuci. Konkretno, kazao mi je:
"Crkva i groblje u Jurjevskoj ulici, kod Perivoja srpanjskih žrtava - navodno okupljalište masonskih loža, prepuno masonskih simbola po grobovima i crkvi. Crkva je najvjerojatnije zaključana ali dobro je za pogledat izvana."
            Nezasit kakvog me Azatot dao, bio sam blago razočaran time što se radi o jedva 13-ak grobova sveukupno, ili je barem toliko spomenika ostalo (ko zna šta je sve ispod ove zelene trave...).
            Svejedno, drago mi je da sam i ovo posetio i video tih desetak vrlo raznovrsnih spomenika i grobova.
            Podrazumeva se da bi sve ovo bilo lepše i zabavnije overiti u jesen, ali šta se tu može. Mesto je, inače, tiho i mirno i vrlo prijatno, što se i sa slika može naslutiti.

            2) Stari paromlin kod železničke stanice
            Po Srkijevoj preporuci:
            "Paromlin na glavnom željezničkom kolodvoru - nalazi se preko pruge pored koncertne dvorane Lisinski, ogroman kompleks prastarog mlina, unutra se može pronaći još pakiranja starog brašna i sličnih predmeta šta su se tamo proizvodili i koristili."
            Fina kiklopska ruševina usred grada. Ogromni fabrički dimnjak, kao iz crtanih filmova. Može se ući u dvorište, ali dežurni čuvar je neki nadrkani čiča koji se na naše pokušaje da slikom zabeležimo taj dimnjak izdrao: "Alo! Nema slikanja!"
            To nas, ipak, nije sprečilo da fotkamo neke prizore malo podalje od njegove kolibe (u kojoj je i nekakva udruga po imenu GRUNF!), pa zato, evo još malo dokaza žilavosti prirode, koja i usred rušenja i "smrti" nalazi put, i svojim zelenilom obuzima ljudsko sivilo. Photos: coming soon, hopefully.

            3) Hrvatski državni arhiv
            Po Srkijevoj preporuci:
            "Državni arhiv kod Trga Mažuranića. Meni osobno zgrada izgleda dosta creepy sa ogromnim sovama na uglovima. Izgleda kao nešto šta bi se moglo vidjeti u Arkhamu."
            Impozantna zgrada, zaista sjajnog izgleda. 
            Stigli smo u nju nakon poslednje ture za turiste, ali je Vanja uspeo da umilostivi namrgođenog čuvara i dežurnu vodičicu da nas ipak puste unutra da razgledamo. Dakle, imali smo spec. turu, iako skraćenu, jer se voditeljica raskravila kada je shvatila da Kadijević, naravno, odlično poznaje rad svih slikara čija dela krase unutrašnjost.
            Meni su, pak, više od tih slikopisa hrvatskih turističkih znamenitosti te državotvornih predstava velikana istorije i prozračne simbolike o nauci i znanju koji donose svetlost itsl, godile upravo gorepomenute divovske sove na obodima krova.
            Navodno simbolizuju mudrost koja se u tim arhivima čuva, ali... Zaista ima nešto jezivo i lavkraftovsko u njihovom izgledu.

            4) Groblje Mirogoj
            Po ideji organizatora festivala, odveli su nas tu da u memento mori stilu razvijemo apetit pred ručak na vidikovcu na Sljemenu. I baš im hvala na ovome. Čak se i nekakva sahrana zadesila baš u času dok smo razgledali lepote oko ulazne kapije...
            Ghoulish appetite was surely whetted!
            Groblje je ogromno, fascinantno, i obišao sam samo manji (ali glavni) njegov deo.
            U dugačkim alejama pod svodovima, za viđenije ljude, zapazio sam poprilično grobova Srba, sa ћириличним natpisima, što svedoči o tome da su nekada i oni imali značajnu ulogu u životu tog grada.
            Sa kapije je vidljiv natpis KRALJU VJEKOVA KOJEMU SVE ŽIVI na kapeli.
            A odmah iza Kralja Vjekova, s druge strane, počiva leš Franje Tuđmana – pompezna grobnica oivičena HDZ-ovim sloganima: "Imamo Hrvatsku – Hvala ti" i "Zna se – Hvala ti".
 
            Što jes-jes, za razliku od pojedinih Vođa, koje ovom prilikom nećemo imenovati, on je zaista deliverovao to što je narod od njega tražio (konkretno: od Srba pročišćenu i od Srbije nezavisnu Hrvatsku).

            5) Zagrebačka katedrala
            Na moje traženje ali i na Kadijin predlog, obišli smo je Kadija, Vanja i ja tokom produžene šetnje Gornjim gradom i njegovom okolinom.
            Visočija zgrada u neo-gotskom stilu, podignuta nakon što je WhereIsYourGOD-Now zemljotresom razrušio prethodnu koja je stajala na tom istom mjestu i zasenjivala prostotu svojom seismically-challenged raskoši.
            Sa Kadijom među nama usluge vodiča uopšte nam nisu bile potrebne: bila je privilegija (i uživanje) slušati iz njegovih usta istoriju (i evaluaciju) tog objekta.
 
            Unutra se, inače, čuva lutka još jednog zdušnog (i efikasnog) borca za današnju Hrvatsku: kardinala Alojzija Stepinca u prirodnoj veličini, in a glass cage. O tome je živopisno na ovom blogu već pisao saradnik iz senke, Dorijan Nuaj, pa tim povodom podsećam na njegove fantazme i fantazmagorije.
            Fino je to sve, ali budući da je građena od kamena peščara, koji brzo i lako korodira, potrebno ju je neprestano obnavljati, pa smo tako i mi ovoga puta jedan od njenih tornjeva zatekli zaklonjenog nužno naružujućim skelama.

            6) Gornji grad
            U istom tom cugu Kadija, Vanja i ja odosmo fensi uspinjačom (vožnja od nema ni 100 metara!) da vidimo Trg sv. Marka, zgradu Sabora, Kamena vrata itd.
            Na trgu se upravo obavljala smena straže – pompezna parada za turiste, sa vojnicima u jarkim crvenim mundirima, na konjima, i uz sjajnu military industrial marš-muziku naživo.
            Kadija je i ovde bio izvor niza intrigantnih fakata vezanih za te lokacije, a naročito za zgradu Sabora (sa čijeg se petog prozora gledano sleva nadesno ukazao Drug Tito tijekom ulaska partizana u Zagreb...
            Iznad kamenih vrata nalazi se čudan oblik, sa šiljcima na sve strane, nalik buzdovanu. Legenda kaže da je to udica za veštice, da bi se na nju nabadale u pokušajima da prelete kapiju i dođu upomoć svojim drugaricama, utamničenim tu blizu, u vreme bajoslovnih hrvatskih lovova na veštice. O potonjima biće nešto više reči ovde, uskoro.
            Evo šta je Srki kazao o svemu ovome u svojoj preporuci:
"Kula i kamenita vrata + cijeli Gornji grad - u kuli je Društvo Hrvatskog Zmaja; Kamenita vrata izgledaju dosta morbidno jer je sve puno svijeća za nekakve pokojnike. Gornji grad sam po sebi odiše poviješću i najbolji je primjer starog Zagreba. Pored kamenitih vrata je i prva ljekarna u Zagrebu koja još postoji i u izlogu mislim ima nekakve prastare posude za lijekove itd."
Da, sve je to uredno overeno (mada, ništa od alhemijskih aparata u izlogu ljekarne!), a meni je naročito bilo bizarno to klanjanje dusima mrtvih, od strane niza ožalošćenih, usred nekakve stare kapije. Baš bizarno i unikatno.
Pažnju mi je, takođe, privukao kip Sv. Đorđa a još više njegovog Dragona, pa sam i to uslikao. 
 
Istina, zmajčekova faca više nalikuje somu (ribi) nego li reptilu od komodo sorte (!), pa bi se pre reklo da stoji ispred Društva Hrvatskog Soma!
 
Inače, za dlaku nam je umakla izložba o SREDNJOVEKOVNIM SPRAVAMA ZA MUČENJE u Arheološkom muzeju – otišla je odatle 4 dana pre našeg dolaska! Kupio sam katalog za nju, ali sam kasnije, donekle i svojom nepažnjom, ostao bez njega tokom brauzovanja u knjižari ALGORITAM...
 
            Za Zagrepčane i horor-turiste-namernike koji se tamo zadese, a vode ih meni srodni ghoulish porivi, evo i lokacija koje mi je Srki preporučio, a koje tijekom ovog boravka nisam stigao da overim – nadam se da će biti još prilike. Dakle, kaže on:
            - Bivša vojna bolnica u Vlaškoj 87 - ako uspiješ pronaći neki prolaz do unutra odlično, ako ne i izvana djeluje dosta creepy. Inače unutra su navodno zanimljivi podrumi.
            - Napuštena crkvica na Rokovom perivoju - to ti je iznad Britanskog trga u Ilici, u samom centru. Na crkvi je nekakav natpis na Brajevom pismu kojeg treba dešifrirat, ne znam točno šta piše al kažu da piše Ništa nismo vidjeli. Weird.
            - Franjevačka napuštena crkva u Zvonimirovoj.
            - U Demetrovoj 3 ima u haustoru nekakav grob ili nadgrobna ploča nekog kneza.

            Eto, sve je to meni lepo napisao "Jazavac Srki", sjajan lik koji je sa svojom curicom uredno ispratio Ghoulish aktivnosti na festivalu, a družili smo se i jedne dugačke večeri u klubu zvanom PURGERAJ (bolje da su tu rupu nazvali: Purgatorij!) i PEPERMINTU. A idući put kad mi neko kaže da je blogovanje gubljenje vremena a da je Fejsbuk sranje, kazaću mu/joj da je ograničeni imbecil koji i zaslužuje svoju ograničenu kvazi-elitističku egzistenciju. Koliko sam ja zanimljivih ljudi sreo i stvari naučio ili nabavio zahvaljujući blogu i Fejsu, to vam nemrem opisat; a stoka koja živi u uverenju da joj to ne treba i zaslužuje da umre u NEZNANJU.
            Enivej, toliko o ovim relativno normalnim turističkim atrakcijama. Dve krunske, hiper-genijalne horror lokacije zaslužuju svoj specijalni show, pa o njima u idućem nastavku! (Za nestrpljive: Ante Pavelić meets CROPSEY!)

2 коментара:

Zo Ran је рекао...

Sove su zaista hit! Ne da izgledaju jezivo, nego su apsolutno zastrašujuće. Kao da su tu da nas večno nadgledaju i kažnjavaju...

Ela Gašperov је рекао...

odlicno