izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 14. јул 2011.

FANTASTIC ZAGREB (3): DEMONOMANIA!

            Jedno od većih iznenađenja za mene, tik pred polazak na put u Zagreb, bilo je otkriće, u jednoj opskurnoj knjizi (čiji rivju sledi na ovom blogu, uskoro), da se u Nacionalnoj i Sveučilišnoj Biblioteci u Zagrebu čuva nekoliko vanredno retkih starih knjiga o crnoj magiji, vešticama, prizivanju Đavola, demonologiji i sličnim temama. Demonologija i demonolatrija su moji hobiji (heh, heh...), i na te teme sam svojevremeno za GRADINU priredio jedan temat, iz kojega text o demonologiji već imate ovde na blogu.

            Naročito me je oduševio podatak da se u rečenoj biblioteci čuva PRVO IZDANJE famoznog, zloglasnog, groundbreaking zlodela pod naslovom MALLEUS MALEFICARUM (možete ga skinuti sa datog linka; archive password: library.nu). U pitanju je užasna orgija kristijanskog sujeverja, zatucanosti, ženomrzaštva, sirotinjomrzaštva i seksualne perverzije koje je fundamentalno uticalo na maniju lova na "veštice" i u neopisive patnje, sramotu i smrt odvelo stotine hiljada nesrećnika, pretežno ženskog pola. Drugim rečima, MALLEUS MALEFICARUM je za lov na veštice maltene ono što je MEIN KAMPF za nacizam.

            "The Malleus Maleficarum (Latin for "Hammer of the Witches", or "Der Hexenhammer" in German) is a famous treatise on witches, written in 1486 by Heinrich Kramer, an Inquisitor of the Catholic Church, and was first published in Germany in 1487. Jacob Sprenger is also often attributed as an author, but some scholars now believe that he became associated with the Malleus Maleficarum largely as a result of Kramer's wish to lend his book as much official authority as possible."

            Pored ovog mega-kultnog naslova, na istom mestu drže još nekoliko knjiga slične prirode, iz bliskog perioda – o njima detaljnije nešto niže. Naravno, smesta sam pustio pipke u pravcu toga da mi se omogući da istima zgrabim te knjige, ako je ikako moguće, i da ih barem prelistam. I, kao što ja to uvek ponekad kažem: When there is a WILL, there is a WAY! Uz veliku pomoć domaćina, Vanje Vascarca, pružena mi je užasno retka privilegija.
            Moram reći da me hoće sreća (ali nije samo sreća u pitanju!) kad se tiče opskurnosti i ezoterije ove vrste. Naime, podsećam da sam na donekle sličan način, pre tačno 7 godina, dobio vrlo privilegovan pristup ekskluzivnim knjigama iz Lavkraftove zaostavštine + dato mi je da u svoje ruke uzmem i listam Lavkraftova originalna pisma i originalne rukopise nekih od njegovih najboljih priča i romana koji se čuvaju u specijalnom odseku John Hay biblioteke, u okviru Brown univerziteta u Providensu. Izveštaj o tome nalazi se ovde, pa ko nije ranije čitao, može da baci pogled sada... 
 Da, to je to: MALLEUS u mojim rukama...


            E, isto kao što mi je tada, u Providensu, omogućeno da uđem bukvalno u sef za držanje retkih rukopisa, tako sam i sada dobio šansu da bez ikakvog ograničenja, naživo razgledam, listam i čitam tri prastare knjižurine iz 16. i 17. veka. Vanja je obavio sve potrebne radnje: najavio se telefonom dan ranije, pozvao se na Festival, gosta iz Srbije, i to ni manje ni više no znamenitog Dejana Ognjanovića, što ih je smesta raskravilo (i raznježilo) i tu su sve ograde pale; a onda smo samo imali da odemo naživo do biblioteke da utvrdimo sve detalje procedure, lociramo signature tih knjiga, ispunimo zahtev za njihovo korišćenje, i onda sutradan (u petak) otišli da se susretnemo sa njima. Inače, ispostavilo se da je njegova poznanica pisala seminarski rad o vješticama, ali da njoj, tada (pre par godina), nisu dopustili pristup originalnom, I izdanju, tako da ne treba očekivati da će sličan zahtev baš svakome biti ispunjen.
            A ako se neko sasvim logično upita – otkud u Zagrebu, i uopšte u Hrvatskoj, ovi demonološko-inkvizitorski priručnici, pa, odgovor je zapravo vrlo logičan. Hrvatska je oduvek težila što većem približavanju Zapadu, a u to vreme na Zapadu je lov na veštice bio pravi hit, a naročito u zemljama pod katoličkom diktaturom. Budući da i sama spada u katoličku kulturnu sferu, Hrvatska je zdušno prigrlila taj masovni zločin u ime Hrista koji je harao Evropom, i u periodu od 16-19. veka dala svoj supstancijalni doprinos vešticomaniji, tom prilikom pogubivši hiljade svojih podanica optuženih za šurovanja s Đavlom i za tome srodne budalaštine. Prema tome, knjige koje sam ja ovom prilikom držao u svojim rukama, u prethodnim vekovima nisu čitali dokoni ljubitelji zabavnog štiva, nego – popovi, suci, inkvizitori, istražitelji, witchfinderi i slična bratija. To ovaj direktni dodir sa prošlošću čini još zabavnijim!
Inače, zanimljiv je (i rečit) podatak da je poslednja veštica koja je uopšte spaljena bilo gde u zapadnom svetu (da se sad ne bakćemo Afrikom i Azijom...) - spaljena upravo u Hrvatskoj, početkom 19 (slovima: devetnaestog!) veka, kada je ta manija i moda na Zapadu već poodavno presahla...
        Nacionalna i Sveučilišna Biblioteka u Zagrebu ima uistinu pompeznu, spektakularnu, strahopoštovanjem ispunjujuću zgradu (otvorena 1995-te). Vikipedija kaže: "U periodu izme­đu 1982. i 1987. iz naj­ve­će hr­vat­ske bi­bli­o­te­ke ukradeno je oko 1300 knji­ga, ve­du­ta, gra­fi­ka, ka­ra­ta i ilu­stra­ci­ja izda­nja iz 16., 17. i 18. stolje­ća. Radilo se o organiziranoj krađi starih i rijetkih (jedinstvenih) knjiga neprocjenjive vriednosti, radi preprodaje na crnom tržištu. Većina knjiga je nepovratno izgubljena." Sva sreća te ta lopovska gamad nije znala za ovo demonološko blago – ili ih nije zanimalo. Ili su se, pak, bojali da ne prođu kao toliki drugi kradljivci zlokobnih knjiga, pa su se ograničili na mažnjavanje bezbednijih knjiga, prozaičnije tematike.
            Anyway, evo šta sam držao u rukama:
            1) Heinrich Kramer, Jacob Sprenger, MALLEUS MALEFICARUM.
Na latinskom, izdanje iz 1488. godine (tako piše unutra u knjizi). Nažalost, knjizi nedostaje prva strana, sa naslovom i godinom; i jedno i drugo ispisano je ručno, mastilom koje sada ima tamno-smeđu boju. Stoga je moguće da je rukom napisana zapravo godina u kojoj je prvi vlasnik knjigu kupio; prilično sam siguran da je ovo I izdanje, štampano 1487.

            Kao što se da videti, to je knjižurina jeziva izgleda, savršeno adekvatnog sadržaju (i dejstvu) – Pravi Nekronomikon morao bi izgledati isto ovako, ili tu negde. Vrlo tvrde tamno smeđe korice od štavljene kože, ukrašene reljefom, i sa metalnim štitnicima na uglovima.
 
Velika, debela, nešto oštećenog hrbata, ali iznutra čitava, dobro očuvana, savršeno čitljiva, sa vrlo malo ilustracija. Ispunjena je rukom pisanim komentarima na marginama, takođe na latinskom.
 
Nisam naleteo ni na jedan naročito spektakularno zabavan: taj čitalac je uglavnom ponavljao, varirao i dopunjavao tvrdnje iz glavnog teksta.
            2) Žan Boden (Jean Bodin), DE LA DEMONOMANIE DES SORCIERS (Pariz, 1580)
            
Da, ovo je u Francuskoj izašlo 1580. ali verzija koju imaju u Zagrebu je izdata u Veneciji, 1592. godine, u italijanskom prevodu: DEMONOMANIA DE GLI STREGONI, di Gio. Bodino Francese. U pitanju je pravi pravcati bestseler – jedna od najčitanijih i najprevođenijih knjiga o vešticama svog doba!
 
Ovu knjigu u engleskom prevodu, pod naslovom ON THE DEMON-MANIA OF WITCHES, možete čitati onlajn na Gugl Buksu.
            Unutrašnje stranice su prilično tamne, tj. smeđe, izgleda da je papir najslabiji od sve tri knjige, ali štampa je dobra i jasna, i sve se uprkos sitnim slovima može čitati – ako znate italijanski. Ko ne zna, tu mu je Lingua Franca verzija na linku koji već dadoh gore.
            3) Martin Antoan Del Rio (Martin Antoine Del Rio), DISQUISITIONUM MAGICARUM (Luven, 1599)
            Ovo je verzija na latinskom, a koga zanima engleska, evo je ovde.
            Ova je očito najdeblja od ovih, zato što se radi o vrlo iscrpnoj studiji o magiji, u šest knjiga pod jednim koricama.
            Autor ove knjige inspirisao je jednu od meni lično manje dragih pesama grupice inače ezoterijom i Lavkraftom zaluđene, naime Blue Oyster Cult i njihovu "Del Rio's Song".

            U knjizi u kojoj sam uopšte doznao da ovo blago postoji u Zagrebu tvrdi se da ova biblioteka poseduje i famoznu knjigu Daemonolatreiae (Lion, 1595) Nikolasa Remija (Nicholas Remy), poznatog i pod latiniziranim imenom Remigius (u kom obliku ga, npr. Lavkraft pominje u priči "Festival", upravo povodom ove knjige). Nažalost, uprkos intenzivnoj pretrazi kataloga, uz veliku pomoć vrlo ljubaznog, prijatnog & helpful momka koji je tu radio, nismo uspeli da je lociramo. Moguće je da je DEMONOLATRIJA među tim knjigama ukradenim 1980-ih. Ako je tako, nadam se da je lopove sustigla vrlo demonska kazna! How spoilers bleed...
           
            Inače, koga privlače starostavne knjige o okultizmu, vešticama i demonologiji, a uz to ima na hiljade evra spremne da na njih potroši, evo sjajnog mesta odakle ih može kupiti – ili, sirotinjski, makar ih razgledati na slikama.
            Kada sam polazio na put, bio sam spreman na nekoliko scenarija: 1) najverovatniji: da tih knjiga uopšte nema u toj biblioteci, ili da ih je nekad bilo, ali sada više ne; 2) jednako verovatan: da ih ima, ali da im se nikako ne može prići, da su u nekoj arhivi, sefu, da su potrebne hiper-mega-specijalne dozvole i potvrde i uverenja i testovi krvi, mokraće i genetskog materijala da bi im se pristupilo; 3) nešto manje verovatan: da mi, uz mnogo gnjavaže, dopuste da priđem nekakvoj vitrini ili tako nečem ograđenom, i da tim knjigama vidim korice, ili otvorenu stranicu, iza stakla, bez pipanja; i 4) naučnofantastičan: da mi se, brzo i jednostavno, dopusti da te knjige držim u rukama, da ih listam, čitam, šta god.
            Kao što vidite, desio se scenario br. 4! Iz čitaonice za retke spise, u kojoj sam ovo prelistavao skoro pun sat vremena, izašao sam presrećan. O finansijskoj vrednosti ovih knjiga (koja se meri hiljadama evra po primerku!) neću ni da govorim; ne samo što u svojim rukama nikada nisam držao nešto vrednije, nego nisam imao niti nešto od ovih knjižurina starije! Za mene su one imale pre svega vrednost kao prastari, preživeli svedoci jednog zlog vremena, kao mračni glasnici iz doba veštica, vračeva i demona, kao direktan dodir sa hororičnom prošlošću i kao autentično svedočanstvo o tome kako bi jedna stara, zlokobna, ezoterična, NEKRONOMIČNA knjiga iz tog vremena mogla da izgleda izvan stilizacije horor filma, stripa i sl.
            A sada, zahvaljujući ekskluzivnim fotkama na ovom blogu, to možete da vidite i vi. Kao i uvek, click the pic to see bigger.

2 коментара:

AlexDeLarge је рекао...

postoji ebook i na srbskom

malleus maleficarum malj koji ubija vjestice

http://www.megaupload.com/?d=B8GCCP0D

Dejan Ognjanovic је рекао...

prevara! ne padajte na ADL-ove tlapnje! ovaj link ne vodi ka verziji na srbskom, nego na hrvatskom, kao što je i logično, budući da srbi to malo veštica što su davili, kamenovali, besili i tako to, nisu radili po pravilima, propisima i uredbama nekakvih inkvizitora sa zapada, nego po urođenom pravoslavnom instinktu i usmenom predanju!