izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 16. април 2009.

OPSJEDNUTOST - Aleksandar Bečanović

"Opsjednutost je zbirka sastavljena od sedam horor-priča i jedne u žanru katastrofe. Uklete kuće, opsednute bledopute gospođe, vukodlaci, demoni, zombiji, stravične sile iz tamnog mora, guste magle i grobljanskog mraka, i napose vampiri, nakon dva stoleća vrludanja od viktorijanskih putopisa i gotičkih romana pa sve do Hollywooda, u pričama Aleksandra Bečanovića vraćaju se svom iskonskom zavičaju: Balkanu. Za većinu sveta to su još uvijek oni mistični i opasni krajevi između Jadranskog i Crnog mora, no jezovite kreature u ovom dijelu sveta također prolaze tranziciju. Danas su to vampirice lezbijke koje love u jeku turističke sezone, serijski ubica koji hirurškim intervencijama svoje žrtve preoblikuje u skulpture, horda zombija koja u maniru događanja naroda s groblja kreće u masovni pohod na metropolu, pa i vukodlaci koji, nakon što su uspešno odbranili netaknute vrletne divljine od Nemaca i partizana, novu napast prepoznaju u ekološki osveštenim turistima..."

Tako ovu knjigu opisuje natpis na njenoj poleđini. Ali, ne treba verovati baš svemu što korice knjiga najavljuju.

Recimo, aluzije na 'tranziciju', 'događanje naroda' i ' ekološki osveštene turiste' manje opisuju ovu konkretnu knjigu, a više za ove krajeve uobičajenu zbunjenost recenzenata i kritičara kada se nađu pred žanrovskim pismom – ili, u ovom slučaju preciznije rečeno, štivom koje se poigrava žanrom. Budući da su im žanrovski uzusi najčešće strani, a naročito kada se radi o gotiku tj. hororu, pisci takvih napisa po pravilu posežu za dnevnopolitičkim namigivanjima pokušavajući –svesno ili nesvesno- da 'opravdaju' postojanje horora nekakvim, često usiljenim, paralelama sa svakidašnjim 'hororima' s kojima se običan čovek susreće. Ova prinudna 'aktuelizacija' zapravo govori o suštinskom nerazumevanju horora, i elementarnoj nelagodnosti pred koju taj žanr stavlja one koji mu nisu skloni, koji ga ne poznaju, ili ga slabo poznaju.

Zato smesta naglašavam: vrlo malo, gotovo nimalo 'savremenog' i 'aktuelnog' (u smislu koji se ovde aludira) ima u zbirci priča pod naslovom OPSJEDNUTOST. I sjajno je što je tako. Za razliku od recenzenta knjige, Davora Šišovića, autor Aleksandar Bečanović sjajno poznaje horor žanr, i stoga ne oseća potrebu za bilo kakvim 'namigivanjima' nekakvom prosečnom čitaocu koji u prozi očekuje jedva zamaskiranu parafrazu napisa iz dnevnih novina. Priče iz ove zbirke su osvežavajuće nemoderne, a istovremeno, delom baš zbog toga, vrlo moderne. Ovo nije kontradikcija: objasniću.

Nemoderne su ne samo zato što se uopšte ne bave 'tranzicijskom' Crnom Gorom, već zato što su njihovi uzori mahom vrlo stari, i sežu do gotika XIX veka; odnosno, u slučajevima filmskim omaža i parafraza, bave se naslovima koji nisu nimalo 'in' u opštepopularnom smislu. Koreni književnih motiva prisutnih u ovoj zbirci sežu do E. A. Poa ("Pred dvanaesti čas") i Šeridena LeFanua ("Crno more", pa indirektno i "Delphine"), a od filmskih uzora tu je pre svega dominantan kultni, ali nedovoljno slavni film Harija Kumela, DAUGHTERS OF DARKNESS. Bečanovićeva fascinacija lezbijskim vampiricama prožima dve najbolje priče u ovoj zbirci: "Crno more" - izvanredno atmosferična, staromodna u najboljem smislu reči, kao da čitate neki zaboravljeni biser ghost story-ja iz XIX veka, i "Delphine", svojevrsni omaž pomenutom Kumelovom filmu i njegovoj divi, Delphine Seyrig u ulozi femme fatale vampirice.

Ono što ove priče, pak, čini modernim jeste pristup. Bečanović nije neko ko živi u prošlosti, niti pisac koji se trudi da oponaša XIX-vekovne majstore jezovite proze. On na postmoderni način pristupa motivima, situacijama, imenima, citatima i aluzijama, i iz njih gradi jedan osobeni, naglašeno intelektualan i auto-referentan sistem. Njegove priče, stoga, manje su priče u klasičnom smislu, a više meditacije o horor pričama, prelomljene kroz samosvest i lucidnost, kroz poznavanje tradicije, njenih uticaja i njenog razvoja, što se sve uglavnom uspešno uspeva smestiti u gotiku neskloni crnogorski (često primorski) ambijent. Preterana samosvest i intelektualizacija materijala može, možda, zasmetati onima koji očekuju konvencionalno pripovedanje – ili uobičajene žanrovske efekte horor proze (jezu i stravu). Manje je ovde horora, a više meta-horora. Osim priče "Crno more", sa sjajno evociranom atmosferom sablasno pustog, zimskog, olujnog priobalja, i možda donekle gusto-atmosferične poovske priče "Pred dvanaesti čas" (koja se bavi čestim Poovim motivom bolne i umiruće drage), ostale priče se i ne trude da čitaoca zaplaše, koliko da ga nateraju da preispita ono čega se obično plaši.


Naslovna priča "Opsjednutost" govori o čudnim događajima u jednoj naizgled običnoj kući blizu Bara koji se okončaju neobjašnjenim zločinom – i meditacijom nad tom neobjašnjivošću od strane sveprisutnog, i na sebe stalno podsećajućeg, analitičnog naratora.

"Skulptura napravljena u prirodnoj velični" teško da ima zaplet vredan pomena – radi se o meditaciji, u prvom licu dakako, od strane ubice koji govori o tome šta je sve uradio i šta će još uraditi kidnapovanom čoveku od koga nemarava da, odgovarajućim instrumentima i torturom, napravi umetničko delo.

"PG-13 ili zombi u Njegoševoj ulici" je lucidan i zabavan pokušaj korišćenja zombi-vizure za opis današnje Crne Gore (dakle, jedina priča u zbirci koja se može, bar mestimično, dovesti u bližu vezu sa "današnjicom"), iako se zapravo najvećim delom bavi upravo duhovitim preispitivanjem klišea zombi filmova, sa vrhuncem u rečenici koja u sebe uspeva da –bez navodnika: ko zna, znaće- natrpa čak sedam naslova zombi horor filmova (što deluje pomalo veštački, ali artificijelnost svakako nije nešto od čega Bečanović beži: naprotiv).

Tu je, najzad, i simpatična igrarija "Povijest o SS-Unterscharfuhreru Siegfridu Eichstadtu, s poukom" koja je najbliskija idiosinkratičnim sumanuto-blesavo-zabavnim igrarijama Bečanovićevog kolege po peru i hororu, Ratka Radunovića, u kojoj naciste u CG vrletima spopadnu domaći vukodlaci, a lešine im budu smrznute sve dok ih više decenija kasnije globalno otopljavanje ne ogoli u vidu naci-zombija.

Napokon, knjigu okončava "...and I feel fine", "priča katastrofe" – žanr koji u književnosti nešto baš i nije poznat, bar ne u kratkoj formi – ali koji još jednom podseća da se pravi uzori ovih priča pre svega nalaze u filmu a ne u književnosti, uz uobičajenu dozu meditativnosti koja zamenjuje zaplitanje, profilisane likove, akciju i preokrete. "Priča" se zapravo svodi na pomalo proizvoljno ubačena naklapanja dvojice zgubidana na temu porno filmova (što je povod za neke zabavne igre rečima i inovativne naslove), a jednom kada se obznani nailazak uništiteljske komete koja će zbrisati čitavu Zemlju, ostatak se sastoji od simpatično mizantropskih opservacija o kraju ljudskog roda.

Naglašena citatnost ove proze zahteva čitaoca posebno obrazovanog (a pre svega filmski načitanog) koji bi u njoj u punoj meri uživao, iako pozivanje na opštepoznate klišee zapravo omogućava onu vrstu univerzalnosti kojoj žanrovske 'prečice' zapravo i služe, tako da je ovo, uprkos napred rečenom, zapravo vrlo komunikativna proza za svakog čitaoca otvorena duha i radoznalog intelekta.

Osnovni podaci:

Izdavač – ZORO, Zagreb (biblioteka MRAK) / PLIMA, Ulcinj, 2009.

125 strana, broširano

Pogovor: Davor Šišović (iz koga su preuzeti opisi navedeni na zadnjoj korici)

O autoru: Aleksandar Bečanović rođen je 1971. godine. Objavio je zbirke pesama: Ulisova daljina (1994.), Jeste (1996.), Ostava (1998.), Mjesta u pismu (2001.) i Preludiji i fuge (2007.), zbirku priča Očekujem što će iz svega proizaći (2005.) te knjigu filmskih kritika Žanr u savremenom filmu (2005.). Dela su mu prevedena na engleski, švedski, slovenski i italijanski. Filmski je kritičar cmogorskog dnevnog lista Vijesti. Živi u Baru.

Нема коментара: