FANTASTIC ZAGREB (5): UKLETA VILA ANTA PAVELIĆA

            A sada je došao trenutak za dve najspektakularnije akcije obavljene u Zagrebu nakon dodira sa indžijelim demonolatrijskim knjigama. Obe su obavljene u cugu, jedna za drugom, jedne vrele večeri – vrele u gradu ali malo manje u brdima oko Zagreba, a ponajmanje u udobnom autu mog prijatelja Vuka Radića koji je bio glavni omogućitelj svega toga. Tačnije, zahvalnost dugujem pre svega već pominjanom "Jazavcu Srkiju" (ime i dosije poznati organima gonjenja), koji mi je skrenuo pažnju na obe ove lokacije. A onda, naravno, Vuku, koji se iscimao da obezbedi auto, da mene i Acu odveze u brda, horori, da isfotka skoro sve ovo dole što vidite, i na kraju, kao da sve to nije dovoljno, još i da nas odvede na večeru da zasladimo sve ove strave i užase! Dakle, anđeo, iako Vuk. A na kraju, hvala opet Srkiju, jer njegove su sve donje fotke načinjene po sunčanom danu (razlika u odnosu na naše, večernje, vrlo je vidljiva).

            Vuk je, inače, ko-urednik u JUTARNJEM LISTU, i za manje od godinu dana uspeo je da nedeljnom specijalu podigne tiraž za neke grdne cifre, a upoznali smo se i družili u Beogradu prošle godine, gde je spremao svoj M.A. rad o vezi između špageti westerna i partizanskog filma. Memorabilno beše to jedno veče u predivnoj bašti u Beogradu, iza hotela Petit Piaf, a još više večera kojom nas je počastio moj prijatelj-domaćin-kuvar-zmijar Toma. No, ovo u Zagrebu beše baš baš specijalno.

            Dakle, slike govore više od reči, pa neću mnogo da tupim.

            Prva akcija se tiče posete ostacima Pavelićeve vile. Fakti o njoj su dole. Pre njih, nešto malo mojih impresija.

            Nalazi se zaklonjena u šumi, iako to drveće nije bilo toliko u vreme kada je sv. Ante tu orgijao; tada je imao dobar pogled na Zagreb, sada poprilično zaklonjen.

            Tražeći put do nje nađosmo se vrlo blizu grupice opasnoizgledajućih likova – ja već pomislih: "Gotovo je: evo ih Pavelićevi hodočasnici i štivaoci; sad najebasmo. U ovoj šumetini nikad nas neće pronaći. Ima da završimo u Pavketovim tunelima i katakombama."

--- Na nekom drugom mjestu, ovo bi se zvalo KAMIN. Međutim, u Pavelićevoj vili, ovo je 

sobna verzija peći za spaljivanje leševa.---

            Srećom, u poslednji čas nam Vukova djevojka skrenu pažnju na stazu desno od nas, zaustavi nas u našem neumitnom približavanju ovoj desetini besposličara, i skrenu nam putanju u, kako se ispostavi, ispravnom pravcu. Ni u povratku, začudo, nismo s ovima imali problema, iako su izgledali baš ko oni klinci iz EDEN LAKEa. Samo s više alkohola.

--- Potpis od fanova A. P. ---

            Evo podataka o ovom mestu preuzetih od drugde, da ih ne bih sad prepričavao i kitio se tuđim perjem:

Dvadesetih godina prošlog stoljeća na mjestu vile Rebar bila je lovačka kuća. 1932. godine grad ondje gradi vilu. U šumi iznad današnjih ostataka vile nalazi se i staro tenisko igralište. Vila Rebar podignuta je prema projektu Ivana Zemljaka i dograđivana u periodu nakon Drugog svjetskog rata. 

 

--- nekad... ---

Tijekom Drugog svjetskog rata vilu je koristio Ante Pavelić kao vlastitu rezidenciju i ona je na neki način bila njegovo "Orlovo gnijezdo". Oko Vile Rebar je Ante Pavelić dao izgradtiti nekoliko bunkera i tunelsko sklonište u sklopu vile. Vila Rebar povezana je s tim bunkerima uskim podzemnim evakuacijskim tunelima.

Poslije Drugog svjetskog rata vila je služila kao dječje odmaralište (hi-hi-hi! – Ghoul) i planinarsko-izletnički dom, a potkraj 50-ih prelazi u vlasništvo ugostiteljskog objekta "Risnjak". 1979. godine je stradala u požaru (prema nekima požar je bio podmetnut – od strane konobara koji je tu radio). U njoj su se održavale svadbe, pa i maturalne večere. Moglo se prenoćiti i služiti uslugom "dnevnog odmora". Vikendima je svirala živa glazba. Cijeli drveni dio otišao je u prah i pepeo, a zadržali su se samo kameni temelji. 

 --- Vuk, Ghoul, Aca ---

Vila Rebar ostat će simbolom tužnog prekida briljantne karijere dinamovog nogometaša Stjepana Lamze. Naime 1967. godine prilikom proslave pobjede u polufinalnoj utakmici Kupa velesajamskih gradova (pobjede Dinama nad Eintrachtom, 4:0) Štef je pijan pao s balkona i povrijedio glavu tj. centar za ravnotežu što je trajno utjecalo na njegovu sportsku karijeru. Naime, Lamzu su poslije par litra ruma zatvorili u sobu da malo odmori, ali se on probao izbaviti preko balkona, no nesretno je pao na glavu. Dinamo je bez njega ipak uspio u finalu s Leedsom osvojiti Kup velesajamskih gradova (danas kup UEFA).

= Ghoulish intrusion: moram da se ubacim u ovu prozaičnu storiju. Potpuno je očigledno da se stvari uopšte nisu odvijale tako kako ih ovaj prizemni izveštaj opisuje. Iz svega je sasvim jasno da su popijeni litri ruma samo otvorili vrata percepcije tog fuzbalera, zahvaljujući čemu je video utvare Pavelićevih poklanih žrtava, a možda i samog Antu kako mu se kezi iz ogledala, zbog čega je ovaj jedini spas video u skoku s balkona. Mislim, toliko je očigledno da je jedino to moglo da se, na tom mestu, desi, da su mi neverovatna i neprihvatljiva ta bulažnjenja o trapavom pokušaju silaska s balkona. 

--- Umetnička rekonstrukcija poslednjeg prizora koji je fuzbaler video pre nego što se strmeknuo preko balkona ---

Molim vas! Pavelićeva vila! "Nesrećni slučaj!" Da, pao i razbio se. Nabio se na vlastiti nož. Posekao se slučajno prilikom brijanja i prerezao sebi grkljan. Pokušavajući da zabije čavao slučajno sebi macolom razbio lobanju. Da, da, kako da ne. Pričajte mi malo o tome...

Hell, bio sam tamo. U Pavelićevoj vili. U podrumima i tunelima. U predvečerje i sumrak. Osetio sam mesto. I zato, nemojte mi pričati o "nesrećnom slučaju"! A i taj požar mi smrdi... It's SHINING all over again – a dokaz tome je i Pavelićev šank, za koji smo Aca i ja stali, a ja rekoh, otprilike:
"Hello, Lloyd. Ti si najbolji barmen koji je ikada postojao. Nego, reci mi, kako stoji moj račun ovde?"

No, da se vratim preuzetoj priči =

Zanimljivo je to što je Pavelić dao izgraditi hrpu bunkera i tunela koji su se koristili kao skonište, spremnici i evakuacijski put. Labirnit tunela se isprepliće ispod vile i ne zna se kud određeni tuneli vode. Jedna zanimljivost je ta što je jedan dio tunela zazidan. Neki kažu da se taj dio tunela urušio u potresu i da je spojen zajedno s gradskim tunelima pod centrom Zagreba. Kažu… da u tom razrušenom tunelu se skriva blago ali su ga zazidali. 

 

Zanimljiva stvar je ta što je netko na tom kraju tunela gdje je zazidan počeo bušiti sa pneumatskom bušilicom ali neuspješno. Vidi se rupa od bušenja ali se samo vidi debeli sloj betnona i ništa više. Netko je stvarno bio uporan. Hmmm… Ovako – Tko bi zidao tunel? Tunel bez izlaza? – Pa to ne postoji. Onda se to ne zove tunel. Sto posto postoji neka caka u tome ali ta tema je još mnogim ljudima strana i nepoznata. 

Neki ljudi kažu da se ti tuneli granaju i granaju…. Sljeme ima tunela. Da ih skužite za to treba imati oko. U Markuševcu se također nalaze tuneli. To je također pod Sljemenom. Sva ta zona ima tajnih prolaza, bunkera i tunela koji su se koristili u II. Svjetskom ratu itd.

             Creepy horror, zar ne?

            Ako vam ove fotke odozgo nisu dovoljne, ima ih još, od nekih koji su ovde dolazili po vedrom i sunčanom danu (pussies!), a ne ko gulovi, noću, pa bacite pogled i na to, OVDE.

            A u idućem nastavku – nešto još zlokobnije i jezivije! Ko ima slabe živce, sklon je košmarima, trudan je, histeričan, boji se mraka, šume, ukletih kuća, veštice iz Blera i sličnih čuda, slobodno nek preskoči sledeći nastavak! The next instalment puts RR back in HORROR!