U okviru proslave 22 godine od prve
objavljene filmske kritike, 15 godina od prvog objavljenog romana, 12 godina od
prve objavljene knjige o hororu – ono što ste vi (pre)dugo čekali: najzad dr Dejan Ognjanović ima svoju stranicu
na Vikipediji!
Do sada ste, prilikom guglanja,
mogli doći samo na stranicu onog crnogorskog fuzbalera s
mojim imenom (!) – a sad, najzad, sve ono što ste o meni želeli znati (a da je
za javnost) – imate kondenzovano, pregledno i sažeto izneseno, OVDE.
Veliku zahvalnost dugujem Bobanu Trifunoviću, mladom
antropologu-doktorandu i ambicioznom piscu fanta-horora, koji je potpuno
volonterski odradio sve što je bilo potrebno vezano za izgradnju ove stranice.
Ako nešto ne valja sa tekstom, za to sam kriv ja.
Takođe veliku zahvalnost dugujem ovom blogu, jer da nisam na njemu
redovno i pomno beležio sve svoje aktivnosti, sad ih sigurno ni polovinu ne bih
prizvao iz svog polusenilnog mozga; brauzovanje po arhivi, tokom prethodnih
DEVET I PO (!) ne nedelja nego GODINA pomoglo mi je da osvežim pamćenje i
iskopam grdne podatke koje sada, po prvi put sistematizovane, imate na mojoj stranici
na Vikipediji.
A uskoro isto to, ali i na
ENGLESKOM!
Do tada, evo i ovde na blogu
prenosim kompletan tekst sa Vikipedije! Bacite pogled – verujem da ni moji
najpažljiviji pratioci ne pamte ili ne znaju mnoge od ovih stvari!
Dejan Ognjanović
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejan Ognjanović (Niš,Srbija, 30. januar 1973)
je srpski književnik, književni kritičar i filmski kritičar, urednik,
prevodilac i esejista, pretežno u domenu horor žanra. Prvi je u Srbiji,
ali i u regionu, odbranio doktorsku disertaciju u celosti posvećenu horor žanru
– konkretnije, poetici horora. Važi za vodećeg poznavaoca horor žanra, što
u književnosti, što u kinematografiji, na Balkanu.
Sadržaj
1. Biografija
2. Književno stvaralaštvo
3. Filmska i književna kritika i
esejistika na srpskom jeziku
4. Filmska i književna kritika i
esejistika na engleskom jeziku
5. Urednik
6. Pogovori
7. Prevodilac
8. Strip esejistika
9. Transcendence
10. The Cult of Ghoul
11. Izlaganja na naučnim
konferencijama
12. Javni nastupi
13. Publikacije
14. Nagrade
15. Reference
Biografija
Dejan
Ognjanović rođen je 30. januara 1973. godine u Nišu, u Srbiji (tada, SFRJ).
Živi u Niškoj Banji, gde je
završio osnovu školu Ivan Goran
Kovačić (1980-1988). U Nišu je, takođe, završio gimnaziju Stevan Sremac, smer
Inokorespondent-saradnik (1988-1992). Zvanje diplomiranog filologa stekao je na
Filozofskom fakultetu u Nišu,
gde je studirao engleski jezik i književnost.
Postdiplomske studije upisao je na istom fakultetu,
na departmanu Anglistike, i sve ispite položio pre nego što je bio prinuđen da
se odazove služenju obaveznog vojnog roka. Dodeljen mu je VES telefoniste, za
šta se obučavao od decembra 1998. do marta 1999. godine, u kasarni
na Topčideru, u Beogradu. Pre završene obuke, početkom marta meseca,
poslat je na teritoriju Kosova i
Metohije, najpre u Đakovicu,
dve nedelje kasnije u Prištinu.
Tamo je, kao prevodilac pri Komandi prištinskog korpusa, proveo sve
vreme NATO bombardovanja SRJ. Ostatak vojnog roka odslužio je, takođe, pri
Komandi prištinskog korpusa, koja je izmeštena u Leskovac.
Po završetku vojnog roka, Ognjanović je počeo da
radi na Filozofskom fakultetu u Nišu, u zvanju asistenta-pripravnika, pri Departmanu anglistike, na predmetu Američka književnost. Na tom radnom
mestu proveo je deset godina, od 1999. do 2009. godine.
U periodu od avgusta 2003. do jula 2004.
godine, bio je na stručnom usavršavanju u SAD, iz oblasti Američkih
studija, na Univerzitetu Kalifornija, u
Berkliju, kao stipendista Junior Faculty Development
Program (JFDP), organizacije American Councils for International
Education (ACIE).
Neslaganja sa predmetnom profesorkom, a ujedno i mentorkom,
pa i mobing na radnom mestu na Filozofskom fakultetu u Nišu, doveli su do
toga da Ognjanović novembra 2009. godine napusti Filozofski
fakultet.
Ognjanović je prethodno, ipak, kod pomenute
predmetne profesorke magistrirao sa temom Gotski motivi u delu E. A. Poa,
u maju 2009. godine.
Zvanje doktora
nauka Ognjanović je stekao na Filološkom
fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši doktorsku disertaciju
pod naslovom Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti u
februaru 2012. godine, pod mentorstvom vodećeg angliste, prof. dr Zorana Paunovića.
Ognjanović je, zajedno sa Mičom Dejvisom, u okviru filmskog festivala Fantazija u Montrealu 2010.
bio ko-selektor programa Subverzivna Srbija. Bio je
gost-učesnik tog festivala i, u okviru njega, lično je predstavio odabrane
srpske žanrovske filmove, u formi predavanja o hororu u srpskoj
kinematografiji.
Najavio je svih sedam odabranih filmova, učestvovao u
diskusiji sa prisutnim gostima i autorima nekih od filmova. Povrh toga, o puštenim
filmovima je napisao tekstove koji su uvršteni u katalog festivala.
Na
festivalu, Ognjanović je, ujedno, dao i nekolicinu intervjua, tokom kojih je
ukazao na potencijale i dostignuća žanrovske kinematografije u Srbiji, što
je, skupa, bilo najveće celokupno predstavljanje srpske fantastične i horor
produkcije u inostranstvu do tada i od tada.
Neposredno nakon toga, napisao je
i priredio temat o novim srpskim žanrovskim filmovima, sa naglaskom na Srpskom
filmu, za prestižni svetski magazin Rue Morgue, nakon čega
postaje njegov stalni saradnik.
Centar za naučna istraživanja Srpske akademije
nauka i umetnosti i Niški kulturni centar objavili su krajem 2011. godine
peti tom Enciklopedije Niša, posvećen kulturi. Na enciklopediji je,
tokom godina, radilo više od šezdeset saradnika. U ovoj knjizi nalazi se i
odrednica o Ognjanovićevom dotadašnjem kulturnom radu.
Književno
stvaralaštvo
Književno stvaralaštvo, ponajpre pisanje horor
pripovedaka i romana, Ognjanović smatra svojom primarnom vokacijom, čemu je
posvećen od svoje 18. godine. Prozna dela nastala u tom periodu svoje mladosti
nigde nisu objavljena, jer ih nije smatrao zadovoljavajućim.
Ognjanovićevo prvo objavljeno prozno delo jeste
roman Naživo (Prosveta, Niš), objavljen 2003. godine.
Ukratko, u romanu se pripoveda o čudnim zbivanjima
u Nišu i Prištini, leta 1995. godine, koja na indirektan
način odražavaju društvene i psihološke tenzije izazvane ratom. Roman je
objavljen dok je Ognjanović boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, te
je tako namerno lišen promocije, koje nije bilo ni nakon njegovog povratka
u Srbiju. Premda skromnog tiraža, od samo tri stotine primeraka, roman je
stekao kultni status i naišao na pozitivan odziv kod književne kritike i
publike. Roman Naživo je doživeo i drugo izdanje, kao samizdat
(Sven, Niš) 2010. godine, u još tri stotine primeraka. Svi primerci su
odavno rasprodati i knjiga se više ne može naći u prodaji. U pripremi je treće
izdanje.
Svoj drugi roman, Zavodnik, Ognjanović je
najpre objavio 2014. godine (Sven, Niš), a potom i 2015. godine, u
saradnji sa Orfelin izdavaštvom iz Novog sada. Za razliku od Naživo, u Zavodniku se u prvi plan postavljaju
elementi folklora i narodnih verovanja, a radnja u celosti smešta u
gotovo napušteno selo Špaj, u jugoistočnoj Srbiji. Zavodnika je Ognjanović zamislio
kao roman u kojem je, u srpskom kulturnom krugu, na nov, originalan način,
prerađena osnovna premisa novele Okretaj
zavrtnja Henrija Džejmsa, i filmske adaptacije te novele u režiji
Džeka Klejtona, pod naslovom Nevinost,
iz 1961. godine.
Kratke priče Ognjanović je objavljivao u
časopisima Gradina (Niš), Ulaznica (Zrenjanin), Politikin zabavnik (Beograd), Balkanski književni glasnik (Beograd)
i drugim, kao i u knjiškim antologijama Gradske priče 3: fantastika (Albos, Kruševac, 2008), Alisa
u zemlji priča: Najlepša ostvarenja sa V konkursa za najkraću kratku priču (Alma,
Beograd, 2006), Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka
priča 2010 (Karver, Podgorica, 2010), Beli
šum (Paladin, Beograd, 2008), Istinite laži (Paladin,
Beograd, 2009), Apokalipsa juče, danas, sutra (Paladin,
Beograd, 2011), Tajanstveni putnik (NKC,
Niš, 2012), U znaku vampira – Muške priče o krvopijama (Paladin,
Beograd, 2012), Nova srpska pripovetka (Paladin,
Beograd, 2014), HAARP i druge priče o teorijama
zavere (Paladin, Beograd, 2014) i U vrzinom kolu (Strahor,
Beograd, 2017).
U pripremi su romani Prokletije (koji se
nadovezuje na neke likove i dešavanja iz romana Naživo) i Crno
dete (prikvel romana Zavodnik), kao i zbirka priča o
zombijima u niškom kraju, Zadušnice i drugi užasi.
Filmska i
književna kritika i esejistika na srpskom jeziku
Ognjanović se filmskom kritikom profesionalno bavi
od 1996. godine, kada je prve
prikaze filmova objavio u listu Niški analitičar. Nedugo zatim,
počeo je saradnju sa studentskim, (kasnije, „akademskim”) listom Pressing,
u kojem je, pored redovnih prikaza filmova, kraćih eseja i tome sličnog, uredno
objavljivao tekstove u svojoj rubrici Kult horora, u periodu od 1997.
do 2009. godine. Saradnju sa listom Pressing prekida pošto Dejan Stojiljković postaje
urednik lista.
Prvo pojavljivanje u novinama, negde oko 1981. na proslavi Dana bezbednosti u N. Banji |
Početkom 21. veka, Ognjanović počinje da objavljuje
filmske kritike i eseje u beogradskim magazinima FAMA, OK, Evropa, Znak sagite, Polaris i u
kulturnim dodacima dnevnih listova Politika, Večernje
novosti, Dnevnik i Danas (Beton).
Objavljivao je i u leskovačkom magazinu Think Tank i u kulturnom dodatku Kult niškog dnevnog lista Narodne novine.
Ognjanovićevi prikazi knjiga i filmova mogli su se
pronaći i na internet portalu Popboks, od 2008. do 2009.
godine, kada je portal ugašen.
U periodu od 2009. do 2016. godine,
Ognjanović je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika niškog filmskog
časopisa Filaž, gde je objavio brojne kritike, eseje i intervjue.
Izbor iz Ognjanovićevih filmskih kritika objavljen
je u specijalnom izdanju časopisa Yu film danas, koji je
posvećen Niškom filmskom
kritičarskom krugu, pod naslovom Svetlo sa Tvrđave (2010), koji
je priredio Severin M. Franić.
Ognjanovićev esej o žanrovskom filmu
u Srbiji objavljen je u dvojezičnom izdanju Uvođenje mladosti (Youth
Rising) 2008. godine (Filmski centar Srbije), a 2009. godine i u
specijalnom izdanju internet magazina KinoKultura br.
8 na engleskom jeziku, kao „Genre Films in Recent Serbian Cinema“.
Ognjanović je, ujedno, povremeni saradnik filmske
revije Ekran iz Slovenije.
Ognjanović je objavljivao radove na teme
književnosti i filma, književne i filmske kritike, u časopisima Književna istorija, Letopis Matice
Srpske, Philologia, Zbornik FDU, Philologia Mediana, Polja, Gradina, Severni
bunker, Plima plus, Ulaznica i tako dalje.
Filmska i
književna kritika i esejistika na engleskom jeziku
Ognjanovićevi radovi o filmu objavljeni su u
stručnim zbornicima u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu – u
antologiji Speaking of Monsters: A Teratological Anthology 2012.
godine (Palgrave Macmillan) i u Digital Horror: Haunted Technologies,
Network Panic and the Found Footage 2015. godine (IB Tauris).
Ognjanovićevi eseji su, u inostranstvu, objavljeni
i u knjigama 100 European Horror Films 2007. godine (BFI), 501
Movie Directors 2007. godine (Quintet) i 101 Horror Movies, 101 SF
Movies, 101 Gangster Movies i 101 War Movies You Must See Before
You Die 2009. godine (svaka u izdanju ABC Books).
Na engleskom jeziku, Ognjanović je 2017.
godine publikovao knjigu The Weird World of H.P. Lovecraft u
izdanju časopisa Rue Morgue. Knjiga je
posvećena poetici, značaju i medijskom životu Hauarda Filipsa Lavkrafta.
Od 2010. godine, Ognjanović je stalni saradnik
časopisa Rue Morgue iz Kanade, vodećeg svetskog časopisa
posvećenog horor žanru. Za Rue Morgue je
dosad pisao prikaze knjiga, filmova, članke i intervjue. Za članke ovog
časopisa je, u dva navrata – 2016. i 2017. godine – dospeo u najuži
izbor za prestižnu žanrovsku nagradu Rondo
Haton.
Ognjanovićevi intervjui sa velikanima horor žanra,
poput Kristofera Lija, Stjuarta Gordona, Žauma Balagera, Serđa
Stivaletija, objavljeni su u knjizi Horror
Movie Heroes u izdanju časopisa Rue
Morgue 2014. godine.
Prikaze knjiga i filmova na engleskom jeziku
Ognjanović je pisao i za nekoliko inostranih internet stranica, od kojih većina
više nije aktivna – Kung Fu Cult
Cinema, Twitch, Beyond Hollywood, Unearthed i Quiet Earth.
Urednik
Ognjanović je, kao urednik, priredio kritičku
antologiju najboljih priča Hauarda Filipsa Lavkrafta – Nekronomikon,
najpre, 2008. pa i 2012. godine u izdanju sad ugašene izdavačke
kuće Everest Media. Nekronomikon,
pored Lavkraftovih pripovedaka i novela, sadrži opšti uvod, specijalne uvode u
svako književno delo, te iscrpne završne napomene, biografiju autora, njegovu
anotiranu bibliografiju i sadržajan pogovor.
Kao ko-urednik, zajedno sa Ivanom Velisavljevićem,
Ognjanović je radio na zborniku Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog
filma, koji je objavila izdavačka kuća Clioiz Beograda, 2008.
godine. Zbornik je posvećen novom sagledavanju slavije istraživanih tema,
autora, žanrova i poetike u srpskoj kinematografiji.
Ognjanović je priredio i temate o američkim
piscima Embrouzu Birsu 2008.
godine (Gradina br. 25), Hauardu
Filipsu Lavkraftu 2009. godine (Gradac br. 171-172) i Vilijamu Barouzu 2010. godine (Gradac 173-174).
Priredio je, takođe, i zbirku srpskih priča fantastike 2005. godine (Pressing br. 47).
Pri Orfelin
izdavaštvu, kao urednik edicije Poetika strave, Ognjanović je
priredio kritička izdanja i antologije izabranih dela Aldžernona Blekvuda, Hauarda
Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Šeridana Le Fanua, Širli
Džekson, Artura Makena, Tomasa Ligotija, Vilijama Houpa Hodžsona, Roberta
Ejkmana i drugih, koja sadrže njegove fusnote, napomene, iscrpne pogovore
i detaljne biografije i bibliografije tih autora.
U ediciji Poetika
strave dosad je uredio sledeća izdanja:
- A. Blekvud – Vrbe
- H. F. Lavkraft – Šaptač
u tami
- M. R. Džejms – Zazviždi i ja
ću ti doći
- R. Ejkman – Hladna ruka u
mojoj
- Š. Džekson – Ukleta Kuća na
brdu
- Š. Le Fanu – Karmila i druge
priče strave
- A. Maken – Veliki bog Pan
- T. Ligoti – Pisar
tame
- A. Blekvud – Drevna
svetla
- V. H. Hodžson – Glas u noći
- H. F. Lavkraft – U
planinama ludila
U pripremi su i roman Rolanda Topora, Stanar,
zbirka pripovedaka Roberta Ejkmana More boje crnog vina,
roman Hauarda Filipsa Lavkrafta Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda i
zbirka pripovedaka Tomasa Ligotija Dnevnik noći.
Pored toga, ko-urednik je i knjige Snovita
potraga za neznanim Kadatom H. F. Lavkrafta, u izdanju izdavačke
kuće Makondo. Knjiga sadrži još
četiri pripovetke, takođe u Ognjanovićevom prevodu, kao i njegove opsežne
napomene, rečnik i pogovor.
Pogovori
Pored pogovora koje je napisao za knjige u
ediciji Poetika strave izdavačke kuće Orfelin iz Novog
Sada, autor je pogovora i za nekoliko drugih knjiga.
Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda izdavačke kuće Makondo, novi
prevod R. L. Stivensonovog klasika horor žanra, sadrži detaljan
pogovor pod naslovom Stranac u
sopstvenoj kući.
U zbirci priča Kralj u žutom Roberta
V. Čejmbersa, izdavačke kuće Gavran, nalazi se Ognjanovićev stručni
pogovor pod naslovom Jeste li
videli žuti znak.
Prevodilac
Ognjanović se aktivno bavi prevođenjem proze sa
engleskog jezika, poglavito žanrovske proze. Takođe, sa srpskog jezika prevodi
na engleski – sinopsise, filmske scenarije, dijalog liste i sl. Njegovi prevodi
sa engleskog jezika su, u knjiškom obliku, zastupljeni u izdanju Strah
– mala antologija horora iz 2004. godine (Itaka, Beograd),
u Nekronomikonu iz 2008, 2012. i 2018.
godine, u zbirci pripovedaka Hauarda Filipsa Lavkrafta Šaptač
u tami iz 2015. godine, u zbirci pripovedaka M. R.
Džejmsa Zazviždi i ja ću ti doći iz 2015. godine, u zbirci
pripovedaka Šeridana Le Fanua Karmila i druge priče strave iz 2015.
godine, u zbirci pripovedaka Aldžernona Blekvuda Drevna svetla iz 2017.
godine, i u zbirci pripovedaka Vilijama Houpa Hodžsona Glas
u noći iz 2018. godine.
Ognjanović je u celosti preveo sledeće
knjige: Crtani vodič kroz seks iz 2005. godine (Paramecijum,
Beograd), roman Širli Džekson Ukleta kuća na brdu iz 2016.
godine, zbirku pripovedaka Artura Makena Veliki bog Pan iz 2017.
godine, roman Hauarda Filipsa Lavkrafta U planinama ludila iz 2018.
godine i roman Snovita potraga za neznanim Kadatom istog autora, u izdanju
izdavačke kuće Makondo 2017. godine.
Prevodio je i stripove crtača Ričarda Korbena (Leglo
strave: E. A. Po i Leglo strave: H. F. Lavkraft) u
izdanju izdavačke kuće Darkwood iz 2014. godine.
Strip
esejistika
Ognjanović aktivno piše o stripu. Stalni je
saradnik izdavačke kuće Veseli
četvrtak, za koju redovno piše prateće tekstove za serijal knjiga o Dilanu
Dogu. Njegovi tekstovi dosad su propratili preko dvadeset njihovih knjiga.
Za prvu knjigu Martija
Misterije iz 2013. godine, napisao je pogovor pod naslovom S one strane strave, dok je 2016.
godine, za Biblioteku Zagor,
za knjigu br. 27, napisao pogovor pod naslovom Zagor: horor priča; Elementi horora u klasičnim Zagorovim avanturama.
Ognjanović je, ujedno, autor pogovora za strip
albume izdavačke kuće Darkwood Alberta Breće Mitovi
o Ktuluu i Mort Cinder.
Transcendence
Ognjanović je autor stripa pod
naslovom Transcendence, koji je objavljen u SAD. Na scenariju za
strip zajedno su radili Edvard Li i Džon Pelan, na osnovu sopstvene
pripovetke. Strip je objavila izdavačka kuća Necro Publications 2003.
godine, u pedesetdva tvrdokoričena i potpisana primerka, i u hiljadu primeraka
broširanog poveza. Izuzev stripa, na šesnaest stranica, i teksta pripovetke
koja je adaptirana, ovo izdanje sadrži i malu galeriju od četiri Ognjanovićeva
crteža, nevezana za ovaj strip.
The Cult
of Ghoul
Ognjanović je urednik bloga The
Cult of Ghoul, posvećenog prikazima filmova i knjiga, najavama domaćih
i regionalnih događaja, izveštajima sa festivala, objavljivanju ekskluzivnih
intervjua i tome slično. Pored horora, na ovom blogu Ognjanović piše o knjigama
i filmovima koji, nužno, ne pripadaju horor žanru – o naučnoj fantastici, folkornoj
fantastici i tako dalje. Blog je pokrenut 2009. godine, a od tada ga
je posetilo preko pet miliona ljudi.
Izlaganja
na naučnim konferencijama
Ognjanović je izlagao na narednim naučnim
konferencijama:
- Discovering
Our New World, American Studies seminar, u Solunu 2002.
godine.
- Politics
and/in Aesthetics, u Solunu 2002. i u Velikom Trnovu, u Bugarskoj, 2005.
godine.
- Savremene
tendencije u nastavi jezika i književnosti, na Filološkom fakultetu Univerziteta
u Beogradu, 2006. godine.
- Jezik,
književnost, politika, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu 2007.
godine.
- Naš svet,
drugi svetovi; Antropologija, naučna fantastika i kulturni identitet na
Odeljenju za entologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, 2009. godine.
- Etnos, religija i
identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića, na Odeljenju za entologiju
i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2014.
godine.
- Naracije
straha: istraživački uvidi, teorijski problemi i metodološki izazovi, na
Institutu za etnologiju i folkloristiku, u Zagrebu 2017. godine.
Javni
nastupi
U inostranstvu
Pored promocija knjiga na kojima je radio, kao
urednik, prevodilac ili autor, Ognjanović je održao niz javnih predavanja i
učestvovao u obilju okruglih stolova, panela, promocija i predavanja na
književnim i filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu.
Stalni je učesnik vodećeg regionalnog žanrovskog
festivala - „Grossmann festival filma i
vina“, koji se održava u Ljutomeru, u Sloveniji. Počev od 2007.
godine, na tom festivalu je održao niz predavanja, promocija i javnih razgovora
sa velikanima žanrovskog filma iz zemlje i sveta.
Juna 2009. na festivalu Kratkofil u Banjaluci,
Ognjanović je održao predavanje pod nazivom Horor i kratka forma.
Jula 2010. Ognjanović je bio ko-selektor
programa "Subversive Serbia" u okviru filmskog festivala Fantasia u Montrealu. Tom
prilikom, lično je predstavio odabrane srpske žanrovske filmove i održao
predavanje o hororu u srpskom filmu. Takođe, najavio je svih sedam odabranih
filmova i vodio je razgovore sa prisutnim gostima-autorima nekih od filmova.
Na festivalu Fantastic
Zagreb u julu 2011, Ognjanović je učestvovao na dva panela – na
temu Gde je granica između umjetnosti i eksploatacije, kao učesnik, a na
drugom, pod naslovom Fantastika i horror u ex-Yu: danas i sutra, kao
moderator.
Septembra 2011. Ognjanović je na Slash Film Festival-u u Beču predstavio
film Variola vera i učestvovao na okruglom stolu o subverziji na
filmu.
Na festivalu Fantastic
Zagreb 2012. godine, Ognjanović je učestvovao na panel
diskusiji Zombiji, koju je, tom prilikom, moderirao Vanja Vašcarac,
ko-direktor programa. Osim Ognjanovića, na panelu su učestvovali i hrvatski
reditelj Kristijan Milić i hrvatska antropološkinja Ana Rajner.
U Zadru, decembra 2014. godine,
Ognjanović je u okviru manifestacije "SF
Week" održao predavanje pod nazivom: Večiti Lavkraft.
Sredinom juna 2018. Ognjanović je gostovao na
regionalnom festivalu fantastike Refesticon u Bijelom
Polju, gde je održao predavanje pod naslovom Srednji vek kao inspiracija u
horor filmu i, kao urednik, promovisao ediciju Poetika
strave izdavačke kuće Orfelin iz Novog Sada.
U Srbiji
Ognjanović je čest učesnik Festivala srpskog filma fantastike i Festivala fantastične književnosti:
Art-Anima, kao i manifestacije Beokon.
Bio je i višestruki gost Festivala
fantastike u Zaječaru, a dva puta je gostovao i na Hrizantema festivalu horor i fantastičnog
filma u Subotici. Održao je jedno predavanje i na prvom Festivalu fantastike u Nišu.
U beogradskom Domu omladine, u proleće 2008.
godine, Ognjanović je održao seriju predavanja o horor žanru, pod zajedničkim
naslovom Uvod u užas. U Domu
omladine je, takođe, 2009. godine, održao seriju od tri predavanja pod
nazivom Klasični horor pisci na
filmu.
Marta 2009. godine, Ognjanović je održao
predavanje Gotik Edgara A. Poa u
Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.
U okviru Beogradskog sajma knjiga 2009.
godine, Ognjanović je učestvovao na okruglom stolu o Detektivima nemogućeg kao i na panelu posvećenom Džejmiju Delanu.
Na festivalu „Cinema city“ u Novom Sadu 2010.
Ognjanović je učestvovao na okruglom stolu pod nazivom Eksplicitne scene nasilja u službi filmskog
ogledala.
U februaru 2011. godine, u Maloj sali Niškog
kulturnog centra, Ognjanović je održao predavanje o američkom književniku Vilijamu Barouzu.
Ognjanović je u Smederevu, 2011. godine,
vodio tribinu posvećenu umetničkom izrazu reditelja Đorđa Kadijevića.
Fotka sa jednog drugog dešavanja, u Domu omladine, Beograd |
U okviru manifestacije Dan Vilijama Barouza 9. novembra 2012. godine u Domu
omladine Beograda, održana je tribina pod nazivom Vilijam Barouz među Srbima. Osim Ognjanovića, na tribini su
učestovovali Dejan Ilić i Dejan D. Marković. Tribinu je
moderirao Predrag Azdejković.
U Tribinskoj sali Doma omladine u Beogradu, 12.
oktobra 2012. godine, Ognjanović je govorio o fenomenu Novog francuskog horora.
Na Sajmu knjiga u Beogradu 2012. godine,
Ognjanović je, u programu Draška Roganovića, održao predavanje pod
nazivom Slike neiskazivog: Lavkraft
u stripu.
U bioskopu Kupina u Nišu, u martu 2013.
godine, Ognjanović je održao predavanje pod naslovom Edgar Alan Po: otac modernog horora, u okviru serije interaktivnih
književnih večeri.
Na Tolkin-fest-u 2015. Ognjanović je
učstvovao na tribini Književnost na
margini: horor i naučna fantastika. Osim Ognjanovića, na tribini su
učestvovali i dr Novica Petrović i dr Marko Pišev, dok su
moderatorke bile Marija Stanojević i Marija Milosavljević.
U domu kulture Studentski grad, u Beogradu, u
martu 2017. godine, Ognjanović je učestvovao na tribini pod nazivom Strašno žensko u hororu: književnost i film.
Tom prilikom, govorio je i Mladen Milosavljević, a tribinu je
moderirala Marija Stanojević.
U klubu Ljubimac u Beogradu, Ognjanović
je u novembru 2017. godine održao predavanje pod nazivom Tomas Ligoti – Pisanje u tami.
Gostovanje na niškoj televiziji: Holivudska noć strave, 1997. |
Na regionalnoj književnoj manifestaciji Book
Talk 2017 u Novom Sadu, Ognjanović je učestvovao na okruglom stolu
pod nazivom Motiv vampira u
savremenoj regionalnoj književnosti. Okrugli sto je moderirao Dragoljub
Igrošanac, a učesnici su, pored Ognjanovića, bili književnik i prevodilac Goran
Skrobonja, Davor Šišović i Vladimir Krivošejev.
U Domu omladine Beograda, Ognjanović je u
maju 2017. godine učestvovao na tribini Berni Rajtson i horor u stripu. Na tribini je govorio i Goran
Skrobonja. Tribinu je moderirao Milan Jovanović.
Ognjanović je u oktobru 2017, u okviru
okruglog stola Smisao filmske kritike, na Međunarodnoj koloniji
filmske kritike u Nišu, održao predavanje pod nazivom Filmska kritika na blogu – lični ugao (The Cult of Ghoul).
U Nišu, u julu 2018. godine, Ognjanović je
učestvovao u razgovoru o
romanu Luzitanija Dejana Atanackovića, dobitnika NIN-ove
nagrade za najbolji roman u 2017. godini, u Maloj sali Niškog kulturnog
centra.
Publikacije
Faustovski ekran: đavo na filmu (Svetozar Marković, Zaječar) iz 2006.
godine – Studija o prikazivanju figure Đavola na filmu, od samih
začetaka filmske umetnosti do današnjeg dana.
U brdima, horori: srpski film strave (Niški kulturni centar, Niš) iz 2007.
godine – Pionirska studija o elementima horor žanra u srpskoj kinematografiji.
Studija strave (Mali Nemo, Pančevo) iz 2008. godine –
Zbirka eseja o horor žanru, koji su prethodno objavljivani u stručnoj
periodici.
Poetika horora (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad) iz 2014.
godine – Prerađena verzija doktorske disertacije o istorijskoj poetici horor
žanra u anglo-američkoj književnosti od sredine XVIII do XX veka.
Više od istine: Kadijević o Kadijeviću (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad) iz 2017.
godine – Knjiga razgovora sa velikanom srpske kinematografije, rediteljem Đorđem
Kadijevićem.
Nagrade
Ognjanović je dobitnik nekoliko nagrada. U nekoliko
navrata je bio nominovan za prestižne književne i žanrovske nagrade.
2004. godine - Prva nagrada za književnu kritiku
(Gradina, Niš)
2005. godine – Treća nagrada za esej (Ulaznica,
Zrenjanin)
2006. godine - Prva nagrada za esej (Ulaznica,
Zrenjanin)
2006. godine – Nagrada na konkursu za neobjavljenu
esejističku knjigu za ediciju Istok-Zapad (Zaječar).
2015. godine – Nominovan za NIN-ovu nagradu za
roman Zavodnik, širi izbor.
2015. godine – Nominovan za nagradu Nikola
Milošević za knjigu Poetika horora, najuži izbor.
2016. i 2017. godine – Nominovan za prestižnu
žanrovsku nagradu Rondo Haton za svoje tekstove u časopisu Rue
Morgue.
Reference
„Prvi
doktor horora u Srbiji”. Večernje novosti. Pristupljeno 04. 08.
2018.
„Mobing
na Filozofskom fakultetu u Nišu”. Blic. Pristupljeno 04. 08.
2018.
„Prvi
doktor horor žanra”. Art-anima. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Srpski horor u
Montrealu”. Fantasia Festival. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„O
srpskom hororu u Montrealu”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 04.
08. 2018.
„Prvi
roman Dejana Ognjanovića”. Art Anima. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Roman
prvenac Dejana Ognjanovića”. Art Anima. Pristupljeno 04. 08.
2018.
„Prvi
roman Dejana Ognjanovića po treći put”. Glas Srpske.
Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Orfelin izdavaštvo”. Orfelin
izdavaštvo. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Drugi
roman Dejana Ognjanovića”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Moja
sabrana proza”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Presing”. The
Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Ognjanović
i Filaž”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„O
svetlu sa tvrđave”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„O uvođenju mladosti”. SeeCult.
Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Dejan Ognjanović
o srpskim žanrovskim filmovima”. KinoKultura. Pristupljeno 05.
08. 2018.
„Monster Anthology”. Palgrave.
Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Of
Digital Horror”. IB Tauris. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„A
new Lovecraft study”. Rue Morgue. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Rondo
nagrada”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Nominovani
za Rondo Haton”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Heroes
of Horror”. Rue Morgue. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Ognjanovic on Quiet Earth”. Quiet
Earth. Pristupljeno 05. 08. 2018.
Lavkraft,
Hauard Filips (08. 08. 2018). Snovita potraga za neznanim Kadatom(Prvo
izd.). Beograd: Makondo.
„A
glimpse into Transcendence”. NecroPublications. Pristupljeno 04.
08. 2018.
„Grossman
2016.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„KRATKOFIL
2009.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Fantasia
2010.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Festival
Fantastic Zagreb”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Variola
vera na Sleš festivalu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Fantastic
Zagreb 2012.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Na
Refestikonu 2018.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Dom
omladine 2009.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Gotik
E. A. Poa”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Ognjanović
na Beogradskom sajmu 2009.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Ognjanović
o Džejmiju Delanu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Predavanje
o Barouzu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Tribina
o Kadijeviću”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Dan
Vilijama Barouza”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Edgar
Alan Po: otac modernog horora”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Berni
Rajtson i horor u stripu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Filmska
kritika na blogu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
„Istok-Zapad”. Dereta.
Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Širi
izbor za NIN-a”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Uži
izbor za nagradu Nikola Milošević”. Art Anima. Pristupljeno 05.
08. 2018.
„Nominacije
za Rondo Haton”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
E,na ovo se cekalo!!!Izdominirao si i pokazao kako se to radi (kamo srece da su i ostali vazni srpski pisci ovako predstavljeni,ali ko ih jebe).Ispravite samo u drugoj recenici za "Nazivo" rec "drustvene",niste lepo otkucali,ostalo je do jaja!
ОдговориИзбришиPod obavezno eng.verzija,sto pre!
Pozdrav i svaka vam dala
Ja nisam postao urednik 2009. nego 2004. Te godine je urednik postao Dejak Kostic. Za vreme mog urednikovanja si uredno bio objavljivan u periodu od cak 5 godinica ;) Eno, ima crno na belo. Sad, ne znam da li ovako pokusavas da obmanes druge ili samog sebe ali to da je Dejan Stojiljkovic kao urednik stao iza gomile tvojih tekstova je prosto cinjenica ma koliko se ti upinjao da slazes da je bilo drugacije. U stvari, ispada da si ti prekinuo saradnju sa Pressing bas kada sam ja odstupio sa mesta urednika. Hvala ti na toj lojalnosti ;)
ОдговориИзбришиOpa,ima nekih neistina?
Избришиma samo proveravam lojalnost mojih neprijatelja - jer, odavno tvrdim da oni pomnije i češće prate i čitaju i promišljaju moje textove od mnogih prijatelja; a evo i najnovijeg dokaza! :)
ОдговориИзбришиIz kog filma je slika sa zenom 100 EUROPEAN HORROR FILMS?
ОдговориИзбришиPa vidi ovako... vezano za sve to. Ti si mene svog "neprijatelja" imenom i prezimenom turio u svoju biografiju. Ja tebe nisam. Znaci da si ti ipak lojalniji ;) Ali to je ok, ipak sam ja tebi bio sef a ne ti meni ;)
ОдговориИзбришиGule, impozantna radna biografija, sto bi trebao i Pantelejski da prizna, ali s druge strane opravdano je reagovao, jer je ovo oko Presinga zaista maliciozno sroceno. Znas i sam da bi umesto prozivke trebalo da stoji: "prekinuo je saradnju sa Presingom zbog neslaganja sa uredjivackom politikom lista" i tacka.
ОдговориИзбришиVi meraklije se samo džapate ko neke crnčuge.
ОдговориИзбришиtakvi smo mi južnjaci, temperamentni, ovo ono. ali u pravu je dexa jednom u životu: stvarno ne ide da njega pominjem u istoj rečenici sa mnom; izbacio sam i njega i sve nagoveštaje neslaganja; to je priča za neko drugo mesto.
ОдговориИзбришиSada ti samo ostaje da između "Izlaganja na naučnim konferencijama" i "Javni nastupi" uglaviš i nešto poput: Izjašnjenje o ratu u BIH, HR i Kosovu - fajnal disclosure; čisto kad interesuje mase, neprijatelj a priori, da ili ne.
ОдговориИзбришиIzvanredan, monumentalan prikaz jednog od velikana svetske strave i uzasa.
ОдговориИзбришиOno sto, medjutim, nedostaje za peticu plus, jeste prikaz autorovog duhovnog razvoja; od sarkasticno-melanholicnog pogleda u detinjstvu, nihilisticko-lavkraftovskih egzibicija u pisanom stvaralastvu, preko koketiranja sa falusnim nasiljem tokom sluzenja vojnog roka, pa sve do otvorenog suicidalnog fetisizma mrtvacke postelje.
Prikaz ove Gnosticke Golgote preko eksera, bez ikakve nade za Vaskrsnuce, pruzio bi citaocima jedan topao, intiman ugodjaj nekrofilije, a koja se kao fina hirurska nit provlaci kroz autorovu nastranu kosmologiju, i njegovo morbidno samoostvarenje kroz nihilaciju.
heh, tačno sam znao da će pacijenti i paćenici da se raspamete od ovoga! evo ga pantalonski ovde, eno ga bata životinja na sagiti - sve moji verni čitaoci! i pljuvaoci! ali pljuckajte si svoju žuč negde drugde, ne znam koj moj uopšte tražite ovde? znam da vam je lakše kad si date oduška, al dajte si ga negde drugde. recimo, kroz neko stvaranje, a ne kroz sranje. mada, za dexu je to jedno te isto.
ОдговориИзбришиanyway, morao sam zbog pantalejskog pacijenta da privremeno vratim moderisanje komentara (sorry, folks!) jer neću da mi bednici poput njega zasipaju blog svojom kiselinom i pakoštinama. dexo, načukavaj si te bljuvotine što ti ih laguna štancuje a polupismen narod guta, mlati pare i sanjaj da si veliki pisac, iako ćeš mentalno zauvek ostati u zagužanu kojim si opsednut.
ОдговориИзбришиsjjoooo, a šta sam ti ja uradio na Sagiti, pa da tolko sereš ovdje? Elem, u međuvremenu naiđoh na vrlo zanimljiv prikaz ljudi izniš.
ОдговориИзбриши"Ufff... odjednom druga atmosfera. Zavist svugde. Deca podmeću drugoj deci. Kad sam upoznao roditelje nekih mojih ortaka, bilo mi je jasno sve. Baš, baš loš mentalitet. Ali uklopio sam se. Trebalo mi je dugo vremena da ih razumem što su takvi. U stvari, trebalo mi je dugo vremena da stvorim odlični odbrambeni mehanizam, a nikada neću razumeti što su toliko zavisni i nesretni.
Ali sad, nemojte pogrešno da me razumete. Tamo imam i dalje jedno 30 ljudi za koje bih život dao. Mnogi od njih su rođene Nišlije. Glupo je generalizovati, i iako je ovo grad koji sam najmanje voleo, i dalje su mi tamo najdraži prijatelji.
Zapravo, ortake koje imam u Nišu, nigde nisam imao posle."
Sad te potpuno razumijem.
ma samo kad ti nešto razumiješ, ja sam već srećan. naravno, sve tvoje 'razumijevanje' je iz druge ili treće ruke, zasnovano na nečemu što si kod drugih čitao. al nema veze, kod drugorazrednih ljudi i znanje je drugorazredno. a razumem i ja tebe.
ОдговориИзбришиmožda bih se i igrao sa dokonim budalama sada, da sam dokon i raspoložen za to. ali nisam! imam preča posla - pored ostalog, sprema se wikipedia stranica na engleskom! - plus rad na par knjiga, plus pripreme za put iduće nedelje - tako da stvarno nemam kad još i trolove da hranim. krčkajte se u svojim kiselinama negde drugde.
ОдговориИзбришиСве на месту и срочено како треба. По мојој скромној и аматерској процени, "Заводник" је најбоље и уједно наше врло потцењено дело хорора, које може стати раме уз раме са светским романима и новелама. С тим у вези, очекујем да наш домаћин чим пре заблиста још јачим сјајем! Све похвале и честитке на досадашњем раду и успесима.
ОдговориИзбришиKako potcenjen?Rasprodat,uglavnom poz.kritike,cak je,cini mi se,bio i u sirem izboru za nin-a
Избришиehm. zavodnik nije rasprodat, ima ga još kod orfelina - prodaje se, ali polagano, ne bestselerski. nije imao kritike ni u kakvim vodećim knjiž. časopisima niti u glavnim dnevnim listovima. njegov status je ipak više kultni nego nešto jače od toga. dakle, nije pogrešno reći da je relativno potcenjen i u tzv. mejnstrim knjiž. krugovima nepoznat. ja se ne žalim, to je tako kako je, i kako mora biti.
ИзбришиMislio sam na prvi tiraz i na kritike na forumima kod obozavalaca zanra,a od mejnstrimera nika nista ne treba ocekivati,uglavnom su skotovi i kukavice koje cuvaju svoje pozicije
Избриши