izabrana dela

izabrana dela

среда, 08. април 2009.

KLASIČNI HOROR PISCI NA FILMU

Najavljujem novu SERIJU PREDAVANJA koja ću održati, sa opštom temom: KLASIČNI HOROR PISCI NA FILMU.

Biće to tri zasebna predavanja koja povezuje zajednička tema – ekranizacije dela poznatih horor pisaca. Zamišljena su kao popularna, opuštena, ali istovremeno ozbiljna promišljanja problematike prenošenja pisane strave u filmski medijum, sa svim kvalitetima i zamkama koje osobenosti datih pisaca sa sobom nose.

Mesto je DOM OMLADINE, BEOGRAD, tokom maja i juna 2009. a konkretni datumi su dole, kod svake od tema.

1. HAUARD F. LAVKRAFT

(09.05.2009.)

Svojim pričama i kratkim romanima H.F. Lavkraft je uneo niz novih tema, kao i svež pristup i senzibilitet u horor prozu XX veka. Na žalost, igrani filmovi zasnovani na njegovim delima nisu uspevali da prenesu srž njegove kosmičke strave i po pravilu su završavali promašajima ili osrednjim delima. Koje su to odlike Lavkraftovog pisanja koje su ga učinile "tvrdim orahom" za filmadžije? Da li je on po sebi neprikladan za filmski medij, ili mu samo treba prići na određen način? Koji su to naslovi koji su prišli najbliže filmovanju Lavkraftovskog užasa? Može li se očekivati zaista dobar horor po Lavkraftovim delima?

To su neka od pitanja kojima se bavi ovo predavanje, koje je ilustrovano insertima iz uspešnih i manje uspešnih filmova po Lavkraftu (THE DUNWICH HORROR, HAUNTED PALACE, RE-ANIMATOR, FROM BEYOND, DAGON, THE CALL OF CTHULHU...).


2. STIVEN KING

(23.05.2009.)

Najpopularniji pisac strave u XX veku postao je odomaćen čak i među onima koji horor ne vole. Nizom od više desetina popularnih romana on je vremenom postao i jedan od najčešće ekranizovanih horor pisaca tako da je ostalo vrlo malo njegovih romana koji još uvek nisu dobili svoju filmsku verziju. Koja je tajna njegovog tolikog uspeha, i zbog čega se taj tajni sastojak tako često gubio u filmskim adaptacijama njegovih romana i priča? Zbog čega nije baš svaka ekranizacija njegovih bestselera postala – blokbaster? Koje su najbolje filmske adaptacije Stivena Kinga, i zbog čega? U čemu su problemi sa onim manje uspešnim? U čemu je razlika između TV adaptacija (u obliku serija) i bioskopskih filmova?

To su neka od pitanja kojima se bavi ovo predavanje, koje je ilustrovano insertima iz uspešnih i manje uspešnih filmova po Kingu (CARRIE, THE SHINING, CHRISTINE, PET SEMATARY, NEEDFUL THINGS, GREEN MILE, STAND BY ME...).


3. KLAJV BARKER

(13.06.2009.)

Svojom plodnom imaginacijom, a naročito u svojim ranijim radovima, Klajv Barker se nametnuo kao mlada nada i "budućnost horor žanra" (po Stivenu Kingu). Iako je ta budućnost danas donekle relativizovana, nesporni su svežina i osobeni senzibilitet koje je Barker doneo horor prozi pred kraj XX veka. Razmatranje njegovih ekranizacija je utoliko specifično što je neke od najistaknutijih sam Barker režirao. Da li to po sebi znači siguran uspeh, ili postoje zamke na putu od štampanog do filmskog medija koje ni sam autor ne može da prevaziđe? Po čemu je film bio prikladniji, a po čemu nezgodniji za specifičnosti Barkerove senzualne i žestoke horor proze? Kako su se sa njegovim delima snalazili drugi reditelji?

To su neka od pitanja kojima se bavi ovo predavanje, koje je ilustrovano insertima iz uspešnih i manje uspešnih filmova po Barkeru (RAWHEAD REX, HELLRAISER, NIGHTBREED, LORD OF ILLUSIONS, MIDNIGHT MEAT TRAIN...).

1 коментар:

son of man је рекао...

E ovo je dobra ideja.