FRANCUSKI HOROR – OBJAŠNJENJE!

Podsećam da ću danas (petak 12. oktobra) u 19h, u Tribinskoj sali Doma Omladine u Beogradu govoriti o fenomenu Novog francuskog horora. Najavu toga već ste videli OVDE. Ulaz je slobodan, a pažljivi posetioci sa pametnim pitanjima dobrodošli su.

Čitaoci iz regiona koji prate slovenačku filmsku reviju EKRAN (ovih dana napunila 50 godina!) u njenom najnovijem, oktobarskom broju (u prodaji od preneki dan) mogu naći i moj tekst u kome se bavim upravo temom pomenutog izlaganja.

Zbog obimne i podsticajne materije, taj esej je podeljen u dva dela: prvi ima naslov VISOKA TENZIJA I MUČENIŠTVO IZNUTRA, i u njemu, posle kraćeg podsećanja na korene horora koji potiču upravo iz Francuske, kao i na nekolicinu klasičnih naslova, prototip modernog horora vidim u kratkom Franžijevom poetskom dokumentarcu Le sang des bêtes (1949). Ovaj masterpis od nekih 20-ak minuta možete pogledati ovde (ali čuvajte se, sadrži eksplicitne prizore klanja životinja).

Moj esej izdvaja i analizira tri ključna elementa nezaobilazna za kontekstualizovanje i razumevanje novog francuskog horora. Ti ključevi su sledeći: 1) poetika izgrađena na osobenom spoju lirskog i brutalnog; 2) stilska i ideološka ukorenjenost u američkom horor filmu 1970-ih; i 3) srodnost i preklapanje sa tzv. "cinéma du corps" (tj. "novi francuski brutalizam").

Drugi deo eseja ima naslov RAPE ME, KISS ME, KILL ME, a bavi se novim francuskim brutalizmom (s naglaskom na filmovima Gaspara Noea i žena-reditelja) i njegovim vezama sa novim francuskim hororom. Taj nastavak izlazi u narednom EKRANU, za dva meseca (tj. početkom decembra), pošto je list sada prešao na dvomesečno izlaženje. 

Moje predavanje u Domu Omladine rezultat je istraživanja, repriziranja, promišljanja, analiziranja i novog iščitavanja fenomena NOVOG FRANCUSKOG HORORA. Pitanje je da li će se, i kada, i gde, ovaj esej moći čitati na srpskom, pa je zato barem ovo predavanje način da se i ovde, u Srbiji, prozbori na ovu atraktivnu i inspirativnu temu. 

Za zagrevanje onima koji dolaze naživo, ili kao neka vrsta surogata onima koji ne mogu da dođu večeras u Dom Omladine da me čuju, podsećam na nekoliko mojih tekstova ovde na blogu. Pre svega, tu je moj esej ROD, POL I MONSTRUOZNA SEKSUALNOST U SLEŠER FILMU (KRVAVA ROMANSA ALEKSANDRA AŽE), ali tu su, takođe, i moje kritike sledećih filmova: Franžijevo remek-delo LES YEUX SANS VISAGE (1959), vredni opskuriteti za ezoterike kao što su MAIS NE NOUS DÉLIVREZ PAS DU MAL (1971) i LITAN - LA CITÉ DES SPECTRES VERTS (1981), zatim osvrt na neobećavajući Ložijeov debi, SAINT ANGE (2004), nezaobilazni masterpisovi kao što su VINYAN i MARTYRS, akcioni splateri MUTANTS (2009) i LA HORDE (2009), gnusni Serbsploitation torture CAGED (aka CAPTIFS, 2010), te najnovija dela od reditelja filmova INSIDE - LIVIDE (2011) i MARTYRS - THE TALL MAN (2012)...