A sada evo i romana: ne radi se o najnovijem radu, pošto je pisan 1994-96 i već je bio objavljen, mada u smešnom tiražu od 200-ak primeraka, u TAMNOM VILAJETU 4. Međutim, imajući u vidu mesto i 'distribuciju' tog izdanja, može se reći da SEVERNJAK tek sada, izdat kao zasebna knjiga, i to u tiražu od 2000 primeraka, ima svoju pravu premijeru pred (širom) čitalačkom publikom.
Ukratko bi se ovo moglo opisati kao DINA na ledu.
Naširoko objašnjenje: umesto pustinjske, suncem opaljene planete, ovde imamo svet ledenih pustara, permafrosta, u kome se dešavaju komplikovane intrige zavađenih klanova. Mada glavni junak nije mesija, kao u DINI, on jeste poseban: pripada klanu ubica, specijalno treniranih boraca (pretežno hladnim oružjem – što je i smisleno u ovom hladnom svetu!) i poslat je (inkognito, tj. s lažnim identitetom) na neprijateljsku teritoriju gde treba da se, u glavnom gradu, prijavi kao 'surmata' – onaj koji se bori u ime čitavog naroda. Naime, u ovom škrtom svetu umesto da se kolju i ginu u hiljadama, zajednice svoje zavade rešavaju obračunima svojih posebno odabranih visokotreniranih predstavnika. Oni su, zvanično, zaštićeni – ali nezvanično svako ih može smaknuti pre nego što stignu da u prestonici upute zvanični izazov. To je povod za niz spletki, intriga, sumnjičenja, maskiranja, prikrivanja i akcionih scena borbe sa svakojakim protivnicima koji znaju ili slute 'Lazarov' identitet.
To, ujedno, pruža priliku za obilje situacija nalik DINI koje su tako genijalno parodirane u onoj kratkoj priči objavljenoj u ALEFU –mrzi me sad da tražim ime autora i naslov- u kojoj se na samo 2-3 strane sažimaju ponekad preterane situacije spletki-unutar-spletki i intriga-unutar-intriga prepunih značajnih pogleda, unutrašnjih monologa, sumnjičenja i (pre)ispitivanja, skrivenih značenja i značenja-unutar-značenja, čitanja između redova itd. itd. U par navrata se baš preteralo s tim, do ivice parodije, ali najvećim delom roman zadržava dignitet i opravdava svoje mesto u "Fantastičnoj biblioteci" kao izbora najboljeg domaćeg SF-a. (BTW: Isto kao u DINI, svako poglavlje počinje nekim kvazi-mudrijaškim sentencama fiktivnih likova, od kojih se neki javljaju i kao junaci knjige, i baš kao i u DINI, nisu ni približno toliko mudre koliko bi valjda trebalo da zvuče.)
Jakšićevo pisanje je i ovde izbrušeno, glatko, čisto, jasno, pregledno, bez suvišne slanine ili kožurice – vitko i žilavo i čvrsto kao tela njegovih mega-ubica. Znači, Jakšić – ubija! ;) Opisi su živopisni, sa dobrim osećajem za detalj ili sliku, a meni najdraže deonice knjige tiču se opisa neljudskih, negostoljubivih ledenih pustara koje kao da su iz Lavkraftovih PLANINA LUDILA, te za skoro svaku pojavu 'sagaja', džinovskih orlova koji se koriste kao prevozno sredstvo, a vala i kao oružje.
Sve je to vrlo zabavno i intrigantno, sa solidno skiciranim glavnim junakom.
Od zamerki, samo dve:
1) Glavni junak nam je opisan, tj sam sebe opisuje, kao ultra-izvežbanu ubilačku mašinu mega-pronicljivog uma koji čita redove između redova, dakle, vrhunski profesionalac. Međutim, on u par navrata dopušta da ga prevare kao malo dete, čini početničke greške, od kojih ona ključna – da se zaljubi gde ne bi nikako smeo – deluje naročito neopravdana, neubedljivo prikazana. Prosto, taj susret i ta zajednička noć nisu adekvatno pripremljeni (bar ne za moj ukus) da bi kasnije poslužili kao uverljiv povod za sve što se izdešava kao posledica toga. Zapravo, 'romansa' je ovde više plot device (plot divajs) - nešto što je moralo da se desi da bi priča otišla u željenom smeru - nego li što je nešto emotivno ubedljivo, što čitalac može da oseti.
2) Završetak je previše zbrzan, gotovo proizvoljan, kao da je pisac žurio za neki dedlajn, pa onda ono što je trebalo da se desi na poslednjih 100 strana smestio na – 30. OK; ideja je preneta, ali emocija zato malo trpi, kao i čitalačko uživanje u nedovoljno eksploatisanom, a bogatom svetu u koji nam je pisac dao samo da privirimo.
Uprkos ovome, kao što već rekoh, ovo je vrlo dobar akcioni fantasy SF roman koji će vas ubaciti u jedan uverljiv i upečatljiv svet i dobro zabaviti dok ste u njemu, tek pred kraj vas ostavivši nedohranjenim svim poslasticama najavljivanim u prvoj polovini. Umesto sadašnjih 165 strana, ovaj roman bi bolje funkcionisao ili kao priča od 20ak, ili kao roman od bar 220.
