FACES OF DEATH (2026)

 

Jedva sam dočekao da pogledam novi FACES OF DEATH. Iz više razloga, koje moji pažljivi i dugotrajni čitaoci i pratioci mogu naslutiti.

                Jedno vreme, pre 30-ak godina, bio sam prilično opsednut temom snuff filmova, pre svega potaknut glasinama da se tako nešto snima u Bosni i Hrvatskoj za vreme rata. Rezultat toga je moj debi roman NAŽIVO, začet 1995, a u objavljivom obliku napisan 2002. Ko ga još nema, na raspolaganju je 4. izdanje! Cijena, prava sitnica!

naručuj dok ima...

                Anyway, ta me je tematika dugo zaokupljala, u to vreme, pa i na početku milenijuma, zahvaljujući izuzetnoj knjizi KILLING FOR CULTURE (1994). Ona je svoje ultimativno, prošireno izdanje dobila 2016. a ja sam ponosan što sam na više mesta u njoj i ja citiran, uglavnom povodom PORNO BANDE i SRPSKOG FILMA, koji su nastavili elaboraciju onoga što sam ja pionirski zacrtao u NAŽIVOM.

obavezna lektira

                Osim toga, nalazim naslov FACES OF DEATH unikatno evokativnim, i svojevremeno sam ga iskoristio za serijal mojih crteža... A njih, suprajz, možete pogledati u galeriji koju sam vam obznanio još pre 15 godina, ovde: https://cultofghoul.blogspot.com/2011/10/ghouls-in-vivo-faces-of-death.html

as seen in NAŽIVO

                A pre nego što se bacim na mini-rivju, samo još jedan full disclosure: ova me je tematika oduvek zanimala isključivo iz intelektualnih razloga, jer sam u njoj prepoznao potentan diskurs za analizu fascinacije estetikom i filozofijom smrti. Još u ranim/srednjim 1990-im, tj. u mojim ranim 20-im, apsolvirao sam i prevazišao interesovanje za autopsije, leševe, stvarna krvoprolića, true crime sakaćenja i klanja, a i kada sam od 1998. nadalje počeo da istražujem bespuća interneta, nisam se dugo zadržavao na Ogrish itsl. sajtovima za ljubitelje razbucanih lobanja, odvaljenih vilica, auto-nesreća i porodičnih ili ratnih masakara. Čak sam i filmove serijala FACES OF DEATH (i njima slične), kada sam do njih došao, u ranim danima divx-a, pre četvrt veka, više probrauzovao (to get the taste of it) nego što sam seo pa od početka do kraja pobožno odgledao. Taj me materijal koliko fascinira toliko (ako ne i više) deprimira... a uz sva moja izdašna pisanja o nekrofiliji (nekad i sad), mene i dalje više pali toplo i živo meso...

18+ (foto) (video) - klikni ako smeš!

                Eeeeenivej – i tako dolazimo najzad i do mog osvrta na igrani film, horor film, koji se nadovezuje na kvazidokumentarni FACES OF DEATH.

                Ovca mi se jagnji – tj. upravo as we speak pišem veliku debelu knjigu o Tomu Ligotiju na američkom jeziku, i ovo sad vam piskaram dok mi se mozak hladi od toga – pa zato neću da dužim. Samo krtnina!

                FACES OF DEATH (2026) se, na nivou koncepta, inteligentno nadovezuje kako na non-fiction (?) serijal FACES OF DEATH tako i na teme i dileme koje ovaj pokreće, a kojima su se bavili i Ognjanović i Kerekes i Mladen i Aca, i dobro ih apdejtuje za aktuelni trenutak. Znači, nije to samo prežvakavanje i exploatacija brend-nejma (mada ima i toga, i film to priznaje u jednom SCREAMovskom meta-momentu kroz dijalog, tj. monolog psiho-ubice), nego je i prilično pametna nadgradnja i reimaginacija. Bar u početku.

manekeni laži... i smrti

                Ukratko, izvorni FACES OF DEATH je bio fenomen rođen na prelazu između bioskopskog filma-na-traci prema video-filmu VHS ere (gde je, u potonjoj, i procvetao – toliko da je čak dobio dve strane u jednom ranijem broju YU VIDEO revije!). Novi FACES OF DEATH nam to sve donosi osveženo za 2026. godinu (mada se dešava 2024), sa svim kurentnostima u vidu onlajn sajtova i svedostupnih klipova raznih „problematičnih“ materijala, kako u moralnom smislu (sex abuse), tako u visceralno-explicitnom (razna samo/povređivanja, nesreće i zaginuća, ali i zločini i njine lešovite, krvave posledice).

                Fino je to zapleteno: glavna junakinja radi u kompaniji koja se bavi kontrolom onlajn sadržaja na izvesnoj platformi i markira šta je prikladno a šta nije (rečito, američki: mnogo je stroža prema golotinji i sexu, a blaža prema nasilju i krvi), gde nabasa na serijal videa za koji, prvo, nije sigurna da li je fejk ili pravo ubijanje, a vremenom shvati da neka lujka zapravo re-inscenira pogibije iz izvornog  FACES OF DEATH. Kada svoje sumnje obznani (na netu, jer kibersvet je jedini stvarni svet danas, aaarghh!), psiho se ostrvi na nju (in 3-D!)...

Petak 13-ti XCX

                Plus, i njena psiho-prošlost je vezana za death-videos – u kretenskom trenutku nepromišljenosti, potpomogla je da joj sestricu smrska brzi voz dok su pokušavale da snime glupi „spas u zadnji čas“ video na pruzi. Nakon toga ona je postala mini-selebriti „The Train Girl“ koju narod prepoznaje na ulici i u dragstoru kao takvu. „Ej, evo je ona iz onog videa...“ Plus, i psiho ima svoju vrlo explicitno postmodernističku blekmirorovsku skrimovsku-se7enovsku 8mm radivojevićevsku  karmadonjansku agendu da exploatiše kurentni trend/trendove dok propoveda protiv njega/njih...

...a tu je i kurentno SVUDA-prisutna reperka ČARLI EKSIEKS ili tako nekako, koja ovde i glumi i „muzicira“ (ako je to rep sranje muzika), a glumi i u novom Takaši Miikeu i gde sve ne a da je pomodno (beše valjda njen rep i u onom napucanom BRAJDU), pa prema tome već ima neki hororski street cred i vrlo je IN. To -kao i uvek kad se juri „aktuelnost“- znači da će ovaj film vrlo brzo zastariti, da će zbog svoje (self)referencijalnosti već za par godina da bude „sooo-2026“!

vrlo IN reperka

                No, dobro, nije mu to najveći greh.

                Najveći greh, za moj grah, ili groš, mu je to što u drugoj polovini filma gl. junakinja počne da radi sve gluplje i usiljenije stvari, i dramaturgija filma me, u svojim insistiranjima da me odvede baš tamo gde je naumio, po svaku cenu, i pomalo lenjo, provoloptaški - gubi. No, ako plauzibilnost psihologije i motivacije i pravila službe u policiji i to da li bi se IKO ko je jedva umako iz kuće ubice tamo ponovo dobrovoljno sam samcit vraćao -ako to sve bacimo kroz prozor, poslednjih pola sata filma, ili nešto jače, nude neke od napetijih, i bolje osmišljenih i realizovanih scena horor saspensa, psiho-makljaže, jurnjave, bežanja, stizanja, mlaćenja, seckanja, bockanja, i ja mu zbog toga uglavnom opraštam što je žanrovsku zabavu naposletku stavio na prednje sedište, a na zadnje ostavio teme, ideje, poruke i mozak, što je iz „angažovane“ „provokativnosti“ pobegao na bezbedan teren čistog holivudskog žanrovskog rolerkostera (juhuuuu-ihaaaj-weeee!).

onaj iz strejndžer tingz

                Drugim rečima, ovo je jedan prilično uzbudljiv psiho-slešer, natprosečno dobar i napet, a nudi, kao prilog, mestimično i nešto pameti i preispitivanja „gde smo to došli“ i „kako smo ovde dospeli“ i „zašto je ovo sve tako“ i „kako je to moguće“ i sve ostalo coktanje i vrtenje glavom i oljabećkovićizme iz „utiska nedelje“.

                Ghoul says: Check it out!

                P.S. Svojevremeno je o mom NAŽIVOM znameniti hrvatski strip-scenarista, pisac i još ponešto, Darko Macan, napisao:

Ažo, ti li si?

"Dejan kroz knjigu, nakon dvadesetak prvih nesigurnih stranica, piše sve bolje i bolje, ali najjača scena je središnji trenutak knjige, kad u svojoj sobi gleda talijanski videozapis hrvatsko-bošnjačkog klanja Srba (...). Nakon toga dolazi pripovjedačka i žanrovska nužnost tajnog snimka i lavkraftijanskog horora i ja ... odahnem. Odahnem, jer je stvaran užas prestao i sada smo u sigurnoj domeni fikcije: masovne grobnice na magijskim mjestima, u crno odjeveni ćelavci, Dejanov put na tamnu stranu ... Sve kao u klasičnim bezizlaznim hororima, ali ništa više zaista strašno. Ništa stvarno. NAŽIVO, debitantski roman Dejana Ognjanovića odličan je žanrovski uradak (puno bolji od ovdje prethodno recenziranog KOLJIVA, hrvatskog horor-kandidata), vrlo pitko i crnohumorno napisan hororac koji je u jednom trenutku zakoračio prema bitnoj literaturi, ali se onda pomalo prepao i sklonio u vode pitomog straha, nakon kojeg se spava bez strašnih snova."

pozdravio vas Red Dragon

Ja ovaj sud poštujem, ali se s njime ne slažem u potpunosti. Ali sad sam ga se prisetio povodom novog FACES-a. Mislim da bi se mnogo opravdanije i argumentovanije moglo kazati da je ovo film koji je u jednom trenutku zakoračio prema bitnoj tematici i ozbiljnom, problemskom filmmejkingu, ali je onda stvaran užas prestao i sada smo u sigurnoj domeni fikcije, kada se pređe na bezbedno tlo SLEŠER tropa, na dežavi (mada ovde odlično realizovane) varijacije na temu: zarobljena si u kući psiho-ubice + spasavaš se + pokušavaš da bežiš + on te čuje + kriješ se + hoće li te naći + trčiš napolje + on iskače... itd. Znači, sve kao u klasičnim bezizlaznim hororima, ali ništa više zaista strašno. Ništa stvarno. „Kao na filmu.“ Miran san zagarantovan.

nisam albino nego sam mnogo buljio u monitor

Dokumentarni ili kvazidokumentarni snimci (ko će više dokučiti i razlučiti šta je stvarno a šta je fejk u današnje A.I. vreme?!) na početku filma služe samo da nas privremeno uznemire – ali relativno brzo nas film ipak uljuljka u dobro poznatoj toploj vodi slešera, sasve MASKIRANIM ubicom, čija maska ničemu ne služi, jer ovo nije hudanit, od samog starta znamo ko je on... Ali da, zaista, na kraju smo na bezbednoj teritoriji nepatvorenog žanrovskog slešer filma. Ko zna zašto je to dobro? Ko hoće PRAVE STVARI, ko hoće dokumentarni užas, eno vam pun internet stvarno skrljanih, zaklanih, spljeskanih, raskomadanih ljudi... Zato, opustite se i zabavite na bezbedan način, uz film uz koji ipak neće biti potrebe da sebi ponavljate „It’s only a movie It’s only a movie It’s only a movie“ jer će vas on sam na to stalno, a prema kraju sve stalnije, podsećati.

Uskoro poskupljuje poštarina! Naručujte sad!

Dragi moji čitaoci, sadašnji i budući, doznao sam iz pouzdanih insajderskih izvora sledeće: od 1. jula cena poštarine za „CC PAKET“ biće skoro duplirana: ono za šta sad plaćate 200 din, od 1. jula biće oko 340 ili 350 din.

            Otkako su prošle godine u Pošti Srbije abnormalno podigli cenu za Post Express, veliki broj ljudi prebacio se na CC PAKET kao na jeftiniju a jednako pouzdanu opciju: ima tracking, pouzdano je, stiže prilično brzo – možda ne „danas za sutra“, ali u 90% slučajeva to je „danas za prekosutra“. Kome se ne žuri, može za smešnih 200 din da dobije paket težine do 3 kg.

            E, pa, dragi moji – ovu uslugu po ovoj ceni možete dobiti još nedelju dana, pre nego što cena bude duplirana.

            Ako ste se do sada premišljali i preračunavali i odlagali i čekali „Zlatno doba“ – ne čekajte više! Naručite moje knjige NAŽIVO (1.000 din), PROKLETIJE (1.000 din), ZADUŠNICE (1.000 din), DIVLJA KAPELA (900 din) i KULT GULA (900 din), i dobijte ih sa ptt-om od samo 200 din – ako mi narudžbinu pošaljete do 29. juna najkasnije!

Pišite mi na mejl dogstar666 at yahoo dot com sa svojim odgovorom na pitanje: „What’s your pleasure, Sir / Madam / They / Them?“

            Inače, ako želite ZAVODNIKA, ja odavno nemam extra primeraka, a bojim se da ih nema ni kod Orfelina, mada, proverite na mejl: orfelinns@gmail.com. Izgleda da je ta knjiga rasprodata: možda ima neki komad preostao u knjižarama. To znači da ćemo morati najesen da radimo 4. izdanje! 

 

            I kad sam već kod Orfelina, jedna loša vest: štamparija jezivo kasni sa najnovije dve Orfelinke! GOLEM i NESMIRENA PRAŠINA neće biti gotovi pre sredine jula! Navodno, zbog nestašice papira… 

Sreća u nesreći: poskupljenje poštarine nikako neće uticati na vaše narudžbine kod Orfelina, tj. ptt će vas koštati kao i do sada, čak i za knjige koje će vam stići u julu.

            Što se tiče cena za druge poštanske usluge – npr. preporučena tiskovina – oko toga moj izvor u Pošti nije znao da mi pouzdano odgovori da li će poskupeti: „možda neće, ali sigurno hoće.“ Videćemo posle 1. jula. Paket sasvim sigurno hoće.

            Stiglo je leto, sezona je odmora, pa ako vam neka moja knjiga fali – sad je pravi čas da sebi obezbedite kvalitetnu literaturu za na plažu, ili za u debelu hladovinu.

            Idealno, za u pećinu kakva je Ravništarka, iz koje potiče foto-sesija sa PROKLETIJAMA, načinjena tokom mojeg nedavnog, junskog izleta u Homolje… Temperatura 12 C!

            P.S. U Beogradu, ako se tamo zateknete, ili nekom nesrećom baš tu živite, moje se knjige mogu kupiti u striparnici DARKWOOD u TC Zeleni venac i u MUZEJU PARANORMALNOG u Lominoj ulici, pedesetak metara podalje od TC Z. Venac…

AGELAST podkast: Dejan Ognjanović o HORORU!

 „Agelast“ podkast je projekat Galeba Nikačevića. Radi se o jednom od najgledanijih podkasta u Srbiji – zapravo je u samom samcitom vrhu, ako se odatle izbace kojekakve Bake, Prasići i slična menažerija, a ostave samo pristojni.

            „Agelast“ je podkast koji ne pokriva uski krug tema ili žanrova: jedne nedelje može biti o ekonomiji, sledeće o stanju na Bliskom Istoku, pa onda neki profesor o obrazovanju, pa Olja Bećković, pa ekstremni sportisti, ronioci, speleolozi, pa Marčelo, pa experti o Rio Tintu, pa stripadžije… A sa svima njima Galeb razgovara živahno, srdačno, sočno, duhovito, lucidno i odlično pripremljeno…

Ukratko, ako bi trebalo da formulišem jedan kišobran koji objedinjuje sve te raznorodne goste, mogao bih reći da su svi oni dobro poznati i ostvareni u svojim „disciplinama“, da su najbolji ili među najboljima, da su među najpozvanijima i najkompetentnijima da o svojoj temi pričaju. 

U prethodnim godinama Galeb je ugostio niz ljudi vrednih slušanja, a neki od njih su po tome šta rade vrlo bliski tematici ovog bloga, pa vam stoga pre svega i iznad svega preporučujem, ako su vam dosad promakle, epizode u kojima su gostovali Aca SRPSKI FILM Radivojević, Danilo SRPSKI VAMPIRI Trbojević, Bob MONOLIT Živković, Igor TEXAS KID Kordej… Sve ih imate na Jutjubu.

A sada sam se ovoj vrloj družini i ja pridružio. Nedavno smo, tokom mog boravka u Beogradu, na FEST-u, usnimili moje gostovanje, i ta epizoda sada je javno dostupna za gledanje, pod naslovom „Horor: Od gotskih romana 18. veka do savremenih bestselera | Dejan Ognjanović“.

Zvanična najava kaže:

„Naš novi gost je Dejan Ognjanović, književnik, književni kritičar i filmski kritičar, urednik, prevodilac i esejista. Verovatno najveći stručnjak za horor u našoj zemlji, ali i jedan od vodećih stručnjaka za ovaj žanr i u međunarodnoj zajednici.

„Prvi je u Srbiji i u regionu odbranio doktorsku disertaciju u celosti posvećenu horor žanru – poetici horora. Važi za vodećeg poznavaoca horor žanra na Balkanu, što u književnosti što u kinematografiji. Autor je više romana, kao i kratkih priča, poput romana „Zadušnice", sa kojim je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu, ili zbirka priča „Divlja kapela i druge priče", ali nabrajati celokupno njegovo stvaralaštvo zauzelo bi previše mesta. Njegov blog „Cult of Ghoul" je mesto okupljanja za sve strastvene ljubitelje horor žanra, a ove godine je ponovo nominovan za svetsku nagradu „Rondo Hatton Classic Horror Award", koju je inače osvojio već prethodne godine za najbolji članak o hororu.“

            Ja sam vrlo zadovoljan kako je ovaj razgovor od puna 2,5 sata ispao: mislim da je unikatno opušten, vickast a istovremeno ozbiljan, informativan kako za ogrezle fanove tako i za buduće inicijante u horor, i zaista ga vredi pogledati/poslušati, bez obzira da li moje aktivnosti pratite već četvrt veka, 10-15 godina, ili ste juče prvi put čuli za mene, Orfelin, Ghoul Press…

Inače, imate na mom blogu već desetine linkova za razne moje intervjue, TV gostovanja, u trajanju od 10-30 minuta, ali ovaj u „Agelastu“ nije „tek još jedan u nizu“, iz više razloga. Pre svega zbog tog maratonskog trajanja, koje priču čini opuštenijom, jer ne moram da u što kraće vreme sabijem što više informacija i epp-a. Pored toga, ono pruža priliku da se detaljnije, šire i dublje zaista ČUJE i upozna osoba, da se razotkrije i ona, i tema o kojoj govori, na način koji svedeni TV ili radio prilog prosto ne dopuštaju, jer tamo sve mora da bude No Time Tolouse! Wham-Bam-Thank-You-Ma’m!

Zatim, moram naglasiti, ovaj je razgovor poseban i zbog voditelja: najčešće, silom prilika, intervjue dajem novinarima koji o hororu nemaju ni najblažeg pojma (kao ni o mojim knjigama, koje jedva ako su prelistali), pa postavljaju najprostodušnija pitanja i izbacuju najprostodušnije komentare, a razgovor je onda nužno srozan time. Za razliku od njih, Galeb ima elementarnu predispoziciju u vidu činjenice da je studirao svetsku književnost, a ne novinarstvo, prava ili ništa, kao mnogi „novinari“, ali i to da je prirodno inteligentan i duhovit i stalno budan (tokom snimanja), plus – da se pripremio za razgovor daleko temeljitije od novinara koji imaju pred sobom na papiru isprintano nekoliko pasusa skinutih sa neta, i moju knjigu koju su prelistali par minuta pred uključenje kamera.

Širok je raspon tema koje smo pokrili u ovom razgovoru, od horora uopšte, kako je i zašto nastao (pre svega u književnosti, mada govori se i o filmovima), šta ga posebnim čini, koji su najbolji pisci, zašto su baš E. A. Po i H. F. Lavkraft tako značajni, koji su savremeni inostrani pisci najbolji, ima li horora u Srbiji i kakav je domaći, te naravno i ponešto o mojim zlodelima, a naročito o najnovijim ZADUŠNICAMA…

            Zato, da ne dužim dalje – evo linka, pogledajte, podržite ovaj vredan i kvalitetan podkast, pa napišite u komentarima kako vam se ovo čini.

Evo mog gostavanja u „Agelastu“ na ovom linku, da ga gledate na Jutjubu ako kliknete UPRAVO OVDE.         

 

 P.S. A ako vam je malo 2,5 sata moje priče o hororu i hoćete da lepo zaokružite na puna TRI sata, evo vam još pola sata moje najnovije žvake – ovog puta za RADIO BEOGRAD 2, i emisiju „Gutenbergov odgovor“ koju uređuje i vodi Saša Ćirić! Emitovana je 8. marta, na dan uoči Zadušnica, i pretežna tema je – moj roman ZADUŠNICE! O njemu kod g. Ćirića imate savršenu dopunu i detaljniju elaboraciju.

Poslušajte me, u drugoj polovini ove jednočasovne emisije, počev negde oko 30-og minuta, OVDE:

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5382611/aperkat-na-zadusnice.html

ZADUŠNICE: Najava i pretplata!

             Dragi moji, uskoro u štampu ulazi moj četvrti roman, ZADUŠNICE.

            Ispod ćete videti najavu romana, podatke o pretplati (sa svim detaljima: poštarina, načini plaćanja, inostranstvo, posebne pogodnosti), a na kraju je i intervju u kojem se detaljnije govori o ovom romanu.

 

            Od autora romana NAŽIVO, ZAVODNIK i PROKLETIJE stiže novi komad originalne, autentično domaće, duboko u ovo tlo ukorenjene strave – ZADUŠNICE.

 

Naslov: ZADUŠNICE

Autor: Dejan Ognjanović

Žanr: Horor

Izdavač: Ghoul Press

Povez: Tvrd

Broj strana: oko 330

Pretplatna cena: 1.000 din + ptt

 

Jesenje zadušnice.

Novembarsko jutro.

Srbi na groblja nose ponude svojim mrtvima.

Mrtvi ustaju iz grobova.

Ali njima nije stalo do tih ponuda…

Mrtvi ustaju iz mrtvačnica, sa stolova za obdukciju, iz sanduka, usred sahrana…

Lelek za mrtvima pretvara se u lelek od mrtvih.

Počinje haos.

Ali haos je u Srbiji prirodno stanje.*

 

Vreme: sutra

Mesto: Niš, Niška Banja i jedno obližnje selo (Vrgudinac)

Likovi: širok raspon, od beskućnika i krimogenih propaliteta do doktora nauka, sa tzv. običnim svetom između.

* Zombi zaraza se, u ovom romanu, dešava samo u Srbiji.

 Sadržaj: roman ZADUŠNICE na oko 300 strana, i 30ak strana dodataka: Pogovor Ilije Bakića, Odjavna reč autora (o nastanku i inspiraciji za roman), Spisak pretplatnika.

KAKO PORUČITI?

            Pretplata za ZADUŠNICE traje od 28. avgusta do 15. septembra.

            Tačnije, oni koji mi se jave najkasnije do 15. septembra u 20h, obezbediće sebi komadić večnosti u spisku pretplatnika na kraju knjige. Naravno da knjigu možete, pod istim uslovima, naručivati i posle tog datuma: ove cene i uslovi važe do njenog izlaska iz štampe, oko 15. oktobra.

Knjiga izlazi sredinom oktobra, kada se pretplatnicima šalje, onim redom kojim su naručivali.

           

ŠTA PORUČITI?

            Osim romana ZADUŠNICE (koji košta 1000 din) možete naručiti i novo, 4. izdanje romana NAŽIVO.

            Ove godine obeležavam 20 godina od izlaska tog kultnog horor romana, pa ako vam je nekako do sada izmakao, iskoristite ovu šansu i nabavite najzad mog prvenca.

            Tekst romana nije menjan u odnosu na 3. izdanje. Dodaci nisu menjani: sve ono što je bilo u 3. izdanju nalazi se i u četvrtom, plus kratki pogovor, na dve strane, i nove-stare korice.

            Korica (prednja) je redizajn ilustracije sa 1. izdanja; na zadnjoj korici je ilustracija Nikole Vitkovića za 2. izdanje.

            Ilustraciju Davida Tankosića za 3. izdanje romana imate na forzecu knjige.

            Dakle, obim je 300 strana, tvrd povez, cena: 1000 din.

 

            Ovom prilikom možete poručiti i roman PROKLETIJE koji se nadovezuje na NAŽIVO. Njega imam još kojih stotinak primeraka, pa ne oklevajte predugo, ako ga još nemate.

Nakon lične tragedije Jovan, veteran okultnog rata u Bosni, povlači se iz borbe. Godinu dana kasnije, prijatelj i saborac Mladen šalje ga u Toponicu, u psihijatrijsku bolnicu, da ispita niz neobičnih smrti. Ono što Jovan sazna na tom mestu odvešće obojicu, zajedno sa grupom specijalaca, u srce planinskog venca Prokletije – gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…Više detalja o knjizi imate OVDE.

            386 strana, tvrd povez, ilustrovano. Cena 1.000 din.

 

            Na raspolaganju je i moja prva zbirka priča, DIVLJA KAPELA.

Priče strave rođene iz autentičnih domaćih ambijenata, mitova i verovanja. Iz drevnog tla, iz ruševina, tvrđava, starih sela, šuma… na putevima i drumovima, u bespućima… izviru opipljivi izaslanici neupokojene prošlosti. Priče: „Divlja kapela“, „Crni čovek“, „Noćenje“, „Sekta prljavih“ i „Mladež“ + bibliografija i pogovor. Više detalja o knjizi imate OVDE.

210 strana, tvrd povez, ilustrovano, šiveno. Cena 900 din.

 

            Takođe, preostalo je još dvadesetak primeraka knjige KULT GULA 

Izabrani tekstovi iz prvih 10 godina postojanja bloga The Cult of Ghoul. Liste i izbori; skrajnuti horori i nehorori; mejnstrim horori i nehorori; treš; chetnixploitation; tv serije; dokumentarci; festivalski izveštaji; strana i domaća fanta-horor književnost.

500 strana, tvrd povez, ilustrovano. Cena 900 din.

 

POSEBNA POVOLJNOST: „TREĆA SREĆA“

Za one koji bi uzeli više primeraka ZADUŠNICA, ili koji bi uzeli i druge moje knjige zajedno sa njima, samo tokom trajanja pretplatnog perioda (do 15. oktobra!) imate opciju naručivanja „TREĆA SREĆA“, koja znači da se za treću poručenu knjigu, i svaku posle nje, skida 100 din sa cene.

Kako to u praksi izgleda?

1 knjiga = 1.000 din

2 knjige = 2.000 din

3 knjige = 2.900 din

4 knjige = 3.800 din

5 knjiga = 4.700 din

Ovo važi za SVE naslove koji su u ponudi: koja god tri naslova da uzimate, trećem (i svakom sledećem) se oduzima 100 din. od pune cene.

Drugim rečima, ako je puna cena knjige 1.000 din, to znači da prve dve plaćate toliko, a svaka naredna vam košta 900.

DIVLJA KAPELA jedina košta 900. Ako uzimate 2 knjige koje su 1000, zajedno s KAPELOM kao trećom, to vas košta 2.800 (umesto 2.900).

forzec za 4. izdanje NAŽIVO

 

            SLANJE – imate sledeće opcije (ovo su cene za jedan primerak: sa većom težinom veća je i poštarina):

            1) Preporučena tiskovina = ako uzimate samo jednu knjigu, ovo je idealna opcija, jer ima tracking, knjiga ne može da se zagubi, može u najgorem da zadocni koji dan. Za 1 knjigu trenutno to košta 180 din.

            2) Obična tiskovina = ko je raspoložen za kockanje s Poštom Srbije, može da proba i ovu opciju; ali pošto sa njom nema trackinga, nema nikakve garancije. Ako vam knjiga ne dođe, nema je, i kraj. Ja vam tu ne mogu ništa, a ni Pošta. Za 1 knjigu trenutno to košta oko 90 din.

            3) Post expres = otkako je nenormalno poskupeo, ja nikome ne preporučujem ovu opciju. Naravno, vi plaćate, pa ako vam nijedna druga opcija ne odgovara, imate i ovu. Za 1 knjigu trenutno to košta nenormalnih bolesnih 420 din.

            4) APDEJT oko slanja knjiga kao PAKET: Izgleda da sam bio u zabludi da pošiljka mora biti teška bar 2 kg da bi se vodila kao „paket“. Nebitno je sad da li sam ja to nešto istripovao, ili pogrešno pročitao, ili me je u tu zabludu doveo neki šalterski radnik (po mom iskustvu, većina njih nema blage veze o pravilima i propisima, i svako ima neko svoje tumačenje). Uglavnom, uveravaju me ljudi koji trguju preko neta laganijim stvarima, novčanicima, kozmetičkim proizvodima itsl, čija se težina meri u 100-200g, da i to može da ide kao „paket“. Dakle, sve što je teško do 3 kg, i spakovano je kao paket, košta 200 din. Težina 3-5 kg je 250 din.

Dakle, i jedna knjiga može biti „paket“, ako želite da ptt platite 200 din, umesto 180, koliko je Preporučena tiskovina. Paket ima tracking, brz je, najčešće stiže za dan-dva-tri. Pa vi vidite kako ćete.

 

 

PLAĆANJE: meni najviše odgovara plaćanje na tekući račun.

Broj tekućeg računa:

Eurobank Direktna

150-5101006370720-88

            Ako iz nekog razloga više volite poštanskom uputnicom, Pejpalom ili nekako drugačije, recite u mejlu pa ćemo se dogovoriti.  

Može i Post expres sa otkupninom ako imate para za bacanje: ne preporučujem to jer je skuplje, ali ako ima onih koji neće da izlaze iz kuće, idu u poštu ili banku da uplaćuju (a nemaju e-banking), ovako im knjiga dođe i plati se na kućnom pragu…

Mislim da ima i paket sa otkupninom, što je daleko povoljnije.

 

Dakle, šta treba uraditi?

            1) Pišite mi na MEJL (nemojte, nemojte, nemojte, preko fejsbuka, bloga, instagrama i drugih metoda) na: dogstar666 at yahoo dot com

            2) U mejlu recite:

a) koju knjigu ili knjige želite,

b) koliko primeraka,

c) koji metod PTT slanja želite od 4 gore ponuđena,

d) da li plaćate na račun, ili želite nekako drugačije,

e) dajte punu i tačnu adresu za slanje (ako želite Post expres ili Paket, dajte i br. tel.)

i f) napomenite da li želite (besplatan) potpis ili posvetu na knjizi / knjigama.

 

 

SPONZORI, MECENE, DOBROČINITELJI, KTITORI       

            Ako ste IZDAVAČ, ili neki drugi kulturni delatnik, i želite da finansijski pomognete ovo samostalno autorsko izdanje, možete da budete PRIJATELJ KNJIGE i kao takav pomenut unutra – pišite radi dogovora na dogstar666 at yahoo dot com.

            Ako ste PRIVATNO LICE, poštovalac mog lika i dela, a uz to imate neki humanitarni dinar viška, i želite da finansijski pomognete i podržite ovaj moj hororični rad, i vi možete da budete PRIJATELJ KNJIGE i kao takav pomenut unutra – pišite radi dogovora na dogstar666 at yahoo dot com.

 

 

INOSTRANSTVO

            Ako živite u okolnim balkanskim državama, možete se pretplatiti ako imate načina da pošaljete uplatu u Srbiju, i ako vam ne smeta da platite međunarodnu poštarinu.

            Uplate (u evrima) primam na Paypal.

            Cena ove knjige za inostranstvo je 10 eu, a poštarina zavisi od lokacije, kreće se uglavnom između 11-15e. Kome je to OK, neka mi piše na mejl radi dogovora kako da uplati eu na moj Paypal.

            Naravno, tu je i alternativa: ako imate prijatelje ili rodbinu u Srbiji, mogu oni da naruče umesto vas, u dinarima, pa da im pošaljem na srpsku adresu, a onda da vam oni donesu, pošalju ili da preuzmete kad vi ili neko vaš dolazite u Srbiju.

            Moje ranije knjige su, u nekim manjim količinama, bile zajedno sa Orfelinovim u knjižarama u BOSNI. Ja ne radim tu distribuciju, time se bavi Orfelin, pa detalje o tome ne znam. Samo kažem, verovatno će i ZADUŠNICE moći da se nađu tamo gde ste raniej viđali moje knjige Ubosni.

 

            Ako živite negde dalje, nebitno koliko daleko u belome svetu: i vi se možete se pretplatiti, pod istim uslovima: 10 eu za knjigu + 10 eu za ptt = 20 ukupno.

            Preferiram plaćanje Paypalom, ali ako vam je draži Western Union (mislim da je njihova provizija veća!), be my guest.

Javite se!

 

 

DISTRIBUCIJA

            Možda razmišljate: „Neću da uzimam ovu knjigu naručivanjem, preko pošte. Kupiću je u knjižari!“

Ako je tako, moram vam, reći: Knjižarske marže su ogromne, meni apsolutno neprihvatljive, i zbog toga u knjižarama nema NAŽIVOG, PROKLETIJA, a neće biti ni ZADUŠNICA. To znači, ZADUŠNICE nećete naći u knjižarama. Naručivanje od mene je jedina opcija.

Možda će biti neki manji broj primeraka u knjižarama DARKWOOD i možda u onlajn knjižari ROMAN; to u ovom času još nije dogovoreno, ali nije neverovatno, pošto su držali moje prethodne knjige.  

 

PROMOCIJE

            Pravo da vam kažem, pomalo sam umoran od putovanja. Sustižu me godine, šta li. Tako da ne smem da obećam neku intenzivnu kampanju u tom smislu.

            Učiniću sve što je u mojoj moći da uradim barem promociju u Beogradu – ali ne smem sad da obećavam ni kad, ni gde, ni da li će je uopšte biti…

            Na Sajmu knjiga (od 20. oktobra) neću imati zaseban Ghoul Press štand, ali vrzmaću se oko Orfelina i imaću neke primerke sa sobom.

            Toliko za sada.

            Pratite i dalje ovaj blog za vesti itd.

            I pišite mi na MEJL (nemojte,  nemojte, nemojte, preko fejsbuka, bloga, instagrama, sms-a i drugih metoda) na: dogstar666 at yahoo dot com

i šaljite svoje „Ili 6 ili nijedna“ porudžbine

i svoje „Želim biti PRIJATELJ GHOULOVE KNJIGE ponude“!

 

            A za one koji se još nećkaju, premišljaju i preračunavaju, evo i ekskluzivnog intervjua koji će vam, nadam se, rasvetliti šta da u novom romanu očekujete.

           

INTERVJU

 

Cult of Ghoul: Poštovani g. Ognjanoviću, šta čitaoci mogu očekivati od vašeg najnovijeg romana?

 

Dejan Ognjanović: Mogu da očekuju samo ono neočekivano. Odnosno, neka budu spremni da budu iznenađeni.

 

COG: Oho, jake reči!

 

DO: Možda, ali iza njih već stoji tradicija. Sećate se koliko je moj drugi roman, ZAVODNIK, bio radikalno drugačiji od mog prvog, NAŽIVO? A onda je došao moj treći, PROKLETIJE, sušta suprotnost ZAVODNIKU – ali, takođe, iako je neka vrsta nastavka NAŽIVOG, drastično različit čak i od njega? Prema tome, mislim da sam svoje čitaoce već navikao da se ne uljuljkuju u tome da su dokučili ko sam i šta sam, šta nudim, šta od mene da očekuju i kako. Mislim, šta god drugo da mi se možda može zameriti, jedno sigurno ne može – da stalno recikliram jednu te istu priču, isti roman, isti pristup, zaplet. Šta god da su ZADUŠNICE, njih niko neće pomešati sa bilo kojim od moja prva tri romana.

 

COG: Lepo. Ipak, koliko je zaista moguće iznenaditi publiku jednim romanom koji, koliko shvatamo, govori o oživelim mrtvacima? Od Džordža Romera do Walking Deada ta je materija, reklo bi se, toliko iscrpljena da ljubitelji horora već na pomen reči „zombi“ počinju da zevaju. Barem oni probirljiviji.

 

DO: U pravu ste: taj je motiv zaista izlizan do totalne nezanimljivosti – u okvirima američkog filma i književnosti, ali to u manjoj meri važi i za drugde, od Francuske do Koreje. Ja sam prvi koji se smorim kad vidim plakat ili najavu još jednog filma ili serije o zombijima. Ja sam prvi koji će ih preskočiti, ili eventualno krajnje mrzovoljno i bez velikih očekivanja dati im šansu…

 

COG: Zašto bi onda ovdašnje čitaoce trebalo da zanima vaš roman?

 

DO: Za početak (mada to zvuči neskromno, ali baš me pa zabole): nadam se da sam svojim minulim radom zaslužio da mi se malo i veruje! Odnosno, da posle tri romana (i jedne zbirke priča) nije toliko bitno O ČEMU mi je novi roman, nego KO ga piše. Ako do sada nisam posezao za klišeima, ako vam do sada nisam nudio prežvakavanja opštih mesta i reciklažu tuđih ideja i zapleta, probajte da mi poverujete da toga neće biti ni sada, bez obzira što mi se roman, nominalno, bavi „živim mrtvacima“.

            Naravno, jedna doza oslanjanja na tradiciju neizbežna je – a po mom shvatanju horora i poželjna! Ali ako ponegde posegnem za citatom, aluzijom ili reimaginacijom – to je uvek promišljeno, sa smislom, radi nekog efekta i učinka, neke poente; to nikada nije preslikano, prepisano, nego je uvek reimaginirano i snažno obojeno mojim autorskim pečatom, mojim nazorima i pristupom.

            A iznad svega, bez namere da vam bilo šta spojlujem, reći ću samo da ovi moji „živi mrtvaci“ uopšte nisu zombiji na kakve ste navikli u stranim filmovima. Njihovo ponašanje, njiho mesto u zapletu, šta oni rade i šta se s njima radi… mislim da je prilično sveže i retko (ili nigde) viđeno.

 

COG: U kolikoj meri je to tako zbog toga što se roman dešava u Srbiji?

 

DO: Lokalni kolorit je svakako krupan deo efekta osveženja, jer zombije mi još nismo videli u ovdašnjem okruženju. I ne, nemojte mi pominjati onu knjigu koja se dešava na ostrvu prokletih u nekim međunarodnim vodama sa gomilom „likova“ prepisanih iz petparačkih, stranih filmova; i ne, nemojte mi pominjati onaj film, na engleskom, sa stranim glumcima koji zaglave u „domaćoj“ zoni mrtvih, i obiljem klišea nekritički i neznalački prepisanih iz trećerazrednih italijanskih filmova. ZADUŠNICE, kako već i naslov sugeriše, imaju dubok koren upravo u ovom podneblju, njegovim naravima, težnjama, manama, vrlinama, problemima, nazorima: ovaj roman, ovako kako je zamišljen i insceniran, nigde drugde ne bi mogao da se odigra. Naravno, dodatnu draž daje činjenica da se zbivanja dešavaju u niškom kraju, sa obiljem južnjačkog dijalekta.

 

COG: Još jedna krupna razlika u odnosu na vaše prethodne romane jeste primetnije prisustvo humora.

 

DO: To ste odlično primetili. Tako je: ZADUŠNICE sadrže, za moj dosadašnji opus, najizrazitije primese humora – ali, žurim da naglasim, to je veoma crn, često i morbidan, nekrofilni humor, i uprkos snažnim grotesknim momentima, u izvesnom smislu je ovo moj najcrnji roman, jer opisuje Srbiju kao Zemlju Mrtvih, zemlju u kojoj je Život (skoro) nemoguć. Ukratko, ako tu ima nekog humora, on je ponajviše u duhu Tomasa Bernharda i Vilijama Barouza, samo sa malo više gross-out prizora.

 

COG: Hvala vam na ovom razgovoru i puno sreće s novim romanom.

 

DO: Hvala. Trebaće mi!