Žika Pesnik: POPRE BEŠE POUBAVO

            Ovi dani, kada su svi u euforiji oko "nove" godine, oko boljih dana koji, navodno, nailaze – dok su svi obuzeti idolatrijom budućnosti u koju neumoljivo srljamo – upravo ovo je vreme da se prisetimo toga da je cela ta halabuka, zapravo, isprazna, neutemeljena i krajnje sumnjiva (osim kao svake-godine-sve-tanji alibi za orgijanje – onima kojima alibi za takvo što uopšte treba).

            Ukratko rečeno, ovo je pravi trenutak da uživamo u novoj dozi poezije najvećeg doktora među pesnicima i najvećeg pesnika među doktorima – Živomira Žike Nikolića, doktora biotehničkih nauka (agronomske nauke) iz jednog sela blizu Aleksinca. Oni koji su se kasnije uključili u Ghoul-program, remek-dela ovog barda srpskog pesništva i ekskluzivnog otkrovenja ovog bloga mogu pronaći pod tagom Žika pesnik.

            Pesnik Žika se u ovoj zbirci pesama hrve sa nekim od temeljnih problema ljudske egzistencije, kao što su, recimo, entropija, smrtnost, prolaznost i karanje, a ponajviše sa činjenicom da sve što je lepo kratko traje, i obično se nalazi daleko u prošlosti (detinjstvo), za razliku od novih dana (tzv. "zrelo doba", starost i sl.) koji samo vode u dublje i beznadežnije crnilo i besmisao. Da, zaista, RANIJE JE BILO LEPŠE, odnosno, na južnjačkom dijalektu kojim su pisane sve ove pesme, POPRE BEŠE POUBAVO.

            Evo kako i zašto... (Klikni na sliku da je vidiš čitko)

DJINDJIĆ: Voleo je život, voleo je cveće...

             Voleo je život, voleo je cveće,

            al' toga proleća ne imade sreće...

           

Na današnji dan pre 10 godina dušmani mučki ubiše Zorana Đinđića i okrenuše točak istorije unazad, ka ovom hororu koji imamo danas: da Srbijom vladaju Toma i njegovi grobari, praščići i Slobina pitina deca, groteskni metuzalemi i alanfordovska bratija.

            Neću se ovde na blogu baviti politikom, kao što ni do sada nisam, barem ne u direktnom obliku. Umesto toga, skočiću na vagon Đikisploatacije i iskoristiti priliku da vas podsetim na remek-dela udvorničke praznopoezije najsrpskijeg živog pesnika, dr Žike Nikolića iz Aleksinca.  

            U pitanju je ekskluzivno otkrovenje ovog bloga, barbarogenije iz južne & tužne Srbije, čije pesme možda ne govore baš najbolje to što je pesnik hteo, ali zato kazuju mnogo, mnogo više, i ostaju više nego rečite i znakovite za one koji umeju da pametno čitaju!

            Za slučaj da vam je ovo blago promaklo kada je prvi put na blogu bilo plasirano, celokupnu zbirku ovog genija srpskog pesništva, posvećenu skoro u celosti ubijenom premijeru, možete naći i čitati u tri dela, ako kliknete na donje linkove.

PS: Gornji naslov je spelovan sa DJ a ne sa Đ zato što imbecilni Guglov blogger ne priznaje slovo Đ, i naprosto ga ignoriše, pa onda u adresi posta umesto Đinđić stoji – "Inic"!

PPS: Ceo dan danas možete da slušate bedne prišipetlje ("drugove i saborce") kojima su usta puna Đinđića a džepovi puni izdaje. Večeras, pak, možete da pogledate i TV emisiju u kojoj će o ovom političaru govoriti njegova nekadašnja učiteljica, drugovi, itd.

Druže Điki, mi ti se kunemo...da na donje linkove kliknemo!

Zoran Đinđić u pesmama

Zoran Djindjić u JOŠ pesama!

Zoran Djindjic: poslednje skrnavljenje

Dr Živomir Žika Nikolić – Srpske slave i praznici

              U okviru akcije "Jedva čekam da nedelja dođe...", a konkretno povodom tzv. Uskrsa, red je da nas najveći živi srpski pesnik, moj dragi kolega, Doktor Žika Veličanstveni, uputi u to kako se poštuje tradicija i voli pravoslavlje.

            Ko dosad nije primio Hrista – primiće ga direktno od pesnika Žike!

         Prvo sledi izbor iz zbirke POPRE BEŠE POUBAVO (očito, pisane na južnjačkom dijalektu): nažalost, njen povez je takav da je pesme iz nje bilo nemoguće skenirati bolje nego što je to učinjeno a da se knjiga sasvim ne raskupusa i uništi. 

Zatim sledi nekoliko ekonomsko-propagandnih pravoslavnih pesama na srodne pagansko-hrišćansko-praznične teme, iz zbirke KAD PORASTEM BIĆU PESNIK 2 (da, to je nastavak besteselera KAD PORASTEM BIĆU PESNIK)! Sve slave i običaji su tu na jednom mestu: Uskrs, Božić, Đurđevdan i ostali X-dani i blagdani, pa proberite po svom zahođenju.

            Poučno, pravoslavno, poetski, predobro!

Dr Žika se rodi – vaistinu se rodi!

 

 

 

 

 

Živomir Žika Nikolić: POZDRAV IZ NIŠKE BANJE

            U predgovoru svoje zbirke poezije MOJ NOVI ŽIVOT najveći živi srpski pesnik, ŽivomirŽika Nikolić, priznaje da je 2002. godine doživeo težak infarkt. Na svu sreću po srpsku kulturu i umetnost, a naročito poeziju, od posledica toga brzo se oporavio. Tako se i za Žiku može reći što i za sve velikane: ono što ga nije ubilo učinilo ga je još jačim!

            Važnu ulogu u tom ozdravljenju odigralo je moje rodno mesto, Niška Banja. I neznajući to, dva velikana srpske kulture obitavala su jedno vreme veoma blizu jedan drugog. Ali, nije važno. Ono što jeste važno – Žika THE Pesnik se oporavio, u Banji se lepo proveo, i našao se nadahnut za nekoliko pesama posvećenih ovom divnom mestu (obratite pažnju na onu pomalo lascivnu, za Žiku inače nekarakterističnu, ali koja u datom kontekstu svedoči o povratku želje za ŽIVOTOM).

            Te pesme sada se predočavaju javnosti – uz poseban bonus: pesme o Soko Banji, i fotografije na kojima poziram na određenim lokacijama u Niškoj Banji, od kojih je neke Žika opevao u pesmi (npr. hotel RADON) a neke nažalost nije (Banjska Rampa).

            Uživajte u ovoj pesničkoj BANJI ekskluzivnom kurtezijom Žike i – Ghoula!

 

 

 

 

Živomir Žika Nikolić: GUBANOVA DRUŽINA

    Živomir Žika Nikolić je ekskluzivno otkrovenje ovog bloga – barbarogenije koji čami u tami Južne Srbije (Aleksinac), umesto da spava na lovorikama (i književnim promocijama) kao najveći živi srpski pesnik, pisac, aforističar i svirač u frulu i okarinu. Takođe je autor 17 sorti šećerne repe i 2 sorte stočne repe. Sa njegovim dosadašnjim spisateljskim radovima stalni pratioci bloga već su obilato bili upoznati, a pošto će i ubuduće ovde biti još i još i JOŠ odlomaka iz dela ovog genija koji hoda, najzad sam uveo novi TAG, pa sada klikom na njega možete da se podsećate minulih genijalnosti. Evo ovde - Žika pesnik!
    Kratka ali slatka knjižica pod nadahnutim naslovom GUBANOVA DRUŽINA predstavlja nam Majstor-Žiku u novom svetlu. Do sada nam znan samo kao prvorazredni (?) stihoklepac, Herr-Žika ovde ogoljava nove dimenzije svog raskošnog talenta. Šta je ovo? Zbirka priča? Pozorišni komad? Pesma u prozi? Proza sa pesmama između? Moralitet (morality play)? Elaborirani EPP za proizvode "Bambija", Požarevac? Auto-promotivni projekat za dilovanje deci sopstvenih knjiga? Sve to zajedno, i još mnogo toga više? I sve to na skromnih ali sadržajno nabijenih 20 (dvadeset!) stranica! 

Kao i obično kod ovog proverenog majstora, nema tupljenja, nema zavlačenja, nema praznog hoda: on vas od prve stranice hvata za gušu i drži vas do poslednje i tu nema beganja! Ono što bi mizernija piskarala rastezala na stotine stranica, Žika nabije na par desetina – ali to što je nabio, rečima recenzenta "dugo ostaje zapamćeno"! Nikako u nestrpljivosti za novim susretom sa ovim genijem ne propustite recenziju, jer ona savršeno koncizno priprema teren za ono što sledi, sa svojim lucidnim ukazivanjem na pesnikov "žanovrski izlet", sa svojim razlikovanjem između "narodnog, na momente etno" pristupa (jer etno nije isto što i narodno!), sa brigom za "zdrablje" dece, i sa apoteozom "nenasilnog" iskorenjivanja društvenih zala putem poezije, što je svakako originalni zaokret u njenoj upotrebi, neviđen još od dana starih Grka. Recenzija, takođe, pronicljivo zapaža da je Žika kao autor "viće usmeren sadržajnom a manje formi" – što već i samom rečeničkom konstrukcijom priprema čitaoca na rušenje svih normi i formi koje sledi!

Jer – šta, zapravo sledi?

Smelo razbijanje granica između tri temeljna književna roda (epika, lirika i drama) u kakvo se smeju upustiti samo književni Titani! Sudar metafizičkog i svakodnevnog prožet suptilnim didakticizmom! Infantilno kao ogledalo (univerzalno) ljudskog! Dete kao otac Čoveka! Iskušenja savremenog života (droga, alkohol, duvan, kafa...) kao modernizovane verzije drevnih harpija i gorgona što se ostrvljuju na nejač! Kosmicizam isprepleten sa najekstremnijim lokalizmom, neviđen u književnosti još od dana H. F. Lavkrafta! Postmodernistička auto-referencijalnost i metatekstualnost kakve bi posramile prvi i drugi red na dodeli NIN-a! Ingeniozna kritika konzumerizma kontradiktorno sprovedena kroz njegovu blatantnu promociju! I tako dalje...
Uostalom, čemu dalja priča, kad je Žika sve to već OBJASNIO?

Jedno je izvesno: sa ovom knjigom Živomir Žika Nikolić se ubedljivo svrstao rame uz rame sa takvim već dokazanim poetama detinjstva i nevinosti kao što su Darko Tuševljaković i Dimitrije Vojnov!

Skenovi nisu tako dobri kao nekada – delom zbog slabije štampe ovog retkog izdanja, a delom zbog samog skena koji je, zbog specifičnog poveza, morao da ispadne malo bleđi. Kliknite na sliku za čitljivu verziju – i uživajte!

Živomir Žika Nikolić: GAVRANI NAD KOSOVOM

             Uz pomoć saradnika čiji su ime, prljave fotografije i slični inkriminišući detalji poznati redakciji bloga, nedavno sam uspeo da dođem do DEVET (i slovima: 9) novih knjiga najvećeg srpskog pesnika, pisca, aforističara, filozofa, političara-amatera i svirača u frulu i okarinu - Živomira Žike Nikolića!

            Ovo ekskluzivno otkrovenje bloga THE CULT OF GHOUL, već izdašno prezentovano na ovome mestu (a zatim kopirano i komentarisano diljem interneta), sada predstavljam izborom iz zbirke vrhunskog patriotsko-dnevno-političkog treša pod naslovom GAVRANI NAD KOSOVOM.

            Upozorenje: nije preporučljivo da nešto jedete ili pijete tokom čitanja donjih pjesama, jer ko se i pored ovog upozorenja zagrcne, zadavi, zadobije bolove u stomaku, prolije tečnost po tastaturi i slično - sam je kriv!

            Uživajte!