NOĆ VEŠTICA, naživo!

  

Neko slavi Noć veštica, neko tzv. Sv. Luku na svoju ruku...

Neko se maskira, a nekome maska i ne treba...

Neko se zajebava, a neko ladno ode na lice mesta, na lokacije gde je sniman legendarni Karpenterov masterpis, i otuda exkluzivno za ovaj blog pošalje slikoviti izveštaj!

 Mia, sestra mog drugara Vanje, čije ste artworke mogli gledati na ovom blogu, provela je svoj letnji raspust u sunčanoj Kaliforniji. Pošto je velika obožavateljka Karpenterovih dela (baš kao i njen batica), otišla je sa svojim dečkom na Ground Zero modernog slešera i otud poslala neke zadivljujuće fotke.

Iako ove slike dovoljno govore same za sebe, zamolio sam Miu da ih isprati kraćim tekstom, što je ona i učinila, pa joj se dvostruko zahvaljujem na celom ovom predivnom, hvale vrednom omažu genijalnom reditelju i njegovom remeku!

 KAKO SAM PROVELA LETNJI RASPUST 

by Mia (aka Sindi)

Pozno leto, Južna Pasadena. Još jedno sparno, pusto, nedeljno popodne. Kalifornijsko sunce probija se kroz visoke palme i hrastove koji su počeli da oblače svoje jesenje haljine. Bujno zelenilo polako počinje da se žuti i dobija po koji zlatni ukras.Tek ponekad, stidljivi cvrkut ptica-skrivalica i šum lišća na vetru, prekinu tu čudesnu tišinu.

Uberom stižemo do Mission ulice broj 1000. Obliva me hladan znoj. Trema... Uzbuđenje je sve jače. Nekada na drugoj adresi, Meridian Avenija broj 707, dobro poznata kuća sada ponosno stoji tik uz prugu. Umesto da bude srušena, zahvaljujući velikim poštovaocima ovog remek dela, čuvena kuća Majkla Majersa je premeštena na novu lokaciju.

Penjem se uz stepenice, prilazim vratima, virim kroz prozor. Nestvarno... Kao na filmu! Šunjam se oko kuće i dolazim baš do onog prozora, kroz koji je mali Majkl, davne ’63., u kostimu klovna, krišom posmatrao svoju sestru.

Uzbuđenje je vrtoglavo raslo. Zbog toga što ovaj objekat nama (kao i vama koji ovo čitate) predstavlja mnogo više od stare, istrošene, prazne kućerine, morali smo da smislimo prilično dobar razlog kako bismo napustili ovo „sveto“ mesto i nastavili svoj lov na filmske lokacije.

Krenuli smo ali nas je iza kuće Majersovih čekalo prijatno iznenađenje! U pitanju je bio maleni muzej po imenu „Sugarmynt Gallery“. Sadržao je veliki broj fotografija upravo sa snimanja Halloween-a, čija je autorka Kim Gottlieb-Walker.

Ona je bila angažovana od strane Karpentera i Debre Hil da fotografiše filmske postavke ne samo Halloweena već i Magle, Bekstva iz Njujorka, Kristine kao i Halloween dvojke. Osim izlaganja, muzej svake nedelje organizuje filmske večeri, projekcije, kao i različita okupljanja posvećena horor filmovima.

Na svega pet minuta laganog hoda čekala nas je sledeća lokacija – Oxley ulica broj 1115. Dolazimo spremni na čuveni ćošak. Naravno, ništa nismo prepustili slučaju. 

U obližnjem Dollar store-u  kupili smo mini repliku bundeve. Ideja je bila da napravimo omaž fotografije Laurie Strod koja sedi na ogradi, ali bez da teglimo pravu, veliku bundevu kakvu ona ima u naručju. 

Međutim, na tremu kuće primetili smo nekoliko pravih bundeva i obaveštenje „Poslužite se, slikajte se kao Jamie  Lee Curtis i posle ih vratite na svoje mesto“.

Sale se, džentlmenski, sagao da podigne najveću bundevu za slikanje, kada je shvatio da su, na njegovu veliku sreću, samo verne replike, teške svega nekoliko grama. Ganula nas je činjenica da su vlasnici kuće toliko mislili na nas, fanove. 

Sela sam na isto mesto na kome je Lori sedela pre tačno četrdeset godina, sa velikom bundevom u rukama, dok je čekala svoju drugaricu da dođe po nju.

Osećala sam se veličanstveno. Sale je našao savršeni ugao slikanja. Detaljno analizirajući fotografije, primetili smo da je čak i pukotina u zidu identična kao i te davne 1978. godine!

Sledeća stanica – Montrose Avenija broj 1019. Nije baš da zvuči poznato, ali to je tačka lokacije žive ograde iza koje je provirio Majkl Majers. 

Pitali smo se zašto baš ta živa ograda, kad ih u Pasadeni ima na svakom koraku? Iznenada nam je sinulo! 

Skoro u svakoj ulici, osim ove, postoje ogromne palme koje bi razotkrile masku da se ipak ne radi o gradiću Haddonfield-u, u Ilinoisu.  

Magloviti San Francisko bio je naša krajnja destinacija. Pod „magloviti“ mislim na najmaglovitiji grad na svetu! Potpuno nam je bilo jasno zbog čega je Karpenter izabrao baš ovaj deo Kalifornije za snimanje svog filma Magla. Već sledećeg jutra rešili smo da obiđemo čuveni svetionik u kome je Stivi Vejn emitovala svoj radio program.

Svetionik je smešten na litici, u nacionalnom parku Point Reyes, koji bi trebalo da predstavlja Antonio Bay, fiktivni kalifornijski gradić. Vozili smo se severno od San Franciska, dok su se na putevima smenjivali magla i sunce. Pejzaž je bio očaravajuć!

Što smo bili bliži našoj lokaciji, magla je postajala sve gušća i belja. Baš kao na filmu! Izgledala je kao lavina koja se obrušava niz padine.

Posle iznenađujuće dugačkog puta, stigli smo do litice, od koje se do svetionika stiže pešačkom stazom. Na našu veliku žalost, naišli smo na obaveštenje da je svetionik privremeno zatvoren za posetioce zbog rekonstrukcije.

Naravno, rampa sa obaveštenjem i zabranom ulaska nije nas sprečila i obeshrabrila da na svoju ruku i sopstvenu odgovornost pokušamo da pronađemo svoj put do svetionika. Nismo bili jedini koji su tako razmišljali.

Nekoliko najradoznalijih posetilaca, uključujući i nas, nepokolebljivo je marširalo kroz maglu, kada se iz beline iznenada pojavio američki rendžer (ne Blejk) i počeo da urla na prisutne. Videlo se da mu nismo niti prvi niti poslednji preterano radoznali posetioci tog dana i da mu je svega dosta! Probali smo sa susedne litice da slikamo svetionik, ali bezuspešno. Uspeli smo samo da uživamo u nestvarnom maglovitom pejzažu, iznad hladnog i dubokog Pacifika.

* * *

A evo i kratkog videa koji je Mia snimila dahćući oko Majklove kuće:

            PS: Ono što nije uspela Mia, uspeo sam, zamalo, takoreći, ja! Uskoro sledi moj slikoviti izveštaj sa MAGLOM obavijenog svetionika na Point Rejsu...

            PPS: Podsećam vas da ovo nije prvi, a nadam se ni poslednji, gostujući horor putopis na ovom blogu. Podsetiću vas samo na neke ranije: obilazak Poovog groba - Pou u pohode; ili THE EXORCIST lokacije: ekskluzivne fotke; ili u crkvi i kriptama gde je snimano SVETO MESTO...

            Zato koristim i ovu priliku da prizovem sve koji ovo čitaju: ako imate neka slična iskustva, putešestvija po gotsko-hororičnim i horror-related lokacijama u zemlji i inostranstvu (stara groblja, puste kuće, ruševine, zidine, zamkovi; mesta na kojima su snimani poznati horor filmovi i sl.), ako imate svoje sopstvene fotke sa tih mesta i ako želite da to bude okačeno ovde – pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com. 

            Neka vam je srećna i berićetna Noć veštica!

TRANSCENDENCE artwork

            Prvi i do danas jedini strip koji sam u životu nacrtao objavljen je 2002. godine, ni manje ni više nego – u Americi. U pitanju je TRANSCENDENCE, po scenariju Edvarda Lija, zasnovanom na priči koju je Li ranije napisao zajedno sa Džonom Pelanom, i objavio je u jednoj od HOT BLOOD antologija. Zaista ingeniozna, jedna od omiljenih mi modernih priča strave. Detaljnije o stripu po njoj, sa unutrašnjim izgledom, tj. gotovim kadrovima, imate OVDE.

            Nedavno sam pronašao svoje polu-zaboravljene skice iz vremena kada sam tek pripremao taj strip, i zaključio da su dovoljno dobre i zanimljive da ih vredi podeliti s čitaocima ovog bloga.

            Na njima ćete videti isprobavanje kreacije glavnih likova (uključujući i demonsku Boginju i njene kenobitske asistente), kao i grube skice za raspored kadrova na tablama.

            Upozorenje: radi se o stripu koji vrlo eksplicitno spaja seks, okultizam i horor, pa stoga donje skice nisu preporučljive za maloletnike i one koji se lako šokiraju porno-hororom!

THE EXORCIST lokacije: ekskluzivne fotke

            Moja draga prijateljica Marija Stanković (nekada davno i studentkinja koja je uglavnom na mojim časovima spavala ili pričala s nekim), zatekla se u srcu Imperije Zla. Dok je bila u Vašingtonu, zamolio sam je da locira neka od memorabilnih mesta na kojima je sniman THE EXORCIST, kad sam već ja bio imbecil pa nisam iskoristio priliku dok sam se šetkao po Vašingtonu u zimu 2004. ili barem u leto iste godine, tik pred povratak iz USA.

            Dakle, Marija je lako (internetu hvala!) pronašla tih nekoliko lokacija u Georgetownu: videćete kampus univerziteta (vidi se na početku ISTERIVAČA – tamo se snima "film u filmu" u kome glumi Reganina mama), 

čuvenu kuću u kojoj se sve to, kao, dešava (vidi se da je za potrebe filma bila malo doterana, sa dodatim krovom itd), 

i naravno, neizbežne, legendarne stepenice na kojima stradaju 2/3 svih žrtava u EXORCISTU! 

             Nažalost, Marijin primerak mog romana NAŽIVO zaostao joj je u Srbiji, čvrsto zaglavljen ispod kredenca, pa je zato izostao sa ovih fotki, napravljenih krajem jula 2013.

            Kad overite fotke, možete da pogledate ovaj zabavni kratki video u kome se upoređuju kadrovi iz filma sa današnjim izgledom tih lokacija, po principu: uoči razlike!

            The Exorcist's Georgetown - Filming Locations

         Mariji hvala na fotkama i sve najbolje joj želim u USA, gde će male Američane podučavati Engleskom jeziku... a možda nam otuda pošalje još neke slikovite izveštaje sa hororičnih lokacija...

        Za sve fotke (c) Marija Stanković for The Cult of Ghoul

            PS: Suprotno popularnom verovanju, neki od mojih studenata nisu bili idioti – štaviše, pojedini su čak dali doprinos ovom blogu. Evo, recimo, simpatičnog putopisa jedne ex-studentkinje koji nam slikovito pokazuje Poov rodni grad (Boston), Poov grob (u Baltimoru), te Hotornov veštičji Salem i ukletu Kuću sa sedam zabata. Svega toga možete se podsetiti (ili premijerno videti) OVDE.

NAŽIVO u Njujorku

             Sticajem okolnosti bio sam sprečen da telesno uveličam promociju svog romana NAŽIVO u Njujorku, USA, ali bio sam tamo u duhu, tj. by proxy. Moja drugarica Lilit (puno ime i adresa poznati organima gonjenja) umesto mene je promovisala moj horor širom znamenitih ili barem slikovitih lokacija u Njujorku i okolini.

A evo ovde i nje lično kako se, ogoljeno-skrivena, pretvara da čita moje zlodelo.

            Inače, NAŽIVO je savršen roman za čitanje tokom leta – ne mora na plaži, može i u klanici ili nekom sličnom mestu (npr. autobusu) – jer se, kao i svi moji romani, dešava tokom leta – tačnije, u avgustu. 

To znači: ako ste do sada nekako neshvatljivo uspeli da NE nabavite i pročitate ovaj masterpis savremenog (ne samo) srpskog horora, ovo je pravo vreme da ga naručite – direktno od autora, tj. mene, na mejl dogstar666 at yahoo dot com. 

Cena je još uvek samo 450 din + 50 za ptt. Pa, gde to ima – horor svetskog ranga, za manje od 5 evrića? SAMO KOD GHOULA! 

            Ako još imate kakve nedoumice (bez obzira što je "kupiti ili ne kupiti NAŽIVO" = lažna dilema!), evo malo više o toj knjizi OVDE!

            A sada, da vidimo gde je sve NAŽIVO bio i šta je radio u Njujorku... uz malu pomoć drugarice Lilit...