Dilan Dog: SMRT, LJUBAV, SMRT

Veoma sam srećan što najzad mogu da obznanim ovo izdanje koje sam odavno, ima tome duže od godinu dana, izokola najavljivao i ne uvek najsuptilnije namigivao u pravcu šta bi to moglo biti… Ko je razumeo, shvatio je, a ko nije, sad može da čita, nacrtano, zeleno na crnom.

            Dakle, Veseli Četvrtak je upravo objavio specijalno kolekcionarsko izdanje pod naslovom SMRT, LJUBAV, SMRT (datum objavljivanja: 14. 8. 2025). Šta ima unutra? Evo.

Ima nekakav uvodnik urednika edicije, izdanja, svega:

 

Smrt, Ljubav, Smrt

naslovna strana: Frančesko Dosena

 

Tri strip epizode, dugometražna:

„Crni užas“

tekst: Ticijano Sklavi & Luiđi Minjako

crtež: Đovani Fregijeri

 

i dve kratke:

„Zvezde padalice“

tekst: Ticijano Sklavi

crtež: Đovani Fregijeri

 

„Dilan Dog 666: Crveni sumrak“

Sklavi, Rekioni, Dosena.

 

Pored toga, tu je ceo roman O smrti, o ljubavi Ticijana Sklavija, koji bi vam, ako znate šta valja, morao biti glavni i najveći razlog da pod obavezno nabavite ovo izdanje.

A ne treba zanemariti ni esej „ALFA I OMEGA: O jednom Početku i o jednom Završetku (i o ponečemu između)“ Dejana Ognjanovića.

 

            Što to bješe „Crni užas“? Da vas podsetim…

Postoji jedno italijansko seoce, smešnog imena Bufalora, koje čuva nimalo smešnu tajnu: na groblju mrtvi se vraćaju, gladni ljudskog mesa. I jedino što stoji između tih povratnika i meštana nesvesnih užasa je alkoholičar, cinik i lokalni grobar takođe smešnog imena: Frančesko Delamorte.

Makar dok igrom sumanutih slučaja u Bufaloru ne stigne i Dilan Dog.

„Smrt, ljubav, smrt" sadrži celokupan istorijat Delamortea, koga je Ticijano Sklavi stvorio kao prototip istraživača noćnih mora: roman „O smrti, o ljubavi“ u kome grobar iz Bufalore ima glavnu ulogu, a po kome je Mikele Soavi snimio istoimeni film sa Rupertom Everetom u glavnoj ulozi: kultnu epizodu „Crni užas“, u kojoj se dve Sklavijeve tvorevine susreću; i epilog, „Zvezde padalice“, u kome, možda, uspevaju da nauče da žive jedna s drugom. 

Takođe, ova knjiga je i pokazatelj uzlazne putanje samog Sklavija – ne scenarističke, već psihičke: od surovog cinizma u romanu, preko preispitivanja takvog stava u stripu, do prihvatanja i romantizovanja smrtnosti u epilogu.

Dakle, između jednih korica imate sve strip priče vezane za Delamortea, plus Sklavijev predugo nenabavljiv roman iz kojeg se rodio prototip DILANA – a koji će vas zaprepastiti koliko je drugačiji (mračniji, bolesniji, nihilističkiji, sadističkiji) od remek-filma DELLAMORTE DELLAMORE gde ga je Đani Romoli genijalno adaptirao.

Plus, tu je moj esej, povodom kojeg ću načas morati da u stranu sklonim svoju uobičajenu skromnost, i priznam da ga smatram ne samo svojim najboljim tekstom o DILANU DOGU (a napisao sam ih ONOLIKO), nego i jednim od nekolicine najvažnijih za sve fanove ovog stripa, zato što se ovde pretresa srž poetike ovog stripa iscrpno, argumentovano, uz obilje prosvetljujućih izjava Sklavija, Soavija, Evereta, Romolija, i upoređuje se ono što je Sklaviju INICIJALNO bilo na pameti (dakle: roman), ono što je iz toga urađeno (u stripu!) i, naposletku, kao vrhuncu, kako je u Soavijevom (filmskom) remek-delu italo horora ukrštena poetika Delamortea i Dilana Doga, i šta nam to sve govori o našem DD junaku i o njegovom tvorcu.

Ne oklevajte ni trenutka oko dileme „vredi li ovo imati“ – ako vas iole zanima horor, horor strip i/ili DILAN DOG, ovo je izdanje od apsolutno prvorazrednog prioriteta!

Kupujte ga u svojim omiljenim striparnicama, u Trafikama, ili direktno od izdavača, ovde: https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-smrt-ljubav-smrt/

Cena je nenormalno mala, kad su mi rekli kolika je nisam mogao da poverujem da ovaj spektakl kvaliteta i exkluziviteta na velikom formatu i u tvrdim koricama košta manje od 3.000 din!

A evo kako počinje moj esej: početak bi trebalo da vam nagovesti zbog čega je važno imati i čitati ovo izdanje.

 

ALFA I OMEGA

O jednom Početku i o jednom Završetku

(i o ponečemu između)

 

© Dejan Ognjanović

 

 

„Trebalo je da znam. Ostatak sveta ne postoji.“

 

 

Dugo čekano i najzad dočekano objavljivanje Sklavijevog kratkog romana Delamorte Delamore na srpskom jeziku, i to baš na tridesetu godišnjicu od premijere njegove istoimene, kultne filmske ekranizacije (Dellamorte Dellamore, Michele Soavi, 1994), poslednji je nedostajući komadić u slagalici zvanoj Dilan Dog – ekvivalent napokon sklopljenom modelu galije, odnosno kompletiranoj plastičnoj lobanji.

Kažu da serijskog ubicu najbolje možete razumeti – ko je, šta je, šta ga pokreće, šta ga dalje i zašto goni – ako dobro izučite njegovu prvu žrtvu. Nešto slično moglo bi se reći i za umetnike. U prvom svom delu oni se neretko (nesvesno) otkriju više nego igde potom. Delamorte Delamore, istina, nije prvi Sklavijev roman – ali jeste prvi kojim se oprobao u onom pravcu kojim je, potom, krenuo s Dilanom Dogom, gde se najpotpunije iskazao i ostvario.

Da, sad tek vidimo, crno na belo i neopozivo, ono što smo do sada slutili. Sklavijev roman svojevrstan je prototip, više nego razrađena skica za ono što će, nekoliko godina potom, biti uobličeno u Dilanu Dogu. Ali, bio je to neuspeo prototip, jer ne samo što iz njega, takvog, ništa nije proizašlo, nego je i on sam čamio neobjavljen godinama. Pojavio se pred čitaocima tek 1991, što će reći, punih pet godina nakon izlaska prve epizode Dilana Doga. Trebalo je da Dilan postane više od „samo“ uspešnog stripa koji prodaje milion primeraka po broju da bi se, misteriozno, pojavio navodno izgubljeni rukopis; trebalo je da taj strip postane kulturni fenomen o kojem se naširoko piše u glavnotokovskoj štampi pa da se Sklavi osmeli da javnosti, već masovno zaljubljenoj u Dilana, ponudi i njegovog starijeg, mračnijeg, asocijalnijeg brata, Frančeska Delamorea.

Naravno da Delamorte Delamore nije priča o Dilanu Dogu, ali, zapravo, na neki način i jeste. Tu se ogleda zametak i tog lika, i tog svetonazora, i tog svemira koji će izrasti, razviti se i razgranati se u Dilanu Dogu… Samo da bi onda procvetao u filmskoj verziji, koja će dodatno da zamuti vodu („Ko je sad ovo, Delamore ili Dilan?“), ali i da je, na kraju balade, uz sve prividne mistifikacije i misterije, suštinski razbistri.  

Tek sad, kad pred sobom imamo koren svega, možemo u punom svetlu da sagledamo, kroz uporednu analizu romana, stripa i filma, ko i šta Dilan zapravo jeste, a šta (i zašto) nije; zašto je Frančesko morao da umre da bi Dilan mogao da se rodi; zašto je njegov pomoćnik morao da progovori; zašto je maketa lobanje zamenjena maketom galije; postoji li tzv. stvarni svet i u kakvom su odnosu ova dva lika prema njemu; i, uopšte, zašto je jedan bio ćorsokak, a drugi plodotvoran put koji se, kao što s distance od skoro četiri decenije znamo, razgranao u preko četiristo epizoda redovne serije i nepregledne paralelne i vanredne biblioteke, i u tome još ne posustaje.   

Koren (roman Delamorte Delamore) ogoliće nam Sklavija možda i više nego što je prijatno: videćemo šta mu je bilo u glavi, ali i u srcu i duši, onda kada se prvi put hororu okrenuo u potpunosti – ne kao egzotičnom dodatku Zagorovim avanturama, nego kao glavnom izražajnom sredstvu. Izdanak (strip Crni užas) će nam pokazati jednu varijaciju na temu iz romana i pokušaj simbioze dva naizgled slična glavna lika. Najzad, raskošna krošnja (film Delamorte Delamore) demonstriraće sintezu romana i stripa, ali u bogato nadahnutoj filmofilskoj apoteozi, koja će prodorno osvetliti sve ono što je u prethodnim iteracijama bilo senovito i nedorečeno, a da pritom misteriju učini dovoljno maglovitom da ostavi prostora za domaštavanje.

Pa, da vidimo…

Dilan Dog i Betmen: U SENCI SLEPOG MIŠA

  

Dilan Dog / Betmen: U senci slepog miša

Autori: Roberto Rekioni, Điđi Kavenago

Format: 19,5 x 26 cm
Povez: Tvrd
Broj strana: 208
Štampa: Kolor

 

Šta kaže izdavač?

 

DILAN DOG je istraživač noćnih mora, romantik i izmučena duša. Iako zna kolika je stvarni svet noćna mora za običnog čoveka, pakao skrojen po meri ljudi, on nastavlja da brani žitelje Londona od raznih košmara. A najveći od njih je Ksabaras, naučnik toliko opsednut večnim životom da je spreman da svet preplavi živim mrtvacima.

BRUS VEJN je multimilijarder kog je u mladosti odredila lična tragedija, besmislena pogibija roditelja, zbog čega je stavio svoj život i porodično bogatstvo u službu borbe protiv kriminala i postao BETMEN, zaštitnik Gotama, njegov Mračni Vitez. Betmenova pojava uliva strah u srca kriminalaca. Pa čak i Džokeru, klovnovskom princu zločina, koji godinama širi smrt i teror ulicama Gotama.

Dva najmračnija negativca iz oba univerzuma udružuju snage i stavljaju na probu savez dva heroja – dva heroja, različita karakterom ali srodna u svakom drugom smislu, koja nikad nisu zasjala toliko snažno kao u ovom stripu. No postoji li veće zlo i od Džokera i Ksabarasa? Scenarista Roberto Rekioni i crtači Verter Del’Edera i Điđi Kavenago, uz kolor Đovane Niro, donose impresivnu priču neslućenih razmera u kojoj pružaju odgovor na to pitanje. 

 

Šta kaže Ghoul?

 U moru krosovera koji vladaju današnjom pop kulturom, gde se odavno izgubio smisao, i svaki pokušaj smisla i reda u tome ko koga sreće, ko se s kime udružuje u svim tim multiversovima, vlada samo jedan princip: „Trpaj, Mile, ja sam nerotkinja!“ The more, the merrier! Anything, and anyone goes!  

To je princip koji ja nazivam „Abot i Kostelo načelo dramaturgije“; svi sreću sve: Drakulu, mumiju, Frankenštajna, Peru Detlića, Kandraksa, Ksabarasa, Doktora Iks, Darta Vejdera, Breda Berona, Jazavca (pred sudom), Leptiricu, Glišića, Šerloka, Ktulua, Džeka Trboseka, Vuka Karadžića, Majkla Majersa, nema veze, samo trpaj, sipaj u bačvu bez dna, blago promućkaj taj bosanski lonac, pa šta ispadne. Džastis Liga, ili samo ljiga, nema veze, fanovi gutaju i traže još. Multivers je multi, meta je meta, a cilj te mete je – trla baba lan da joj prođe dan…   

U tom moru krosovera, susret Betmena i Dilana Doga još i ima nekog smisla: obojica su moody & broody mračnjaci, melanholici, samotnjaci, smrtnici bez natprirodnih moći koji se uprkos tome akaju sa Zlom koje nekad ima a nekad nema extra moći…

S tim što se Betmen malo više oslanja na svoje milijarde, za razliku od gologuzana Dilana, i na razum i logiku, u odnosu na Dilanovo „peto i po čulo“. To malo što ih razlikuje čini ih utoliko zanimljivijim (privremenim) parom kompanjona.  

Zaplet je malo teže prepričati, jer na tih 200-ak strana toliko se skače sa stvari na stvar, s lokacije na lika na preokret, da to mator čovek ne može ni da pohvata, ali današnja mlađarija, navikla na tik-tokanje i tvitovanje i da sve bude u 30 sekundi i u 140 znakova brzo i kratko (ali ne mora i jasno, to je prevaziđen, klasicistički kvalitet kojem nema mesta u 21. veku) verovatno traži i očekuje ovako nešto: nigde zadržavanja, nigde meditacije, nigde dubine, nego samo zap-zap-zap, ciketi-caketi-cak!  

U ovoj tamte-vamte, abre-ubre dramaturgiji otprilike sve počinje kad Dr Ksabaras pozove Džokera u Englesku da se malo druže i da prave iskežene zombije. Za petama Džokerovim doleće Brus Vejn sa svojim mega-avionom u kojem vozi i Betmobil i Bet-jeroplan, da mu se nađu u Engleskoj, i smesta se obraća Dilanu za pomoć.

Ali pošto su obojica bandoglavi, to ne proradi odmah, nego tek kad se u kanalizaciji susretnu Žena-Mačka, Dilan i Gručo, nacereni zombiji, Gušter-Zver i bogte pita ko još… Bam bam, pucaju meci i zombi lobanje, švić-švić puca i bič, bum-tras pucaju zidovi, cigle lete, i onda nekako nekad u svemu tome Gručo bude otet, pa postane zombi-Džoker, pa ga nekako izbave (i vrate na nenormalu dok si reko „No Time Tolouse!“)…

Pa onda (jer nema stajanja, the show must go on) Džoker reši da oživi Kileksa, ali da bi Dilan proverio da li je ovaj stvarno ponovo živ nema pametniji način nego mora s Vejnom da ode i do madam Trelkovski, i do Konstatina Helblejzera, i do Krvavog, i da siđe u Pakao (prosto ko pasulj: kroz frižider – because fuck you, that’s why), gde sreće i Minotaura i Lucifera i – nećete verovati – EPIKURA (da, filozofa, epi-kurca)!

A dok oni proveravaju da li je Kileks oživeo ili možda ipak nije, Kileks kiluje po Gotamu, kolje i dere sve živo, u potrazi za ćelijom ovo malo duše, pa onda ovi moraju iz Londona u Gotam (očas posla preko okeana, šta ima veze, drogirani Dilan prespava let avinjonom) da ga nekako navataju – ali ako se pitate da li će u tome uspeti, ili možda neće, nego će Dr Kileks zaklati i odrati bar pola Gotama – e, to ćete morati da proverite sami, u ovom albumu.

Ja, kao što ste možda mogli naslutiti pažljivim čitanjem između mojih suptilnih redova, nisam baš fan ove vrste „Abot i Kostelo dramaturgije“ – ali hej, šta pa ja znam o stripovima!? Pa meni se, bre, iz istog razloga, ne sviđa naročito ni Sklavijev DEMON LUDILA, u kojem se svi Zagorovi veći neprijatelju dižu iz groba odjednom, pa se on rve i sa Helingenima i sa Kandraksima i sa robotima i sa Akronjanima i Azatot te pita s kim sve ne – a Sklavijevi fanovi i Bonelijevi Svedoci SEKU VENE za tim epizodama, kunu se u njih, smatraju ih nečim najboljim u svemiru još od izuma rupe na saksiji, uprkos mom ostajanju hladnim pred tim galimatijasom…

Pa, prema tome, imajte na umu da, ako volite „Abot i Kostelo dramaturgiju“, sa izobiljem dodvoravanja fanovima (tzv. fan service, iliti srpski servisiranje fenova), sa brdima uskršnjih jajašaca, aluzija, citata, referenci zbog kojih ćete se osećati strašno pametni bar dvaput na svakoj strani prepoznajući ih („hej, ovo je ONO odande, a ovo je iz ONE epizode, a OVAJ lik je iz onog stripa, a ovu repliku je reko ONAJ onomad, onde…“), onda će vas ovaj susret Betmena i Dilana NAPROSTO ODUŠEVITI.

Rekionijev scenario jeste all over the place, i sigurno ima ko to voli baš tako i baš zato (jer to je danas IN); što se mene tiče, simpatičniji mi je bio na mikro-planu, jer tu ima stvarno mnogo dobrih, vrcavih replika, uan lajnera, dosetki, fora i fazona, igrarija verbalne i vizuelne vrste, i to skače, đipa, vrca i prca na sve strane neprestano, dinamikom koja ne ostavlja vremena za razmišljanje („Ej, čekaj malo, kako sad ovo, otkud ovi, kako je onaj znao, otkud se ovaj ovde stvori…?“).

 

A i što biste razmišljali, kad je ovo pre svega jedna velika bombonica za oko, božanstveno nacrtana i naslikana Kavenagovom šarenom, mewstly narandžastom kičicom? Na vizuelnom planu ovo je apsolutni SPEKTAKL, raj za oči, divota, ludilo, božanstvena orgija divotalnosti horor-fantastike i neo-gotike, postmoderne raspojasanosti, gde je zaplet ionako poslužio samo kao skica, kao izgovor, za neke izuzetno bogate prizore (oni u Paklu, npr. obilato se nadahnjuju ilustracijama Gistava Dorea, ali nude i mnogo toga svoga).

Tako da, ako ja i imam neke rezerve oko priče, mnogi stripadžije ih neće imati; plus, nemam ih nimalo po pitanju izobilja prokleto prelepih slika (mnoge preko cele strane, u velikom formatu i punom koloru), pa vam stoga ovaj album, u najmanju ruku zbog njegovih vizuelnih kvaliteta, snažno preporučujem!

Naručite ovde: https://carobnaknjiga.rs/dilan-dog-betmen-u-senci-slepog-misa

NAŠ VRŠNJAK, DYLAN DOG – Dinko Kreho

 

Izdavač -  Red box
Godina izdanja - 2023
Broj strana - 183
Povez - Broširani
Format - 21 cm

 

 Šta kaže zvanični opis?

 

"Naš Vršnjak Dylan Dog" je drugo, dopunjeno izdanje knjige koju potpisuje Dinko Kreho. U ovoj intrigantnoj literarnoj avanturi, autor nas vodi kroz turbulentnu panoramu suvremenih izazova, počevši od prijetnje atomskog rata i AIDS-a pa sve do globalnog zaoštravanja nejednakosti i eksploatacije. Kreho vješto istražuje čudovišta našeg doba, odajući im ljudski oblik kroz lik neustrašivog Dylan Doga. Kroz ovu knjigu, čitatelji će se suočiti s temama poput novih medijskih tehnologija i društva nadzora 21. stoljeća, otkrivajući dublje značenje iza svakog mračnog ugla i neobičnog susreta s likom Dylan Doga. "Naš Vršnjak Dylan Dog" nudi uzbudljivo putovanje kroz suvremene izazove, sjajno ispričano pomoću pera Dinka Kreha.

 

Šta kaže Ghoul?

 

Prijatno sam iznenađen ozbiljnošću pristupa i uopšte kvalitetom ovog teksta, budući da sam, ne znam zašto, očekivao nešto površnije i uopštenije.

Knjiga u doslovnom smislu jeste tanka – oko 150 strana glavnog teksta, plus kazalo epizoda, napomene i sl. ali nije tanka u sadržinskom. Autor je iščitao ne samo sve (?) epizode stripa DILAN DOG, nego i popriličnu literaturu o njemu, objavljenu na italijanskom, na koju se poziva. Za moj ukus nedovoljno citira iz nje, nego upućuje na te knjige i članke kao da su smesta dostupni i kao da svi barataju italijanskim tako da bez posredovanja prevodilaca mogu da ih čitaju. Kao, „šta reći, šta dodati onome što je XY već napisao u svojoj genijalnoj analizi,“ u knjizi na italijanskom, koju možda možete skinuti s neta, ali možete li je tako lako i pročitati?

U svakom slučaju, ovo nije, kako sam se bojao, samo gola poluautobiografija jednog strip-fana (mada ima i toga), već je ozbiljni osvrt na to šta taj strip jeste, i naročito, šta je značio (i mogao značiti) čitaocima sa ovih ukletih balkanskih područja u vreme kad se pojavio - a šta danas, četiri decenije kasnije. Potonji ugao je zanimljiv i podsticajan za meditaciju, a posebno nama dovoljno matorim da smo prvi broj kupili tad kad je izašao, na trafici (možda baš onakvoj, crvenoj, tipičnoj za SFRJ, kao na korici knjige), i koji smo ga pokušavali pratiti i onda kad se rat upleo u praćenje epizoda, sa svim svojim diskontinuitetima i problemima koji su za srpske čitaoce bili još duži, teži i komplikovaniji od puke trogodišnje pauze, kao u Hrvatskoj, gde je autor knjige odrastao.

(Jedan znakoviti detalj na koji me je tekst podsetio: hrvatske epizode Dilana, objavljivane tokom 1990-ih, sasvim su ignorisale, odnosno brisale fusnote kojima se referiše na prethodne epizode, koje je objavio srpski Dnevnik. Znači, pomene se u oblačiću dijaloga neki lik ili događaj od ranije, i u dnu kadra ide zvezdica i objašnjenje: vidi epizodu TU-I-TU. Međutim, u patološkoj potrebi da izbrišu sve srpsko, ludaci iz tzv. „Slobodne“ Dalmacije čak su i takve fusnote sasvim brisali. U „hrvatskom Dilanu“, kojeg sam ja, iz principa, skoro sasvim ignorisao u vreme dok ga je čitala praktično čitava Srbija, žudno i bez ikakvih skrupula i zazora i gnušanja, rat ili nerat, na dnu takvog kadra stoji samo prazni kvadratić, bez ikakvog teksta…)

Tekst srpskog izdanja ove knjige je na hrvatskom, dakle nije prevođen na srpski. Autor ne krije izvesne jugonostalgičarske sentimente. Lična, ispovedna dimenzija je ok, i daje dozu sočnosti i prijemčivosti nama koji Dilana pre svega volimo, pa tek onda promišljamo, analiziramo, tranžiramo itsl.

Za pohvalu je i pokušaj da se svetonazor ovog stripa – izvorni, Sklavijev, pre svega – kontekstualizuje u političkim i ideološkim gibanjima sredine 1980-ih (ali i u privatnim nazorima samog Sklavija). Možda će nekoga ugnjaviti, ili barem manje zanimati, naklapanja o „kapitalističkom realizmu“, ali i to su uvidi vredni razmatranja, a naročito nama kojima su teoretisanja o tome predosadna da bismo ih čitali potanko, u izvorniku, ali su dobrodošla u dajdžest izdanju, kao ovde.

Dinko daje sasvim solidan prikaz toga šta DILAN jeste, po čemu je poseban, šta ga izdavaja od drugih Bonelijevih junaka (a i šire, od likova detektiva iz drugih stripova, proze, filmova), ne zatvara oči pred nekim problematičnim aspektima (Dilanovo zavođenje klijentkinja i promiskuitet), a opet sve to uspeva da sažme tako da ne ugnjavi opštim mestima i prepričavanjima stvari koje dobro znamo. Drugim rečima, i posvećeni i dobro upoznati čitalac imaće šta novo i vredno ovde da sazna i promisli.

Pohvalno je i to što se u izdanju Red Boxa nalazi dopunjeni, prošireni tekst knjižice, inače izvorno izašle još tanje, kao samizdat od jedva 100-ak strana, pre 3-4 godine u Hrvatskoj. U tim dopunama se, pored ostalog, Dinko osvrće i na najnovija kretanja u DD serijalu, na ributove i promene iz zadnjih par godina. Ovo je, ujedno, i najvredniji deo knjige: osvrt na lutanja, pokušaje varijacije, manje ili više radikalne, manje ili više stereotipne, umnogome preslikane od američkog superherojskog stripa, svi ti old bojevi, planete mrtvih, retkonovi, penzionisanja i vraćanja iz penzije, sve te piši-briši, puj-pike-ne-važi akcije i redakcije - prikazani su koncizno, bez uvijanja, kritički, argumentovano, ubedljivo i jasno.

Na kraju je i njegov izbor i obrazloženje deset najboljih epizoda DILANA. Dubina analiza konkretnih epizoda u ovoj knjizi ipak nije na nivou mini-eseja u DILAN DOG KNJIGAMA koje objavljuje Veseli četvrtak, a koje potpisuju takvi znalci kakvi su Aleksandar Radivojević, Vladimir Tadić, Marko Šelić, Igor Stanojević i dr Dejan Ognjanović... 

...ali one su svejedno dovoljno informisane i inteligentne da zavređuju pažnju svih Dilanofila i hororfila, te vam stoga svakako preporučujem da ovu knjigu nabavite i pažljivo je, s olovkom u ruci, iščitate. Sigurno će vam baciti neko novo svetlo, i ideju ili dve, po pitanju jednog od najinspirativnijih horor stripova iz poslednjih pola veka.

P.S. Ko prati horor vesti možda je zapazio da januara 2024. američki Severin izdaje na blu reju ultimativna izdanja Soavijevih masterpisova THE CHURCH, THE SECT i, naročito za temu Dilana vredan, DELLAMORTE DELLAMORE. Svako izdanje ima po nekoliko diskova, saundtrekove i sate i sate dodatnih materijala (komentara, intervjua i čuda). To je apsolutni must have za svakoga ko iz pravih razloga voli DILANA DOGA, bez obzira što, naravno, lik u tom filmu nije zaista Dilan – ALI nije baš ni da nije. Ipak ga igra model za Dilana, Rupert Everet, upravo u doba kad je bio u naponu snage i bio pljunuti DD, i telom/likom, i mimikom, i duhom/etitjudom ironično-ciničnog polutrapavog ali ipak na kraju uspešnog zavodnika...

Biće lepo podsetiti se tog remek-dela, i sigurno najbolje filmske aproksimacije DD koju ćemo ikada dobiti, u novom remasterovanom svetlu, i u svetlu razgovora s njegovim tvorcima i akterima, i to baš u pravi čas kad… ovde moram stati…

ZARDO i DUBOKO CRNILO

Ljubitelje horora i ekscentrično mračnih ludila Veseli četvrtak je nedavno obradovao sa dva kolekcionarska izdanja na koja želim da vam skrenem pažnju. Sticajem okolnosti („slučajnos? ne bi reko!“) za oba ova izdanja upravo ja sam napisao opširne pogovore.

Da vidimo o čemu se radi.

 

 ZARDO 

 

ZARDO? Šta je, dođavola, to? Prikvel za ZARDOZ, onaj bizarni SF-trip s kraja 1970-ih u kojem se Šon Koneri glupira u crvenim tangama? You wish!

            Ne, ovo je još luđe: radi se o čedu Ticijana Sklavija, tatka na Dilana Doga, koje je raznim oblicima protivprirodnog bluda razmnoženo u čak tri blesave inkarnacije. Slušajte pažljivo, treba malo koncentracije za ovo: prvo je Sklavi sam samcit, bez tuđe pomoći, dakle rukobludno, napisao novelu pod naslovom „Nero.“ (sic) koja je objavljena kao zasebna knjižica.  

Ko pročito – pročito, jer Sklavi je kasnije – jer mu se tako moglo, pošto je ekscentrični čangrizavi genije – zabranio da se to pisanije dalje štampa u Italiji, i sad je tamo „out of print“ i verovatno ga žabari masno plaćaju preprodavcima, ako negde budu srećni da na njega nalete (u nekoj SAFARI, recimo).

Onda je – jer tako mu se moglo, bio je superstar te 1992. – prema toj noveli Sklavi napisao scenario za film, pa ga provukao kroz režiju Đankarla Soldija i onda su njih dvojica izrodili film Nero (o tom kult-opskuritetu su čitaoci ovog bloga mogli čitati još pre stotinak godina, OVDE).

Negde u to vreme je Sklavi napisao i scenario za strip prema toj istoj noveli, a onda na to sasvim zaboravio – jer mu se tako moglo, pošto je verovatno bio na drogama i ko zna čemu tokom svojih 15 minuta slave. Onda je neko u Boneliju pre par godina iskopao taj zaboravljeni strip scenario, kazao „Hej, pa ovo uopšte nije loše, dajte ovo neko da nacrta!“ pa su Sklavijevo mentalno čedo dali Emilijanu Mamukariju da ga on obradi na svoj newborn porn način.

Sklavi je u scenariju, tom prilikom, načinio samo dve manje intervencije: promenio je naslov iz Crno. u Zardo i dopisao jednu novu tablu, i rezultat je strip-album ZARDO. Zapravo, slična priča kao u Neru, samo je sad nazvana po glavnom junaku, ne baš šeprtlji, ali ne ni mnogo junačnom liku, koji upada u niz peripetija nakon što njegova cura možda ubije a možda i ne ubije svog bivšeg (zavisi od verzije).

I tako sad imamo: 

1) NOVELU „Nero.“ by Sklavi Novelopisac (odličnu! opičenu! mračnu! duhovitu! grotesknu! jezgrovitu! bez tupljenja, samo krtnina!);

2) film NERO by Sklavi Filmopisac (vrlo dobar, zabavan, ekscentričan, u mnogo čemu pionirski i svež, barem tada kad je nastao);

i 3) strip ZARDO by Sklavi Stripopisac (pristojan, fino crtan, dinamičan, na 46 tabli).

I, šta sad ima u ovom Četvrtkovom albumu?

Tu je NOVELA, tu je STRIP, tu su razni neki dodaci (ispovest crtača Mamukarija, Sklavijevi stari spisi, nacrti i razrade ideja), a tu je i, rekoh već, pozamašan moj POGOVOR „TRI NIJANSE CRNOG“, u kojem upoređujem sličnosti i razlike u ove tri varijacije iste priče (bolje reći, tri varijante sa sličnom polaznom osnovom), gde stavljam veći naglasak na FILM, pošto jedino njega (i kičensinka) nema u ovom paketu.

Bilo bi lepo da uz ovaj album ide i DVD disk sa NEROM, ali to bi sigurno bilo i skupo, a možda i logistički teško/neizvodljivo (taj film kao da nije izašao na DVD-u ni u belom svetu a kamoli sad u Srbiji da ga očekujete). Zato ćete za film morati sami da se snađete – ima ga na Karagargi i tako nekim opskurnim mestima na netu.

Ovo luksuzno izdanje velikog formata i tvrdih korica, u punom koloru, objavljeno je kao druga u ediciji „Međuvreme“ (prva su GLASOVI VODE, takođe po Sklaviju: tu patetično-konfuznu arty smaračinu slobodno možete i preskočiti, osim ako niste opsesivno-kompulzivni analno-zgrtački kolekcionar-fetišista). Redovna cena izdanja je 2.400 dinara, dok se preko E-trafike može naručiti sa popustom, po ceni od 1.920 dinara.

Znam! Nije malo, na ovu skupoću! Ali, to je stotinjak strana proširenog velikog formata u boji, na najskupljem kunstdruku i u tvrdim koricama, i to danas više nije moguće ponuditi po nižoj ceni. Osvrnite se malo oko sebe: nema više ni mira ni stabilnosti, jedino još ima Vučića! I inflacije! Papir i koričenje poskupljuju nekoliko puta mesečno… Dakle, ne morate leba da jedete baš svaki dan, alternirajte malo, i kupite sebi ovo izdanje dok još ima!

 

 

 DUBOKO CRNILO 

 

Već ste u redovnoj seriji DILANA DOGA imali prilike da zavirite u epizodu koju je nacrtao ROI prema scenariju DARIJA ARĐENTA (!) napisanom uz blagu pomoć Stefana Pijanog, Pijanija, tako nešto.

Dilana ovog puta radoznalost (a ne standardni angažman) odvede – u podzemlje seksa, u svet SM-a, uzbujalih plemića koji se bičuju jer su tako u mogućnosti, ali naravno da tu ima i ubijanja… Ubi’ il’ poljubi – to je lažna dilema!

Kažem, mogli ste prošle godine da u ovu epizodu zavirite (broj 383), ali tek sad, u ovom kolekcionarskom izdanju, možete stvarno – na velikom formatu i na luksuznom papiru, da zaista fetišistički mastur… ovaj, uživate u spektakularno meraklijskom crtežu Korada Roija!

Jeste, to je ta priča, samo odštampana na kvalitetnoj ofsetnoj hartiji, na mnogo većem formatu i obogaćena dodacima o stvaranju epizode, isečcima iz scenarija, detaljima o tome kako je prvobitno trebalo da se zove i sveobuhvatnom analizom Arđentovog stvaralaštva, koju je ekskluzivno za ovo izdanje napisao doktor Dejan Ognjanović.

Tačnije, u tom izdašnom pogovoru bavim se i vezom između Engleza i biča/sadomazohizma, između dekadentne literature i Arđenta i Dilana i raznim drugim kinky stvarima.

Kažu neki da je samo zbog ovog eseja vredno nabaviti ovo izdanje – a ja ću skromno reći da je Roijev crtež ipak glavni razlog za to, a ja sam tu negde u prikrajku, kao popriličan dodatak koji možete razmotriti ako vam je do promišljanja i analiziranja onoga što čitate.

Neću ovde mnogo da tupim i brbljam (uveliko redigujem tekst POETIKE HORORA za novo, spektakularno izdanje!), zato neka slike govore: koga ne ubede one, neću ni ja!

možda će Skrobonja?

Jedno je sigurno: ovo će vas izdanje definitivno ubediti da su santimetri itekakao važni, da veće jeste bolje… O, koliku samo razliku čini taj veći format, koliko tek sad i tek ovde može da se uživa u svim finesama Roijevog majstorstva…

Porediti ovo mega-izdanje sa onim ranijim, za trafike, je kao porediti gledanje filma u bioskopu, na ogromnom platnu, u odnosu na njegovo „gledanje“ na telefonu!

Nabavite ovu lepojku dok se nije rasprodala: verujte, isplati se imati je, držati je u rukama, dahtati i znojiti se nad ovim masnim stranicama – naravno, dok je držite u svojim crnim kožnim rukavicama, jer ponavljam, ovo je kolekcionarska lepotica, samo za hendlovanje u rukavicama i sa zaštitnim celofanom!

Uzgred, još samo 10 dana traju PRETPLATNI USLOVI na DIVLJU KAPELU i druge moje knjige (NAŽIVO, PROKLETIJE, KULT GULA): očekujem da iz štamparije dobijem primerke DIVLJE KAPELE krajem iduće nedelje, tj. oko 20. maja, a posle toga… videćemo. Pišite mi i naručujte čim prije!