LEPTIRICA i folk horor u RUE MORGUE magazinu

            Rekoh već ovde, nedavno, da se LEPTIRICA našla, sa još dva Kadijina filma, na blu reju, u paketu sa nekim belosvetskim, odličnim hororima, praćena mojim intervjuima sa Kadijom, Cacijem i Sultanovićem, te mojim esejem – u pratećoj knjizi – o srpskim vampirima. Detalje o tome imate OVDE.

            Evo sada malo više detalja o novom broju najboljeg svetskog horor magazina, RUE MORGUE, u kojem pišem o tome, i još ponekim stvarima. Uzgred, baš ovih dana navršava se punih 11 godina kako redovno pišem za ovo bajno mesto.

            Dakle, helovinski specijalni dvobroj ima naslovnu priču vezanu za folk horor. Povod tome je dokumentarac WOODLANDS DARK etc, u kojem sam i ja nešto malo pričao o LEPTIRICI.

Pošto sam ubedio urednicu da bi valjalo ovoj temi dati cover story, nije je trebalo zatim mnogo ubeđivati i da mi da nešto prostora da napišem koju o osobenim, specifičnim srpskim vampirima.

Na dve strane A4 formata sažeto sam strancima predstavio poreklo vampirske „epidemije“ s početka 18. veka, Karadžićevu definiciju „vukodlaka“, Glišićevu priču, Kadijin film,

i najavio, na kraju, predstojeći film VAMPIR – o Englezu koji dođe u srpsko selo i zaposli se kao čuvar groblja (!), gde počnu da ga spopadaju Eva Ras u druge karakondžule. Ako su vas vesti o ovom low budget pokušaju nekako zaobišle, evo, sad ste i ovde prvi put čuli za to.

Da li će to nešto da valja? Ko zna? Trejler u jednakoj meri obećava i – zabrinjava. Kao i činjenica da se glavni lik, Srbin iz Londona, zove/preziva Arnaut. I da je reditelj istovremeno nosilac glavne uloge… Ipak, ponadajmo se da će ova čaša biti polupuna.

Što se ostalih mojih doprinosa ovom helovinskom broju tiče, evo i toga.

U magazinu ćete videti zabavan osvrt, kroz niz kratkih napisa, na najkvalitetnije TREĆE delove horor serijala. U okviru ovog temata, ja sam odabrao da pišem o Day of the Dead, Return of the Living Dead III, & Omen III. Začudio bi se čovek, kad ovako pogleda ovaj članak, koliko je iznenađujuće dobrih nastavaka bilo baš na poziciji TREĆEG dela serijala…

Pored toga, u rubrici za knjiške prikaze ovog puta sam pisao samo o jednoj knjizi, jer sam ovog proleća i leta bio prezauzet drugim radnjama (PROKLETIJE, Klark Ešton Smit…), ali radi se o vrednoj, solidnoj, hvale vrednoj zbirci koju i vama preporučujem ako želite da pratite savremenu horor produkciju.

Kao za kompenzaciju tome, u rubrici za pisma čitalaca – dražesno priznanje mom pisanju za RUE MORGUE:

Ali ni to nije sve: na poslednjoj strani magazina mesto je za redovnu rubriku VS, namenjenu zabavnom ukrštanju mišljenja. Ovog puta pitanje je: KO JE MORBIDNIJI, LAVKRAFT ILI PO? Naravno da sam ja pisao o HPL-u, i naravno da ću u ovom VS-u odneti ubedljivu pobedu. Glasovi čitalaca će o tome presuditi do sledećeg broja.

Čitalaca?

Da! To možete biti i vi! Ako ste skeptični prema pretplati na štampano izdanje – mada, ne bi trebalo – možete se pretplatiti na digitalno izdanje i čitati ga na vašim e-sokoćalima. Ili kupiti samo ovaj jedan broj. Svi detalji o tome su OVDE.

POETIKA STRAVE: Dve nove knjige! (Pretplata)

 

Drugi neka kukaju i proklinju 2020. godinu; drugi neka strepe pred time šta nova 2021. donosi. Orfelin nije sedeo skrštenih ruku prošle godine, kao ni urednik dr Ognjanović koji je za vas birao, uređivao, pogovorima i biografijama opremao ova izdanja, a poneka i prevodio. Podsećam, u 2020. objavljene su sledeće knjige u ediciji „Poetika strave“:

 

17. Henri Džejms – Okretaj zavrtnja i druge priče o duhovima

18. H. F. Lavkraft – Bezimeni grad

19. Popi Z. Brajt – Ukus pelina

20. Brem Stoker – Drakulin gost

 

            U novu godinu ulazimo radno, raspisujući pretplatu za čak dve nove knjige u ovoj ediciji, čisto da vam nečim lepim i vedrim olakšamo prelazak u, nadamo se, vedriju i bolju godinu. Dve nove knjige koje sada najavljujemo jesu: MRAČNI PREDELI (izbor najboljih priča) - Stefan Grabinjski i MALPERTUI: KUĆA ZLA (roman) - Žan Re. Evo detalja.

 

MRAČNI PREDELI 

(izbor najboljih priča) 

- Stefan Grabinjski

 

U okviru naše težnje da u ovoj ediciji predstavimo što veću raznovrsnost i dokažemo svekoliko raznorodno bogatstvo horora u književnosti, a naročito da pokažemo koliko dobrih i vrednih stvari postoji izvan utabanih, svima znanih staza engleskog i američkog horora, ovog puta, u 21. knjizi edicije „Poetika strave“ idemo u – POLJSKU.

Stefan Grabinjski je najbolji predstavnik klasične horor književnosti iz Poljske. Stvarao je u prvoj polovini 20. veka a najuspelija dela su mu kratke priče, zbog kojih je dobio titulu „poljski Po“. Njegov sam opus detaljno pročešljao kroz nekoliko zbirki (naravno, čitajući ih na engleskom), i iz njih napravio ovaj originalni, samo na srpskom u ovom obliku koncipiran izbor koji čini ukupno 15 priča i jedan esej. Sve priče je, sa poljskog, prevela Zorana Perić.

 

Sadržaj:

Signali

Ultima Thule

Gluva linija (železnička balada)

U kupeu

Čađ

Šamotina ljubavnica (listovi iz pronađenog dnevnika)

U Sarinoj kući

Crno selo

Saturnin Sektor

Projekcije

Šaterini engrami

Bela avet (dimničarska priča)

Osveta elementala (vatrogasna legenda)

Priča o grobaru

Oblast

Appendix: Ispovest

 

- Dr Dejan Ognjanović, „Stefan Grabinjski: poljski Po“

- Stefan Grabinjski: Biografija

- Stefan Grabinjski na srpskom

 

Nemrtvi železničari i dalje šalju kriptične signale; pustinjaci na slepim kolosecima susreću mračne vizije; kupei pomahnitalih vozova poprišta su nasilnih činova; fatalne žene, žive i nežive, zavode muškarce i ispijaju ih do nivoa mlitave ljušture; sumanuti osobenjaci grade čudne teorije o vremenu; pusta sela u umrtvljenom pejsažu kriju zlokobne stanovnike; erotski susreti donose gadno neprijatna otkrovenja; groblje obesvećeno satanističkim spomenicima izaziva nemir svojih „stanovnika“; jezivi stvorovi, skriveni u čađi, dave dimnjičare; požari u gradu javljaju se sa čudnom pravilnošću; satanistički samostan i dalje zrači zlokobnim projekcijama…

Sve to i još mnogo toga mračno čudesnog, jezivo poetičnog, naći ćete u pričama Stefana Grabinjskog koje bih ja nazvao protoligotijevskim. Ne treba da čudi što je Ligoti o ovom piscu imao da kaže sledeće:

 

„U Poljskoj, Grabinjski je bio jedan od njenih najfinijih cvetova zla. Poput Bodlera i Poa, i on se naročito okoristio novostečenom slobodom da istražuje fantastičnije fiksacije seksualnog nagona. Ako ste predani ljubitelj jezovitog i začudnog, onda je verovatno neizbežno da vas neće privlačiti prirodni ljudski odnosi. Zapravo, čitav žanr horora je jedino interesantan onima koje privlači neprirodno sa svim njegovim nijansama. U skladu sa ovom tendencijom, ništa nije prirodno u svetu Grabinjskog, i ništa nije nedužno od tendencije da truli u košmarima razuma. Romantizovani nazori o putovanju železnicom nikad više neće disati životom nakon što pročitate Grabinjskog. Kao i sa svim drugim velikim piscima horora, on je video otrovnu stranu stvari gde god bi pogledao. I više od toga, u njegovim pričama čovek počinje da sumnja može li se videti ikakva druga strana u životu. A to je primarni zadatak svakog velikog pisca horora: da razotkrije nakaradnu prirodu ovog sveta i svega u njemu.“

 

            Predivne korice i unutrašnje ilustracije uradila je Aleksandra Dević.

Unutra ćete naći i više fotografija vezanih za autora i delo.

Skica za zadnju koricu

 

            Obim knjige: 304 strane

            Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)

 

 

MALPERTUI: KUĆA ZLA 

(roman) 

- Žan Re

 

Sve je to lepo: i Lavkraft, i Blekvud, i King, i Simons, i Ligoti… Ali, hajde da pogledamo još malo horora nastalog izvan sfere engleskog jezika i kulture. U 22. knjizi edicije „Poetika strave“ vodimo vas u – BELGIJU.

Žan Re je izuzetan pisac koji će vam biti pravo otkrovenje, kakvo je bio i meni, pre 12 godina, kada sam se prvi put domogao ovog romana, a zatim i nekih njegovih priča (naravno, na engleskom). Orfelin će sasvim sigurno objaviti najmanje jednu Reovu zbirku priča (KRSTARENJE SENKI), a ako publika bude povoljno reagovala, možda i još koju, jer on zaista ima bogat i vredan opus. Ipak, premijerno predstavljanje ovog pisca na srpskom jeziku započinjemo njegovim najslavnijim delom – kratkim ali preslatkim mračnim draguljem zvanim MALPERTUI.

ovo za engleski je iz ranije verzije pdfa, ivica je to tako metnuo ali je na vreme popravljeno. ništa ne brinite, sve naše knjige prevode se sa izvornog jezika - ovde, sa francuskog

Roman Malpertui opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave. Pingvinova enciklopedija horora kaže: „Roman Malpertui je apoteoza Reovog opusa, u kojem ukleti Panteon luta ruševnom kućom i imanjem, ’direktnom međuzonom između zemlje i pakla’. Kompleksan i intrigantan, Malpertui spada u isti red sa Pikovom Gormengast trilogijom i Grakovim Zamkom Argol kao jedna od najvećih modernih gotskih fantazija.“ Hjubert Van Kalenberg u predgovoru jednom američkom izboru Reovih priča veli: „Malpertui (1943) kod mnogih se smatra Reovim najfinijim postignućem. On se može meriti sa najboljim stranicama bilo kog od kanonskih britanskih ili američkih pisaca; struktura i atmosfera tog romana su za svaki primer.“ Kim Konel u uvodu antologije belgijske fantastike (The Belgian School of the Bizarre: An Anthology of Short Stories) tvrdi: „Ako neko upita na ulici prosečno obrazovanog Belgijanca koji je najbolji belgijski roman napisan u dvadesetom veku, odgovor će verovatno biti Malpertui.“ 

Žan Re je danas opšteprepoznat kao kamen-međaš u belgijskoj fantastici, što je očigledno već u naslovu referentne antologije Žana-Batista Baronijana, Belgijska fantastika pre i posle Žana Rea (Jean-Baptiste Baronian, La Belgique fantastique, avant et aprés Jean Ray, 1984). O njemu je kolega, belgijski pisac horora, Toma Oven, pisao:

„Žan Re je bio gotska ličnost. Imao je oko sebe dodir ukletog sveštenika ili gargojle sa katedrale. Postojao je neki ’kameni’ element u njemu, nešto što je u um prizivalo zatvorski zid, ili podzemni svod grobnice, gde je čovek zamišljao da su sahranjeni grehovi, kajanja i patnje. Ledena indiferentnost kamenova i maltera koji sve stvari drže u tajnosti. Na taj način činilo se da zatvorene crte lica Žana Rea ne znaju ništa o tome šta bi se moglo zbivati u njegovom najdubljem biću. Tvrda maska koju čovek nikad ne bi zaboravio, jednom kad je imao dobru – ili, za neke, lošu – sreću da je ugleda. Gotska, to svakako. Gotovo varvarska. Svakako surova. Podjednako se lako mogao zamisliti na lomači, ili podno lomače sa bakljom u ruci, jeretik ili egzekutor. Činio se podjednako prikladan za obe uloge. Oči su mu bile sive i hladne, usne tanke i stroge. Čelo i profil američkog Indijanca, ali sa sivom i bledunjavom kožom. Kožom kamenolikom, srcem od kamena. Čovek koji je, činilo se, jedva pripadao svetu ljudi, mogao je lako biti egzekutor u Veneciji, pirat na Severnom moru, Baltički trgovac ili plaćeni ubica iz Čikaga. Svime se bavio. Medicinom, okultizmom, magijom. Govorio je i pisao na francuskom, engleskom, nemačkom, flamanskom, a umeo je da se snađe na još nekoliko jezika.“

Teško prepričljiv lavirint od romana počinje kada čudni starac na samrti pozove svoju mnogobrojnu rodbinu radi čitanja testamenta, kojim im zabranjuje da više napuste tu zlokobnu kućerinu: njegovo imanje naslediće poslednji, ili poslednje dvoje preživelih. Ovo je samo kostur od zapleta, koji krase neobično nasilne smrti, čudna zavođenja, nejasni glasovi u senkama hodnika i mračnih stepeništa i tavana, te tajanstvena priroda same kuće i njenih stanovnika koji kao da nisu od ovoga sveta…

Prema ovom romanu snimljen je istoimeni film, sa Orsonom Velsom u ulozi čudnog „Kasavijusa“: to je veoma slobodna adaptacija, sa krupnim izmenama u odnosu na knjigu; ali, ako vam je dosad promakla, možda je ipak bolje da sačekate roman, pa da tek posle čitanja pogledate i film.

Kao i sve naše druge knjige tako je i ova prevedena sa izvornog jezika – u ovom slučaju, sa francuskog. Prevodilac Goran Kostrović  zaista je napravio pravcato čudo prenevši bogat i složen Reov jezik na srpski.

Forzec knjige

Korice i unutrašnji dizajn načinio je Ivica Stevanović.

 

Osim samog romana, unutar korica ove knjige naći ćete još i:

Pogovor (Dr Dejan Ognjanović), „Žan Re: belgijski Po“

Žan Re: Biografija

Žan Re na srpskom

kao i više fotografija vezanih za autora i delo.

 

Obim knjige: 224 strane

            Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)

 

Zainteresovani ove knjige mogu naručiti od Orfelina po ustaljenom principu:

 

Ko želi samo jednu od ovih knjiga, može 990 din da uplati na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslov knjige na koju se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com. Ko se pretplaćuje na obe, uplaćuje 1.980 din na isti račun, a na mejl kaže: „Za Poetiku strave 21. i 22.“

Ko želi, pored najnovijih, da dopuni ediciju prethodnim knjigama, može i to - pišite na dati mejl radi dogovora.

 

Imaću i ja nešto primeraka, ko ih više voli iz mojih uredničkih ruku: meni pišite na dogstar666 at yahooo dot com (cena je ista).

 

Pretplata traje od 4. januara do 5. februara.

Knjige se pretplatnicima šalju početkom februara, a u knjižarama bi trebalo da budu do kraja tog meseca.

 

I bez brige, već se radi na novim knjigama. Mogu za sada najaviti da će sledeća knjiga u ovoj ediciji biti novi izbor sjajnih priča Aldžernona Blekvuda, a za dalje – pratite ovo mesto i znaćete prvi! Ko čita pogovore ovim knjigama, saznaće najmanje još jednu najavu…

Ričard Korben R.I.P.

Ričard Korben je umro. Slava mu i hvala za sve!

Bio je i ostao jedan od najvećih umetnika koji su se ikada poduhvatili horora. Njegovo ime bilo mi je dovoljna preporuka, druge nisam tražio. O čemu je strip? Ko je pisao scenario? Koje je književno delo adaptirao? Koga je briga, ako je Korben crtao?

Stalno se svađam, ili bolje reći raspravljam oko ovoga čak i sa sličnomišljenicima i prijateljima koji mi naturaju navodno odlične stripove: „Da vidiš što je dobra priča! Ludački scenario! Majstorski dijalozi! Kakve igre reči, kakvi one-lineri!“ Na to sve ja odmahnem: „Meh, džaba sve, ako je crtež tek osrednji.“ Kao u Sendmenima, kao u Vočmenima, kao u Pričerima, itd.

Strip je pre svega vizuelni medijum: ako crtež nije vrhunski, manja je šansa da ću da čitam nešto, pa makar mu scenario stvarno bio odličan, kao u gorepomenutima (koje, istina, jesam čitao, ali ne otkidam na njih). Isto kao što me ni, u filmskom mediju, ne zanimaju navodno sjajno napisani, glumljeni, ne znam kolko pametni filmovi, ako nisu vrhunski slikani, ako fotografija (i režija) u njima nije barem odlična.

Ukratko, u stripu tražim izuzetan crtež, stilizovan, veći od života – hoću slika da mi priča priču, a ne ogromni baloni teksta koji tu sliku zaklanjaju, prostor joj oduzimaju, pa makar bili ispunjeni ne znam kakvim vrcavim blebetanjem.

Korben je to pružao: izuzetan crtež, stilizovan, veći od života pre svega i iznad svega.

Slike, snažne, moćne, samodovoljne. Njima ne treba mnogo teksta, mnogo objašnjavanja. One su razlog postojanja (i mog obožavanja) datog stripa, a ne ne-znam-koliko vickasti scenarista, a ne genijalni pisac kao predložak, pa makar to bili i moji bogovi Po i Lavkraft.

Ovaj mi je artwork godinama stajao na vratima

Ja volim preterivanje. Korben je bio genije preterivanja. Preterano mišićavi i kurati superjunaci, preterano sisate, oble, mekokožne zavodnice…

Njegovi su gušteri najgušterastiji, njegovi su pacovi najpacovskiji, njegovi su monstrumi najmonstruozniji…

Kosturi su mu najkosturskiji, truli leševi su mu najtruliji, najcrvljiviji, najfulčijevskiji…

Niko kao Korben nije crtao trulež i raspadanje. Gnjecavost tkiva, trošnost kostiju, meso pretvoreno u kašu, kosti pretvorene u krtu ljusku, u prah…

Niko kao on nije sugerisao spoj mesa i flore – gljivice, pečurke, mahovine, korenje drveća, grančice, te nezaboravne, unikatne, krte, suve, nemrtve Korbenove grančice…

I njegovo senčenje i njegovo bojenje isticali su treću dimenziju: te hiperbolične slike bukvalno su ISKAKALE sa stranica i UREZIVALE se u pamćenje…

Ali on je mnogo više od velemajstora body horrora: ahh, njegove divne ruševne trule zgradurine, kućerine, grobnice, hramovi…

Njegovi ljudi, jadni, karikaturalni, groteskni – ne znam da li je Korben bio mizantrop, verovatno nije, ali u ikonografiji njegovog sveta čovečanstvo je stalno na ivici karikature, ili preko te ivice; ljudi su smešni, patuljasti u odnosu na Čudovišta koja ih nadjačavaju, u odnosu na Smrt koja kosi sve…

I niko kao on nije crtao LUDILO – sumanuti pogled ludaka, bezumlje, nakaznost, nakaradnost, iskošenost, izvitoperenost, ne samo telesnu nego i mentalnu…

Iako Amerikanac, i kao takav uronjen do temena u pop kulturu, u palp, u petparačku književnost i B-filmove, u superheroje, u fantazije, ja u njemu vidim snažan upliv nečega umetničkog, evropskog.

Korben je oličenje maksime STIL IZNAD SUPSTANCE, tipične za italijanski horor, za majstore kakvi su Arđento i Fulči – i zaista, ja u Korbenu vidim arđentovsko igranje sa bojama, i fulčijevsku poetiku truleži, „uskovitlane srži svekolike gnjusi“ kako to Tatko na Horor, E. A. Po, jednom memorabilno napisa.

-Da budem jasan, ovime o prednosti stila nad supstancom mislim pre svega na njegove horor radove, gde su scenariji češće bili treš nego što nisu. U stripovima fantazije i SF-a češće je imao jače i bolje priče...

U njegovim gljivicama i rastinju, u njegovim hramovima i ukletim kućama ja vidim Maksa Ernsta i mnoge druge evropske umetnike, slikare.

Možda mi se priviđa; možda projektujem; ali i ako projektujem, to je zato što mi je Korben pružio savršenu, unikatnu podlogu za to.

I ta podloga je trajna, i trajaće mnogo, mnogo duže od Korbenovih zemnih ostataka.

Zato, pogrešno je reći da Korben više nije među nama. Kako nije, eno mi ga na policama. Evo mi ga u lobanji, gde će i ostati sve dok mi ga demencija ili smrt ne iščupaju.

Počivaj u miru dragi, divni čoveče koji si nam ostavio toliko mnogo prelepih, fantastičnih i hororičnih slika – za projektovanje, za meditiranje, za napaljivanje, za zgražavanje, za gađenje, za ježenje, za uživanje.

P. S. Inače, srećan sam i ponosan što sam, na svoj skromni način, učestvovao u nekoliko Korbenovih izdanja kod nas: za Darkvud sam preveo dva albuma LEGLO STRAVE, 

u kojima je Korben (sa saradnicima) adaptirao, i sam samcit crtao, po delima Edgara Alana Poa a zatim i H. F. Lavkrafta.

Ujedno vas podsećam da je Darkvud objavio i Korbenov album KUĆA NA GRANICI, prema romanu THE HOUSE ON BORDERLAND Vilijama Houpa Hodžsona, pisca čije sam najbolje priče odabrao (a jednu novelu i preveo) u Orfelinovoj zbirci GLAS U NOĆI.

Takođe kod Darkvuda imate i Jezovnik 2 - Ričard Korben, gde su njegove kratke priče iz legendarnih časopisa Creepy i Eerie - nekad strašne, nekad smešne, ali uvek uznemiravajuće.

Prema tome, ako ste iz ma kog razloga do sada odlagali uranjanje u svet ovog genija, nemojte više časiti ni časa. Korben je onaj najređi, najdivniji dar – dar koji neprestano daruje (the gift that keeps giving)!