DIVLJA KAPELA i druge priče: PRETPLATA

             Dragi čitaoci, imam zadovoljstvo da obznanim pretplatu na moju prvu zbirku priča pod naslovom DIVLJA KAPELA i druge priče. Evo najosnovnijih podataka.

 

Naslov: DIVLJA KAPELA i druge priče

Autor: Dejan Ognjanović

Žanr: Horor

Izdavač: Ghoul Press

Povez: Tvrd

Broj strana: 200

Cena: 800 din + ptt

 

            Ako ste voleli moje romane NAŽIVO, ZAVODNIK i PROKLETIJE, siguran sam da će vam se dopasti i moji „kratki romani“ u vidu dugačkih, prilično detaljnih, filmski pripovedanih priča.

            Šta ima u ovoj knjizi? Za početak, fotke by Toni T.

            Sadržaj čini pet pripovedaka, prosečne dužine 20-40 strana. Koncept koji ih objedinjuje jeste podžanr tzv. folk horora, odnosno ruralne strave, često inspirisane srpskim paganskim nasleđem, ponegde iznova osmišljenim u sudaru ruralnog i urbanog. Na planu podteksta, moglo bi se reći da sve ove priče opisuju zemlju ozbiljno poljuljanih vrednosti, nejasne prošlosti i neizvesne budućnosti, zemlju sve izraženije jalovosti, raspadanja, pustoši, zemlju starih i izumirućih, obuzetu beznađem i neživotom…

            Konkretno, ovo su priče u ovoj zbirci:

 

1. DIVLJA KAPELA

Dvojica prijatelja putuju Srbijom u potrazi za slikovitim ruševinama iz prošlosti kao što su zidine starih tvrđava, pusti manastiri, polumrtva sela, stara groblja i vodenice, koje fotografišu za blog „Srpski gotik“. Međutim, na jednom putovanju naiđu na kapelu kraj puta u kojoj susretnu nešto što možda nije sasvim mrtvo… a što ima veze sa selom iza obližnjeg šumarka…

 

2. CRNI ČOVEK

Jedna žena u planinskom selu, nakon više spontanih pobačaja, nikako da rodi zdravo i živo dete. Ako već bog ne pomaže, možda će pomoći – Onaj Drugi? Ona potraži savet vračare iz susednog sela. Ispostavi se da, ako želi dete, mora da ode u jednu pećinu u šumi i tamo dočeka – Crnog Čoveka… Ova priča kazuje dešavanja koja su prethodila onima opisanim u romanu Zavodnik.

 

3. NOĆENJE

U mračnoj, olujnoj noći tajanstveni ćelavi putnik svrati u zabačeni motel daleko od bilo kog naselja. Motelijer nasluti mušteriju dubokog džepa i posebnih zahteva i pošalje mu u sobu dežurnu prostitutku. Međutim, oni će dobiti noć kakvoj se nisu nadali ni u najgorim košmarima…

 

4. SEKTA PRLJAVIH

Čovek se odrekne svih veza sa tzv. normalnim životom i počne da živi kao beskućnik. Isprva oseća pročišćenje zbog distance od sveta kojega se gadi, međutim, ubrzo od drugih lutalica dozna da na obodu ovog sveta margine, kraj zidina stare tvrđave, obitava sekta beskućnika od koje svi drugi zaziru. On oseti radoznalost i reši da im se približi…

 

5. MLADEŽ

Jedan čovek srednjih godina vozi noću kroz ruralne srpske predele i na ivici šume pokupi mladog autostopera. Između njih se razvije razgovor koji vremenom poprima sve zlokobnije, predatorske konotacije, ali ko se tu kojom stazom kreće i ka kojem se cilju zaputio

– teško da ćete pogoditi pre samog kraja.

 

+

 

Pogovor

U opširnom pogovoru pišem o mojim počecima pisanja, o odnosu prema kratkoj i dugoj prozi (roman vs. priča), i otkrivam ponešto –nikako sve!– što mislim da bi čitaoci valjalo da znaju o tome koja su mesta, likovi i događaji nadahnuli ove priče.

 

+

Bibliografija: kompletna objavljena kratka proza

Za sve one koji su me do sada znali samo kao pisca romana, evo po prvi put, na jednom mestu, kompletnog spiska svih mojih objavljenih priča, ukupno 18 njih, sa mestima gde su izlazile.

 

Sve ranije objavljivane priče za ovu su knjigu redigovane. Većinu nisam menjao radikalno, u pogledu dešavanja, ali ponegde promene nisu bile samo u vidu „poliranja“ (npr. „Crni čovek“), već se sastoje iz značajnog dopisivanja, novih detaljnijih opisa, razrađenijih scena, pa čak i važnih detalja dodatih u ovu verziju (npr. „Divlja kapela“ je sada duža za bar pet strana i ima niz novih, važnih detalja). Prve četiri priče bile su prethodno objavljene u antologijama, dok se peta, najnovija („Mladež“), nalazi u ovoj knjizi premijerno.

Priče i dodaci ilustrovani su izuzetno atmosferičnim fotografijama „srpskog gotika“ sa snažnim ligotijevskim ugođajem koje je načinio Toni Tošić iz Babušnice. Njegovo istančano oko, podešeno je, baš kao i moje, da hvata suptilne nijanse tame u dubini srpske provincije, i savršeno da ilustruje ovu zbirku snažnim folk-horor konotacijama.

Forzec knjige

Po izgledu, štampi, povezu, formatu, ova knjiga je identična PROKLETIJAMA: dakle, beli papir, šiven, tvrde korice sa mat plastifikacijom, ilustrovani forzec (vidi sliku), 15-ak zlokobnih fotografija unutra…

 

KAKO PORUČITI?

            Pretplata za DIVLJU KAPELU traje od 28. marta do 15. aprila.

            To znači: oni koji mi se jave na mejl dogstar666 at yahoo dot com najkasnije do 15. aprila obezbediće sebi komadić večnosti u spisku pretplatnika na kraju knjige. Naravno da knjigu možete, po istoj ceni, naručivati i posle tog datuma: jedina razlika je što nakon toga nećete biti među pretplatnicima navedenim u zahvalnicama u samoj knjizi, jer će ona tad već biti u štampi – i nećete imati još neke pogodnosti (vidi dole).

Knjiga izlazi iz štampe sredinom maja, kada se pretplatnicima šalje poštom, onim redom kojim su naručivali.

 

ŠTA PORUČITI?

            Osim DIVLJE KAPELE, možete još uvek naručiti i romane PROKLETIJE i NAŽIVO, na koji se PROKLETIJE nadovezuju. Imam još manje od dvadeset primeraka NAŽIVO i ako ga do sada niste nabavili, nemojte dugo da čekate: taj će roman sigurno biti rasprodat za mesec-dva, a nemam nameru da tako brzo radim novo izdanje. Kad NAŽIVO nestane, nestao je ko zna dokle… (Ko želi ZAVODNIKA, neka piše direktno Orfelinu na mejl: orfelinns@gmail.com )

            Takođe, preostalo je još manje od 30 primeraka knjige KULT GULA – sa izborom mojih prikaza horor filmova, knjiga, sa listama, preporukama i ostalim ludilima. Naručujte tu prokletinju dok je još ima – novog izdanja neće biti.

            Takođe, ako neko želi Orfelinov NEKRONOMIKON za poklon sebi ili dragoj osobi, imam nekoliko extra primeraka po ceni od 2.400 din.

Imam i po 1 ili 2 primerka ovih Orfelinki, pa ko se prvi javi, dobiće ih u ovom paketu po sledećim cenama:

ŠAPTAČ U TAMI - Lavkraft - 900 din

KARMILA - Le Fanu - 900

UKLETA KUĆA NA BRDU - Š. Džekson– 900

             

            SLANJE - imate sledeće dve opcije (ovo su cene za jedan primerak: sa većom težinom veća je i poštarina):

            0) Obična tiskovina = zbog nepouzdanosti Pošte Srbije, i zbog nedostatka trackinga za ovu opciju, ne šaljem knjige kao „običnu tiskovinu“, jer ako se pošiljka zagubi, nema načina da se pronađe i potražuje.

            1) Preporučena tiskovina = ova opcija podrazumeva tracking, praćenje preko sajta Pošte Srbije i pouzdanu isporuku. Ako uzimate samo jedan primerak DIVLJE KAPELE, ptt bi bio 150 din. dakle zajedno s knjigom sve zajedno košta vas 950 din. Za više primeraka povećava se težina, a od težine zavisi cena.

            2) Post expres = Ako uzimate samo jedan primerak DIVLJE KAPELE i plaćate na račun, ptt bi bio 250 din, znači sve ukupno 1.050 din.  

Naglašavam: ovo je prema cenama na današnji dan (28.03.2022). Da li će tako ostati posle izbora, nakon što ovaj retardirani narod ponovo izabere ovu istu bulumentu ludaka, izdajnika i pljačkaša, ili će pošta odmah zatim dići cene, ne zavisi od mene. Moje je da glasam protiv ološa, ali javlja mi se da ću, kao i uvek u životu, biti u manjini.

 

PLAĆANJE: meni najviše odgovara plaćanje na tekući račun.

            Ako iz nekog razloga više volite poštanskom uputnicom, Pejpalom ili nekako drugačije, recite u mejlu pa ćemo se dogovoriti.

            Plaćanje na tekući račun vam je idealno ako imate e-banking.

            Ako ga nemate, moj račun je u EFG Eurobank štedionici: u njihovim filijalama nemate nikakvu proviziju za uplatu na moj račun. U drugim bankama ili u pošti platili biste još oko 45-50 din.

Post expres sa otkupninom dolazi u obzir tek nakon što knjiga izađe iz štampe. Cela poenta PREtplate je da se knjiga plati PRE izlaska i da se tako pomogne pokrivanje njenih inicijalnih troškova, ili bar dobrog dela njih.

Ako ste u nekoj finansijskoj stisci baš u vreme trajanja pretplate, a želite biti pretplatnik – dovoljno je da se javite u vreme njenog trajanja na moj mejl, da vas unesem u spisak, a za plaćanje ćemo se dogovoriti.

 

Dakle, šta treba uraditi?

            1) Pišite mi na MEJL (nemojte, nemojte, nemojte preko fejsbuka, bloga, instagrama i drugih metoda) na: dogstar666 at yahoo dot com

            2) U mejlu recite: a) koju knjigu ili knjige želite, b) koliko primeraka, c) koji metod PTT slanja i plaćanja želite od gore ponuđenih, d) da li vam odgovara da knjigu/knjige platite na moj račun, ili želite nekako drugačije, i e) dajte punu i tačnu adresu za slanje (ako želite Post expres, dajte i br. tel.)

 

POSEBNE POGODNOSTI

            Ako naručujete više primeraka DIVLJE KAPELE, cena se obračunava ovako: prvi primerak je 800, a svaki sledeći 700 din. Npr. hoćete tri primerka? To je 800 + 700 + 700 = 2.200 din. Ili četiri ili nijedan? Nema problema: 800 + 700 + 700 + 700 = 2.900 din. I tako dalje.

            Ako uz DIVLJU KAPELU uzimate i PROKLETIJE, imate popust. Dakle, KAPELA je 800 a PROKLETIJE, umesto 900, uz nju takođe 800.

            Ako uz DIVLJU KAPELU uzimate i KULT GULA, cena mu je 800 din (umesto 900).

Ako uz DIVLJU KAPELU uzimate i NAŽIVO, cena mu je i dalje 800 din, bez umanjenja – ali i bez povećanja, iako je knjiga na izmaku tiraža i uskoro će biti retka/nenabavljiva.

Sve gorenavedene pogodnosti i popusti važe samo tokom trajanja pretplate, dakle do 15. aprila.

 

SPONZORI, MECENE, DOBROČINITELJI, KTITORI       

            Ako ste IZDAVAČ, KNJIŽAR ili neki drugi kulturni delatnik, i želite da otkupite veći broj knjiga (minimum 10) ili da finansijski pomognete ovo samostalno autorsko izdanje i bez otkupa knjiga, možete da budete PRIJATELJ KNJIGE i kao takav pomenut unutra – pišite radi dogovora na dogstar666 at yahoo dot com.

            Ako ste PRIVATNO LICE, poštovalac mog lika i dela, a uz to imate neki humanitarni dinar, dolar ili evro viška, i želite da na konkretan, finansijski način podržite moj spisateljski rad, i vi možete da budete PRIJATELJ KNJIGE i kao takav pomenut unutra – pišite radi dogovora na dogstar666 at yahoo dot com. 

 

INOSTRANSTVO

            Ako živite u okolnim balkanskim državama, možete se pretplatiti ako imate načina da pošaljete uplatu u Srbiju, i ako vam ne smeta da platite međunarodnu poštarinu.

            Uplate (u evrima) primam na Paypal.

            Cena ove knjige za inostranstvo je 10 e, a poštarina je još toliko. Kome je to OK, neka mi piše na mejl radi dogovora kako da uplati 20 e na moj Paypal.

            Naravno, tu je i alternativa: ako imate prijatelje ili rodbinu u Srbiji, mogu oni da naruče umesto vas, u dinarima, pa da im pošaljem na srpsku adresu, a onda da vam oni donesu, pošalju ili da preuzmete kad vi ili neko vaš dolazite u Srbiju.

            Ako živite negde dalje, nebitno koliko daleko u belome svetu, u Francuskoj ili SAD ili Australiji: i vi se možete pretplatiti pod istim uslovima: 10 e za knjigu + 10 e za ptt = 20 e ukupno. Javite se!

 

DISTRIBUCIJA

            Možda razmišljate: „Neću da uzimam ovu knjigu naručivanjem, preko pošte. Kupiću je u knjižari!“

Ako je tako, moram vam reći: knjižarske marže su ogromne, meni apsolutno neprihvatljive, nemam nameru da dajem 55% lihvarima, i zbog toga u knjižarama nema ni NAŽIVOG ni PROKLETIJA. To znači, DIVLJU KAPELU nećete naći u knjižarama. Naručivanje od mene je jedina opcija. Osim ako me ne spopadnete naživo na nekoj promociji…

 

PROMOCIJE

            Ako se pandemija korone primiri i stvari dovedu u neki privid normalnosti, ovog leta i jeseni ću malo više putovati i naživo se družiti sa čitaocima širom Srbije. Zbog vanrednih okolnosti PROKLETIJE sam do sada vrlo malo promovisao na ovaj način, pa ću se možda tim aktivnostima baviti ove godine, odnosno promovisati roman zajedno sa ovom zbirkom. 

 

CENA

            Do sada ste verovatno primetili da su poslednjih meseci cene svega, od hrane do goriva, u Srbiji (a i šire) porasle poprilično. Poskupljenja su neminovno zahvatila i izdavaštvo: poskupeli su svi stripovi i knjige, jer je papiru cena porasla skoro 100%. Zbog toga ova knjiga, koja bi prošle godine u ovo vreme koštala negde oko 666 a najviše 700 din, sada košta 800 din. Šta da se radi? Prošle godine sam za jedne PROKLETIJE (900 din) mogao da kupim 28 vekni hleba, a sada mogu samo 20 (ili će barem tako biti do izbora, a posle bumo videli BUM). To je sasvim izvan mog uticaja. Što je do mene, jedino što mogu da vam obećam jeste da je sadržaj knjige na nivou mojih ranijih i da oni koji su voleli moje romane nema šanse da im se podjednako ne dopadnu i moje priče.

             Toliko za sada.

            Pratite i dalje ovaj blog za vesti oko korica, za intervjue itd.

            I pišite mi na MEJL (nemojte,  nemojte, nemojte preko fejsbuka, bloga, instagrama, sms-a i drugih metoda) na: dogstar666 at yahoo dot com i šaljite svoje „Ili 6 ili nijedna“ porudžbine!

            P.S. Korica još nije gotova, ali ova moja „skica“, koju vidite u samom čelu ovog posta prilično je bliska finalnoj verziji. 

ZAVODNIK u Špaju

            Selo Špaj, odakle potiče moja nedavno preminula majka, nije prestalo da me opseda ni nakon što sam ga detaljno upotrebio kao poprište mog drugog romana ZAVODNIK (2014; II izdanje 2015).

            Svako malo, tj. kad god se ukaže prilika, volim da odem tamo, da obiđem lokacije od kojih su mnoge – u manje ili više izmenjenom obliku – poslužile kao poprišta mog pokušaja da napravim autentični srpski folk-horor roman.

            U ovom blog postu, i u nekoliko narednih, podeliću sa vama neke od efektnijih slika nastalih tokom par mojih skorašnjih poseta Špaju. Većina slika u ovom postu potiče iz novembra 2017. One iz automobila napravio sam ja, a ostale je uglavnom načinio moj sestrić, vozač i pratilac Matija.

            Da bih vam dao bolju sliku konteksta, namerno kačim i nekoliko slika sa puta ka selu, jer i roman počinje polaganim prilaskom toj lokaciji. Za mene je uvek proći kroz Prosek i zatim Klisuru bilo kao preći Prag ka nekom Drugom Svetu... Poznavaoci horora prepoznaće najmanje dve Lavkraftove priče na čije početne pasuse baš ovaj i ovakav početak aludira.

            Sav tekst koji nadalje sledi uz fotke jesu citati iz romana ZAVODNIK...

Ako iz Niša krenete regionalnim putem prema Beloj Palanci, ubrzo pošto prođete kroz tunele Sićevačke klisure i projurite ispod kršnih stena nadvijenih nad asfalt srećni što se nijedna nije obrušila na vas, naići ćete na predeo brdovit, šumovit i zapušten. 

Od sela Prosek, na ulasku u klisuru, pa sve nadalje, uzak put krivuda prateći tok maslinasto-zelene Nišave i njime kamiondžije žure prema Bugarskoj i Turskoj: 

krcate grdosije huje kraj vozila iz suprotne trake u zastrašujućoj blizini, kao da ih svi đavoli gone da što pre napuste taj kraj. 

Preticanje je rizično a manevarskog prostora malo na putu stišnjenom između obronaka planine i strme litice ka reci. 

Klisura nije bez svoje divlje lepote, ali na ovom mestu nije mudro zagledati se u nju, osim ako nemate privilegiju da je posmatrate iz ugla putnika, a ne vozača.

Upravo u toj poziciji zatekao sam se, lica naslonjenog uz staklo, kada je autobus iz mraka tunela i večitih senki klisure izbio na nešto širi prostor. 

Sunce me je zablesnulo kroz okno nedovoljno prljavo da ga sasvim zamuti. 

Svratišta za kamiondžije. Mali dragstori kraj puta. Kamenolom. Skromne kućice zbijene jedna uz drugu u podnožjima okolnih brda.

            Kažu da je nekada ovde vrvelo od života, u vreme kada je nekoliko lokalnih fabrika uspešno radilo, dok su ljudi u naponu snage obrađivali plodnu crvenicu. 

Fabrike su, potom, propale, i sa sobom povukle sve koji su u njima tražili život bolji od onog za plugom. 

Ostala je crvena zemlja, uglavnom prepuštena sebi i nekolicini najtvrdoglavijih ili najočajnijih, koji za drugo ne znaju ili drugde ne mogu. 

Njima je čak i Bela Palanka predaleko, a Niš, odakle ja dolazim – nedostižan.

 

* * * 

Na vrhu brežuljka dočekaše me dva razgranata i uzajamno gotovo zagrljena stabla hrasta ispod čijih je širokih krošnji, u debeloj hladovini, sedeo jedan dečak, leđima oslonjen o veliki stari krst od kamena. 

Ivice potonjeg bile su zaobljene hujanjem vekova a tvrda površina mu je ponegde omekšana mahovinom. Oblik njegovih stranica podsetio me je na malteški krst. 

U centru mu se nalazio ispupčen jednakostranični krst sa zadebljanim krajevima, a na svakom od krakova, u krugu, još po jedan manji. Travu i žbunje oko vinograda koji se spuštao od vrha brežuljka sve dole do raskrsnice brstile su tri krupne bele koze koje mi načas uputiše svoje jedva zainteresovane poglede.

Dečak blago kovrdžave kestenjaste kose podiže krupne tamne oči ka meni ali ne prestade sa svirkom. Imao na sebi majicu teško odredive boje, od bezbrojnih pranja izbledelu tako da je čak i motiv slike na grudima bio neraspoznatljiv. Nosio je bermude od isečenih bledoplavih farmerica. Omalela majica stezala se oko izdžigljalog tela, nehajno izvučena tako da se ogoljeni stomak belasao u senkama. Jednu bosu nogu prekrstio je preko kolena, i nešto nonšalantno u njegovom držanju podsetilo me je na Haklberija Fina. 

Upitah ga:

"Dečko, znaš li gde je kuća Mojsilovića?"

I dalje je svirao. Činilo se da mu je važnije da okonča melodiju. Istina, bila je neobično lepa. Zastao sam, uživajući u hladu i odmoru nakon naporne uzbrdice i spustio ranac u travu. Nisam prišao kako bih se oslonio na krst ili hrast, jer time bih možda narušio njegov privatni prostor. Bio sam svestan da sam za njega stranac, i nisam hteo da ga uplašim. Noge su mi klecale od penjanja koje je potrajalo... pogledao sam mobilni telefon, i na njegovom satu video da je prošlo oko sat i pô otkako sam izašao iz autobusa. Sad mi više neće trebati. Ugasio sam ga. Onda sam izvukao flašicu i iskapio ionako mizerni, odavno mlaki sadržaj, jedva dovoljan da okvasim sasušena usta. 

Dečak kao da je potpuno zaboravio na moje prisustvo. Pomislio sam da je bolje da krenem dalje; možda izgledam trapavo u toj poziciji, kao da molim ovog mladog fauna za odgovor. 

Bilo je nečeg hipnotičkog u toj muzici kao i u dečakovoj bezbrižnoj pozi što me je zadržavalo u mestu, a iza taraba dvorišta podalje ne spazih ni nagoveštaja nekog posmatrača. Jedino su me koze pratile svojim čudnim, ravnim pogledima i klatile otežala vimena kroz visoku travu. Onda on prekinu na, kako mi se činilo, proizvoljnom mestu i lupi drvenom frulom nekoliko puta o svoj levi dlan, kao da je otresa.

 

 * * * 

Vratio sam se do groblja i ovog puta skrenuo blagom nizbrdicom, pored jedne očito puste kuće. Dobar deo kreča i maltera oljuštili su prsti vremena i ogolili materijal ispod, boje zgrušane krvi. 

Ponegde su davnašnje kiše sprale crvenu zemlju iz tih rupa i procurivši niz beli zid iscrtale crvene trake. To je stvorilo utisak nečeg ranjenog, ostavljenog tu da iskrvari. 

S puta je teško bilo odrediti da li je smeđa boja na starinskim vratima sa dve duguljaste staklene ploče bila prvobitna farba na vratima, ili je to što sam posmatrao samo ogoljeno drvo izjedeno decenijama kiša, vetrova, magli i mrazeva. 

Ove dve fotke nastale su godinu dana kasnije, septembra 2018. i pokazuju istu ovu kuću, sada polusrušenu

Groblje preko puta, odmah do kuće, zaklanjalo se visokim koprivama i šibljem koji su skoro sasvim obavili i prerasli drvenu ogradu: samo vrhovi najviših spomenika štrčali su iz senki pod drvećem.

Put je kružio dalje ulevo, i odmah posle opustelog dvorišta ranjene kuće, doveo me je pravo do zadnjeg zida svinjca koji je pripadao sledećoj avliji. Pozdravi u vidu groktanja potvrdiše ono što sam nanjušio još iza ugla. 

Ta skromna građevina naherenog krova očigledno je bila deo još uvek aktivnog domaćinstva. Ako su uputstva seljaka ispred zadruge bila tačna, to bi trebalo da je moje krajnje odredište. Zapravo, ne svinjac, nego kuća kojoj on pripada.

 

 * * *

          Ovaj roman posvećujem uspomeni

na baba Slavku (majku moje majke)

i deda Vasu (oca mog oca)

od kojih sam čuo svoje prve i najjače horor priče.

Ako ništa drugo, ovo groblje ne izgleda nimalo zlokobno niti morbidno, i to nije samo zbog sunčanog dana. Ovaj se, zapravo, narogušio oblacima iz pravca Bugarske i zapažam nešto bolećivo u sjaju Sunca, zamućenog koprenom, kao kroz gazu. Može biti da jedva kontrolisano bujanje zelenila svuda okolo ukazuje na prirodnost smrti, na njenu uklopljenost u poredak stvari, na njenu prožetost sa samim životom. 

Mahovina krasi kamen sa nečijim davno zaboravljenim imenom, puzavice grle onaj drugi, "nepodšišana kosa grobova" buja iz dubina, i mada u tim vlatima trave ne uspevam da vidim baš vitmenovski optimizam, ne mogu reći ni da me ovo mesto ispunjava poovskom melanholijom. Umesto žalosnih vrba, tužnih breza ili neimenovanih čvornovatih stabala čije bi granje grabilo neoprezne namernike, ovde raste samo prozaično drveće čije je seme, pretpostavljam, naneo vetar. Vetar, a ne ljudi, jer nije ovde bilo planskih zasada, kao što nije bilo staza, aleja, ni parcela, niti cveća i zimzelenog rastinja uobličenih u poruke večnosti.

Ljudi su tu bili pohranjeni uz svoje dedove i očeve, ali sa takvim odsustvom pompeznosti i pridavanja značaja pojedincu da me to pomalo iznenađuje. Ovde možeš zaboraviti na ideju poštovanja privatnog prostora: grobovi su toliko bliski jedni drugima, a pojedini stariji krstovi doslovno grle one mlađe, da je teško iz glave izbiti sliku zakrčenosti tamo dole, sliku kostiju uzajamno pomešanih u zagrobnoj porodičnoj intimnosti. 

Kao što gore, među grobovima, nije bilo granica i izdvajanja, toga nije bilo ni dole: počivaju u univezalnom, komunalnom zagrljaju i tako im je, valjda, svima toplije, i sigurnije, i prirodnije.  

  

--- NASTAVIĆE SE... ---