THIRD I albumi (download)

THIRD I albumi “Everyday Madness” i “Biomachina” dostupni za besplatan download

“Everyday Madness”

“Na tromeđi ambijenta, indastrijala i nojza, Third I slikaju savremeni život iz distopijskog ugla, u čijim kadrovima tame nema mesta ni za zrnce svetlosti. Potmula mašinska isparavanja i bučne tapiserije presečene su onespokojavajućim govornim semplovima i mestimičnim glitch ritmovima, a čitava atmosfera pretežno je nalik na kanalizacionu - mračna i memljiva, sa preovlađujućom zlokobnom tišinom koju tek katkad prekida kapanje vode iz cevi i nešto konvencionalniji, distantno profilisani instrumentarijum.” (Nas Dvoje blog)

“U kompletu gledano, album je od glave do pete uvijen u artističko ruho kroz profinjene pasaže, dotjerane ambijentalne sekvence i lišen je nepotrebnih eksperimenata kojima bi se popunjavao 'prazni hod'. Definitivno je posve jasno da su Third I od eksperimentalnog band-projekta izrasli u vodeću perjanicu ovozemnog electro stila sa mnogim pripadajućim sufiksima (noise, industrial, ambient, harsh, dark-wave...)…” (Terapija.net)

>>>Download link: http://www.archive.org/download/TI016/TI016.zip

CDr dostupan na www.myspace.com/slusajnajglasnije

“Biomachina”

“S popriličnom SF metaforičkom fabulom o cyber-futurizmu kroz samo 3 kompozicije u trajanju od 20 minuta, ovaj dvojac je ponovno osmislio intrigantnu glazbu u kojoj su prepustili mašti i eksperimentima na volju…Third I su podarili svoju viziju ne baš optimističnog svijeta u kome vodeću ulogu imaju cyber organizmi, te je čitav materijal vrlo pogodan za neki filmski soundtrack s veoma morbidnom fabulom o predstojećem smaku svijeta.” (Terapija.net)

>>>Download link: http://www.archive.org/download/TI015/TI015.zip

CD dostupan i na hellycherry@gmail.com (Srbija) i www.nistavilo.net/circumanalis (Hrvatska)

THIRD I kontakti i linkovi do ostalih izdanja

www.myspace.com/krikunutrasnjosti

www.fecebook.com/thirdinoise

www.hellycherry.co.nr

ovo je besplatna drugarska reklama i obaveštenje za namernike i pratioce ovog bloga, pošto bi ih ovi i ovakvi zvuci mogli zanimati.

iskren da budem, ja ovo više poštujem nego li što zaista volim, a moj sud o ovom radu najbolje je izražen u jednom delu recenziju na NASDVOJE koji nije naveden u promo-materijalu, a u kome se kaže:

"Everyday Madness pretežno iscrpljuje smisao svog postojanja više kao audio test izdržljivosti nego što uspeva da nagradi slušaoca kojekakvim vanrednim uvidom u lepotu ružnoće, što je postulat na kome se zasniva čitava estetika (eksperimentalne) savremene umetnosti."

u svakom slučaju, idealan soundscape za nerviranje komšija, klanje prasadi (bliži se 1. maj!) ili za samosakaćenje.

JORG BUTTGEREIT AT GROSSMAN 2009 WITH DEJAN OGNJANOVIC

na grosmanu 2009. jedan od većih gostiju bio je i nemački kralj sicko-trasha, JORG –NEKROMANTIK – BUTTGEREIT.

za razliku od intervjua sa RUGGEROM DEODATOM, razgovor koji sam vodio sa butgerejtom nisam stigao da transkribujem u text, niti je verovatno da ću u dogledno vreme postići da to uradim. zato, onima koje to zanima, nudim da skinu i svojim ušesima poslušaju snimak razgovora koji sam s njim vodio u ljutomeru.

razgovor predstavlja presek njegove karijere, od NEKROMANTIKA do SCHRAMMA pa zaključno sa KAPETANOM BERLINOM, premijerno prikazanim na Grossmanu: evo šta je imao da kaže o svojim uticajima, uslovima pod kojima je radio, anegdotama sa snimanja i svakojakim drugim stvarima. mislim da je priča vrlo inspirativna i vredna pažnje. evo ovde:

JORG_BUTTGEREIT_AT_GROSSMAN_2009__WITH_DEJAN_OGNJANOVIC.rar

a ako vas butgerejt zanima, na saučesničkom blogu velikog nekrofila i kvaritelja 12-godišnjih dečaka, Son of Mana, možete naći linkove za skidanje 2 njegova najpoznatija filma, odlično-gnusni Nekromantik (1987) i predugi i pomalo smarački, ali ipak gnusni Nekromantik 2 (1991) kao i za dokumentarac o ovom reditelju (na žalost, na nemačkom, i bez titla – ali sa obiljem slika koje govore za sebe): Corpse Fucking Art: The Making of Nekromantik (1987).

čudi me da Son of Man nije okačio i linkove za nemački TV show u kome se dve poznate ličnosti sastaju u nekoj svetskoj metropoli i onda posećuju razna zanimljiva mesta i pričaju kojesta: tačnije, stavio je linkove za One Night with Joe Coleman and Asia Argento (New York) (vanredno zabavno! ne propustiti!) koju je butgerejt režirao, ali ne i epizodu u kojoj je butgerejt ispred kamera, zajedno sa brusom labrusom, veteranom bizarne levičarsko-pamfletaške gej pornografije. nju ćete moći da nađete na http://www.surrealmoviez.info – ima ghoul's seal of approval. u njoj, iznenađujuće, brus ispada znatno duhovitiji, zabavniji, duševniji, pa i hrabriji i slobodniji, od pomalo uštogljenog i konzervativnog (!) nekro-butgerejta! svakako overiti.

ali ne pre nego što se presluša

JORG_BUTTGEREIT_AT_GROSSMAN_2009__WITH_DEJAN_OGNJANOVIC.rar

HOROR U ZBORNIKU FDU

Izašao je iz štampe najnoviji broj ZBORNIKA FDU (Fakulteta Dramskih Umetnosti). U pitanju je publikacija visokog naučnog ranga koja objavljuje stručne radove iz oblasti književnosti, pozorišta, filma i medija. Svaki broj podeljen je na celine:

Studije pozorišta

Studije filma

Studije književnosti

Studije kulture

Studije medija

i Građa (prikazi knjiga).

Ako kliknete na gornji lik, otkrićete onlajn, spremne za download, neke zanimljive tekstove. Izdvajam četiri koja meni lično deluju naročito interesantno:

- THE NEW ROMANIAN CINEMA (Romanian cinema after 1990 and its “New Wave ”)

- Prevladavanje Edipovog kompleksa u trilogiji Povratak u budućnost, Roberta Zemekisa

- Bibliografija objavljenih knjiga o filmu i televizijskom mediju u Srbiji od 1990. do 2002. god.

- Imaginarna mesta na filmu

Novi broj (16) nosi 2009. kao godinu izdanja, ali izašao je pre samo nedelju dana, a ovde ga ističem zato što sadrži nekoliko tekstova koji bi trebalo da zanimaju čitaoce ovog bloga. Nije baš horor temat u pitanju, ali čak i 'gotski' ogolelo drveće na korici ovog broja kao da sugeriše mračnu atmosferu strave s kojom čak četiri rada imaju manje ili veće veze!

Evo šta ima unutra od stvari najintrigantnijih za GHOUL-CULTISTE:

HIČKOK: MODERNI SUBJEKT U POLITIČKOM PROSTORU

Saša Milić

Akademija lepih umetnosti, Beograd

Apstrakt: Filmovi Alfreda Hičkoka se često uzimaju kao primeri odlične zabave. Puni saspensa, oni gledaoce vode kroz niz događaja prevashodno težeći da im pruže intenzivan emocionalni doživljaj. Ovaj rad analizira neke od rediteljevih filmova, a pogotovo obraća pažnju na Sever-severozapad (1959), nudeći jednu drugačiju analizu koja otkriva politički diskurs u pozadini špijunskih zapleta koji su Hičkoku svojstveni. Napravljen u zenitu Hladnog Rata, film je uronjen u dikurs o sukobu SAD i SSSR-a, koji je sam prikazan kao posledica razvoja modernog industrijskog društva i otuđenja koje je njemu svojstveno.

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE KAO NARATIVIZACIJA POTRAGE ZA PORNO(DIS)TOPIJOM

Vesna Perić

Univerzitet umetnosti u Beogradu,

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd

Apstrakt: U radu se bavim tematizacijom pornografije u igranom filmu Život i smrt porno bande Mladena Đorđevića kao metafore dekadencije i beznađa kako postmiloševićevskog društva tako i Balkana i civilizacije uopšte. Pozicioniram ga kao road movie melodramu, i pronalazim uticaje ključnih autora crnog talasa (Pavlović, Žilnik, Makavejev) na Đorđevićevu estetiku, kao i omaže Dž. Votersu, E. Vorholu i P. Morisiju. Konačno, određujem topos pornodistopije kao društva koje se simbolički koristi pornografskim praksama (sadizma, nekrofilije...) u gušenju ljudske slobode.

MOTIV VAMPIRA NA FILMU I FILMSKE ADAPTACIJE ROMANA DRAKULA BREMA STOKERA

Marija Šarović

Institut za književnost i umetnost, Beograd

Apstrakt: Predmet rada je motiv vampira u komparativnoj analizi književnih dela i kinematografskih ostvarenja, a njegov cilj – ukazivanje na simultanost razvitka motiva u dva medijuma. Kontinuitet književne (filmske) istorije motiva vampira najprozirniji je u poređenju u kome polaznu tačku predstavlja roman Brema Stokera, Drakula, i neke od njegovih najzapaženijih filmskih adaptacija – Brauningov i Kopolin Drakula, te Murnauov i Hercogov Nosferatu. Pri tome, akcenat je na savremenijim motivima koji se u književnosti pojavljuju nešto kasnije, a na filmu već od samog početka – tuđinstvo (ili drugost) vampira, vampir u svetlu neokolonijalizma, njegov erotski potencijal i tome slično, sa posebnim osvrtom na prednosti koje omogućuje žanrovski film, ali i na ograničenja koje nameće.

ROD, POL I "MONSTRUOZNA" SEKSUALNOST U SLEŠER FILMU NA PRIMERU KRVAVE ROMANSE

Dejan Ognjanović

Filološki fakultet, Beograd

Apstrakt: Ovaj esej bavi se napetošću i šokom proizvedenim nestabilnošću (rodnog) identiteta ubica u horor filmovima. Esej istražuje ambivalentnost slešera (pod-žanra horora) prema pitanjima seksualnosti, i s njim povezanim konceptom "monstruoznosti". U središtu pažnje je analiza francuskog slešera Krvava romansa (Haute Tension / High Tension / Switchblade Romance, 2003) Aleksandra Aže. Njegova izražena žanrovska samosvest proizvodi podsticajan "dijalog" sa prethodnicima i njihovim konvencijama, a "rodni preokret" je centralan za njegov zaplet i značenje. Film je inovativan jer u jednu figuru spaja dva tipska lika slešera: "Poslednju Devojku" (eng. "The Final Girl"), onako kako ovaj lik definiše Carol J. Clover, i "Monstruma", odnosno ubicu. Ovim postupkom se tradicija slešera obogaćuje, reinterpretira, ali i ogoljava. Namera eseja je da rasvetli ambivalentnosti slešer horora kroz primere iz filma Krvava romansa i da, oslanjajući se na definicije slešera kod Carol J. Clover i određenje "monstruoznog roda" kod Judith Halberstam, rastumači odnos ovog pod-žanra prema pitanjima muškosti i ženskosti, normalnosti i monstruoznosti.

Ovo je moj dugo najavljivani i još duže pisani esej o HAUTE TENSION: prilično sam ponosan na njega, a posebno na njegovu dužu verziju, pisanu na engleskom. Ipak, i ova srpska, na svojih 13-ak stranica, iznosi suštinu moje odbrane tog remek-dela od kratkovidih i površnih gledalaca kojima njegova ingenioznost nije bila jasna. Takođe, radi se o mom prvom posezanju za ideološkim ključem u čitanju filma, što inače izbegavam, ali ovde je bilo prikladno.

Odlomak iz tog eseja već sam okačio OVDE, pa ko želi, neka pogleda.

ZBORNIK FDU se za sada može kupiti samo na FDU. Ne znam cenu, nemam extra primerke, dakle, do ovoga će doći samo oni kojima je ZAISTA stalo do toga dovoljno da odu lično na FDU ili barem da im lociraju telefone i mejlove na koje mogu da ih smaraju oko narudžbine primerka. Srećno!

DEFENDOR (2010)

**

2-

DEFENDOR je jedan nesnosno dosadan i nepotreban produkt kojim neću previše da se bavim kao filmom, vrednim analiziranja per se: jer, šta reći o njegovim jadnim pokušajima da nesigurno vrluda između podsmeha i divljenja jednom half-wit nesrećniku koga život nije mazio, koji oseća potrebu da se oblači u smešni 'superherojski' kostim a la superhik-sa-šlemom kako bi se borio protiv sitnih lopova, a sve to u potrazi za 'kapetanom industrijom' koji mu je ubio majku?

u teoriji, pokušaj da se preispituju superheroji mogao je da bude barem marginalno zabavan da se išlo na parodiju ili dobroćudnu komendiju – iako se radi o opštim mestima, izlizanim i davno već elaboriranim u stripovima i filmovima u rasponu od ZEBRAMANA preko INVINCIBLESA do WATCHMENA. da je barem išao tom utabanom stazom ('ajde da se smejemo ljudima koji oblače gaće preko hulahopki! a ha haaa! i šminkaju se! i koriste eye-linere i one-linere u borbi protiv zločina! a ha haaaa!' itd.), bio bi marginalno zabavan zbog harizme vudija harelsona u glavnoj (i naslovnoj) ulozi. vidim, čak, da se ovo čudo reklamira kao KOMEDIJA! plot na IMDB-u za ovo kaže: "A comedy centered around three characters: an everyday guy who comes to believe he's a superhero, his psychiatrist, and the teenager he befriends."

ko na ovo dođe očekujući komediju, biće žešće razočmaran.

umesto toga, dobijamo užasno neujednačenu – čas smešnu, čas patetičnu, čas stilizovanu, čas 'realističnu' – dramurdu o tom poluretardu i njegovom sjebanom životu. čak i ona bi MOŽDA bila zanimljiva da se u toj drami išlo dosledno do kraja, i da film – too little, too late – ne pokuša da nam od karikature, uvedene na početku, na kraju napravi tragičnog heroja. nije jadan samo 'defendor' kao lik, nego je jadan i savršeno nezanimljiv i banalan 'zaplet' u kome se našao, i zlikovac s kojim ima da se obračuna.

U TEORIJI, barem taj zlikovac je mogao da bude zabavan, pošto je u pitanju nekakav srbin, RADOVAN KRISTIĆ. avaj, čak i ako zbog tog detalja rešite da pogledate OVO, smorićete se. bolje reprizirajte PUSHERA 3, za autentičan, žestok, duhovit, i dramski nabijen portret srpskog mafijaša. jer, baš kao i sve ostalo u ovom filmu (uz blagi izuzetak umereno zabavnog harelsona – ipak, beskrajno boljeg u ZOMBILENDU!), i ovaj 'kristić' je – half-assed!

kasting je loš: Alan C. Peterson je, naprosto, jedno neharizmatično mrtvo puvalo: debela mešina koja, iz aviona, može da liči na milovog duplo debljeg brata (milo, iz PUSHERA 3; ne mislim na onog crnogorskog mafijaša), ali nema ni trunku duha ili ikakve vrste zabavnosti: nema dobre dijaloge, nema dobre akcije, set-pisove, nema baš ništa jebeno zanimljivo i gledanja vredno da kaže ili uradi u celom filmu. da doda uvredu na uvredu, ovaj 'radovan' se u filmu zapravo bavi vrstom kriminala koju su, maltene, trejdamarkovali šiptari a ne srbi (belo roblje i droga), mada je apsurdno da bilo šiptari bilo srbi te radnje obavljaju usred amerike sa ovoliko moći kao u ovom naivnom i glupom filmu.

jedina, uslovno, zanimljiva stvar u celom ovom jedva-gledljivom i s-harda-smesta-obrisanom-delcu, jeste način na koji je uspeo da upadne u SF žanr, iako je sve do kraja uporno čučao u realizmu. ovo, naravno, ako ozbiljno shvatate teorije o žanru dr zorana živkovića.

naime, ako je verovatni dr zoći, svekolika umetnost se deli na fantastičnu i realističnu. onog trenutka kada se u nekom delu javi i najmanji znak fantastičnog, ono smesta pada s one strane zida, u fantastiku, i onda mu samo treba odrediti kojoj tačno sorti pripada... (klikni za više detalja).

DEFENDOR, tokom vascelog svog trajanja, nema nikakve novum elemente: naš sirotan nema superherojske moći, niti leti nit je otporan na metke, a ni njegovi protivnici nisu nikakvi ludi naučnici, roboti i čuda, nego bedni i savršeno neinteresantni moskriji. nikakvi laseri, kriptoniti, esp mutacije – NIŠTA. svet kakav poznajemo. dosadno realan (ako zanemarimo scenarističke, dramaturške slobode i gluposti, koje ipak ne spadaju u domen fantastičnog).

a onda, dame i gospodo, DEFENDOR u bukvalno poslednjem minutu, otkrije da se NE dešava u svetu kakav poznajemo, nego u PARALELNOM UNIVERZUMU, U ALTERNATIVNOJ STVARNOSTI, što ga – prema dr zoći – automatski smešta u žanr SF-a. kako to može, pitate se?

lako.

ali samo ako ste dovoljno zaludni da friz-frejmujete članak iz novina koji se načas vidi na kraju, i pažljivo ga pročitate. jer, samo najpažljivijim gledaocima otkriće se da je žanr ovog filma zapravo SF. naime, kada pogledamo sadržaj tog članka, iz njega otkrijemo da osoba koja se celo vreme izdavala kao 'radovan kristic' uopšte nije tek tamo neka debela somina i sitni srpski moskri koji usred amerike trguje belim robljem ko zna odakle (valjda preko celog atlantskog okeana prebacuje otete bosanke i šiptarke – pošto je amerima malo mexikanki i azijatkinja koje im drugi, uhodani dobavljači belim robljem švercuju)! ne! to je sve samo cover up. jer, 'radovan kristic' je zapravo pseudonim SLOBODANA MILOŠEVIĆA!

ako ja lažem, ne laže capture tog kadra. ko ne vidi dobro, evo šta na njemu piše:

HAGUE EXTRADITES SERBIAN MOB BOSS

Behind Bars and Facing Charges for a Wide Variety of Crimes

Kristic is behind bars in The Hague today, facing charges for crimes against humanity. Kristic was handed over by Serb authorities yesterday. He will become the first former head of state to face the UN War Crimes Tribunal.

The United States has exerted tremendous pressure on Yugoslavia, repeatedly warning that it was prepared to boycott an international donors conference in Brussels today if Kristic was not handed over. Yugoslavia's economy is in shambles after a decade of war and the NATO bombing and the sanctions imposed to punish Kristic's policies. A Yugoslav authority announced today the US had pledged $180 million. 

The transfer was executed swiftly by the Serbian government, without informing Kristic's successor as Yugoslav president Vojislav Kostunica, and despite a constitutional court ruling that barred the extradition. Kostunica condemned the move, calling it "illegal and unconstitutional". Some members of government are threatening to quit their posts, raising the possibility that the democratic coalition could break apart and cause the new federal government to fall forcing early elections.

ovaj članak sadrži nekoliko nesumnjivo FANTASTIČNIH elemenata.

kao prvo, u ovom paralelnom univerzumu, HAG je taj koji obavlja izručenje, a ne zemlja koja izručuje! naslov je jasan: Hag izručio srpskog šefa mafije! kome ga je izručio, i otkud ovaj uopšte u hagu, nije jasno. FANTASTIKA!

zatim, u članku se kaže da su kristica izručile 'srpske vlasti', međutim, kasnije u textu pominje se i nekakva "Yugoslavia", zemlja koja u našoj verziji stvarnosti odavno ne postoji – ali u ovoj, paralelnoj, i danas je aktivna! FANTASTIKA!

najfantastičniji momenat je, međutim, otkud 'krstić', tj. milošević, uopšte u yugo-srbiji, kad se ceo celcati film dešava u americi (or so we're lead to believe?!), i kad ga na kraju filma uapse AMERIČKI POLICAJCI?! FATAMORGANA!

implikacija je, izgleda, da su ameri, poštujući međunarodne propise, uapsile miloševića na svojoj teritoriji, za brdo zlodela počinjenih na američkom tlu, a onda ga (zašto???) izručile yugo-srbiji, koja ga je, pak (zašto???), poslala u hag. ali kakve veze uopšte hag ima sa vrstom sitnog pilićarenja kojim vidimo da se ovaj debeljko bavi?

takođe, KOME ga je izručio hag? nazad amerima?

moraćemo da sačekamo DEFENDORA 2 za razrešenje ove misterije. oh, pardon, tog filma možda i neće biti, jer defendor gine na kraju ovoga. plus, puko je na blagajnama, i teško da će neko snimati nastavak ovakvog limp dicka od filma. mada, ko zna: stranger things have happened. možda i dočekamo nešto kao DEFENDOR 2: BEYOND HAGUE-DOME!?

u svakom slučaju, DEFENDOR je savršeni lakmus papir za dr zoćinu teoriju žanra. prema njoj, možete vi da gledate 100 minuta nečega što IZGLEDA kao komedija, ili drama, ili šta god, ali ako u 101 minutu iskoči otkrovenje jedne PARALELNE STVARNOSTI i ALTERNATIVNE ISTORIJE u kojoj slobodan milošević pod lažnim identitetom odlazi u ameriku kako bi postao trgovac belim robljem – onda je to, van svake sumnje, SF!

e, moj zoćo. e, moj defendore.

Druže Tito, mi ti hororujemo...

Kulturni centar GRAD u Beogradu

u okviru programa

GRADSKA KNJIŽNICA

organizuje

VEČE SF-A I HORORA

04.05.2010.

s početkom u 18:00 h

gosti: Dejan Ognjanović i Boban Knežević

moderatorka: Tijana Spasić

Književne večeri se odvijaju u donjem nivou KC Grad, u klupskoj atmosferi, a goste zamolimo da osmisle i neki prateći program posle same promocije: da puštaju muziku, donesu neki prigodni film, video materijal i sl.

Da li je horor subverzivan ili konzervativan žanr?
Koji su naši najzanimljiviji autori koji se bave naučnom fantastikom?
Kako izgleda srpska SF i horor scena i koliko ona prati svetske tokove?
Da li žanrovska proza može biti visoka književnost?

O ovim i drugim pitanjima razgovaraćemo sa nekim od najaktivnijih autora u ovoj oblasti: Dejanom Ognjanovićem i Bobanom Kneževićem, koji su umnogome doprineli poboljšavanju statusa žanrovske književnosti (i filma) u Srbiji.

Dejan Ognjanović je deset godina bio asistent na predmetu američka književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, objavio je na stotine filmskih i književnih kritika i eseja u Srbiji i inostranstvu, a aktivan je i kao prevodilac i priređivač. Pored romana "Naživo", napisao je i nekoliko teorijskih knjiga o hororu ("Faustovski ekran: đavo na filmu", "U brdima, horori: srpski film strave"...), a zastupljen je i u više domaćih antologija SF i horor priča.

Specijalan gost Knjižnice će biti Boban Knežević, (Titov) pionir SF scene u Srbiji, jedan od osnivača Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", urednik kuće "Everest media" i kultne bibilioteke "Znak sagite", kao i zapaženi pisac fantastike ("Crni cvet", "Poslednji Srbin"...).

Ovom prilikom biće predstavljene i tematske horor antologije izdavačke kuće Paladin, koje uređuje Goran Skrobonja ("Beli šum: antologija priča o televiziji", "Istinite laži: priče o urbanim legendama"), a u kojima je Ognjanović prisutan kao autor.

Posle razgovora i čitanja na gornjem spratu će biti prikazan izbor kratkih domaćih filmova sa elementima horora i fantastike ("Beli šum" Marine Stefanović i Gorana Skrobonje, "Ubica pod maskom" i "Zvezda tri" Nebojše Nenadića), dok će se u klubu puštati muzika iz filmova strave.

Znači, tačno na Titovdan, 4. maj, povodom obeležavanja 3 decenije od smrti J. B. Tita:

Kulturni centar GRAD u Beogradu

u okviru programa

GRADSKA KNJIŽNICA

organizuje

VEČE SF-A I HORORA

04.05.2010,

s početkom u 18:00 h

Lokacija je u blizini Brankovog mosta: konkretnije detalje nađite na sajtu GRADa!