**
2-
Ovo nije kritika; ovo nije rivju: ovo je rant. Ovo je moj SHAPE OF RAGE.
Ne očekujte od mene da, povodom Kronenberga, izigravam "objektivnog" kritičara. Već sam nedavno kazao da na njega gledam kao na veliku, dugotrajnu ljubav iz mladosti koja se sad udala za nekog seljaka i idiota; i bez obzira što moje neizlečivo romantično srce, negde u dubini, skriva potajnu želju da se prastara varnica nekako opet rasplamsa, "kao nekad!", surovi mozak je svestan da ta osoba koju sam nekad voleo više ne postoji, da sad vodi sasvim drugi život, i da od te rabote nema ništa. A ja sam ionako najstroži prema onima koje najviše volim: strogost je vrhovni oblik moje ljubavi. Pa prema tome...
Čovek koji je režirao SHIVERS, BROOD, VIDEODROME, THE FLY, DEAD RINGERS… više nije među nama. Umesto njega, sada neki fini crowdpleasing čičica svakih par godina izbaci po neki nebitni, generički, zaboravljivi produkt koji izazove mlako tapšanje od strane kretena i aplauz po inerciji od strane onih suviše zarobljenih duhovima prošlosti da bi se zaista prodorno zagledali u sadašnjost. A te nebuloze koje je Kronenberg u 21. veku potpisivao – svaka je gora od prethodne, počev od jedva-snošljivog SPIDERA pa do… uf, do OVOGA.
Kronenbergova kreativna smrt nije došla naglo niti iznenadno: prvi infarkt imao je sa M. BUTTERFLY (a moglo bi se reći da mu je još sa DEAD ZONE pozlilo, ali je odmah posle toga snimio svoja dva najbolja filma, jedan za drugim, pa su se svi pravili da se taj bljutkasti flert sa Kingom i Holivudom nije ni desio); zatim je šlogirao sa A HISTORY OF VIOLETS a u komu je pao sa EASTERN PROMISES. A DANGEROUS METHOD dosledno nastavlja ovu tužnu i mučnu silaznu putanju i definitivno zapečaćuje smrt ovog nekada velikog (čuj, velikog; najvećeg!) modernog filmmejkera, budući da to zaista izgleda kao da ga je neko režirao iz groba, daljinskim upravljačem. Ostaće Kronenberg zauvek upamćen po svojim filmovima rađenim do 1996, zaključno sa CRASHOM kao poslednjim mu remek-delom; u nekom boljem svetu, njegov testamentarni film bio bi podnošljivi EXISTENZ, čija bi auto-referencijalnost bila koliko-toliko respektabilna finalna tačka na jednu do tada impozantnu karijeru.
Kronenberg je u kreativnom ćorsokaku već duže od jedne decenije, radi banalne tuđe scenarije koje je isto tako banalno mogao režirati i bilo ko drugi, sa minornim reziduumom sopstvenog autorskog pečata; prepušta se jednodimenzionalnim, kvazirespektabilnim a zapravo ispraznim projektima... Ukratko, mrtav je kao autor. A DANGEROUS METHOD je film kakav su priželjkivali retardi poput Dubravke Lakić i njoj sličnih dok su premotavali VHS kasetu SHIVERSa i gunđali: "Kakav treš!" E, ova bezukusna bljuzga koju je sada potpisao najzad će zadovoljiti ta otupela, nekrofilna nepca i pružiti stoki jednodimenzionalne filmove o kojima se "kritika" piše sama od sebe…
Nema moje gunđanje baš nikakve veze sa nekakvom mojom fah-idiotskom ograničenošću: ništa me ne bi radovalo više nego da Kronenberg zapravo istražuje neke nove, dosad negažene teritorije koje su u skladu sa njegovim talentom i dostojne njegove nekadašnje pameti, bez obzira da li su bliske hororu ili nisu. Recimo, iako nisam baš uživao u najnovijim filmovima D. Linča (INLAND EMPIRE) ili L. fon Trira (MELANCHOLIA), pa ni Hercoga (mislim na RESCUE DAWN), to su još uvek respektabilni eksperimenti koji su, uglavnom, propali u umetničkom smislu. Eto, pokušali ljudi nešto, ali nije išlo, iz ovih ili onih razloga. Bože moj, život ide dalje, videćemo šta donosi novi dan. Barem su pokušali nešto drugačije, a svoje.
Međutim, Kronenbergova promašenost, izgubljenost i bauljanje po OVAKVIM projektima već 10-ak godina unazad pokazuje da on zapravo nema više šta da kaže, i da mu je sada jedina ambicija da dokaže da može da snima generičke, banalne, "normalne" filmove za generičke, "normalne" dosadne gledaoce ovoga sveta. Ta "ambicija" je tim jadnija što je Kronenberg pokušavao da se dokaže na terenu trilera i akcionog filma, na kome ima sasvim dovoljno majstora koje on nema ni teoretske šanse da dosegne. To je isti onaj čovek koji se donedavno hvastao time što je svojevremeno odbio da režira TOP GUN. A sada, njegov A DANGEROUS METHOD inferioran je u poređenju čak i pred nekim boljim made-for-TV filmom, dok bi neki bezlični odradek poput Rona Hauarda čak i od ovog istog bezveznjačkog scenarija napravio bolji film.
Mene naprosto mrzi da se bavim "analizom" svega što ovde ne valja, jer već sam dovoljno vremena protraćio na gledanje filma koji nikada u životu ne bih izdržao do odjavne špice samo da ga ne potpisuje Kronenberg kao reditelj. A DANGEROUS METHOD nije film: ovo je radio-drama ispričana kroz neke nezanimljive i jedva mrdajuće slike. Čak i u zloglasnim Merchant-Ivory kostimiranim produkcijama za zasenjivanje prostote i mamljenje Oskara ima više života i duha nego ovde. Čak ni TV filmovi više ne izgledaju ovako. Da, mrzeo sam svaki sekund ovog filma!
Srce mi plače dok gledam senilno-zombifikovane ostatke mog nekad omiljenog reditelja kako na auto-pilotu potpisuje savršeno irelevantan, mlitav, nesnosno razbrbljan film – školski primer toga kako se FILM ne pravi: photographs of people talking! Čovek koji je, pred kraj 20. veka, bio vizionarski, revolucionaran glas, daleko ispred svog vremena, istog trena čim je ušao u 2000-te počeo je da pravi beživotne i beznadežno staromodne filmove koji daleko zaostaju ne samo za njegovim duhovnim srodnicima i vrhunskim umetnicima, nego zaostaju, kao što već rekoh, i za nekim prosečnim filmovima iz srodnih žanrova i podžanrova.
Da li, dakle, da se sada bavim time da je kamera Pitera Sučickog uzaman prizvana, jer nema ovde šta da radi? Da je Hauard Šor isporučio gomilu tišine i nekoliko skroz zaboravljivih tema, nevrednih njegovog opusa, ali nažalost savršeno prikladnih ovom neinspirativnom produktu? Da li da zajebavam Kiru Najtli i njen glumački talenat? Da li da ružim nju ili reditelja koji ju je pustio da se krevelji i izbacuje donju vilicu kao fijoku? Da li da tapšem Aragornu što je posao obavio okej, ali ništa upečatljivo, kao Frojd? Ili da priznam da je Majkl Fasbender, kao Jung, jedini ovde zaista pružio odličnu, memorabilnu glumu – onoliko koliko mu je scenario dopustio?
Ne vidim zašto bih se bavio takvim sitnicama. To prepuštam Dudi i njenim klo(v)novima. Reći ću samo da je, u poređenju sa ovim, SPIDER – pure cinema! I uz to je znatno zanimljiviji, i tematski i filmofilski, frojdistički film od ovog ispraznog, uninvolving bla-bla-bla smor-festa. Da i ne govorim da je Kronenberg Frojda OBJASNIO još u svoja prva tri igrana filma – SHIVERS + RABID + BROOD – samo što je, izgleda, to i sam zaboravio.
On je jedan od onih reditelja koji se u intervjuima hvale time da ne gledaju svoje stare filmove. Zaista šteta. Mogao bi da se podseti/nauči mnogo toga iz svojih ranih radova. Onog nekadašnjeg Kronenberga, koji je potpisao pomenute filmove, bilo bi sramota ovoga današnjeg, koji stoji iza OPASNE METODE. Što je najveća tragedija, javlja mi se da je današnjeg Kronenberga sramota "kralja veneričnog horora" koji je sam samcit osmislio, napisao i režirao te masterpisove. I tu, bojim se, nema pomoći.
R.I.P. Dejvid Kronenberg (1969-1999).
