ZAVODNIK – Drugo, dopunjeno izdanje

            Imam veliko zadovoljstvo obavestiti vas o sledećem:

1) I izdanje mog romana ZAVODNIK, u tiražu od 500 primeraka, rasprodato je (tj. ostalo mi je još samo 5-6 komada);

i 2) II izdanje ZAVODNIKA je u pripremi, izlazi za Sajam knjiga, krajem ovog meseca, a izdavač je, naravno, oaza kvalitetne strave u ovoj zemlji horora – Orfelin iz Novog Sada!

            O romanu valjda već sve znate: ruralna strava, polupusto selo u brdima, profesor na neobičnom zadatku, dvoje čudne dece i njihova baba, te razne senke živih i mrtvih koje se pletu oko njih... Oni načitani primetili su da se radi o vrlo slobodnoj obradi novele „Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa, a oni nagledani primetili su, još pronicljivije i tačnije, da se zapravo radi o dubinski posrbljenoj obradi adaptacije te novele (tj. drame rađene prema njoj) u filmu NEDUŽNI (The Innocents, 1961). Oni koji su čitali POETIKU HORORA, gde se pomno bavim i tom Džejmsovom novelom, mogli su lakše naslutiti moje intencije, strategije, uzore itsl.

            Ono što valja znati o II izdanju i razlikama/novinama koje ono donosi u odnosu na I izdanje jeste sledeće.

            1) Tekst romana je autor dubinski redigovao, kako leksički tako i na planu stila i opsega; pored ispravljanja nekolicine grešaka u kucanju, pravopisu itsl. (kojih je, ipak, bilo znatno manje nego u prosečnoj srpskoj knjizi ovih godina), u tekstu sam dodatno ispolirao izlaganje i blago skratio određene deonice, naročito one koje se tiču profesorovih premišljanja i preispitivanja, jer sam rešio da poslušam one čitaoce koji su smatrali da se te misli manje-više podrazumevaju ili vide i bez toliko detaljnog obrazlaganja.

            Ipak, nije u tekst ubačeno ništa bitno novo, niti je iz njega izbačena ijedna scena: radi se o seckanju i kraćenju od po par rečenica ovde-onde; pola pasusa onde, jedan pasus tamo, itsl. Ukupan opseg tih skraćivanja, sve zajedno, iznosi 7 kartica, tj. strana manje u ovoj verziji. Osim toga, ništa bitno nije menjano, tako da ako imate tekst I izdanja, u ovom II nema ništa značajno različito zbog čega biste ga morali imati i čitati, barem što se tiče samog izvornog teksta romana.

            2) Pored teksta romana ZAVODNIK, ovo izdanje sadrži još dva dodatka. Prvi je moja nova priča pod naslovom „Crni čovek“ koja je svojevrsni prikvel dešavanjima iz romana. U njoj se opisuju muke koje je Grozda imala da dobije svog sina jedinca, te čudni i mračni putevi kojima je do njega napokon došla, i šta se zatim, u prvim godinama njegovog odrastanja, zlokobno dešavalo u familiji i u selu... i na Zavodniku...

            U pitanju je priča velikog obima, ima celih 37 strana, i veoma sam ponosan na nju. Štaviše, smatram je svojom najboljom do sada napisanom, a pojedine njene delove i najboljim redovima koje sam uopšte potpisao (računajući tu i oba dosadašnja romana). Znači, ne radi se o nekom otaljavanju na 5-6 stranica tek koliko bi u knjizi na silu bilo nešto „extra“, nego o obimnoj i sadržajnoj stvari koja će, nadam se, na zanimljiv i intrigantan način nadopuniti vaš doživljaj ovog romana – jer ispripovedana je iz sasvim drugog ugla, i bavi se likovima koji su vam bili poznati iz jedne drugačije, osobene perpektive (tj. iz ugla profesora).

            Ispred priče stoji sledeće upozorenje i najava:

„Crni Čovek“ nije završno poglavlje romana Zavodnik.

„Crni Čovek“ uopšte nije napisan kao integralni deo romana. Roman se završava na kraju poglavlja „Osmi dan“.

            „Crni Čovek“ je priča iz istog sveta, sa nekim od istih likova, ali se zbiva znatno pre radnje Zavodnika, i opisuje određena, u romanu tek nagoveštena dešavanja, ali iz novog, sasvim drugačijeg ugla.

„Crni Čovek“, dakle, nije deo romana Zavodnik, već njegov appendix, koji će, nadam se, ponešto u romanu ogoliti, ponešto mistifikovati, i svakako pružiti dodatne teme za razmišljanje, a u idealnom slučaju i dati povod za novo iščitavanje romana.

 

            Evo šta mi je o ovoj priči napisao moj dragi prijatelj Marčelo, pročitavši je u rukopisu:

„Šta reći, fenomenalan prikvel fenomenalnog romana. I dalje je tu ono o čemu smo pričali: jeza izazvana ne onim što je tu, no onim što se prikrada i nikad ne iskrsne jasno.  Likovi puni. Fine jezičke cake (...da ne kvarim sad citatima-); ooodlične rečenice, među kojima bih posebno izdvojio ovu: "... da ne kvarim sad citatima-" Kakva pobeda, jebote. I kakav ritam: epiteti bez zareza kad se govori o onome neograničenom nasuprot iscepkanosti zarezima kad se govori o ograničenom. Ali i tamo gde se ne cilja na ovako nešto jezik je savršen, a ton odlično odmeren. I ta jeza folkornog realizma potpuno pogođena. Ovo bih čitao i u sto nastavaka - kao što ti rekoh i za Zavodnik(a), ovo je taj iskonski strah za nas rođene ovde, ovo te jebe iz podsvesnog i predsvesnog, kroz neka maglovita sećanja na priče koje si slušao i kroz stra' koji si tad osetio - a nije bio samo tvoj, no i onih pre tebe.“

            3) A to nije sve. Pored priče „Crni Čovek“, kao dodatak ovom izdanju možete pročitati i pogovor koji je napisao ni manje ni više nego Đorđe Kadijević! Da, izuzetno sam počastvovan što u knjizi imam pogovor ovog vrhunskog reditelja i intelektualca, te pionira srpske filmske fantastike i horora. Pored toga, njegove pohvalne reči krase i koricu knjige, i glase: „Ovaj roman najavljuje povratak iskonske, prehrišćanske, paganske, slovenske strave koja je egzistencijalna, u smislu da nije samo površno literarno efektna nego je fundamentalna.“

            4) Ovo izdanje ZAVODNIKA izdavač je bio zamislio kao zasebnu knjigu, izvan bilo kakvog plana ili edicije. Ja sam mu, međutim, predložio da, ako već želi da je objavi, bolje je da ona ne stoji sama samcita, na ledini, kao siroče, nego da njome započnemo novu ediciju, paralelnu sa „Poetikom strave“. Ideja je da u „Poetici strave“ izdajemo klasične i moderne majstore inostranog horora, a da u ovoj novoj objavljujemo vrhunske primere domaćeg horora (u najširem smislu, dakle, iz celog regiona, „sa jezika sa kojih nije potrebno prevoditi“). Nova edicija zove se „Gluvo doba“, čime aludiramo kako na doba noći kada se javljaju najcrnje prikaze, tako i na doba u kome imamo dubioznu sreću da živimo...

            Mislim da je ne samo prikladno nego upravo savršeno da ova edicija, koju takođe uređujemo Milenko i ja, počinje baš sa jednim romanom koji se bavi korenima srpske strave (selo, ruralne legende, folklor, mitska baština, bapske priče...) i da ga krase upravo blurb i pogovor pionira srpskog horora, velikana kakav je Đorđe Kadijević. Uostalom, zaštitni znak edicije je upravo jedna sablasna leptirica, pa je tako ovaj sklop savršeno uklopljen.

            5) Knjigu krasi novi grafički dizajn: novu koricu je naslikao David Tankosić (već se pokazao na Blekvudovim Vrbama) a on je autor i pregradnih strana koje unutra krase stranice koje najavljuju nova poglavlja. I ova edicija će, kao i knjige iz „Poetike strave“, biti u tvrdom povezu, jer mislimo da ovde odabrane knjige zaslužuju višestruka čitanja i dugo trajanje. Orfelin ne radi knjige za plažu ili autobus koje pročitate pa bacite, već knjige koje će vam biti zadovoljstvo da imate, gledate i čuvate, koje ćete s uživanjem listati, čitati i kraj uzglavlja držati, te drugima preporučivati, pozajmljivati i poklanjati.

            6) Drugo, dopunjeno izdanje ZAVODNIKA (čiji obim iznosi 312 strana) će premijeru imati na Sajmu knjiga u Beogradu. Orfelin će i ove godine imati štand na jednom od najprestižnijih mesta, u Areni (najniži nivo, gde su mejdžori) – praktično, na istom mestu gde smo prošle godine premijerno promovisali POETIKU HORORA, a sada, eto, imamo zadovoljstvo ponuditi čak četiri nove kvalitetne knjige horor proze. Ja ću tamo takođe biti prisutan tokom bar 2-3 dana (videćemo još tačno kojih; najava sledi).

               

            7) Pretplata!

Od 12. do 22. oktobra možete se pretplatiti na Zazviždi i ja ću ti doći M. R. Džejmsa (treću knjigu u ediciji Poetika strave) i na Zavodnika Dejana Ognjanovića (roman u drugom, proširenom izdanju; prva knjiga u novopokrenutoj ediciji Gluvo doba), a možete u istom periodu po najpovoljnijim uslovima kupiti i Vrbe Aldžernona Blekvuda, Šaptača u tami H. F. Lavkrafta i Poetiku horora Dejana Ognjanovića. Evo detalja:

1. Zazviždi i ja ću ti doći – puna knjižarska cena ove knjige će biti 1.100 dinara, a u pretplati je 800.

2. Zavodnik – puna knjižarska cena ove knjige će biti 1.100 dinara, a u pretplati je 800.

3. Vrbe  – puna knjižarska cena ove knjige je 990 dinara, a ovako u vreme pretplate košta 700 dinara.

4. Šaptač u tami –  puna knjižarska cena ove knjige je 990 dinara, a ovako u vreme pretplate košta 700 dinara.

5. Poetika horora –  puna knjižarska cena ove knjige je 1.980 dinara, a ovako u vreme pretplate košta 1.400 dinara.

Sve ovo važi do 22. oktobra.

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva (220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.  

Pretplatnici koji dolaze na Sajam knjiga u Beogradu (od 25. 10. do 01. 11) mogu knjige preuzeti na našem štandu (Hala 1, arena), a posle Sajma knjige isporučujemo poštom. Jednu naručenu knjigu šaljemo kao tiskovinu, a dve i više ekspres poštom. Poštarinu plaća Orfelin.

Horor murali i grafiti

            Prošlog decembra gostovao sam u Puli. Tom prilikom održana je i promocija mojih horor dela koja se, istina, nije proslavila organizacijom i posećenošću... (na slici je moja domaćica i organizatorka, Iva)

...ali je zato poslužila kao prilika da posetim jednu fascinantnu lokaciju gde je to sve trebalo da se odigra. Mesto se zove Rojc, iliti zvanično „Društveni centar Rojc“, nazvan prema narodnom heroju Karlu Rojcu.

U pitanju je bivša kasarna bivše JNA iz bivše Jugoslavije koja je jedno vreme bila stecište izbeglica izbosne, pa onda skvot, a sada je sedište raznih parakulturnih i marginalnih organizacija i poprište istih takvih dešavanja. Tu su ofisi nekih sitnih udruženja, kancelarije za razne marginalce i manjine...

Tu ćete naći, recimo, leglo muzičkog festivala Monteparadiso, Metamedija, Udruga igrača bilijara, Udruga hrvatskih veterana Domovinskog rata, Udruga Bošnjaka branitelja, Udruženja Srba, Makedonaca, Roma, Mađara, aerobik, ritmička gimnastika, borilačke vještine (karate, itd.), joga, kazalište INat, Zelena Istra, invalidi, itsl.

Zgradu koriste razna udruženja i glazbene grupe, a klubovi su često mesto okupljanja pulskih studenata, mladih, umjetnika/kreativaca ili pak ljubitelja alternativne glazbe.

Tu se odigravaju večernje škole, časovi plesa, muzičke probe, pank-rok koncerti i još svašta nešto u tom alter-stilu.

E, para-posetioci su, na sebi svojstven način, volonterski ukrasili ovaj ovaj para-prostor - više od 4.000 kvadratnih metara hodnika! – nekim predivnim slikama, muralima i grafitima i tako oživeli inače sumorne i grozne kazamatske hodnike nekadašnje kasarne (a ko je u vojsci bio zna da nema depresivnijeg ambijenta s ove strane zatvora od proklete kasarne)!

Koliko je sve to Alter i Para- najbolje svedoči i ovaj Ktuluov minion koji čuči u jednom uglu i stražari nad paralelnim svetom ovog mesta i njegovim neeuklidskim uglovima i neizmernim, beskrajnim hodnicima što vode u mrak i ko zna kakve neopisive gnusobe...

Ja sam iz bogatne ponude para-umetnina uslikao samo one koje su mi oku bile najprivlačnije, a većina njih ionako ima u sebi nešto hororično, mračno, zlokobno, i uopšte prigodno jednom dark-alter duhu, pa verujem da će prijati i očima posetilaca ovog bloga.

Evo, uživajte. Sve fotke (c) by Iva, for The Cult of Ghoul Inc.

 

M. R. Džejms: ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI

 

Montagju Rouds Džejms (Montague Rhodes James) smatra se, sasvim opravdano, jednim od najvećih klasičnih majstora kratke jezovite priče. Hauard F. Lavkraft ga je smatrao pripadnikom „Velike četvorke“, zajedno sa Arturom Makenom, Aldžernonom Blekvudom i Lordom Dansenijem. 

Od ove četvorice Džejms je za života postigao najveće uvažavanje kao pisac; dok su preostala trojica ostala u zabranu „kulta“ poznavalaca, Džejms je stekao popularnost kod znatno šire publike.

Njegove zbirke i izbori najboljih priča neprestano se doštampavaju od vremena kada su objavljeni pa do danas, vek kasnije. Status neprevaziđenog umetnika priče o duhovima održan je, pored ostalog, i kroz masovno dostupna izdanja ugledne edicije „Vordsvortovi klasici“ (Wordsworth Classics) koja omogućavaju da njegove priče budu čitane izvan domena posvećenika, kolekcionara i proučavalaca, što je naročito važno, jer, kao što je Po napisao, „da biste bili cenjeni pre svega treba da budete čitani.“

Danas se sa sigurnošću može tvrditi da će dela M. R. Džejmsa biti čitana dokle god postoji potreba čitalaca za slatkom jezom i zlokobnom stravom.

M. R. Džejms je prvorazredni majstor horora u čijim sam pričama pre par godina s najvećim uživanjem ponovo uživao. Čitao sam ih, i to sve (a nema ih mnogo – ukupno ih je napisao 30), još sredinom 1990-ih, čim sam uspeo da dođem do izdanja sabranih mu priča na engleskom.

Bio sam tada, naravno, vođen pre svega pohvalama koje mu je, u fundamentalno nezaobilaznom eseju "Natprirodna strava u književnosti" uputio H. F. Lavkraft, koji je, pored ostalog, kazao da je Džejms „obdaren gotovo dijaboličnom moći u blagom i postupnom prizivanju strave iz samog središta prozaičnog svakodnevnog života.“

U istom eseju on, takođe, kaže: „Doktor Džejms poseduje vispreno i ogromno naučno znanje o ljudskim nervima i ljudskim osećanjima; on itekako zna kako treba da raspodeli izlaganje, slike i tanane nagoveštaje da bi kod svojih čitalaca postigao najbolje rezultate. Ne toliko majstor atmosfere koliko majstor događanja, raspoređivanja i podešavanja, on češće doseže do emocija putem intelekta nego putem neposrednosti.“

I još: „Doktor Džejms lakim potezima oživljava užas i gnusobu u najstravičnijem obliku, pa će u toj mračnoj oblasti zauvek i ostati jedan od malobrojnih istinskih majstora.“

I, mada su mi te priče, ili bar dobar deo njih, bile odlične još tada, koliki je to zaista majstor postalo mi je u punoj meri jasno tek prilikom relativno nedavnog repriziranja celokupnog njegovog sablasnog opusa, sa današnjom pameću i znanjem i uvidom u poetiku horora.

Na prvi pogled, te priče deluju jednostavno, možda i previše. Ali tek kad se čovek malo udubi u njih, u njihovu strukturu, u tu minuciozno vođenu naraciju, postaje svestan koliko je majstorstvo potrebno da se postigne ta prividna lakoća, te koliko je to sve genijalno konstruisano sa jednim jedinim ciljem: da izazove prijatno neprijatnu jezu!

Kakvi se samo snažni efekti postižu skromnim (samo naizgled skromnim!) postupcima – i kakvi se ponori zaista retko viđenih grozomornih koncepcija skrivaju između naizgled uglađenih, finih, zdravorazumskih redova – kakav ambis srednjovekovne grozote preti odmah iza tankog uštirkanog viktorijanskog čaršava – u uzgrednim nagoveštajima, u rečenici ili dve, u ponekoj vešto uobličenoj frazi, u savršeno odabranoj reči... u slikama i prizorima koji će vas garantovano proganjati u dubokim noćnim časovima!

Lavkraft je s pravom i drugde isticao Džejmsa, kao recimo u ovom pismu: „Džejms ima osećaj za dramske vrednosti & oko za grozne intruzije u svakodnevicu kojima niko od palp otaljavača ne bi mogao ni da priđe sve i kad bi im njihovi jadni životi od toga zavisili." (H. P. Lovecraft, to J. Vernon Shea (5. February 1932), Selected Letters, Volume IV, Arkham House, Sauk City, 1976, p. 15.)

Stari HPL je, istina, imao određenu rezervu zbog Džejmsovog odsustva jasnog svetonazora, iliti metafizike, ali to je tema kojom se detaljnije bavim u pogovoru izboru najboljih Džejmsovih priča koji sam upravo priredio, i koji uskoro izlazi u ediciji „Poetika strave“ kod Orfelina, pod naslovom ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI, pa o tome možete tamo čitati vrlo ubrzo.

Tipično za tretman horora u Srbiji, sve do današnjih dana, Džejms je do nas došao sa ogromnim zakašnjenjem i sa jadnim, poluprofesionalnim tretmanom, u sumnjivom izboru... Ukratko, prvo izdanje Džejmsa na srpskom bio je neugledni knjižuljak Jasen i druge priče o duhovima objavljen skoro ceo vek nakon prve Džejmsove zbirke. U skromnom izboru od samo 6 priča nalaze se 3 vrhunske i 3 prilično slabe.

Ovom izboru su ubrzo dodate još dve priče – jedna vrhunska i jedna slaba – i to je onda izašlo pod naslovom Knjiga o duhovima kod Narodne knjige (2006), u izdanju sa ružno-banalnom prednjom koricom ---

---i sa kretenskim tekstom na zadnjoj korici gde čak ni ime autora nisu umeli tačno da napišu (ah, to trapavo prebacivanje latinice u ćirilicu, ah, odsustvo bilo koga ko bi primetio ovako krupnu grešku)!

Što je još gore, u ovom izdanju navodno renomiranog a zapravo po aljkavosti zloglasnog i s pravom propalog izdavača, tekstovi priča su lišeni bilo kakve lekture ili redakture i vrve od grešaka svih vrsta (kucanje, pravopis itd) tako da je to mučno čitati. Pogovorčić ima samo 3 strane. Tipično.

E, pa, dosta je bilo tih tipičnih srpskih aljkavih nestručnih otaljanih izdanja: najzad je kucnuo čas da se ovim vrhunskim piscem horora pozabave ljudi koji znaju i vole svoj posao, i da takvi publici ponude prvi pravi, autoritativni i po svemu reprezentativni prikaz toga ko je i šta je M. R. Džejms zaista.

Tek sada između jednih, prelepih korica možete videti sve ono zbog čega je ovaj pisac tako značajan, i imati njegova uistinu najbolja dela predstavljena sa ozbiljnošću i ukusom, bez trivijalizacije bilo koje vrste.

To, konkretno, znači sledeće: knjiga ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI je nazvana prema priči „O, zazviždi, i ja ću ti doći, momče“ ("Oh, Whistle, and I'll Come to You, My Lad" – u ranijem izdanju se ta priča zvala „Zvižduk i odziv“!). 

Ona sadrži stručan izbor od 12 najboljih Džejmsovih priča, od kojih se 8 po prvi put javlja na srpskom.

Prevodi četiri od ranije poznate priče sada su redigovani i anotirani, a preostalih 8 preveli su iskusni znalci: dr Ivan Velisavljević i dr Dejan Ognjanović (svaki preveo po 4 priče). Svih 12 prevoda pomno je pregledao i popravio dr Ognjanović, koji je uneo i čitav niz fusnota za lakše razumevanje brojnih aluzija vezanih za antičke i srednjovekovne mitove, legende, ezoteriju, istoriju, religiju, umetnost...

Kao najbolje Džejmsove za ovo izdanje odabrao sam sledeće priče:

- Spomenar kanonika Alberika (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Izgubljena srca (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

- Jasen (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

- Broj 13 (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Grof Magnus (Preveo: Dejan Ognjanović)

 

- O, zazviždi, i ja ću ti doći, momče (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

- Blago opata Tomasa (Preveo: Dejan Ognjanović)

- Čaranje runama (Preveo: Dejan Ognjanović)

- Rezidencija u Vitminsteru (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Večernja razonoda (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Pogled s brda (Preveo: Dejan Ognjanović)

- Opomena za radoznale (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

Kao što ste već navikli u prethodnim knjigama edicije „Poetika strave“, i ovde na kraju imate detaljan, stručan pogovor (na preko 30 strana), pod naslovom „Montagju Rouds Džejms: Jeza prijatno neugodna“, kao i biografiju i bibiliografiju Džejmsovih dela, kako bi ovaj pisac bio na potpun način predstavljen čitaocu koji o njemu do sada, izvan moje Poetike horora (i prevoda Lavkraftovog eseja), na srpskom nije ni imao gde da čita.

Takođe, i ovu knjigu krasi vrhunski dizajn – izvanrednu koricu uradio je Dragan Bibin (profesor na Fakultetu umetnosti u Novom Sadu, koji predaje upravo predmet Grafički dizajn), a on je, takođe, ukrasio i njenu unutrašnjost. Pregradne strane sadrže motive zlokobno pocepanih čaršava, a njihovo puno značenje biće vam jasnije kad pročitate naslovnu priču i njen memorabilni završetak. Korica je takođe zasnovana na jednom detalju iz te priče.

Zbirka ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI ima 286 strana. Tvrdi povez. Standardni format. Ivice stranica su obojene u ljubičastu boju. Iz štampe izlazi sredinom ovog meseca, i veliku premijeru će imati na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu (25.10-01.11).

Od sutra (06.10.) počinje pretplata pod najpovoljnijim uslovima za nabavku ove knjige - detalji o tome, od sutra, na sajtu izdavača i na ovom blogu (u apdejtu ovog posta). Radujte se ovom novom biseru klasičnog horora - iz vremena kad su horor priče bile zaista jezive i zastrašujuće!