ČUVAJTE SE! Loši novi horori!

 

Ovca mi se jagnji, zato ću biti kratak! 

Evo nekih novih horora koji vas možda nečim mogu navesti na pomisao da su vredni truda. NISU! Ja proverio, mučio se, trpeo, za vas – jer to je moj križ! Dakle, ovo dole se slobodno može zaobići.

Digging Up the Marrow

USA, 15

**               2+

Ni Rej Vajs ne može ovo da spase, 

ali najzadrtijim fanovima možda njegova (glavna, a ne sporedna!) uloga može biti dovoljan razlog za ovaj inače srednjačko-slabunjav FFF o nekakvoj rupi u šumi iz koje izlaze fantastična čudovišta koja kao da su pobegla iz filma Frenka Henenlotera.

Ali ne, kod Frenka su ta čudovišta glavni likovi - a ovde su samo trepni-i-propusti karikature koje iskaču u, navodno, mukotrpno građenom realističkom dokumentarcu.

THE HOUSE WITH 100 EYES

USA, 15

**               2-

Neubedljiv i glup FFF o troje mladih koje otmu nekakvi karikirani snimatelji snuffa, ali ih isprva uveravaju da snimaju regularni porno. 

Sve je to previše mlako, likovi se ponašaju kretenski a sve ide dotle da čak glumci očigledno nose nakurnjake i napičnjake u scenama u kojima hine da su goli. Ako se već porna hvataš, nemoj mi tu davati obučene glumce! 

Čak su neki kadrovi i zamagljeni kao u jebenom japanskom porniću! Ma jebite se.

COOTIES

USA, 15

**               2-

Jezivo neduhovita orgija usiljenog kretenizma – neprijatno je gledati sat i po nekoga ko uporno pokušava da bude zabavan, a ne ume, pa da jebe oca! Ništa to ne valja. Zauzdajte svoje konje, ne očekujte ništa od ove kvazi-komedije o zombi-klincima bez ijednog dobrog gega. Sva "hrabrost" je potrošena na koncept (zombi deca! nastavnici protiv đaka!) ali od njega NIŠTA nije urađeno, ni konotativno – a taj večiti sukob je tako zahvalan za eksploraciju i eksploataciju! – ni žanrovski (jer ako očekujete gomilu simpatičnog neukusa, splatera i ludila sa mlaćenjem zombi-balavaca, zaboravite: toga ima ukupno 30-ak sekundi u celom filmu, kol'ko za u trejler).

THE STRANGER

USA, 15

**               2-

Eli Rot producirao. Treba li još nešto reći? Skroz zaboravljivo! Bolje čitajte Kamija.

POLTERGEIST

USA, 15

**          2+

Nikom potreban rimejk ipak se desio. Ko ga se još uopšte seća? Original je barem funkcionisao kao praznoglavi rolerkoster. Ovo je samo zbrzano protrčavanje kroz mlaku rekonstrukciju nekih od ikoničnih scena. Jedino što mi je ovde prijalo je pomalo gigerovski, baš gadan prikaz „one strane“. Sve ostalo – džaba muke, džaba truda. A ja čak i ne volim naročito Spilburger-Huperovu verziju!

STUNG

GER, 15

**              2

Džaba vam praktične, plastično-gumene bube kad su likovi kreteni a scenario golo govno i kad film ima previše dosadnih bla-bla deonica a nema ni trunku duha.

Always Watching

USA, 15

*(*)              2-

Mršavi čovek – mršav film, već mi ispario iz svesti; čak ni trejler nije pomogao da mi osveži pamćenje. To nije dobar znak.

UnfRIENDed

USA, 15

**              2

Usiljeni i nezanimljivi moralitet u kome reditelju izmiče osnovna poenta PETAK 13-serijala i drugih srodnih horora: ako već imam da gledam IDIOTE kao likove, onda moram i da dobijem money-shotove njihove krvave pogibije za koju sve vreme navijam. A ovde, zbog FFF formata, stradanje idiota je zamrljano mrakom, senkama, mrdanjem kamere ili je – offscreen. A još idiote moraš da gledaš u krupnom planu, sve vreme, kako neprestano KEEENJAJU u svoje komp-kamerice, umesto da se, kao u P-13 i drugde, jebavaju itsl. Dakle, mnogo kupusa, nimalo mesa; a o „poruci“ da i ne govorim. Otuđena omladina, tehnologija, to sve buliji, snimaju klipove, ovo ono, jao strašno... Ali zato će mrtva cura koju su ismevali da im iskoči iz laptopa i kaže BU!!!

Bound to Vengeance

USA, 15

**(*)          2+

Ovo sam uzeo da gledam samo zbog skora Sajmona Bosvela, ali na kraju ni on nije pružio ništa memorabilno. No, ima ovde jedna doza saspensa i torture, nije to sasvim negledljivo – na samoj je granici preporuke, tj. ako ste BAŠ očajni, ovo se uz oprez i može pogledati.

HELLIONS

CAN, 15

**               2

Bezveznjački, besmisleni moralitet (or is it?) o tinejdžerki koja zatrudni u svojoj 16. ili 17. godini, a čim to sazna – zgodno, baš uoči Noći veštica – kuću počnu da joj spopadaju nekakva patuljasta čuda koja nit su deca nit su zombiji nit su žive lutke... Ne zna se šta su ni zašto su, sve je ovo metafora koja doslovno posmatrana nema nikakvog smisla, trte-mrte simbolika bez supstance, uz to loše osmišljena i realizovana, sa užasnom fotografijom (sve je ljubičasto!) i nenamerno smešnim dizajnom tih "klinaca" (jedan od njih, nećete verovati, ima kantu na glavi – i to bi trebalo da bude strašno? BRRRR!). Plus, zaista je teško saosećati sa glupačom koja sebi dopusti takav gaf, plus i tokom filma se kretenski ponaša.

Harbinger Down

USA, 2015

**              2-

Majstori za kreature, učenici pokojnog Stena Vinstona, obećavali su pravog old skul monstruma – ništa kompjuter, sve praktično, od gume: a to smo i dobili, 

ali sakriveno mrakom, mrdajućom kamerom i froncla-montažom (trepni i propusti) tako da se njihovo pipkasto čudo nikad zaista lepo i jasno i ne da videti. Što je još gore, sve ostalo – gluma, režija, scenario, kamera – je znatno ispod proseka i nevredno pažnje. 

Film koji bi morao da košta barem 1 milion – napravljen je za par desetina tisuća. Jbg, iz aviona se vidi jeftinoća, džaba vam i Lans Henriksen.

Hteo je reći: "We're gonna need a bigger budget!"

Curse of the Witching Tree

USA, 15

*(*)            2-

Sranje. I jebo me ko me ubedi da ovo vredi gledati. Jedini kadar donekle vredan pažnje je odmah ispod:

The Blood Lands (aka WHITE SETTLERS)

UK, 15

**              2

Rutinska, isprazna urbanoia o bračnom paru kojeg spopadaju nekakvi gejaci u novoj kući. Apsolutno ništa novo u otrcanom zapletu: zajedno sa slovenačkom IDILOM kandidat za titulu najredundantnijeg filma godine. Čemu praviti film kakav već postoji u 287 verzija, uglavnom boljih od ove, ako nemaš JEBENO NIŠTA da dodaš stotinama svojih prethodnika?

Lost After Dark

USA, 15

**              2

Samo još jedan neuki, mlaki pokušaj omaža ionako kretenskim slešerima iz 1980-ih o grupici omladine koju bez razloga proganja neki manijak u šumi i napuštenoj kući...

Pay the Ghost

USA, 15

*(*)               2-

Ovo je toliko neverovatno generičko da se to mora videti da bi se poverovalo! Ili ipak ne? Jer, čak ni Nik Kejdž u rutinskom protrčavanju kroz debilni scenario ne uspeva da ovo digne bar na nivo „so bad it's good“. Otrcano, plitko, glupo, banalno...

Purgatorio

ARG, 15

*(*)               2-

Mladoj ženi uvale čuvanje komšijskog klinca – i tu počinje pakao. Ili čistilište. Vezano za njeno mrtvo dete. Or something. UŽASNO dosadna, isprazna i glupa drama maskirana u horor-triler.

They Returned

ARG, 15

**              2

Trapav pokušaj društvene kritike (argentinsko šurovanje sa udomljenim evropskim nacistima) kroz krajnje nedokuvanu i nedomišljenu pričicu o dečici koja se vrzmaju oko napuštene zgradurine i onda se otuda vrate kastrirana (sic)! Ko, kako, zašto, čemu...? Smandrljana bezvezarija.

CHILDREN OF THE NIGHT (aka LIMBO)

ARG, 14

*(*)               1+

Oaza za decu-vampire koja su čas zlikovci, čas žrtve – amaterski snimljen home movie sa amaterskom, loše kastovanom decom (a i odraslima), nenamerno smešnim scenama „horora“ i totalnim odsustvom idejne samosvesti o tome šta se hoće reći i kako.

THE HIVE

USA, 15

**          2

Nedavno sam kritikovao savremeni horor zbog odsustva boje. E, ovaj je šaren do drečavosti! I to je otprilike sve što sebi u prilog nosi. 

Ideja o zombijima sa zajedničkom svešću protraćena je na dosadno recikliranje MEMENTA u ovom konfuznom, uninvolving, mada mestimično zabavno uslikanom filmu.

HIDDEN

USA, 15

*(*)               2-

Beskrajno dosadan i klišetiziran film o slatkoj familiji u podzemnom bunkeru u nekom neodređeno apokaliptičkom svetu. Twist nije loš, ali sve pre njega (5/6 filma) je patnja za gledati. Plitka drama, crnci u tunelu, jao nešto je šušnulo, lupnulo... Trt!

TREMORS 5: BLOODLINES

USA, 15

*    1

Negledljivo govno! Na svim nivoima promašeno. Kretenski likovi (jedan od najiritirajućijih sajdkikova u istoriji filma!), loši dijalozi, mnogo debilne prazne priče a minimum monster-akcije (manje od 2 minuta monster screen time-a, od toga većina noću, skromno, bedno).

THE VATICAN TAPES

USA, 15

*(*)    2-

Generičko sranje o opsednutosti, odnosno o Antihristu – katoličko đubre nevredno pomena.

---U idućem nastavku: Novi horori vredni gledanja! Ocene 3 i 3-! 

ZAVODNIK – Drugo, dopunjeno izdanje

            Imam veliko zadovoljstvo obavestiti vas o sledećem:

1) I izdanje mog romana ZAVODNIK, u tiražu od 500 primeraka, rasprodato je (tj. ostalo mi je još samo 5-6 komada);

i 2) II izdanje ZAVODNIKA je u pripremi, izlazi za Sajam knjiga, krajem ovog meseca, a izdavač je, naravno, oaza kvalitetne strave u ovoj zemlji horora – Orfelin iz Novog Sada!

            O romanu valjda već sve znate: ruralna strava, polupusto selo u brdima, profesor na neobičnom zadatku, dvoje čudne dece i njihova baba, te razne senke živih i mrtvih koje se pletu oko njih... Oni načitani primetili su da se radi o vrlo slobodnoj obradi novele „Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa, a oni nagledani primetili su, još pronicljivije i tačnije, da se zapravo radi o dubinski posrbljenoj obradi adaptacije te novele (tj. drame rađene prema njoj) u filmu NEDUŽNI (The Innocents, 1961). Oni koji su čitali POETIKU HORORA, gde se pomno bavim i tom Džejmsovom novelom, mogli su lakše naslutiti moje intencije, strategije, uzore itsl.

            Ono što valja znati o II izdanju i razlikama/novinama koje ono donosi u odnosu na I izdanje jeste sledeće.

            1) Tekst romana je autor dubinski redigovao, kako leksički tako i na planu stila i opsega; pored ispravljanja nekolicine grešaka u kucanju, pravopisu itsl. (kojih je, ipak, bilo znatno manje nego u prosečnoj srpskoj knjizi ovih godina), u tekstu sam dodatno ispolirao izlaganje i blago skratio određene deonice, naročito one koje se tiču profesorovih premišljanja i preispitivanja, jer sam rešio da poslušam one čitaoce koji su smatrali da se te misli manje-više podrazumevaju ili vide i bez toliko detaljnog obrazlaganja.

            Ipak, nije u tekst ubačeno ništa bitno novo, niti je iz njega izbačena ijedna scena: radi se o seckanju i kraćenju od po par rečenica ovde-onde; pola pasusa onde, jedan pasus tamo, itsl. Ukupan opseg tih skraćivanja, sve zajedno, iznosi 7 kartica, tj. strana manje u ovoj verziji. Osim toga, ništa bitno nije menjano, tako da ako imate tekst I izdanja, u ovom II nema ništa značajno različito zbog čega biste ga morali imati i čitati, barem što se tiče samog izvornog teksta romana.

            2) Pored teksta romana ZAVODNIK, ovo izdanje sadrži još dva dodatka. Prvi je moja nova priča pod naslovom „Crni čovek“ koja je svojevrsni prikvel dešavanjima iz romana. U njoj se opisuju muke koje je Grozda imala da dobije svog sina jedinca, te čudni i mračni putevi kojima je do njega napokon došla, i šta se zatim, u prvim godinama njegovog odrastanja, zlokobno dešavalo u familiji i u selu... i na Zavodniku...

            U pitanju je priča velikog obima, ima celih 37 strana, i veoma sam ponosan na nju. Štaviše, smatram je svojom najboljom do sada napisanom, a pojedine njene delove i najboljim redovima koje sam uopšte potpisao (računajući tu i oba dosadašnja romana). Znači, ne radi se o nekom otaljavanju na 5-6 stranica tek koliko bi u knjizi na silu bilo nešto „extra“, nego o obimnoj i sadržajnoj stvari koja će, nadam se, na zanimljiv i intrigantan način nadopuniti vaš doživljaj ovog romana – jer ispripovedana je iz sasvim drugog ugla, i bavi se likovima koji su vam bili poznati iz jedne drugačije, osobene perpektive (tj. iz ugla profesora).

            Ispred priče stoji sledeće upozorenje i najava:

„Crni Čovek“ nije završno poglavlje romana Zavodnik.

„Crni Čovek“ uopšte nije napisan kao integralni deo romana. Roman se završava na kraju poglavlja „Osmi dan“.

            „Crni Čovek“ je priča iz istog sveta, sa nekim od istih likova, ali se zbiva znatno pre radnje Zavodnika, i opisuje određena, u romanu tek nagoveštena dešavanja, ali iz novog, sasvim drugačijeg ugla.

„Crni Čovek“, dakle, nije deo romana Zavodnik, već njegov appendix, koji će, nadam se, ponešto u romanu ogoliti, ponešto mistifikovati, i svakako pružiti dodatne teme za razmišljanje, a u idealnom slučaju i dati povod za novo iščitavanje romana.

 

            Evo šta mi je o ovoj priči napisao moj dragi prijatelj Marčelo, pročitavši je u rukopisu:

„Šta reći, fenomenalan prikvel fenomenalnog romana. I dalje je tu ono o čemu smo pričali: jeza izazvana ne onim što je tu, no onim što se prikrada i nikad ne iskrsne jasno.  Likovi puni. Fine jezičke cake (...da ne kvarim sad citatima-); ooodlične rečenice, među kojima bih posebno izdvojio ovu: "... da ne kvarim sad citatima-" Kakva pobeda, jebote. I kakav ritam: epiteti bez zareza kad se govori o onome neograničenom nasuprot iscepkanosti zarezima kad se govori o ograničenom. Ali i tamo gde se ne cilja na ovako nešto jezik je savršen, a ton odlično odmeren. I ta jeza folkornog realizma potpuno pogođena. Ovo bih čitao i u sto nastavaka - kao što ti rekoh i za Zavodnik(a), ovo je taj iskonski strah za nas rođene ovde, ovo te jebe iz podsvesnog i predsvesnog, kroz neka maglovita sećanja na priče koje si slušao i kroz stra' koji si tad osetio - a nije bio samo tvoj, no i onih pre tebe.“

            3) A to nije sve. Pored priče „Crni Čovek“, kao dodatak ovom izdanju možete pročitati i pogovor koji je napisao ni manje ni više nego Đorđe Kadijević! Da, izuzetno sam počastvovan što u knjizi imam pogovor ovog vrhunskog reditelja i intelektualca, te pionira srpske filmske fantastike i horora. Pored toga, njegove pohvalne reči krase i koricu knjige, i glase: „Ovaj roman najavljuje povratak iskonske, prehrišćanske, paganske, slovenske strave koja je egzistencijalna, u smislu da nije samo površno literarno efektna nego je fundamentalna.“

            4) Ovo izdanje ZAVODNIKA izdavač je bio zamislio kao zasebnu knjigu, izvan bilo kakvog plana ili edicije. Ja sam mu, međutim, predložio da, ako već želi da je objavi, bolje je da ona ne stoji sama samcita, na ledini, kao siroče, nego da njome započnemo novu ediciju, paralelnu sa „Poetikom strave“. Ideja je da u „Poetici strave“ izdajemo klasične i moderne majstore inostranog horora, a da u ovoj novoj objavljujemo vrhunske primere domaćeg horora (u najširem smislu, dakle, iz celog regiona, „sa jezika sa kojih nije potrebno prevoditi“). Nova edicija zove se „Gluvo doba“, čime aludiramo kako na doba noći kada se javljaju najcrnje prikaze, tako i na doba u kome imamo dubioznu sreću da živimo...

            Mislim da je ne samo prikladno nego upravo savršeno da ova edicija, koju takođe uređujemo Milenko i ja, počinje baš sa jednim romanom koji se bavi korenima srpske strave (selo, ruralne legende, folklor, mitska baština, bapske priče...) i da ga krase upravo blurb i pogovor pionira srpskog horora, velikana kakav je Đorđe Kadijević. Uostalom, zaštitni znak edicije je upravo jedna sablasna leptirica, pa je tako ovaj sklop savršeno uklopljen.

            5) Knjigu krasi novi grafički dizajn: novu koricu je naslikao David Tankosić (već se pokazao na Blekvudovim Vrbama) a on je autor i pregradnih strana koje unutra krase stranice koje najavljuju nova poglavlja. I ova edicija će, kao i knjige iz „Poetike strave“, biti u tvrdom povezu, jer mislimo da ovde odabrane knjige zaslužuju višestruka čitanja i dugo trajanje. Orfelin ne radi knjige za plažu ili autobus koje pročitate pa bacite, već knjige koje će vam biti zadovoljstvo da imate, gledate i čuvate, koje ćete s uživanjem listati, čitati i kraj uzglavlja držati, te drugima preporučivati, pozajmljivati i poklanjati.

            6) Drugo, dopunjeno izdanje ZAVODNIKA (čiji obim iznosi 312 strana) će premijeru imati na Sajmu knjiga u Beogradu. Orfelin će i ove godine imati štand na jednom od najprestižnijih mesta, u Areni (najniži nivo, gde su mejdžori) – praktično, na istom mestu gde smo prošle godine premijerno promovisali POETIKU HORORA, a sada, eto, imamo zadovoljstvo ponuditi čak četiri nove kvalitetne knjige horor proze. Ja ću tamo takođe biti prisutan tokom bar 2-3 dana (videćemo još tačno kojih; najava sledi).

               

            7) Pretplata!

Od 12. do 22. oktobra možete se pretplatiti na Zazviždi i ja ću ti doći M. R. Džejmsa (treću knjigu u ediciji Poetika strave) i na Zavodnika Dejana Ognjanovića (roman u drugom, proširenom izdanju; prva knjiga u novopokrenutoj ediciji Gluvo doba), a možete u istom periodu po najpovoljnijim uslovima kupiti i Vrbe Aldžernona Blekvuda, Šaptača u tami H. F. Lavkrafta i Poetiku horora Dejana Ognjanovića. Evo detalja:

1. Zazviždi i ja ću ti doći – puna knjižarska cena ove knjige će biti 1.100 dinara, a u pretplati je 800.

2. Zavodnik – puna knjižarska cena ove knjige će biti 1.100 dinara, a u pretplati je 800.

3. Vrbe  – puna knjižarska cena ove knjige je 990 dinara, a ovako u vreme pretplate košta 700 dinara.

4. Šaptač u tami –  puna knjižarska cena ove knjige je 990 dinara, a ovako u vreme pretplate košta 700 dinara.

5. Poetika horora –  puna knjižarska cena ove knjige je 1.980 dinara, a ovako u vreme pretplate košta 1.400 dinara.

Sve ovo važi do 22. oktobra.

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva (220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.  

Pretplatnici koji dolaze na Sajam knjiga u Beogradu (od 25. 10. do 01. 11) mogu knjige preuzeti na našem štandu (Hala 1, arena), a posle Sajma knjige isporučujemo poštom. Jednu naručenu knjigu šaljemo kao tiskovinu, a dve i više ekspres poštom. Poštarinu plaća Orfelin.

Horor murali i grafiti

            Prošlog decembra gostovao sam u Puli. Tom prilikom održana je i promocija mojih horor dela koja se, istina, nije proslavila organizacijom i posećenošću... (na slici je moja domaćica i organizatorka, Iva)

...ali je zato poslužila kao prilika da posetim jednu fascinantnu lokaciju gde je to sve trebalo da se odigra. Mesto se zove Rojc, iliti zvanično „Društveni centar Rojc“, nazvan prema narodnom heroju Karlu Rojcu.

U pitanju je bivša kasarna bivše JNA iz bivše Jugoslavije koja je jedno vreme bila stecište izbeglica izbosne, pa onda skvot, a sada je sedište raznih parakulturnih i marginalnih organizacija i poprište istih takvih dešavanja. Tu su ofisi nekih sitnih udruženja, kancelarije za razne marginalce i manjine...

Tu ćete naći, recimo, leglo muzičkog festivala Monteparadiso, Metamedija, Udruga igrača bilijara, Udruga hrvatskih veterana Domovinskog rata, Udruga Bošnjaka branitelja, Udruženja Srba, Makedonaca, Roma, Mađara, aerobik, ritmička gimnastika, borilačke vještine (karate, itd.), joga, kazalište INat, Zelena Istra, invalidi, itsl.

Zgradu koriste razna udruženja i glazbene grupe, a klubovi su često mesto okupljanja pulskih studenata, mladih, umjetnika/kreativaca ili pak ljubitelja alternativne glazbe.

Tu se odigravaju večernje škole, časovi plesa, muzičke probe, pank-rok koncerti i još svašta nešto u tom alter-stilu.

E, para-posetioci su, na sebi svojstven način, volonterski ukrasili ovaj ovaj para-prostor - više od 4.000 kvadratnih metara hodnika! – nekim predivnim slikama, muralima i grafitima i tako oživeli inače sumorne i grozne kazamatske hodnike nekadašnje kasarne (a ko je u vojsci bio zna da nema depresivnijeg ambijenta s ove strane zatvora od proklete kasarne)!

Koliko je sve to Alter i Para- najbolje svedoči i ovaj Ktuluov minion koji čuči u jednom uglu i stražari nad paralelnim svetom ovog mesta i njegovim neeuklidskim uglovima i neizmernim, beskrajnim hodnicima što vode u mrak i ko zna kakve neopisive gnusobe...

Ja sam iz bogatne ponude para-umetnina uslikao samo one koje su mi oku bile najprivlačnije, a većina njih ionako ima u sebi nešto hororično, mračno, zlokobno, i uopšte prigodno jednom dark-alter duhu, pa verujem da će prijati i očima posetilaca ovog bloga.

Evo, uživajte. Sve fotke (c) by Iva, for The Cult of Ghoul Inc.