NEKI DOBRI, NOVI HORORI

 

            Godina za nama bila je izrazito sušna po pitanju memorabilnih filmova kojih ćemo se sećati u godinama pred nama. Ipak, po principu „Kad nema kiše, dobar je i grad“ – evo, za najzagriženije horordžije, nekoliko naslova o kojima do sada nisam stigao da pišem na blogu, a koji nisu tako loši, gledljivi su, umereno zabavnjikavi. Poneki su čak i prilično (kahm!) dobri!

AS THE GODS WILL

JAP, 15

**(*)          3-

Takashi Miike radi nadrealno-bizaran crtić sa živim glumcima i mnogo CGI-ja. Neka zla vanzemaljska ili možda božanska, svakako nadljudska sila silazi s nebesa i poigrava se bezdušno sa ljudima kao sa marionetama.

Ali ne, ne očekujte nihilističku ruminaciju nad ljudskim stanjem a la Thomas Ligotti: umesto toga, dobijamo živopisnu paradu groteske i apsurda bližu Dušku Dugoušku ili Ptici Trkačici u kojoj neizbrojiva rulja nerazlučivo-identične „svi mi isti“ azijske omladine u jednoj školi mora da učestvuje u bizarnim igrama ako hoće da preživi. Mada, igrali-neigrali, skoro isto im se 'vata, bar ogromnoj većini njih. Da, biće krvi...

Pošto je ovo Miike, podrazumeva se: a) da nas neće biti briga ni za kakve „likove“, jer toga ovde i nema; b) da  film sadrži bar jednu ako ne i više (ovde: više) memorabilnih, ludačkih scena za prepričavanje (avaj, ovde su skoro sve u prvoj polovini); c) da je film duži bar pola sata nego što bi valjalo (Miike je kao zabavan gost koji vam dođe na sedeljku, priča dobre viceve, lepo ga je imati, ali brate – ne ume da ode! Ne mo'š ga isterati jednom kad zasedne, kad uzme banku!); 

i d) da će vas kraj ostaviti mlako-hladnim, i da nakon relativno prijatnog gledanja teško da ćete više pomisliti na ovaj film, sem možda, u najboljem, na poneku od onih blesavih splatter-cartoon sličica.

WE ARE STILL HERE

USA, 15

**(*)          3-

Solidan pokušaj rekreacije Fulčijevog dementno-hipnotičkog atmosferičnog splatera THE HOUSE BY THE CEMETERY (vidi moj rivju OVDE!) ipak svom uzoru jedva doseže do kolena – što je, u današnje vreme, epohalno postignuće vredno da uzburka horror zajednicu i zasluži hvalospeve sa svih žanrovskih promo-mesta. Ipak, premisa je suviše generička – muž i žena kupe zlokobnu kuću u Novoj Engleskoj gde ih dočekaju neke vrlo opipljive, zle utvare, dok lokalna zajednica krije neke svoje tajne – a egzekucija na njenu osnovu ne kači „meso“ u vidu opičenog delirijuma nego – previše blebetanja, previše Larija Fesendena (i njegovog kreveljenja), previše lajanja a malo ugriza!

Vidi se da je tvorcima srce na pravom mestu, ali je rezultat njihove retro-ljubavi ipak tek polovičan, preopterećen anglosaksonskom racionalnošću onde gde bi trebalo da vlada razuzdani katolički italo haos i bezumlje. Filmu bi dobro došla i nešto bolja muzika nego što je ima.

Ugljenisane i još-uvek-tinjajuće prikaze simpatičan su vizuelni momenat, ali mnogo najavljivani splater ovde je ipak prilično sveden: u zamisli dobar, u egzekuciji smandrljan lošom režijom i montažom tako da se, sve do samog kraja, krvopljus vrlo kratko i loše vidi. No, za ljubitelje horora ovo je film koji nije bez svojih zadovoljstava, makar ona bila i podgrejana.

CREEP

USA, 14

**(*)          3-

Sasvim pristojan FFF o snimatelju koji se javi na oglas da ode u nekakvu šumetinu, u neznančevu vikendicu, da odradi neodređeno jednodnevno snimanje za solidne pare. Ispostavi se da ovaj, navodno, boluje od teškog tumora i da želi da ovaj sa njim snimi oproštajni video za njegovog sitnog sinčića, kako bi ovaj, kad poraste, imao makar takvu uspomenu na uskoro-umirućeg oca. Znači, ovaj samo ima da ga videlom usnimava dok onaj obavlja neke svakodnevne radnje, šeta se šumom, ide do svog omiljenog izvora, kupa se u kadi, glupira se...

Međutim, naravno, pošto je ovo horor, umesto melodrame i patetike dobijamo saspens kad ovaj navodno kancerozni lik počne da odaje znake mentalne neuravnoteženosti i sumnjivog ponašanja. I tako dobijamo „two men show“, odosno zabavnu igru mačke i miša koju su napisali i odglumili upravo dvojica protagonista a jedan od njih je potpisan i kao reditelj. naročitu pohvalu ipak zaslužuje ovaj koji igra psiha, Mark Diplas.

U suštini, KRIP je predvidiv – ali, fuck, to se, isto tako, može reći i za i mnogohvaljeni (i bolji) THE VANISHING, pa ga to nije sprečilo da bude klasik. Znači, ovde nije poenta u odredištu (SPOJLER: da, snimatelj će biti ubijen na kraju! Suprajz!) nego u putovanju – a ono je sasvim pristojno zabavno zahvaljujući dobrim glumcima i likovima, solidnom scenariju, odličnom crnom humoru i uverljivoj inscenaciji ove progresivno sve luđe i nekontrolisanije situacije.

THE EDITOR

CAN, 15

**(*)           3-

Prijatan, prilično zabavan i duhovit omaž đalo filmovima mogao bi se opisati i kao low budget, low-brow, art-lite, genre-heavy varijanta znatno boljeg BERBERIAN SOUND STUDIO (vidi mi rivju OVDE), na kojeg čak i po zapletu donekle liči, s tim što ovde montažer slike uskače u Italo-glavolomku umesto montažera zvuka, ali na sličan način polagano gubi razum. 

Manje je tu arta a više šloka, ali poznavaoci i ljubitelji će uživati u mestimično savršeno skinutim forama i fazonima Italo horora (loš dabing, transparentna mizoginija i sexploatacija, blatantna iracionalnost...). 

Svakako nekonvencionalan film koji će biti neprobojan prosečnom, neiniciranom gledaocu koji nije upio u sebe bar nekoliko desetina odabranih Italo đalo horora; no, ako smatrate da imate dobru osnovu, prepustite se ovom montažeru za jedno sasvim prijatno gledalačko iskustvo. 

A ako ste dobro upili Italo, neće vam smetati delirična „san? java? privid? fantazmagorija? ludilo?“ WTF završnica...

---Nastaviće se: uskoro stižu kratki rivjui još 4-5 novih horora vrednih pažnje (sa ocenama od 3- do 3+)---

DILAN DOG - Planeta mrtvih: „Kuća sećanja“

Planeta mrtvih: „Kuća sećanja“

Broj: 1

Scenario: Alessandro Bilotta

Crtež: Giampiero Casertano

162 strane

            A evo nama najzad i prve epizode paralelnog Dilan serijala, o čijoj sam nultoj (sic!) epizodi već pisao i na sav glas je hvalio OVDE.

            Znači – nema Gruča, nema Bloka, nema drage, nema druga, život mu je sama tuga... Za početak, zapanjen sam ovolikom količinom mizerabilizma u jednom komercijalnom stripu. Ovo se sve valja u podočnjacima, tužnim pogledima u prazninu, otkotrljanim flašama, zapuštenosti i čemeru...

            Svetom vladaju zombiji, odnosno zli političari... Jedna moguća uteha? Paralelni London u kome je, iza zidina, rekonstruisan život pre zombija, bez zombija, ali – uz pomoć droge koja pomaže da se zaboravi u kakvo je sranje svet utonuo tako da „spašeni“ budu, na izvestan način, zombifikovani. Zaplet nastaje kad nekoliko otupelih, „zaboravnih“ dospe u svet Pakla s ove, "naše" strane zida, u ostatke svojih ranijih, ruiniranih života...

            Za to vreme, Dilan se valja u patetici, samosažaljenju, samoubilačkim mislima, alkoholnom stuporu, ružnim snovima, uz mestimično bavljenje mlitavom romansom sa novinarkom koja bi da piše o njemu, i sve češćim sub-bergmanovskim dijalozima sa Smrću.

            S jedne strane, prija mi ovolika doza mraka i pesimizma, skoro nihilizma; s druge, čini mi se da se s tim malko preteralo i da se približilo granici sa nenamernom samo-parodijom. Dilan samo što ne postane matora, ofucana verzija onih emo-kids iz Saut Parka! Nadam se da će u narednim epizodama serijala da malko stane na noge, jer ovo će umeti da smori ako nastavi u ovom usiljenom nihil-noar tonu. Ili, ako baš žele ovaj ton, onda neka ga uz minimalni napor pretvore u strip verziju Rasta Kola iz prve, dobre sezone Tru Detektiva.

Šalim se; Dilan treba da bude Dilan a ne ova patetična neoprana neobrijana krpa... Drž' se, momčino! Nije još sve propalo! Jes' da si izazvao kraj sveta kakav poznajemo, smrt cimera i poluprijatelja te još koješta pride, ali hej, shit happens! Sutra je novi dan!

            Ova epizoda, na ciglih 160+ strana, povremeno deluje previše otegnuto, nasilno razvučeno, a storije „zaboravljenih“ nisu baš naročito zabavne. S druge strane, javlja mi se da je njihova interpolacija ustupak onoj mega-popularnoj sapunici sa zombijima, Walking Dead, kojoj Planeta mrtvih zasigurno (možda i previše eksplicitno) duguje zahvalnost za svoje postojanje. isto tako slutim da će fanovi tog serijala bolje da reaguju i na ovaj strip.

            Da naglasim očigledno i slikama-ilustracijama jasno pokazano: crtež starog majstora Kazertana i dalje je snažan, ekspresivan, nadahnut, i žestoko krvav kad zatreba.

            Sve u svemu – u Nultoj epizodi sam više uživao od ove, ali ova je sasvim OK i pravac u kojem to sada kreće, sa Prvom epizodom, dovoljno je intrigantan da ću rado pratiti kuda sve dalje ide.

2015: Gde smo bili, šta smo radili?

            Podvučena je crta pod godinu zvanu 2015. pa da vidimo – s čime ćemo, od onog urađenog u njoj, pred Sv. Petra! Dakle, što se tiče horor aktivnosti i onih njima srodnih, relevantnih za čitaoce ovog bloga, evo šta sam uradio u prošloj godini. Valja to sumirati pre nego što se krene u kovanje planova za 2016-tu (a o njima – uskoro)!

Ghoul i VELIKE NAGRADE

            1) Moja Poetika horora (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad) ušla je u najuži izbor za nagradu "Nikola Milošević", priznanje Radio Beograda 2 za najbolje delo objavljeno tokom prethodne godine u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije. Dospela je u sam vrh, među tri najbolje, ali na kraju, žiri u sastavu Milo Lompar (predsednik), Simo Elaković i Slobodan Grubačić nije je nagradio. Detaljnije o svemu tome imate OVDE.

            2) Moj roman Zavodnik našao se u širem izboru za NIN-ovu nagradu – tačnije, ušao je među 30 naslova. Na kraju, naravno, nije dobio nagradu.

            Dakle, iako se na kraju nisam ovenčao nijednom od ovih nagrada, vredi naglasiti koliko je veliko i važno postignuće što se jedna (prva!) studija o horor žanru našla u najužem izboru (među tri naslova!) za ovu važnu nagradu, a nije za baciti ni to što je Zavodnik ušao među 30 najboljih romana (u izboru od oko 120), naročito ako imamo u vidu da u taj, ili još uži izbor retko upadne bilo šta što ozbiljno pripada žanrovskom pisanju.

Ghoul u KNJIGAMA

-Kao AUTOR/PISAC-

I izdanje mog romana ZAVODNIK, u tiražu od 500 primeraka, rasprodato je. II izdanje ZAVODNIKA je izašlo pred Sajam knjiga 2015. a izdavač je, naravno, oaza kvalitetne strave u ovoj zemlji horora – Orfelin iz Novog Sada.

Osim nove korice i unutarnjeg dizajna, ovo izdanje se može pohvaliti tvrdim povezom, pogovorom Đorđa Kadijevića i – dodatnom pričom iz sveta ovog romana pod naslovom „Crni čovek.“ Više detalja imate OVDE.

-Kao UREDNIK-

Najvažnija stvar koja se konkretizovala pretprošle, a dodatno se razvila prošle godine jeste uspostavljanje saradnje sa izdavačem "Orfelinom" iz Novog Sada. 

Naše prvo izdanje je kapitalna POETIKA HORORA, studija koja prikazuje nastanak i razvoj horor žanra u književnosti od 18. do 21. veka. "Orfelin" je na proleće 2015. godine pokrenuo ediciju "Poetika strave" u kojoj se objavljuju klasična i moderna, vrhunska dela horora koja je pažljivo i stručno bira urednik te edicije, dr Dejan Ognjanović.  

            U 2015. godini objavili smo prvo kolo od tri knjige horor klasika iz prve polovine XX veka: VRBE Aldžernona Blekvuda (tri novele ovog autora koji se po prvi put javlja na srpskom jeziku), ŠAPTAČ U TAMI H. F. Lavkrafta (pored naslovne novele sadrži još 6 do sada na srpski neprevođenih, a kvalitetnih i vrednih priča) i ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI M. R. Džejmsa (izbor najboljih 12 priča ovog majstora jezovite priče).

-Kao TEORETIČAR-

Moj naučni rad pod naslovom „Welcome to the Reality Studio': Serbian Hand-Held Horrors“ se našao u knjizi DIGITAL HORROR: HAUNTED TECHNOLOGIES, NETWORK PANIC AND THE FOUND FOOTAGE. Priređivači su Xavier Aldana Reyes & Linnie Blake a izdavač je I. B. TAURIS. 

Više detalja imate OVDE.

-Kao PREVODILAC-

Neki moji prevodi nalaze se u gorepomenutim knjigama iz edicije „Poetika strave“: konkretno, preveo sam dve lavkraftove i četiri Džejmsove priče.

Pored toga, preveo sam i jedan strip album i jednu priču u njemu, i to ne makar koju ili makar čiju!

Naime, izašao je kod Darkwooda (u serijalu „Jezovnik“) drugi album iz serijala LEGLO STRAVE. U pitanju je "saradnja" Korbena i Poa – u mom prevodu. Osim što sam preveo dijaloge u samim stripovima, u ovom izdanju naći ćete i moj potpuno novi prevod priče "Berenisa".  

Ghoul u ČASOPISIMA

  

RUE MORGUE

I dalje redovno pišem za najbolji horor magazin na svetu: pretežno prikaze knjiga (rubrika NINTH CIRCLE), poneku filmsku kritiku, ali i članke na razne horor teme. Svake godine imam sve više tekstova, i sve obimnije članke, a prošle godine sam načinio veliki pomak u svom doprinosu ovom magazinu jer sam, pored redovnih članaka i prikaza, priredio čak dva velika (naslovna) temata. To su teme koje dobijaju naslovnu stranu i 7 strana u magazinu (mada, često se tema „prelije“ i u ostatak broja).

RUE MORGUE magazin br. 158 za mesec avgust sadrži temat koji sam spremio o novom naletu horora sa decom-ubicama. Pored uvodnog teksta, napisao sam članke i prikaze (uz elemente intervjua) o filmovima: CUB, GOODNIGHT MOMMY i THE BOY. Pored toga, svoj kratki članak na tu temu dodao je jedan drugi autor, o filmu COOTIES. Detaljnije, OVDE.

            Zatim, inicirao sam i napisao veliki temat o Lavkraftu u novembarskom, 161. broju najboljeg svetskog horor magazina. Moji sagovornici bili su KO JE KO u svetu lavkraftijane. Tomas Ligoti, Brajan Hodž, S. T. Džoši, Elen Detlou, Stiven Džons, itd. Detaljnije, OVDE.

KNJIŽEVNA FANTASTIKA

Objavljen je 2. tom KNJIŽEVNE FANTASTIKE koji priređuje Dragoljub Igrošanac, a izdaje „Čarobna knjiga“. U novom tomu nalazi se moj prilog o Robertu Ajkmanu (poglavlje iz POETIKE HORORA), kao i ekskluzivan prikaz POETIKE HORORA iz pera Ivana Velisavljevića. Od Ghoul-related stvari, ovde možete pročitati i moju priču "Inkubacija". Više o sadržaju i svemu, OVDE. 

FILAŽ

Izašao je novi (poslednji?) trobroj jedinog filmskog časopisa u zemljici Srbijici. Njegova promocija održana se u ponedeljak 25. maja u prostorijama nove zgrade Kinoteke. Učestvovao je urednički Trio Fantastikus: Srđan Savić, glodur, Dejan Ognjanović, zamenik glodura i Dejan Dabić, inicijator. Šta ima unutra? Piše OVDE.

BELOPALANAČKI ZBORNIK

BELOPALANAČKI ZBORNIK je objavio opsežan odlomak iz mog ZAVODNIKA, čiji se zaplet dešava u tom kraju Srbije, a tekst je praćen mojim fotografijama sa lokacija koje se opisuju u romanu. 

EKRAN

Nastavio sam saradnju sa slovenačkom filmskom revijom EKRAN. U mart-aprilskom dvobroju izašao je moj pregled naj-horora 2014. godine pod naslovom „Na koži i pod kožom: horor film u 2014. godini“. Ovaj tekst zauzima četiri strane –uključujući splatter duplericu! Više o tome, OVDE.

            Drugi moj tekst za Ekran imao je veoma crn povod – smrt jednog od najznačajnijih horor reditelja svih vremena, Vesa Krejvena. I tako, u dvobroju za oktobar-novembar, možete na pune tri strane čitati moj In memoriam esej pod naslovom „Umetnik more: Wes Craven (1939-2015).“ Više o tome, OVDE.

Ghoul na TRIBINAMA

„Art-Anima” fest

Drugi Festival fantastične književnosti „Art-Anima” održan je od 02. do 04. juna 2015. godine u knjižari „Plato.” Tu sam učestvova na dve tribine, u dva svojstva: na tribini o Motivu vampira u folkloru i književnosti bio sam gost/učesnik tribine (osim mene tu su bili i Vlada Arsić i Aleksandar Petrović, aka Aca Seltik). Moderator tribine bio je Mladen Milosavljević.

            Na drugoj tribini bio sam u ulozi domaćina, na promociji izdavačke kuće „Gavran”, koju su predstavile Milena Dasukidis i Aleksandra Rajković.

            Više o ovom festivalu OVDE.

Tolkin-fest

Festival posvećen stvaralaštvu čuvenog engleskog pisca Džona R. R. Tolkina bio je održan 30. i 31. maja, na prostoru ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja na Košutnjaku u Beogradu. U okviru njega održane su i dve tribine na kojima su relevantni stručnjaci govorili o temama vezanim za fantastiku, SF i horor i njihov status u popularnoj i mejnstrim književnosti. Bio sam deo tribine pod naslovom „Književnost na margini: horor i naučna fantastika“. Učesnici su bili još i dr Novica Petrović i dr Marko Pišev, a moderatorke su bile Marija Stanojević i Marija Milosavljević. Više o ovom festivalu OVDE.

10. Festival srpskog filma fantastike

U okviru jubilarnog 10. Festivala srpskog filma fantastike održana je 25. 11. 2015. i tribina posvećena priči o urbanim legendama što je, ujedno, bila i tema festivala. Na njoj su bili sledeći učesnici: Goran Skrobonja – pisac, prevodilac i izdavač; prvi čovek izdavačke kuće Paladin;  Dr Dejan Ognjanović – pisac, prevodilac i urednik u izdavačkoj kući Orfelin; i Dr Mladen Stajić – etnolog–antropolog, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Moderator je bio Mladen Milosavljević – urednik časopisa (a odnedavno i vaskrsnutog sajta) Omaja, posvećenog folklornoj fantastici i hororu. Više o ovom festivalu, uključujući i snima tribine - OVDE.

  

Ghoul na PROMOCIJAMA

Promocija knjige Poetika horora održana je u Domu Omladine Beograd u subotu, 6. juna 2015. Učestvovali: autor, a uz njega i izdavač, Milenko Bodirogić ("Orfelin izdavaštvo", Novi Sad), te David Tankosić, dizajner edicije „Poetika strave“...

Promocija knjige Poetika horora  održana je u „Američkom kutku“ u Nišu, u utorak 09.06.2015. Učestvovali: autor, a uz njega i izdavač, Milenko Bodirogić ("Orfelin izdavaštvo", Novi Sad).

Autorsko veče pod naslovom POETIKA HORORA desilo se u petak 22. maja, u Vršcu. Organizator večeri je udruženje za promociju nauke, kulture i umetnosti "Tačka susretanja". Učesnici su, pored mene, bili još i Ilija Bakić, pisac i kritičar, i Dejan Mak, pisac.

Promocija knjige Poetika horora održana je u okviru „Grosman“ festivala filma i vina u Sloveniji. Razgovor sa mnom vodio je Marko Mehtsun.

Promocija studije POETIKA HORORA održana je u Smederevu, u utorak 17.11., u organizaciji Centra za kulturu. Učestvovali – pored autora – Dr Marko Pišev, pisac i poznavalac horora, istraživač na Institutu za etnologiju i antropologiju i moderator: Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo.

Pretprošle godine sam bio gost „Hrizantema festivala horora i fantastike“, gde sam vodio razgovor sa Đorđem Kadijevićem a zatim i predstavio svoj roman ZAVODNIK. Prošle godine sam takođe bio tamo, kao gost trećeg izdanja, kako bih promovisao Orfelinova izdanja: POETIKU HORORA i novu ediciju, „Poetika strave“. Više o festivalu – OVDE.

Ghoul u MEDIJIMA

-Prikazi mojih dela-

Moja studija o nastanku i razvoju poetike horora u književnosti, koju je objavio Orfelin iz Novog Sada, prikazana je u NIN-u. Tačnije, tekst je izašao u broju od 19.02.2015. na strani 53. Autor je Slobodan Ivkov. Evo ga:

Kultni hrvatski časopis ZAREZ: Dvotjednik za društvena i kulturna zbivanja u broju 410 za 5. lipnja 2015. godine, objavio je studiozan prikaz Poetike horora, na celoj strani. Evo ga OVDE.

Najstariji, najčitaniji, najuticajniji i po svemu vodeći srpski fanzin posvećen fantastici i hororu, EMITOR, objavio je prikaz mog romana ZAVODNIK. Evo šta je o ZAVODNIKU napisao Filip Rogović u svom prikazu za internet izdanje EMITORA. Sve piše OVDE.

Momčilo Žunić – blogočitaocima poznat, u komentarima, kao „Octopustrash“ – poslao mi je i svoj osvrt na moj roman. Momčilo je nedavno – ove jeseni – postao diplomirani filolog, na Filološkom fakuletu u Beogradu, smer: Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Ovaj prikaz je nastao kao deo jedne predispitne obaveze na fakultetu. Pročitajte ga OVDE.

Prikaz POETIKE HORORA izašao je u uglednom časopisu KNJIŽEVNA ISTORIJA, br. 155. Kritičar je POETIKU sasekao na froncle - kritika je izrazito negativna. I, naravno, preko 90% promašena, netačna. Ali o tome, uskoro, detaljno...

-Intervjui-

Dr Dejan Ognjanović je početkom godine dao novi intervju za niški dnevni list NARODNE NOVINE, ovog puta povodom plasiranja u najuži krug za nagradu "Nikola Milošević". Pročitajte ga OVDE.

U ponedeljak, 23.11. jedini pa stoga i najbolji niški dnevni list Narodne novine na svojoj jednoj-ali-vrednoj kulturnoj strani objavio je intervju sa mnom. Vodila ga je jedina osoba u tom glasilu koja pokriva kulturu, Aleksandra Gojković. Pročitajte ga OVDE.

            PS: Moj intervju sa Lambertom Bavom izašao je u POLITICI od 19.12., na poslednjoj strani “Kulturnog dodatka”, preko čitave strane.

Ghoul i majstori horora

            U 2015-oj sam napokon stupio u kontakt sa dvojicom za mene najvažnijih živih stvaralaca iz oblasti horora - jednim rediteljem i jednim piscem!

            Prvo je, ove godine, napokon ostvaren pakleni plan koji kujem još od mog 2. ili 3. boravka na Grosmanu – da tamo privedem svog omiljenog novijeg reditelja, Ričarda Stenlija, kao gosta. Detaljnije o našem susretu, OVDE.

            Uzgred, istom prilikom, upoznao sam još dvojicu horor velikana kakvi su Udo Kir i Sajmon Bosvel. Vidi detalje i fotke – OVDE.

            A zatim sam, sredinom godine, uspostavio i prepisku sa, po meni, najvažnijim živim piscem horora, Tomasom Ligotijem! O, da! Više o tome, u zasebnom tekstu, uskoro.

            A pred kraj godine bio sam u prilici da upoznam i intervjuišem kultnog italijanskog režisera, Lamberta Bavu, reditelja DEMONA i sina genija kakav je bio Mario Bava.

            * * *

            Eto, to su manje-više sve stvari koje su se DESILE (mada sam verovatno poneku sitniju i zaboravio).

            To nije sve na čemu se radilo ili što se i uradilo: plodovi određenih mojih aktivnosti procvetaće tokom 2016. godine, u novim člancima, esejima, pričama, knjigama... od čega su neki već napisani i spremni, dok na nekima tek ima da se radi. Najava planova i horor aktivnosti za 2016. godinu stiže USKORO!

            Budite uz The Cult of Ghoul i znaćete na vreme sve što se lepo i vredno dešava iz oblasti horor književnosti, filma i stripa.