BITE (2015)

 **  

 2- 

Ovo je reklamirano kao „Second cumming“ body horrora: pričalo se o ljudima koji su povraćali i padali u nesvest na festivalima, net rivjuima se širio hajp o navodno velikom šoku, transgresiji, trla baba lan...

Na kraju smo dobili, predvidivo, samo još jedan poludupasti (at best), odnosno negledljivo-dosadni (uglavnom) cheesy flick koji je neuverljiv, kilav i nedomišljen na svim nivoima.

Psihološki je bedast: „razvoj“ te likinje koja se zarazi ujedom nekakve „bube“ na svom „girls gone wild“ letovanju pred udadbu praktično i ne postoji. Ona se naprosto osami u svojoj sobi, i tu smrdi i truli, ne radeći ništa danima; pritom je nejasno i šta jede, tako mutirana.

Odnos sa njenim ženikom je budalaština: ova karikatura šovinističke svinje / maminog sina je suviše lako ostavi na miru, a o ponašanju njegove karikaturalno nadrkane keve da i ne govorim! Kao ni o njenoj offscreen, nejasnoj, šućmurastoj sudbini.

Sociološki je BITE kretenski i lenj: nesuđena svekrva joj živi u istoj zgradi(!); idejno je retrogardan: „Čim odeš van Amerike, odmah pokupiš neku gadnu zarazu!“ a sve se na kraju svodi na bedasti moralitet („No sex before marriage! OR ELSE!“).

Povrh svega navedenog, što sam manje-više očekivao, film me je neprijatno iznenadio time što pada i onde gde se činilo da se rivjuima može verovati – na efektima maske. Ne verujte svemu što pišu ti idioti po netu – ovde NE POSTOJE efekti maske u onom smislu na koji su nas 1980-te i početak 1990-ih navikli! Od devojčine transformacije imamo samo to da su toj Bosanki (da, u gl. ulozi pozira nekakva Elma Begović) namazali facu garom i katranom, stavili joj jeftina sočiva pretekla iz nekog C-level vampirskog hororčića (LOST BOYS 3?) i to je otprilike sve.

Lateksa ni za lek (skupo to?): nema telesnih modifikacija, nema bubrenja i cepanja kože, nema plikova i mehurova, ni traga od sluzi i gnoja koji cure iz mesa, ništa od delova tela koji otpadaju (ah, da: ima jedno skidanje nokta, besramno prepisano iz MUVE), a tek me ne vucite za jezik glede to malo patetičnih žrtava! Njih samo preliju želatinom ili tako nekim katranom, i to je sve.

Na kraju joj izraste – naravno, kompjuterski nacrtani – rep-pipak-žalac, ali ni s tim ne bude ništa zabavno. Krvi vrlo malo. A onda i neverovatno imbecilan kraj: u stan obložen ljigama, čaurama, raspadnutim žrtvama dolaze ljudi u belim skafandrima (kao što i priliči poprištu moguće opasne zaraze), ALI, zajedno sa njima, po tom istom mestu zločina, vrzmaju se pajkani sa lampicama koji nemaju čak ni rukavice, ni maske preko noseva, nego se šetkaju po toj sluzi i krvi i nečisti kao da su zalutali iz nekog srpskog filma – ali u kontrastu sa ovima hermetički zaptivenim u skafandre to njihovo goloruko bauljanje se pretvara u savršenu paradigmu toga koliko je nepažljiv, nepromišljen, trapav, nenamerno smešan i duboko glup ovaj film.

A ako vam ni ovo nije dovoljan dokaz, ček da vidite poslednju scenu, koja je kao neki izrazito glup vic: to bi bio nepriličan način da se završi ozbiljna drama, a la MUVA; ali, to je sasvim prikladan način da se lupi finalni pečat na ovaj komad fekalije i da se tako spere u kanalizaciju.

Ako hoćete film sličnog naslova i zapleta (bube bodu i ujedaju s gadnim rezultatima po ljudska telesa), ali da barem ima mnogo kreatura i praktičnih efekata i sluzi i krvi – pogledajte (inače dosadnjikavo-bezvezni) STUNG (2015).

A ako hoćete film istog naslova, i još besmislenijeg zapleta, ali sa neodoljivim šarmom B-exploatacije i sa apsolutno genijalnim, groznim, spektakularnim „body horror“ efektima maske by Screaming Mad George, 

onda je daleko pametnije da pogledate/reprizirate moj omiljeni guilty pleasure, THE BITE (1989), u kojem se uzgred nešto malo pojavljuje čak i Savina Geršak! 

Ehhh, TO su bili dani badi horora i vizionarskih, nadahnutih, nezaboravnih efekata i kreatura, a ne ovo današnje smandrljano nagaravljeno smeće!

Engleska priča o duhovima

  

U okviru Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ u utorak, 31. maja 2016. održao sam predavanje pod naslovom „Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“.

Za one koji nisu mogli tada da dođu, a želeli su, i uopšte za sve one koje zanima ta tematika (a koga to na ovom blogu NE zanima?!) – rešio sam da sa vama podelim neke teze i skice i citate na kojima je bilo zasnovano to predavanje.

Odmah da naglasim: pričao sam, kao i uvek, „iz glave“; nisam čitao, osim jedan ili dva citata iz M. R. Džejmsovih "pravila" za dobru priču o duhovima. Stoga, ovo dole NIJE tekst predavanja, već samo neke od teza za njega. Uživo sam neke od tih crtica razvio nešto više, a neke nisam stigao ni da pomenem.

Ipak, mislim da je od koristi da bacite pogled i na ove teze, a ko želi može i da odsluša čitavo predavanje – koje sam, sam samcit, bez pomoćnika i saučesnika, održao u trajanju od punih 75 minuta, bez ikakvih prekida (inserti i slične džidža-midže). Snimak je napravio Vlada Nevidljivi i neki odlomci ovoga verovatno će se naći u njegovoj emisiji „Pogled iz svemirskog broda“ (Radio BG 202), ali jedino na ovom blogu možete ekskluzivno da skinete i odslušate ovo predavanje u celosti. Mediafire link za audio fajl veličine 67 MB možete skinuti ako kliknete OVDE.

Fotke sa ovog predavanja u ovom postu napravili su zvanični fotograf festivala, pomenuti Nevidljivi, i drugar Miloš P. Svima zahvaljujem i ovom prilikom.

A ovo dole su neki fakti, teze, crtice itd. vezani za temu priča o duhovima...

Priče o duhovima i mrtvima koji se vraćaju među žive stare su koliko i čovečanstvo, i nalaze se svuda, od mitova i legendi, balada i narodnih priča pa do književnih obrada, u rasponu od Homerove Odiseje preko kineskih i japanskih "kaidan" priča, elizabetanskih drama, do priča nemačkih romantičara i engleskih gotskih romana

 

Motiv duha može biti primenjen u književnosti na različite načine i u različitim kontekstima, sa brojnim konotacijama, međutim, priča o duhovima, kao podžanr horora, podrazumeva da duh obavezno bude prikazan kao preteći, zlonameran i potencijalno uništiteljski.

Duh Hamletovog oca u Hamletu i Bankov duh u Magbetu.

Usmeno poreklo priča o duhovima ne može se dovoljno snažno naglasiti.

Enciklopedija fantastike je ovako definiše: "Najuobičajeniji oblik natprirodne proze, koji se obično bavi susretom sa bestelesnim duhom ili ličnošću. Duh najčešće pripada nekom umrlom, ali može da bude i nekog živog (doppelgänger) ili nerođenog. Duh može da uzme telesni oblik ili da bude u potpunosti u umu protagoniste – potonji oblik priče o duhovima obično se naziva psihološkom pričom o duhovima."

----------John Clute, John Grant (eds), The Encyclopedia of Fantasy

Ser Volter Skot: dva klasična predstavnika, 'Priču Vilija Lutalice' [iz romana Redgauntlet, 1824] i 'Sobu sa tapiserijama'."

Zapisane narodne priče i legende:

Priče za zimsko veče Džejmsa Hoga (1820), Otkrovenja živih mrtvaca braće Džona i Majkla Banima (1824), Vilenjačke legende i tradicije južne Irske... Noćna strana prirode (1848), Svetlost i tama (1850) i Duhovi i porodične legende (1858).

Pojava spiritizma, 1848. godine, sestre Foks u Hajdsvilu, država Nju Jork.

1882. englesko Društvo za psihička istraživanja (Society for Psychical Research)

"situacija porodične grupe okupljene oko ognjišta u najhladnije i najmračnije doba godine, dok razmenjuje priče kojima se ritualno egzorciraju izolovanost i strava, i kojima se potvrđuje solidarnost grupe dok se priznaje njena ranjivost."

Najraniji predstavnik: Džozef Šeridan Le Fanu ("Karmila").

“Šalken slikar” (1839) = devojka obećana nakaznom ženiku...

"Duh madam Kroul" = služavka u kući gde trune matora madam Kroul (93 godine) čije se dete nekad davno, navodno, udavilo u bari.

"Zaveštanje plemića Tobija" = dva brata zavađena zbog nasledstva: lep dobio sve, grbavi besan, ali onda grbavi umre, a demonski pas pokazuje na drugi testament, u zidu.

"Nagodba ser Dominika" = sa Đavolom; party-animal bogatun dobije đavolje usluge na 7 godina, ali kad se primakne rok postane ‘pobožan’.

"Zeleni čaj" = demon u vidu majmuna šapuće i progoni đakona…

Čarls Dikens je svojom popularnom "Božićnom pesmom", 1843 zanavek povezao Božić i duhove, a tu vezu je potom eksploatisao u božićnim brojevima časopisa koje je uređivao (Household Words i All The Year Round).

Dikens je, pored tuđih, objavio i niz sopstvenih priča o duhovima: "Goblini koji su ukrali grobara" 1837), "Ukleti čovek i nagodba s duhom", 1848), "Ukleta kuća", 1859) i naročito "Skretničar" ("The Signalman", 1866).

Priče od duhovima pisali: Tomas Hardi, Henri Džejms, Radjard Kipling, Oskar Vajld, "Saki" (H. H. Munro), Džozef Konrad, ali i veoma čitani pisci kao što su Vilki Kolins, Ser Artur Konan Dojl, R. L. Stivenson i H. Dž. Vels. Priče o duhovima pisali su i istaknuti evropski pisci (Gotje, Mopasan, Zola, Turgenjev, Gogolj...) kao i američki (Hotorn, Birs, Tven).

Premeštanje sablasti iz inostranih feudalnih zamkova u domaće buržoaske domove. Strava više nije "tamo negde", u nepoznatom i dalekom, već "ovde", u toplini doma ili u njegovom bliskom susedstvu, u kući na kraju ulice.

M. R. Džejms. 

Priče o duhovima zapisivao je prevashodno kako bi ih čitao kolegama i prijateljima tokom Božićnih večeri.

Džejms: Mislim da, po pravilu, ambijent treba da bude prilično poznat a da većina junaka izgleda i govori na način koji možete videti i čuti svakoga dana. Priča o duhovima koja je smeštena u dvanaesti ili trinaesti vek može uspeti u tome da bude romantična ili poetična: ali ona nikada neće staviti čitaoca u poziciju da sebi kaže: 'Ako nisam dovoljno pažljiv, nešto ovakvo moglo bi se i meni desiti!' Još jedan zahtev, po mom mišljenju, jeste da duh treba da bude zlonameran ili odvratan; prijateljske prikaze koje pružaju pomoć sasvim su u redu u bajkama ili lokalnim legendama, ali meni nisu od koristi u fiktivnoj priči o duhovima. Takođe, mislim da tehnički termini 'okultizma', ako se njima pažljivo ne barata, imaju tendenciju da običnu priču o duhovima odvedu na kvazi-naučni nivo, i da prizovu u igru odlike sasvim različite od imaginativnih.

 

M. R. Džejms kao dva ključna činioca dobre priče o duhovima ističe atmosferu i "fino izvedeni krešendo": „Budimo, dakle, uvedeni među aktere na smiren način; dajte da ih vidimo kako se bave svojim uobičajenim aktivnostima, neuznemireni pretećim slutnjama, zadovoljni svojim okruženjem; i u ovo smireno okruženje pustimo da zloslutna stvar pomoli svoju glavu, isprva nenametljivo, a zatim sa više insistiranja, sve dok ne zauzme pozornicu. Nije pogrešno ponekad ostaviti prostor za prirodno objašnjenje; ali, rekao bih, neka taj prostor bude toliko uzak da ne bude zaista praktičan.“

1) Duh, demon ili kakav god monstrum – mora biti zao.

2) Duhovi su nepojmljivi, nedokučivi, nepredvidivi.

3) Ambijentacija mora biti ubedljiva i čitaocu savremena.

4) Temeljni sukob: poznato (domaće) protiv nepoznatog (tuđinskog).

5) Idealna forma: kratka priča jednostavne strukture (na tragu E. A. Poa).

6) Fini balans između preovlađujuće suzdržanosti i trenutaka eksplicitne groze.

7) Priča o duhovima nije samo o duhovima.

Duhovi pre Džejmsa bili su, po pravilu, agenti norme: ideja nagrade i kazne podrazumeva ustaljeni, antropocentrični sistem. Džejmsovi „duhovi“ nisu produžetak ljudske zajednice ni u kom smislu: oni otelotvoravaju „rez“ između sveta ljudi i sveta „onog drugog“, demonskog; oni nisu antropomorfne pojavnosti; atavistički...

Priča o duhovima pre Džejmsa patila je od previše racionalnosti i smisla: a onda je došao Džejms, sa svojim sažetim, svedenim, podmuklo pritajenim a zapravo groznim i užasavajućim pričama.

- Spomenar kanonika Alberika = gargojla

- Izgubljena srca = crna magija, večni život

- Jasen = veštičja kazna svedoku: veliki pauci

- Broj 13 = ukleta soba u hotelu (crni mag)

- Grof Magnus = srednjovekovni mag; „Crno hodočašće“ i saputnik s pipcima

- O, zazviždi, i ja ću ti doći, momče = zviždaljka koja doziva čuvara templarske crkve

- Blago opata Tomasa = mozgalica, rebus – žaboliki monstrum!

- Čaranje runama = crna magija: kletva

- Pogled sa brda = duše obešenih i dalje na brdu

- Opomena za radoznale = iskopana kruna i njen čuvar...

Novela Henrija Džejmsa "Okretaj zavrtnja"...

Aldžernon Blekvud je pisac koji se često naziva majstorom priča o duhovima. Mali broj priča o duhovima: "Slušalac" ("The Listener", 1907), "Prazna kuća" ("The Empty House", 1906) i "Održano obećanje" ("Keeping His Promise", 1906). „Vrbe“ – nevidljivi entiteti...

"numinozno" - strahopoštovanje - mysterium tremendum

elementali i druge inkarnacije sila prirode -ne moraju biti demonski per se.

Čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju, majstor neobične atmosfere, studije na granici sna, zaplet uglavnom zanemaren ali zato atmosfera vlada, avanturistički nastrojeno iščekivanje otkrića mističnog sveta, i naročiti naglasak na nagoveštaju.

"Natprirodne sile koje on prikazuje fundamentalno su indiferentne prema čoveku," piše Panter. "(One) nisu neprijateljski entiteti, ali ako budu uznemirene, iz ovog ili onog razloga, u stanju su da delaju na moćne i zastrašujuće načine."

Robert Ejkman: priče o duhovima.

The Waiting Room

Ravissante

The Unsettled Dust

The Houses Of The Russians

The Real Road To The Church

Niemandswasser

The Same Dog

GHOUL'S LIBRARY (3): Savremena horor proza

            Znam da me neki poistovećuju sa prozom Poa i Lavkrafta, i ne bi me čudilo da veruju da sam čitalački zaostao tu negde u prvoj polovini 20. veka. Ako neko to misli, taj neko očito nije čitao moju POETIKU HORORA – a ni moje prikaze savremene horor proze i teorije u RUE MORGUE magazinu.

            U svakom slučaju, pošto ste u prethodnim izdanjima ove rubrike mogli da bacite oko na moju horor teoriju, a zatim i na horor klasike, evo najzad i polica posvećenih horor prozi posle Lavkrafta! Od sredine veka pa do današnjih dana.

            Naravno, a na žalost onih što vole da sve oštro razgraničavaju i zasecaju i trpaju u fioke, oštra podela je nemoguća: naročito u ponekim od antologija ovde ima i nešto starijih, klasičnih priča, ali veći naglasak je na novijim. Uostalom, pogledajte i sami.

            Da, oštrooki posmatrač zapaziće da u svojoj biblioteci imam samo četiri (4!) knjige Stivena Kinga – a od toga je jedna tu samo zato što mi je bila poklonjena a još se nisam naterao da je pročitam (FROM A BUICK 8). Taj fakt ne bi trebalo da čudi nikoga ko je čitao POETIKU HORORA, mada, ako ćemo realno, trebalo bi da se tu nađe par Kingovih knjiga, pre svega PET SEMATARY i sve njegove zbirke priča i novela. Ali, nema žurbe. Čitao sam ih, i imam ih u e-obliku...

            Ali zato imam sve od Ejkmana što se za razumne pare u svetu moglo naći (a uskoro, kao što znate, ovog velikana dovodim i u srpsko izdanje)... I od Ligotija... I od T.E.D. Klajna, i drugih novijih pisaca...

            Klikćite, uvećavajte, beležite – i, ako ikako možete, sebi nabavljajte! I čitajte! Knjige ne služe za ukras nego da se čitaju...

Antologije mračne fantastike i horora:

...i još antologija novije proizvodnje...

Razni novi horor romani (pretežno)...

Najnovije zbirke, antologije i poneki roman...

III Festival fantastične književnosti Art-Anima

  

            Od nedelje 29. maja pa do srede 01. juna 2016. godine možete uživati u trećem izdanju Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“. I u ovoj njegovoj inkarnaciji, kao i u prethodne dve, učešće će uzeti i dr Ghoul.  

            Da podsetim: Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ pokrenut je sa namerom da se podstakne adekvatnije promišljanje fantastične književnosti i podizanje interesovanja stručne i široke javnosti za ovu vrstu literarnog stvaralaštva. Tokom trodnevne manifestacije, ugledni pisci i profesori književnosti govoriće o književnoj fantastici, njenom razvoju, društvenom uticaju i važnosti u kulturnom i intelektualnom pogledu.

            Da podsetim, takođe, i na sadržaje prethodna dva festivala.

Prvi je održan u UK „Palilula“, u vreme katastrofalnih poplava 2014. zbog čega nisam ni održao najavljeno predavanje o poetici Stivena Kinga, ali jesam promociju ZAVODNIKA (ona je održana pre nego što je sva vanrednost vanrednog stanja postala očigledna).

Drugi se odigrao u katakombama zločinačkog „Platoa“ (notornog uništitelja malih izdavača), gde sam učestvovao na tribini o vampirima i vodio promociju izdavačke kućice „Gavran“.

Nešto ne pamtim da sam kačio fotke sa ovog zbivanja, pa zato njima sad ilustrujem i ovogodišnju najavu. Evo me, recimo, sa istaknutim vampirologom, Tomom Longinovićem:

Treći je opet u Knez Mihajlovoj, ali ovog puta na samom njenom kraju – u „Rimskoj dvorani“ Biblioteke grada Beograda.

            

Evo programa i satnice.

Moje posebne preporuke su označene svetlijim slovima.

Nedelja,

29. maj 2016.

 

18:00

Predstavljanje

knjige „Nameštaljka“ Malkolma Rouza

Petar Kapuran, Marija Vukosavljević, Aleksandar Gubaš

19:00

Predavanje:

„Beovulf kao inspiracija u Tolkinovom stvaralaštvu“

mr Nataša Tučev, Nebojša Galić

20:00

Razgovor

o delima „Klanica 5“ i „Svračje noge“ Kurta Vonegata

Goran Skrobonja, Aleksandar Šurbatović, Irena Dajić

21:00

Predstavljanje

izdavačke kuće „Strahor“ i knjige „Kroz oganj i vodu“

Aleksandar Tešić, Đorđe Bajić

Ponedeljak,

30. maj 2016.

 

18:00

Predstavljanje

almanaha „Književna fantastika 2016“

Dragoljub Igrošanac, Mladen Jakovljević i autori

Detalje o ovom must have izdanju imate OVDE.

19:00

Dodela nagrade „Art-Anima“

Žiki Bogdanoviću za popularizaciju fantastike

Žika Bogdanović i Slobodan Ivkov

20:00

Promocija

romana „Tumač fotografija“ Zorana Živkovića i Adrijena Tomaza

Zoran Živković, Adrijen Tomaz, Amalija Vitezović

21:00

Promocija

zbirke „Vampirske priče“ Gorana Skrobonje

Goran Skrobonja, Dejan Ognjanović, Mladen Milosavljević

Utorak,

31. maj 2016.

 

18:00

Predstavljanje

festivala „Refesticon 2016“

Dragić Rabrenović, Dragoljub Igrošanac

19:00

Predstavljanje

romana „Zakopani džin“ Kazua Išigura

Miloš Jocić, Aleksandar Šurbatović, Irena Dajić

20:00

Tribina:

„Fantastika kao moderna mitologija“

ma Igor Vujčić i
Mihajlo Vitezović

21:00

Predavanje: 

„Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“

dr Dejan Ognjanović

Sreda,

01. jun 2016.

 

18:00

Promocija

krimi romana „Jedno đubre manje“ Đorđa Bajića

Đorđe Bajić, Nikola Petaković

19:00

Predavanje:
„Putujuće priče: od literature do video igara i nazad“

dr Ljiljana Gavrilović

20:00

Predavanje:

„Zašto i kako predavati naučnu fantastiku“

dr Zorica Đergović Joksimović

21:00

Promocija

stripa „Družina Dardaneli – Zločin na svetskoj izložbi“

Pavle Zelić i Dragan Paunović

Ulaz na sva dešavanja je slobodan.

III Festival fantastične književnosti „Art-Anima“, organizuje sajt Art-anima , u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, izdavačkom kućom „Čarobna knjiga“, Udruženjem građana „Punkt.rs“ i časopisom studenata dramaturgije „Armaturgija“.

            Što se tiče  predavanja pod naslovom „Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“, evo malo više detalja (uz fotke sa jednog mog davnog predavanja u "Rimskoj dvorani", povodom FAUSTOVSKOG EKRANA):

Predavanje definiše priču o duhovima i prikazuje njen istorijski nastanak i razvoj u okvirima engleske književnosti od sredine 19. do pred kraj 20. veka. U središtu pažnje su tri najuticajnija autora ove vrste priča koji se uzimaju za egzemplare poetike priče o duhovima svog doba, i to: Šeridan Le Fanu, utemeljitelj (sredina 19. veka), Montagju Roudz Džejms, usavršitelj (početak 20. veka) i Robert Ejkman, modernizator (druga polovina 20. veka).

Ujedno dve najave: 1) Prva zbirka priča R. Ejkmana, Hladna ruka u mojoj, izlazi iz štampe do kraja juna.

2) Treća knjiga u ediciji „Poetika strave“ (koja izlazi najesen, nadajmo se do Sajma knjiga) biće Karmila i druge priče strave Šeridana Le Fanua.