SAJAM KNJIGA 2016: KNJIŽEVNOST, ESEJISTIKA, STRIPOVI

            U prošlom nastavku skrenuo sam vam pažnju na nove sajamske naslove iz oblasti HORORA I FANTASTIKE.

Sad je kucnuo čas da vam preporučim ono što meni zvuči zanimljivo – pa će, stoga, valjda biti i čitaocima ovog bloga – a što spada u široku oblast zvanu NEHOROR, iliti SVE OSTALO, ili - KNJIŽEVNOST, ESEJISTIKA, STRIPOVI... naravno, sve je to od manje-više gulovske sorte.

  KNJIŽEVNOST  

Krvavi meridijan

Kormak Makarti

Dereta

Čitav pismeni svet otkida na Krmaka, pa ko sam onda ja da tu nalazim dlaku u jajetu? Mene je hladnim ostavio njegov The Road (osvrt na film po njemu imate OVDE), film rađen prema No Country for Old Men mi se prilično dopao ali knjigu nisam čitao, dok sam ovu ovde,  Krvavi meridijan, započeo još pre nekoliko godina – potaknut hvalospevima Lerda Barona i još ponekih – ali sam je ostavio na pola, delom zbog nekih prečih poslova i lektira, a delom zbog snažnog slučaja Couldn't-care-less-itisa, odnosno zato što me, uprkos moćno apokaliptičnoj imaginaciji i povremeno ludačkim rečenicima i opisima, napadno nije bilo briga ni za šta i ni za koga tu, a imao sam problem i da poverujem u taj napadno iskonstruisani i stilizovani svet Divljeg Zapada kao Pakla na zemlji. Ipak, ovo je vredan i dobar roman, i jednog dana ću ga svakako dovršiti. Dajte mu šansu...

Amras

Tomas Bernhard

Lom

"Svest o tome da nisi ništa nego fragment, da kratka i duža i najduža razdoblja nisu ništa drugo nego fragmenti...da trajanje gradova i država nisu ništa drugo nego fragmenti...i zemlja je fragment...da je čitav razvoj fragment...savršenost nije...da su fragmenti nastajali i da nastaju...nema puta, samo dolasci...da je kraj bez svesti...da je onda bez tebe ništa i da je, samim tim, ništa..."

Vaten – zaostavština

Tomas Bernhard

VATEN (1969) prvo je Bernhardovo delo u kome je došao do svog osobenog izraza kojim je kasnije pisao svoje čuvene romane. Na samom početku novele, doktor, koji sve vreme govori, postavlja pitanje "Zašto živim?"

Hodanje

Tomas Bernhard

Lom

"Hodanje" je zapis razgovora neimenovanog naratora i njegovog prijatelja Elera, dok hodaju i raspravljaju o svemu što im padne napamet, uvek se vraćajući svom zajedničkom prijatelju Kareru, koji je nepovratno potonuo u ludilo.

Kvarno je od Loma što je ove tri NOVELE štampao kao zasebne knjižuljke od po 70-ak do jedva 100-ak stranica svaka, kako bi za svaku tražili po 450 din i tako namakli više para (1350 din za sve tri), umesto da ih je smestio u jednu normalnu knjigu od nešto malo preko 200 strana (na engleskom to postoji kao The Three Novellas) po razumnoj ceni za takvu knjigu mekog poveza (oko 600-700 din). E pa, za inat, skinuo sam e-book Hodanje u engleskom prevodu!

Golem

I. B. Singer

Lom

Da vidimo, za promenu, kako izgleda tradicionalna jevrejska horor legenda iz ugla pisca koji je i sam Jevrejin... Kad sam već kod toga, ko do sad nema, neka svakako nabavi (kod antikvara?) Mejrinkovog Golema – jedan od najboljih horor romana svih vremena.

Dnevnik 1912-1913

Geza Čat

Lom

"Dnevnik" Geze Čata slika je jednog vremena, intimno svedočanstvo izuzetno talentovanog umetnika, delo koje ima svoj hladni hronološki tok i određeni šarm, koji će se pakleno suziti i zalediti, sve do konačnog bezumlja. Od autora odlične zbirke priča Opijum, koji je inače završio kao pomahnitali ubica (ubio ženu iz ljubomore).

Satantango

Laslo Krasnahorkai

Dereta

Satantango je „roman čekanja” o bezimenoj mađarskoj varošici i njenim ubogim grotesknim žiteljima zarobljenim u zamku sopstvene neodlučnosti da napuste svoju ustajalu zabit i krenu u potragu za boljom budućnošću. Radnja, koja se odvija tokom tri kišna dana, kulminiraće u centralnoj sceni plesa s đavolom u lokalnoj krčmi, a cirkularna struktura romana samo pojačava utisak bezizlaznosti iz kruga u kom se pakleni ples odigrava.

Čuveni film Bele Tara po ovom romanu, u trajanju od sedam sati (!), prekinuo sam, jednom, posle sat i po – ne zato što je loš, daleko bilo, nego zato što traži da se izdvoji jedan dan, ili noć, ucelo, samo za to – pa još u posebnom stanju uma i koncentracije za tako nešto. I nikako da ga završim... Možda pre pročitam knjigu? Ona ima sasvim humanih 300 strana!

Opsada 13

Tamaš Dobozi

Orfelin

Upečatljiva zbirka priča autora koji zna da su stil i kompozicija dela važni kao i radnja. Odličan prikaz OVDE.

 BOŽIJA VOLJA – Đorđe Kadijević 

Orfelin

Orfelin izdavaštvo iz Novog Sada na Sajamu knjiga predstavlja fragmetarni roman Đorđa Kadijevića Božija volja, u ediciji „Gluvo doba“ koju uređuju Dejan Ognjanović i Milenko Bodirogić. Roman se bavi mračnim dešavanjima u Beogradu i na Umci pred kraj II svetskog rata, ali manje je istorijski a više psihološko-egzistencijalistički, sa povremenim elementima folklorne fantastike i horora.

Knjiga ima 200 strana, mek povez sa klapnama, sa strane poprskana crno... Cena na Sajmu je 600 din. a u knjižarama će biti 880.

Kadijević će doći na štand Orfelina (Hala 1, Arena) u petak 28.X u 17h, i to će biti prilika za potpisivanje i druženje s čitaocima. Iskoristite ovu priliku da sretnete ovog velikana i dobijete njegovu knjigu s potpisom!

Kvaka 22

Džozef Heler

Filip Višnjić

Novo izdanje, novi prevod, remek-dela crnog humora.

Odvratna sreća

Giljermo Martines

Agora

Privlačnost Martinesovih knjiga – naročito priča – je u toj dobro skrivenoj ruci majstora da prevede univerzalne istine u zanimljive, često napete sadržaje, pritom ne propuštajući žanrovska poigravanja – od Le Karea preko Lafkadija Herna i Poa, do Borhesa i pomalo zaboravljenog Kiroge – i umešno primenjujući Velsovu teoriju fantastike jedne premise.

Amerika

Franc Kafka

Laguna

Mrsko mi je da preporučujem Lagunu, ali eto, ako treba da kupite jednu knjigu na njihovom štandu – neka to bude ovo novo izdanje, i novi prevod, Kafkinog odličnog romana.

Antologije 25 i 26 moderne savremene japanske priče

Tanesi

Antologija 25 izašla za prošlogodišnji sajam, osvojila nagradu „Presad mudrosti“ za najbolje izdanje na Niškom sajmu knjiga. Njena naslednica, Antologija 26 sveže izašla iz štampe. Dakle, 51 priča savremene japanske književnosti, različiti žanrovi, različite, dužine priča, 28 nagrađivanih pisaca, na ukupno oko 1000 strana savremene proze.

  ESEJISTIKA  

Rumunski egzistencijalizam i evropska metafizika

Euđen Simion

Filip Višnjić

Obrađena su dela Mirčea Elijadea, Ežena Joneska, Emila Siorana i Konstantina Nojke.

Značenje bajki

Bruno Betelhajm

Nova knjiga

Novo izdanje, novi prevod (?) i nova, sumanuta cena: 2530 din! Ako ovu klasičnu studiju nemate, bolje potražite kod antikvara ili na Kupindu.

Tajna društva srednjeg veka

Tomas Kejtli

Akia Mali Princ

Knjiga " Tajna društva srednjeg veka," iako napisana u prvoj polovini XIX veka, najbolja je knjiga koja se može naći na srpskom jeziku, na temu ezoterijskih društava srednjeg veka, asasina, templara i Vestfalskog tribunala.

Leksikon filmskih režisera

Aleksandar Bečanović

Potražite na štandovima crnogorskih izdavača – ovo je vrhunska stvar kakva u Srbiji ne postoji. Ne, nemojte mi uopšte pominjati Leksikon filmskih režisera Tome Gavrića!

Avangarda: od dade do nadrealizma

Grupa autora

Institut za književnost i umetnost

U zborniku su saopštenja sa naučnog skupa, kao i radovi pisani posebno za ovu priliku, podeljeni u četiri tematske celine. Prva je posvećena istorijskim okvirima i dinamici avangarde, te razmatranju odnosa između dade i nadrealizma. Radovi sadržani u drugoj celini problematizuju neke od ključnih pojmova ovih avangardnih pokreta, kao što su objektivni slučaj, automatsko pisanje i nadstvarno. Treći odeljak naglašava pojedinačne autorske poetike i probleme, pre svega iz srpske književnosti, u komparativnom kontekstu. Poslednja celina zbornika okrenuta je tipološkim, evolutivnim, intermedijalnim i komparativnim osvetljenjima različitih oblika dadaističkog i nadrealističkog umetničkog izraza. Zbornik sadrži radove pisane na srpskom, francuskom, hrvatskom i engleskom jeziku i razmatra avangardne pojave u Francuskoj, Belgiji, Španiji, Italiji, Brazilu, Rusiji, Japanu, kao i u srednjoevropskim i južnoslovenskim zemljama. U fokusu su ne samo književnost, već i likovne umetnosti, arhitektura i film, a pojedini tekstovi propraćeni su ilustracijama i grafičkim materijalom.

Filozofija entropije: filozofska studija

Nikola Kajtez

Agora

Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj filozofski najvažniji aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta. Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija!Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom i sa celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski tokovi.

Službeni glasnik

Naš najbolji veliki izdavač zaslužuje svoju posebnu podcelinu ovde:

Rečnik božanstava i mitskih ličnosti sveta

priredili Aleksandar Bošković, Milan Vukomanović i Zoran Jovanović

saizdavaštvo sa Institutom društvenih nauka u Beogradu,

prvo izdanje, 2015, 24 cm, 416 str.

Ova knjiga predstavlja izuzetan doprinos nauci na nekoliko nivoa. U svetskim razmerama, poslednje slično delo koje bi se moglo porediti sa ovim objavljeno je još 1912. Širok obim kultura i tradicija koje se obrađuju u ovoj knjizi je do sada nezabeležen. Stručnost sa kojom su tekstovi urađeni takođe zadovoljava najviše naučne standarde…

Novije teorije pripovedanja

Volas Martin

 

Glasnik za 100 din:

APOKALIPSA SAD - Jovica Aćin

FUNDAMENTALIZAM DEBILITETA - Svetislav Basara

RUSKA ARHEOLOŠKA PRIČA - Milica Nikolić

za 200 din

EGIPATSKI MUZEJ - Veliki svetski muzeji Silvija Ejnardi-Kairo

UPOTREBE DRUGOG „Istok“ u formiranju evropskog identiteta - Iver B. Nojman

ZADOVOLjSTVO U TEKSTU - Varijacije o pismu Rolan Bart

O BODLERU I LOTREAMONU - Sreten Marić

40% POPUST!

PROBLEMATIČNI POBUNjENIK - Moris Fridman 2.750,00 RSD - 1.650,00 RSD

50% POPUST!

DUŠA, ZVER, SVEST - Eseji o evropskoj i svetskoj književnosti Stanislav Vinaver - 1.045,00 RSD

70% POPUST!

IZA - Branko Kukić - 330,00 RSD

OD NADREALIZMA KA MODERNIZMU - priredio Gojko Tešić - 825,00 RSD

  STRIPOVI  

MAKONDO

BRAĆA FASMER

preview: https://www.dropbox.com/s/mu5ukg0eeznpl75/Fasmer_strane.pdf?dl=0

i HARMAN

preview: https://www.dropbox.com/s/fis6e31umvtbn18/_Harman%20strane.pdf?dl=0

Reč je o dva dela scenariste Pera Metera koja se bave likom i (ne)delima dvojice čuvenih serijskih ubica s početka prošlog veka, Karla Denkea i Frica Harmana. Zasnovane na istinitim događajima, obe priče su mračni trileri/horori o serijskim ubicama, ali zapravo su mnogo više od toga – u ovim delima nijedan detalj nije slučajan, Per Meter slojevito i simbolično govori o ljudskom zlu koje određeno vreme iznedri, a koje tadašnje društvo po pravilu nemo posmatra i dozvoljava mu da se širi, i koje se nekako uvek rađa iznova. 

Harmana je ilustrovala Izabel Krajc, a Braću Fasmer David fon Basevic. Iako potpuno različiti, stilovi ovo dvoje umetnika su podjednako atmosferični, uznemirujući, i pre svega, maestralni.
Pojedinačna cena ovih naslova iznosiće 1980 dinara u knjižarama. Na sajmu ona će iznositi 1600 dinara.

 DARKWOOD 

 

Darkvud ima u pripremi i najavi nekoliko fascinantnih horor izdanja (LOVECRAFT, HOUSE ON BORDERLAND...) – ali, avaj, ona NEĆE stići za Sajam, nego iz štampe izlaze posle njega, a do kraja godine. Da vidimo, dakle, šta hororično IMA na Sajmu.

Mange Napad titana i Beležnica smrti prodaju se za smešnih 190 din po svesci, i to najtoplije preporučujem da nabavite!

Imate i par PROPOVEDNIKA, HELNOAR, i svašta nešto još: evo celog KATALOGA, pa birajte sami šta vam je po volji!

VESELI ČETVRTAK

I u ČETVRTKU je horor ispao kolateralna šteta neodgovornih štamparija, pa ni oni, kao ni Darkvud, neće za Sajam izbaciti nekoliko horor izdanja koja su se očekivala. Nova DILAN knjiga neće stići, MARTI knjiga 3 neće stići, ZAGOR knjiga sa horor epizodom (i mojim esejem) – sve to stiže tek posle Sajma. Ostaju vam samo redovni DILANI – i nova PLANETA MRTVIH (od petka).

Izvan horora, vredi preporučiti njihovu ediciju VELIKI TEKS u kojoj je izašlo spektakularno kolekcionarsko izdanje albuma koji je radio Magnus (da, crtač Alana Forda!)...

BOŽIJA VOLJA – Djordje Kadijević

  

Orfelin izdavaštvo iz Novog Sada na Sajamu knjiga predstavlja fragmetarni roman Đorđa Kadijevića Božija volja, u ediciji „Gluvo doba“ koju uređuju Dejan Ognjanović i Milenko Bodirogić. Roman se bavi mračnim dešavanjima u Beogradu i na Umci pred kraj II svetskog rata, ali manje je istorijski a više psihološko-egzistencijalistički, sa povremenim elementima folklorne fantastike i horora.

Đorđe Kadijević je duhovni otac edicije „Gluvo doba“ – ne samo zbog svog statusa pionira horora u domaćoj kinematografiji (Leptirica – koja je i zaštitni znak ove edicije), nego i zbog vrlo osobenog pristupa hororu kojim se njegov opus odlikuje, a koji je blizak urednicima edicije: dakle, ovog autora odlikuje umetnička, poetska, mračna fantastika i strava, sa intelektualnim i duhovnim nabojem, utemeljena u ovdašnjoj tradiciji, u domaćem koloritu. To je strava lišena kiča, eksploatacije, palpa, prizemnosti i vulgarnosti, epigonskog preslikavanja američkih i drugih zapadnih modela; ukratko, strava autentična, autorska, duboka, metafizička, svetonazorska a ne plitko zabavljačka.

To je glavni razlog što smo njegovu knjigu proze uvrstili u ovu ediciju, iako, strogo gledano, u njoj strava nije preovlađujući element, već je više pozadina; odnosno, strava je više u opštem sumornom svetonazoru negoli što se očitava kroz stalno prisustvo vampira, veštica, duhova itsl. Ovo, međutim, ne znači da ovih nema uopšte – i knjiga je tim jezivija što se, usred prividnog realizma, bez najave, iznenada, a opet tako prirodno i smisleno, javljaju motivi kao što su drekavci, vračare, bacanje crne magije, sablasti i zagrobni život, te drugi, još čudniji oblici tajanstva života koji probijaju iz pozadine ionako mračnih, ali ovozemaljskih užasa i brutalnosti koje Kadijević prikazuje i življava na svoj prepoznatljiv način: oporo, mračno, surovo, bez uvijanja, i na način koji će čitaoca zaista da zaboli i da ga proganja mnogo posle sklopljenih stranica knjige.

Da citiram deo iz mog pogovora ovoj knjizi:

„Nagoveštaji strave prisutni su kroz čitavu knjigu: nekad je to psihološka strava potaknuta suočenjem sa najmračnijim demonima čovekove psihopatologije (kao u besmislenom nasilju, ali takođe i krvavoj odmazdi „Kamidžorcu“), nekad jezoviti nagoveštaji da prokazana i izbegavana osoba zaista šuruje sa nečistim silama (poput baba „Milenije“), a nekad su to nagoveštaji zagrobnih odjeka koji nastavljaju da svedoče o nečijoj mračnoj sudbini, kao što je „Ćoronjorina“, čiji se kikot i dalje ori blizu mesta gde joj je voz (kao instrument njenog samoubistva) odrubio glavu. Drekavci se tu čuju u gluvo doba, „nečiste kuće“ se izbegavaju a crne babe i neshvatljive lepotice ukazuju na tajanstvo među javom i međ' snom koje čak i na dnevnom svetlu za sobom ostavlja upitanost i tajnu.“

Za poznavaoce Kadijevićevog filmskog opusa, najkraći opis ove knjige bio bi ovaj: zamislite prozni ekvivalent filmova Praznik i Pohod, ali sa povremenim uplivima Darova rođake Marije, Štićenika i Devičanske svirke. Uostalom, ja sam u knjizi NOVI KADROVI već pisao o horor elementima u njegovom filmu Praznik, a zlokobni antijunak iz tog filma, Manola (Dušan Janićijević), javlja se i u ovoj knjizi.

Roman Đorđa Kadijevića Božija volja premijerno je predstavljen čitaocima na Sajmu knjiga u Beogradu. Knjiga ima 200 strana, mek povez sa klapnama, sa strane poprskana crno... Cena na Sajmu je 600 din. a u knjižarama će biti 880.

Kadijević će doći na štand Orfelina (Hala 1, Arena) u petak 28.X u 17h, i to će biti prilika za potpisivanje i druženje s čitaocima. Iskoristite ovu priliku da sretnete ovog velikana i dobijete njegovu knjigu s potpisom!

Iako bi Kadijevićevo ime, uz sve gore rečeno, trebalo da bude dovoljan garant kvaliteta ove knjige, evo, ekskluzivno za ovaj blog, jednog poglavlja iz ovog romana, da mu osetite „ukus“ i steknete bolji utisak o tome šta možete da očekujete.

MILENIJA

(odlomak iz romana Đorđa Kadijevića Božija volja)

(c) Orfelin izdavaštvo, 2016

Svi u selu znaju za baba Mileniju. I oni najstariji kazuju: kad smo bili mladi, ona već bila matora. Ostarili i mi, a Milenija još živa! Uvek ista. Na njoj vazda njena težinjava košulja i ovčinji gunj. Oko pasa uže, na užetu ofucana torba. Glava joj sitna k'o pesnica, lice zborano, spečeno, osmuđeno, kao dno od tiganja... Baba korača sitno, žustro, navija malo na desnu stranu. Očas stiže s kraja na kraj sela. Vioglava, osvrće se jednako, ovamo, onamo, šara oko sebe sitnim kokošijim očima.

Kućica njena bila najstarija u selu. Zidovi od naboja, rasušeni, ispucali. Na provaljenom krovu nakrivio se odžak iz koga dan noć praminja dim. Pedalj njene zemlje iza kuće, zadžikljalo u korov. Tu Milenija sama iskopala dva lakta duboku jamu, i u njoj skupljala kišnicu. Ne imala kofu, pa u vodu gnjurala testiju. Čučala kraj rupe, dreždala, dok mehurići izađu i napuni se testija.

Radojko i Staniša, seoski šereti, u taj babin bunar turili živu žabu.

Pitali se ljudi u selu od čega živi baba Milenija. Ne bilo nkog koru hleba da joj da. A ona ne marila za to, ni od koga ništa ne tražila. Njoj, kažu, bilo dosta da jedanput u nedelju dana nešto pregrize. Za toliko, nađe joj se iza kuće. Ona riška po korovu, vadi krompir što je tu proletos posadila. Naiđe na po koju glavicu luka. Zarudi se u travuljini i poneki patlidžan, kad mu dođe vreme... Viđali je žeteoci kad predveče krenu kućama: ona, presamićena, skuplja vlati što su, tu i tamo, na zemlji ostale. Navlata tako snopić klasja, pa kad dođe kući, kruni zrno dlanovima, u stupi ga tuca, i od tog praha 'lebčić umesi.

Ne bivalo nikad da baba Milenija stane, s nekim živim reč da prozbri. Kad vidi da joj neko prilazi, ona krene u stranu, poguri se i čeka da taj prođe. Usput, mulja po torbi za pojasom, tobože traži nešto... Događalo se da se seljaci zbog nje u čudu nadđu. Ide čovek nekud za svojim poslom, osvrne se, vidi: baba Milenija kaska za njim. Kad zastane da je sačeka, nje već nema. K'o da je u zemlju propala!... Onomad, kažu, Bane Arsović zatekao babu kod svoje štale. Ušao on u štalu i imao šta da vidi: njegovom pastuvu griva opletena u stotinu tankih kikica... Mrštili se ljudi kad spaze babu blizu svojih kuća. Jedared, svečeri, ugledala nju Živka Lazina kako viri kroz tarabu i žmirka k'o svraka. Ujutru, našla svoje novorođenče, mrtvo. Ono noću ispalo iz bešike i zaglavilo šiju u nogare...

I to što se odžak baba Milenijin stalno dimi bilo čudno seljacima. Što li loži i leti, kad je vrućina? Prozorče njeno noću crvenkasto svetluca. To ona, kažu, džedži kraj vatre, čeka ponoć, pa onda mlatara, baca prah u oganj, baja, vrača, mađije pravi. Ta ne spava nikad, zato i živi toliko dugo.

Zna da čovek u snu, malo po malo, mre...

Žalile se seoske rabadžije da im Milenija pravi baksuz. Kad krenu kolima na Umku, na pijacu, pa nju sretnu, već znaju: toga dana badava im trud, od nji'ova posla nema vajde. Jedili se oni na babu, pretili da će da je zatuku levčama, u njenu izbu ugarak da ture.

Ponajviše smetalo seljacima kad baba Mileniji naiđe ,,ono njeno”. Bivalo to u jesen, kad u selu počnu svadbe, slave, zavetine. Krene ona glavnom seoskom džadom, gologlava, razdrljena. Zabaci glavu, zavijori sedim vlasima, tresu joj se usahle sise, a iz grla povrvi jauk, lelek, cerek. Ujlanje njeno zaori se silno, do na kraj sela se čuje. Da ne poveruješ, otkud u njoj, onako sitnoj, kržljavoj, toliki glas!... Muka bilo ljudima da je slušaju. Al' da vidiš, niko ne smeo da joj priđe, ućutka je, usta joj zapuši. Svi ćutke čekaju da njihovu kuću mine. Lakne im kad ona zabasa tamo, put Dubokog, u njive, zabrane, jaruge, pa joj se u daljini izgubi glas.

Jedilo seljake što babino ujlanje nailazi k'o neka mora na njihove svetkovine. Kao pogan padalo im ono na dušu, i na zlo slutilo. Zašto li tuli tako, kao vučica, da se čoveku ježi koža i kosa diže? Valjda sam Đavo uđe u nju, pa njenim glasom dreči. Smišljali ljudi kako da se kurtališu bede. Meračili se da ugrabe babu, kolima da je odvezu negde, bestraga, Bogu iza leđa, s onu stranu Kosmaja, Venčaca, i tamo ostave. Badava to, govorili drugi. Dogegaće ona otud za dan, dva... A bilo i ljudi mekših, sažaljivih. To je jadnica, puka sirotica, govorili oni. Prekardašila meru čovečijeg života. Smrt priziva, smrt je neće. Što se kloni od ljudi, to čini od stida, zbog te svoje tolike starosti. Al' opet, u njoj je, k'o u svakom stvoru, želja za životom, pa se zato ljudima prikrada. Čezne u duši da i na nju neko pogleda. Od toga što najviše želi, najviše se stidi. A što ujla, to biva onda kada tuga njena prekipi, pa iz nje povrvi muka, i u krike se pretvori. 

U jesen,čerdesete, seoski momci u vojsku polazili. Očevi njihovi, domaćini, pravili ispraćanje. Pesma i svirka orila se po avlijama od jutra do mraka. Veselje kvarilo to što se već govorilo o ratu. Dal' će Švaba opet da udari na nas, pitali seljaci one koji su u varoš odlazili, novine čitali, radio slušali. Neće, more, govorili oni, ne sme Hitler na Srbe, od Rusa!.. Stari ratnici, solunci, ćutali, vrteli glavama.

U proleće, četrdeset prve, čudno jutro osvanulo. Digla se graja na Umci. Izašla na ulicu cela varoš. Zalepršale zastave. Orilo se iz svih grla: ,,Bolje rat nego pakt!”

Istog dana, prestao da dimi baba Milenijin odžak.

Nemao ko drugi, pa komšije mrtvu babu zamotale u ponjavu, i bez popa odnele na seosko groblje. Ali, ne dali seljaci da je pokopaju. Rekoše, ne može veštičara u osvećenu zemlju!... Vratili babu u kuću. Ležala ona u ponjavi nedelju dana. Skanjerali se ljudi da svrše to sa njom, te danas ćemo, sutra ćemo. Napokon žene, baš one najplašljivije, odvukle babu iza kuće, u onaj njen bunar turile je, i zemljom zatrpale.

A počeo rat...

Ne prošle dve nedelje, Nemci ušli u Beograd. Sutra dan, stigli oni na Umku... Setili se seljaci baba Milenije. Eto, vidiš našta je slutilo ono njeno ujlanje. Ta drevna starica, nepismena, što za onolikog svoga veka iz sela nogom nije kročila, znala bolje od svih nas koji nam se jadi spremaju... Oni što su na nju najviše frčali, pokajali se. Rekoše, greh na našu dušu što joj se ni za grob ne zna. Zvali oni grobara iz varoši, da iskopa babu i u sanduk metne. Rakoše, i popu ćemo da platimo, da joj očita molitvu... Riljao ašovom grobar iza babine kuće, telo nije našao. Sad se selo pita: kud se dede baba Milenija? 

Ali, druge brige stigle seljake. Ugnjezdili im se uselu četnici. U seosku školu smestili komandu. Moralo selo da 'rani ,,narodnu vojsku”... A u ratu osiroteo narod. Namnožila se fukara, seoska i varoška. Sirotinja sa Umke u njive zalazila, krala kukuruz, čupala repu, bostan tamanila. Srdilo to seljake. Ali, moralo se trpeti. Falili oni Boga što je ono najgore daleko od njih. Znali oni da se tamo, u Mačvi, pucalo u Nemce, i kakav se zbog toga pomor naroda načinio.

Varošani sa Umke govorili seljacima u Ruckoj: za vas kao da i nema rata! Niko u Srbiji dosad nije bolje prošao. Treba da se vidi šta će biti do posletka gospodo, odgovarali varošanima seljaci. Đavo nekad zadrema, al ne spava nikad!...

Malo potom, javili se čudni znaci. U seoskoj birtiji viče čobanin Lale: video ja baba Mileniju kod pojate, muze crnu kozu! Smejali se seljaci. – Jesi dobro pogledao, da nije jarac?... Baš ti koji su se smejali, sutra na glas pričali: juče, izvečeri, baba Milenija prošla seoskom džadom! Nosila sveću u levoj ruci, a pod desnom miškom krstaču.

Ne bilo milo seljacima da slušaju te priče. Krste se ljudi.

- E, jebeš ga...

- Samo nam je Milenija falila!

- Baš!

Vikao seoski ikmet Nikola na seljake: - Šta vam je, bre, jeste pobenavili? Zemlja gori, gine narod, a vi se mrtve babe plašite!... Pitajte se šta će biti ako nam oni ,,crveni” iz šume dođu?

Ta kmetova reč ušla u uši seljacima. Postideli se oni. A neki se na kmeta srdili.

- Šta ono reče Nikola ?

- Svira kurcu!...

- Ma, jok... ima pravo čovek.

- Što ne veruje u vampire, jel' to?

- A mi ludi, pa verujemo.

- A on, dao Bog, pametan...

Uveče, u kafani, pade opklada: čik da neko presedi celu noć pred baba Milenijinom kućom! Sveću na pragu da zapali. Pa da vidimo šta će da se desi!... Kad se dobro smračilo, Milojko i Staniša, malo nakresani, udri pravo iz kafane pred babinu uđeru. Noć bez meseca, crna k'o katran, kako reče Mile. Džedže oni pred pustom šrtaćarom.

- Dobro kaže čiča Nikola... kad ti đavoli iz šume dođu, jebaće nam majku majčinu.

- A što?

- Pa, zato što nismo sa njima... Ta, zar ne vidiš Stane, i ovi naši četnici na nas, momke seoske, mrko gledaju.

- E, i za to me zabole... ko njima jebe mater!

- Šta da radiš, brale... nas je tako zapalo. Moraš negde stati, jal ovamo, jal onamo.

- Aja!...

- A što mi, more, u šumu ne odemo?

- E!... a kome?

- Pa, njima... crvendaćima.

- Jesi lud?

- Stvarno ti kažem...

- Ti si se, Mile, mnogo uplašio.

- Pazi šta sam ti rek'o... da idemo dok nije kasno.

- Zanosiš se... k'o muda u kosidbi.

- Vidiš i sam, nisi ćorav! Ovi Dražini kurcom ne mrdaju. Tako se rat ne dobija.

- Pa... šta će biti s nama posle rata?

- To će da preseku oni, tamo, preko bare...

- A što onda mi da se trćimo... te ovamo ćemo, te onamo ćemo? Koj' da ga zna šta će njima tamo da dune u glavu.

- Zna baba Milenija... nju pitaj!

Kuca Stane na babina vrata:

- O, baba Milenija!... dede, svrni malo!

- Ćut' bre rđo, obrecnu se Mile. Babi, dok je živa bila, nikad niko prag nije preš'o. A sad, kad je nema, mi joj celu noć pred kućom dreždimo. Ne zajebavaj se sa pokojnom, nije ljucki!

Staniša se kezi:

- Prosti baba... nisam 'teo.

Čula ih četnička patrola što o ponoći kroz selo prolazila.

- Otkud vi tu u ovo doba?

- Šta te briga za to?... 'ajde, gledaj svoja posla!

- Koji si ti?

- A ti, koji si?

- Kakva je to dreka?! Odma' kući da idete! Kapetan Gačić naredio da noću bude mir u selu!

- Reci tvom kapetanu da jede govna!... Ja sam ovde kod kuće, a vi, iz kog pičkovca ste došli, našeg 'leba da jedete?

- Šta reče, pijanduro?

- Aha!... a ti si mi pa trezan?

- Vodite ih!

Nastade guranje, muvanje, laktanje.

- A, tako!... ruku dižeš na narodnu vojsku!... Vežite ih!

U toj gužvi, Stane dobio gadan udarac kundakom u trbu'. Krv mu na usta udarila. Osvanuli momci u četničkoj kmandi. Grdili ih tamo, devetali. Stane jaukao, krv pljuvao... Kad se razdanilo, došao u komandu kmet Nikola, sa kapetanom Gačićem razgovarao. Malo posle, pustili momke.

Stane kući došao. Tri dana ječao, vrečao, četvrtog zakovrnuo...

Dođe mu baba Mlenija glave, rekoše seljaci.

A Mile se snuždio, zamukao, iz kuće ne izlazio. Dolazili mu drugari, jarani, grlili ga, cmakali, nazuvali mu opanke, benavili se, samo da ga nekako iz kuće izvuku. On se čudno bečio, kezio se, zaklinjao: kad nas ono noću u'vatiše, lepo sam čuo: otud, iz babine kuće, k'o da nešto skiči...

* * *