Artur Maken (Arthur Machen)

  

            Kao što je već ranije bilo najavljeno (OVDE) – prva sledeća knjiga u ediciji „Poetika strave“ jeste VELIKI BOG PAN, izbor najboljih horor priča Artura Makena koji, pored naslovne novele, sadrži još sedam drugih vrhunskih priča strave. Iduće nedelje biće raspisana pretplata, i tada ću ovde okačiti kompletan sadržaj, kao i privju korice i unutrašnjih ilustracija koje radi dobro vam znani i dokazani majstor, Ivica Stevanović.
             Evo, kao privju, UNUTRAŠNJE ilustracije koju je Ivica uradio, za tzv. pregradne strane (one koje najavljuju svaku priču u zbirci):

            Ovo izdanje će, kao i sva druga iz ove edicije, biti praćeno iscrpnom biografijom autora (a Maken je imao zanimljivih nazora i detalja u svom dugom i slikovitom životu), kao i stručnim, detaljnim pogovorom o njegovom delu, pod naslovom Artur Maken: Mračna ekstaza. Rad na ovim materijalima uzima mi sve vreme poslednjih dana pa zato ne stižem da pišem rivjue i druge stvari za blog. 

Zato ovom prilikom, kao neku vrstu privjua, kačim nekoliko zanimljivih odlomaka (neki od njih neće stati u knjigu!), kako Makenovih, tako i o Makenu, da bih vas zaintrigirao za ovog autora koji do sada nije bio na srpskom predstavljen kako treba. Naravno, pominjan je i citiran u mojoj POETICI HORORA, ali to je maltene sve. Do sada!

            Evo malo fragmenata, a sinteza i ekstaza slede najkasnije do Valpurgijske noći!

            Jedno od centralnih Makenovih životnih uverenja, iz priče „The Red Hand“, poslužilo je kao moto Lavkraftove priče. Na početku priče „Užas u četvrti Red Huk” Lavkraft citira Makenove reči:

„Svete tajne zla kao i dobra svuda su oko nas, i živimo i krećemo se, verujem, u nepoznatom svetu, mestu gde postoje pećine i senke i žitelji sumraka. Moguće je da se čovek ponekad može kretati unazad putanjom evolucije i verujem da jezivo predanje još uvek nije mrtvo.“

(Hauard F. Lavkraft, „Užas u četvrti Red Huk”, u: Šaptač u tami, Orfelin, Novi Sad, 2015, str. 139)

Lavkraft je Makena bespogovorno hvalio u svom znamenitom eseju, gde je pored ostalog rekao:

„Među živim stvaraocima kosmičke strave i kosmičkog straha uzdignutih do najčistijih umetničkih visina malo je onih – ako ih uopšte i ima – koji bi mogli da se uporede sa mnogostrano obdarenim Arturom Makenom, tvorcem dvanaestak dugačkih i kratkih pripovesti u kojima elementi potajnih užasa i nepojamne strave dosežu do najdublje suštine i istinske realističnosti.“

(Hauard F. Lavkraft, „Natprirodna strava u književnosti“ u: Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda, Bigz, Beograd, 1990, str. 192)

            U svom pregledu vrhunskih dometa horor književnosti, S. T. Džoši kaže:

„U karijeri koja pokriva više od šest decenija, Artur Maken je proizveo neka od najevokativnijih dela jezovite proze u svekolikoj istoriji književnosti. Napisani u besprekorno melodičnoj prozi, obogaćeni snažnom mističkom vizijom i prožeti čudesima i stravom koje je njihov autor osećao svakim atomom svog tela, njegovi romani i priče preživeće i opstati čak i onda kada dela daleko većih tehničkih postignuća budu skrajnuta.“

S. T. Joshi, Unutterable Horror, Hippocampus Press, 2014,  p. 373

„On ima samo jednu temu, Mističku Viziju, i samo jedan zaplet, Cepanje Vela.“

Džozef Vud Krač 

(Joseph Wood Krutch), "Tales of a Mystic," Nation, 13 September 1922, p. 259

„The Great God Pan (1894) is a story which takes seriously the opposite of Darwinian evolution, the hypothesis that a primitive capacity for evil and horror survives in us all and can, under the right circumstances, drive us to commit the most dreadful of deeds.“

(David Punter and Glennis Byron, Gothic, Blackwell, 2004)

            Iz odličnog eseja, koji toplo preporučujem kao dobar popularno pisan ali znalački uvod u Makena, izdavajam ovo:

„And yet: Machen’s writing has qualities that defy conventional standards. All the basic faults of construction and style should preclude the expression of higher things, yet they do not. The intangible atmosphere of mystery persists in spite of, perhaps even because of, the grossly malfunctioning mechanics. His vision of horror has a beauty that derives from its origins in the Welsh landscape. 

He explicitly wrote The Great God Pan as ‘an endeavour to pass on the vague, indefinable sense of awe and mystery and terror’ he had received from his native countryside. As a consequence his evil is both repellent and seductive and there is a sense that the victims in his stories in some way desire their dreadful fate. Like the rites of ancient Rome described within his pages, lust, ecstasy and terrible revelation dance hand in hand to weave his literary cloth. Under the beautiful hills of his homeland lies the dreadful, only semi-human race of little people, glibly called faeries, but actually a vile and malevolent early offshoot of humanity.

            (...)

It gives his horror the status of a religious experience, cosmic theogony rather than localised folk tale. It is something that HP Lovecraft would take much further.“

            Arthur Machen and The Fall

Makenovo pismo Polu Žanu Tuleu (Paul-Jean Toulet), francuskom piscu i prevodiocu Pana iz 1899 (Pan je izašao u Francuskoj 1901. u jednom časopisu, ali bez odjeka):

„Dok sam pisao 'Pana' i 'Beli prah' nisam verovao da su se tako čudne stvari ikada dešavale ili da bi se ikada mogle desiti u stvarnosti. Od tada sam imao izvesna iskustva u vlastitom životu koja su potpuno izmenila moje gledanje na te stvari... Potpuno sam uveren da na ovoj planeti ništa nije nemoguće. Nepotrebno je, nadam se, reći da ni jedno od tih iskustava nije imalo nikakve veze sa takvim prevarantstvom kao što su spiritizam i teozofija. no, ja verujem da živimo u svetu najvećih misterija, punom neočekivanih i potpuno zapanjajućih stvari.“

Nav. prema: Luis Pauels i Žak Beržije, Jutro čarobnjaka, Bigz, Beograd, 1998, str. 190.

            Jedan od intrigantnijih aspekata vezanih za Makena jeste i njegovo članstvo u čuvenoj okultnoj organizaciji Zlatna zora. Pojedinci su skloni da brzopleto zaključe kako je Maken svoj okultizam prepisao iz Zore, dok je stvarnost zapravo sasvim drugačija, jer on u Zori skoro ništa korisno i pametno nije ni čuo ni video. Evo šta je Maken pisao o svom članstvu u ZZ:

"I must confess that it did me a great deal of good - for the time. To stand waiting at a closed door in breathless expectation, to see it open suddenly and disclose two figures clothed in a habit that I never thought to see worn by the living, to catch for a moment the vision of a cloud of incense smoke and certain dim lights glimmering in it before the bandage was put over the eyes and the arm felt a firm grasp upon it that led the hesitating footsteps into the unknown darkness; all this was strange and admirable indeed; and strange it was to think that within a foot or two of those closely curtained windows the common life of London moved on the common pavement…"

"But as for anything vital in the secret order, for anything that mattered two straws to any reasonable being, there was nothing of it, and less than nothing. Among the members there were, indeed, persons of very high attainments, who, in my opinion, ought to have known better after a year’s membership or less; but the society as a society was pure foolishness concerned with impotent and imbecile Abracadabras. It knew nothing whatever about anything and concealed the fact under an impressive ritual and a sonorous phraseology. It has no wisdom, even of the inferior or lower kind, in its leadership; it exercised no real scrutiny into the characters of those whom it admitted".

Arthur Machen, Things Near and Far (Caerleon Edition of the Works of Arthur Machen Volume 9) London: Martin Secker, 1923, pp. 149-150

"I must say that I did not seek the Order merely in quest of odd entertainment. As I have stated in the chapter before this, I had experienced strange things - they still appear to me strange - of body, mind and spirit, and I supposed that the Order, dimly heard of, might give me some light and guidance and leading on these matters. But, as I have noted, I was mistaken; the Twilight Star shed no ray of any kind on my path."

Machen, pp 152-53

* * *

VELIKI BOG PAN – više detalja + najava i pretplata: iduće nedelje!

Izaberite život

  

            Narode moj! Znam da bi neki sad ovde radije čitali rivju nekog filma ili knjige, možda stripa, ili barem divanili nad listom najboljeg ovoga ili onoga. 

Žao mi je, ali ovih dana se odlučuje o tome kako ćemo i da li uopšte živeti u narednih pet godina – da li će ovom zemljom i dalje vladati najgori ološ i šljam koji je ikada viđen izvan kanalizacije ili će možda, ipak, doći nešto pristojnije...

...i ja zato ne mogu sad da vam nudim eskapizam u čudesni svet mračne mašte i horora, jer HOROR daleko većih magnituda već vlada nama, i biće još veći ako mu se sada, odmah, odnosno u nedelju 2. aprila, ne stane za vrat!

Deco, Đavo je odneo šalu!

Ako ovaj PSIHO nastavi da vlada sa svojom progresivnom patologijom i sa svojom kamarilom lažnih doktora, lopova, falsifikatora, neznalica, ubica i prevaranata još pet godina...

 – kažite zbogom i horor književnosti, i izdavaštvu, i filmu, i SMISLU bavljenja bilo čime što nije vezano za EMIGRACIJU iz kloake u koju su Srbiju pretvorili ovaj bolesnik i njegov otpad sastrugan sa dna kace.

Jeste, lakše je zabiti glavu u pesak i praviti se da nas se sve to ne tiče. 

Ili pevati neki od retardiranih refrena:

„Svi su oni isti!“

„Ja sam apolitičan!“

„Baš me briga ko će da bude predsednik – isto sranje!“

„Ne verujem u demokratiju!“

„Politika me ne zanima!“

„Pokušao sam da glasam ranije, i ništa se nije promenilo: naravoučenije – ne vredi više ni pokušavati!“

„Predsednik je ionako samo protokolarna funkcija, nebitno je ko će da bude!“ itd.

Pa, ne bih da vam bilo šta popujem – kome nije BOLNO OČIGLEDNO koliko je poražavajuće štetna ova armija skakavaca predvođena klinički bolesnim manijakom i tiraninom, i koliko je VAŽNO da se toj zmiji stane na glavu ŠTO PRE (iako je već zatrovala i oterala toliko toga vrednog) – ja vam to ne mogu sada nacrtati.

Ako mislite da možete da se zabijete u svoje sobe i da čitate stripove, knjige, skidate filmove s neta i tako životarite a da vam onaj PSIHO svojim slinavim pipcima ne upada u taj mehur sreće i zadovoljstva 

– ako mislite da život zatrovan psihovim izlučevinama, i izlučevinama njegovih satrapa, može da traje i cveta u senci njihovog besramnog i bahatog ZLA 

– onda OK, iskoristite nedelju 2. april za šetnju u prirodi, igrajte se sa svojim kučetom ili decom (ako ih imate), sa svojom curom ili momkom, ližite sladolede, pijte pivo u nekom kafiću ili kafanici, stavite slušalice u uši i pravite se da sve ovo ne postoji 

– i da ne može i neće da utiče i na život vas i vašeg potomstva, ili na to što životom, sada i ovde, zovete.

Šansa je mala, ali ne i nerealna – da se GMAZOVI sklone mirnim, civilizovanim, legalnim putem: putem izbora. ISKORISTITE jebenu šansu sada, u nedelju, i glasajte PROTIV ZLA, a ZA život. 

Bolje sada, olovkom, kulturno i fino, nego kasnije pištaljkama, šerpama i ko zna čime. Mada, javlja mi se... ali, o tom potom...

Sitni procenti će odlučivati o tome da li ćemo, možda, svrgnuti trapavo presvučenog psiho radikala i sav onaj šljam koji nam ispija život još od 1990-ih a koji se sad zalepio uz njega, ili ćemo njihove odvratne njuške morati da gledamo i njihove bedne demagogije da slušamo bar još pet godina!

Zato, SVAKI glas protiv tog OLOŠA je važan.

A, što se mene tiče, na ovim izborima najzad ima i ZA koga da se glasa (a ne samo protiv koga)!

Čak i ako vam je do zajebancije – i ona, ovog puta, može da pomrsi konce psihopati gladnom moći! Ako su vam svi ostali mrski, izađite barem pa glasajte za BELOG.

Najvažnije je samo da bude što veći % onih koji NISU glasali za CRNOG – odnosno, za Smrt, Laž, Prevaru, Falsifikat, Potemkinova sela, Bezbudućnost, Pošast i Propast koje PSIHO neminovno nosi sa sobom.

Psiho iza sebe ima relativno stabilnu armiju potkupljenih, zastrašenih, ucenjenih, zaslepljenih i zaglupljenih; sve što treba da se desi sada jeste da brojčano nadvladamo tu rulju koja „prodaje vjeru za večeru“...
...odnosno prodaje budućnost svoje dece za neki privid „sigurnosti“ i „stabilnosti“ koji će prvi povetarac da oduva; za izmišljeni posao, za neku platicu, za dva kila šećera i kilo zejtina, za par crvenih novčanica milostinje, za trideset srebrnjaka, za sendvič...

Bitno je samo da Psiho NE dobije podršku veću od 50% ONIH KOJI IZAĐU DA GLASAJU.

Zbog toga je vredan i Beli, da povuče apstinente i „apolitične“. Ako vas je ranije mrzelo da mrdnete guzicu iz kreveta samo kako biste na glasačkom mestu na listiću nacrtali kurac, dignite je sad barem kako biste tamo zaokružili BELOG, i na taj KONSTRUKTIVAN način 1) povećali broj onih koji NISU glasali za ZLO i 2) dali jasnu i rečitu poruku da vam je MUKA od političara i njihovih floskula i da ste gladni PROMENA.

Ako Psiho firer u prvom krugu dobije 50% glasova IZAŠLIH građana – Srbija će definitivno biti pretvorena u spaljenu zemlju (ili, Lavkraftovim rečima, BLASTED HEATH), ne samo u ekonomskom smislu, nego pre svega u moralnom i duhovnom!

Jer nakaradne bezvrednosti koje ovaj ŠLJAM širi oko sebe truju DUŠE, truju mladost i lepotu i pamet, truju dobrotu i poštenje, ovaj kancer podriva sam ŽIVOT kao kakva „Boja izvan ovog svemira“ – a vi imate način da sprečite dalje TRULJENJE i mutacije ovog ionako već dobrano načetog naroda jednim kratkim i lakim potezom. Bolje olovkom nego mačem.

Imate opciju ako hoćete da glasate za ozbiljnost, a imate i za zajebanciju; ali bilo ovako ili onako, SAMO NEMOJTE ZA 6-6-6!

Izbori u nedelju 2. aprila dešavaju se na svetski dan borbe protiv autizma.

Slučajnost?

Ne bih reko!

Znakovitost? 100%!

JEBENO IZAĐITE I GLASAJTE PROTIV CRNOG!

Jer, ako šljam i ovog puta odnese pobedu – odneće i Đavo šalu, a doneće horor pred kojim će i horori kojima se bavi ovaj blog postati bledi, blentavi i bespredmetni.

Ako PSIHO pobedi – ovaj blog više neće imati smisla.

Mislite o tome.

I GLASAJTE! ZA ŽIVOT!