NAJBOLJI HORORI 2017 (2. deo)

Nedavno sam krenuo sa osvrtom na filmsku horor produkciju ove godine, i počeo od boljih filmova. Prvi deo tog osvrta imate OVDE. A sad, evo i nastavka, sa još nekoliko trojki i tri-minusa vrednih pažnje.

THE EVIL WITHIN

USA, 17

**(*)

3-

Sigurno ste se nekad, gledajući retarde u glavnim ulogama američkih horora dok donose retardirane odluke, upitali: „Šta li bi bilo kad bismo za protagonistu zapravo imali pravog, kliničkog retarda, sa dijagnozom i pečatom?“ Evo, najzad, filma, koji odgovara i na to vekovno pitanje! Blago „usporeni“ dežmekasti momak otkriva zločesto ogledalo (za celu figuru) iz kojeg počinje da ga spopada ćelavi zloduh koji takođe ima medicinsko stanje (Majkl Berimen iz BRDA IMAJU OČI, od rođenja takav) i da ga navodi na zločine. Ukratko, ovo bi se moglo opisati kao „Sin Dragan u Amitvilu 5“, samo što se film ne dešava u Amitvilu (ali bar ima ukleto ogledalo) i što je glavni junak iritantniji i od Sina Dragana.

Veliko je iskušenje gledati tog američkog „sporog momka“ kako tuc-mucajući nosi čitav film a ne ugasiti ga, ali najizdržljiviji će, za nagradu, dobiti neke prilično originalne, košmarne, retko hororične prizore u tim njegovim vizijama, snovima i ludilima.

Dramaturški je to prilično ravno i predvidivo, a maltene je negledljivo u deonicama koje nisu vizije nego svakodnevni život njega i dosadne mu familije koja se „stara“ o njemu i to njegovo polagano potonuće u ludilo i pešačka „drama“ sa sporednim likovima, ali izdržite do kraja, kad ludilo uzme maha...

PS: Priča IZA ovog filma luđa je od ove U njemu – proguglajte sami da vidite slikovitu životnu priču kontroverznog bogataškog sina na kristal-metu koji je sve ovo režirao i od svojih para producirao, a onda umro pre premijere od posledica svoje narkomanije... Videćete pravi koren priviđenja u ovom filmu.

Tonight She Comes

USA, 16

**(*)

3-

Još jedan film za vežbe iz strpljenja: treba izdržati uvodnu polovinu, sa neverovatno iritantnim „likovima“ koji dođu u jednu pustu kolibu u šumi da traže nestalu drugaricu – ali negde od sredine pa do kraja ovo se obrće u neverovatnu i neopisivu orgiju sumanutog preterivanja, krvopljuštanja i sa vrhuncem u bekvud hilbilijima i njihovom petljanju u crnu magiju („Danički užas“, anyone?)...

Dakle, ONA je došla, ali odakle je došla, i šta je tačno u njoj (Jog Sotot?) – ne znamo. Znamo samo da je skroz-naskroz gola, oblivena krvlju (tuđom) i rešena da pobije sve što joj se nađe na putu. Za početak. A onda se kreteni nađu u kolibi sa rednek-okultistima, i tek tu kreće prljavština i šikljanje i gnjusni rituali u najavi...

Nema ovo skoro nikakvog smisla, ali je donekle simpatično u svojoj otkačenosti i relativnoj nepredvidivosti. Samo ne očekujte odgovore, logiku, smisao, i biće vam (umereno) lepo.

in the deep

aka 47 Meters Down

USA, 16

**(*)

3-

Najbolji noviji film o ajkulama, bar za moj groš. Ovog puta, dve sestre odu na letovanje i reše da se malo brčkaju (swimming with the sharks) u kavezu uronjenom u morsku vodu dok su ajkule oko njih ali ne mogu im ništa jer – kavez.

A onda, čekrk pukne (srećom, iz filma je izbačen kadar u kojem vidimo da na njemu piše „Made in Serbia“), kavez potone na dno, celih 47 metara dublje, a one imaju nekoliko briga na pameti: 1) kavez im je zatrpan lancem ili tako nekim metalnim čudom koje se otkinulo i sad im zatvara izlaz; 2) vazduha im ponestaje u bocama, i 3) uvek gladne ajkule krstare okolo i samo čekaju da nešto gricnu.

Odlično kreirana klaustrofobija i beznađe, situacija kao iz najgorih košmara, dramaturgija po principu „iz tiganja u vatru“ i obilje napetosti (plus jedan pametan twist, vezan za nedostatak kiseonika) = sasvim solidan time-waster koji nema ni likove ni priču ni ideje za pamćenje, ali – uzburkaće vam živce i dati inspiraciju za ružne (i pomalo mokre) snove.

Annabelle Creation

USA, 17

**(*)

2+/ 3-

Mislio sam da ovo preskočim jer mi na živce idu i KONJURING i svi njegovi sikveli, prikveli, dickwelli, i ostalo izmuzavanje – ali svi su navalili da je ovo strašno dobro i jezivo, pa rekoh ajd da probam i pogledam. Eh, „nije to ništa revolucionarno ali se svakako može pogledati“, što bi reko legendarni dr Kunac. Nit smrdi, nit miriše, ima sporadičnih solidno realizovanih jezivih scena sa duhovima na toj farmi vezanim za tu lutku, ali pravo da vam kažem već sam zaboravio i plot i likove i sve – pamtim samo ok atmosferu i nekoliko solidnih scena jeze, pa zato, na ovu sušu, ako ste baš očajni dajte šansu i ANABELI. Mada, uvek je daleko bolja ARABELA.

Happy Death Day

USA, 17

***

3-

Srećan vam Smrtovdan, koji je, sudeći po ovom filmu, čak i u Americi ko Ivkova slava: to kad počne, nigde kraja! Kraće rečeno, ovo je DAN MRMOTA sreće VRISAK, ali sa PG-13 rejtingom. Samoživa cura se budi u dorm-sobi neznanog joj momka nakon noći ludovanja (ali ne s njim; on je čedno spavao u drugom krevetu) a, nakon malo muvanja po kampusu, neko s bebećom maskom je ubije. Back to page 1: buđenje, dobri dečko, kampus, ovo-ono, i opet ubistvo. I tako, redom, ona se stalno resetuje na isti početak, i pokušava da otkrije ko je to ubija, i zašto.

Na svu sreću, nju igra odlična mlada i perspektivna glumica Džesika Roti, koja pošteno odradi predvidivi luk, od bezosećajne sebične kučke na početku, do nežne i ljupke dobre cure na kraju, a u tome joj pomaže dobri momak Izrael Brusar, takođe talenat koji obećava (pored ostalog i zato što stvarno izgleda kao simpatična dobričina, što je redak kvalitet među današnjim manekenima i tako nekim praznookim džokovima što se u Holivudu glumcima nazivaju).  

Bio bi ovo vrlo dobar film, samo da nije takvih zanemarljivih detalja koje otkrijemo na kraju kao što su identitet ubice, motivacija za ubistvo i još ponešto vezano za kako-zašto cele te situacije. Ima tu pokušaja da se nešto kao preispituje i kritikuje – kako meta-žanrovski, tako i društveno-satirički, ali i jedno i drugo je polovično. Ono što im je bilo glavno je – gimik, i s njim je napravljen prilično dobar film. Ako se ne računa to što glavno pitanje (KAKO i ZAŠTO to ponavljanje?) ostaje neodgovoreno, a ono što na kraju jeste odgovoreno (KO je ubija, i ZAŠTO) – bolje da nije, jer je krajnje imbecilno. Ipak, vožnja je bila sasvim zabavna sve do odredišta. A kad smo tamo stigli: ŠTA? OVO JE TO? Jbg.

WITHOUT NAME

IRE, 17

***

3-

Velika je šteta što jedan takav genije kakav je Aldžernon Blekvud nikada nije doživeo da mu se neka od priča pretvori u film – ali je zato WITHOUT NAME najbliže što se tome prišlo u novije vreme, a i šire. Nekakav profa dođe sa svojim geodetskim spravama da premeri jedno parče puste šumovite zemlje u Irskoj samo kako bi se ispostavilo da se ta „vilinska šuma“ ne povinuje ljudskim mernim instrumentima. Ova premisa je čak veoma slična Blekvudovoj priči „Drevna svetla“ o jednom zlosrećnom geodetskom službeniku – naslovnoj u novoj zbirci koju vam Orfelin sprema (izlazi oko 20.12. ove godine).

Dapače, ova senovita lokacija počne da se poigrava profinom percepcijom prostora, vremena i stvarnosti, a stvari se komplikuju kada mu dođe asistentkinja s kojom vara ženu, a onda i kad ova curica u šumi upozna mlađeg, zgodnijeg i nimalo šonjavog tipa koji tu samuje i tripuje na gljivama... Kao što će se pokazati, ljubomora nije dobar začin u čorbi sa gljivama i vilama...

Upozorenje: ovaj film ima malo senzacionalističkih scena – nema krvi, ubijanja, izbečenih faca i džamp-skerova; ovo je film atmosfere, ALI kakve! Jedna od najboljih scena je kad se pomenuta cura usred bela dana izgubi u šumi, na par metara od profe-ljubavnika.

Ne očekujte da vam na kraju sve bude jasno nacrtano, i ne tražite to. Predajte se ovoj sivozelenoj, magličastoj, čoveku-nenaklonjenoj šumi i – uživajte u njenoj jesenjoj sumornosti. Ovo je odličan film da njime prekratite vreme dok ne izađu Blekvudova DREVNA SVETLA!

* * *

U idućem nastavku:

SREDNJAČKI I SLABI HORORI 2017

(da znate šta svakako vredi izbeći)

DREVNA SVETLA – Aldžernon Blekvud

  

            S velikim zadovoljstvom najavljujem devetu knjigu edicije „Poetika strave“: u pitanju je nova zbirka priča Aldžernona Blekvuda u Orfelinovom izdanju.

Kao što znate, ovu ediciju smo i započeli upravo Blekvudovim najboljim novelama, u knjizi VRBE. Bili ste oduševljeni naslovnom novelom, koju je Lavkraft smatrao a Ligoti i dalje smatra najboljom „čudnom“ pričom svih vremena;

plašio vas je zloćudni duh prirode, Vendigo, u ledenim kanadskim šumama i planinama u noveli „Vendigo“ i ježili ste se pod vrelim egipatskim suncem, pritisnuti teretom mrtvih vekova u „Silasku u Egipat“. Ta knjiga doživela je dva izdanja, što znači da je do sada usrećila 2.000 čitalaca u Srbiji i okruženju – ali to, takođe, znači da je publika prepoznala kvalitet i da je gladna za još.

Rezultat toga je ova nova Orfelinova zbirka koju je priredio stalni urednik edicije „Poetika strave“, dr Dejan Ognjanović, načiniviši pažljiv odabir kako u pogledu kvaliteta tako i tematike. Naime, sve priče u zbirci Drevna svetla povezane su opsesivnom Blekvudovom temom – Prirodom.

Blurb na prednjoj korici potiče iz Pingvinove Enciklopedije horora i natporirodnog, i glasi: „Blekvud želi da dok posmatrate drveće ili zvezde osetite sablasnu čaroliju prirode.“

Drevna svetla sadrže osam priča i pogovor Dejana Ognjanovića. Konkretnije, ovo su odabrane priče „prirodnog horora“:

Drevna svetla

Vuk koji trči

Dolina zveri

Vilinska staza

Izgubljena dolina

Stanarka

Raskoš snega

Žrtva

Prevod: Sava Kuzmanović i Dejan Ognjanović

Na kraju je i pogovor Dejana Ognjanovića: „Blekvud – Mysterium tremendum“.

Ilustracije, dizajn i tehničko uređenje: Tijana Jevtić.

Alternativna korica (neupotrebljena)

Nešto konkretnije o pričama:

Drevna svetla

Geodetski službenik dospe u  šumarak koji se odupire njegovim mernim instrumentima, a iza drveća koje stalno menja mesta i u prostoru u kojem strane sveta počinju da gube značaj kao da vrebaju neki entiteti stariji od čoveka...

Vuk koji trči

Lovac dospe u pustu uvalu usred šume gde oseti da ga neko ili nešto po vascelu noć posmatra i prati. Jedan vuk počinje čudno da se ponaša, kao da nije obična divlja životinja već nešto više...

Dolina zveri

Lovac prati džinovskog losa u legendarnu „Dolinu zveri“ – tamo gde hrišćanski bog nema šta da traži jer tu vlada indijansko božanstvo prirode, Ištot. Da li će lovac naučiti da poštuje drevne bogove pre nego što se zveri ostrve na njega?

Vilinska staza

Mladi čovek dolazi u veliki, organizovani lov u pustarama engleskog vresišta, gde ga zaintrigira činjenica da na vratima svake seljačke kuće stoji krst, ali ga privuče i legenda o „Vilinskoj stazi“ kojom se, kroz pustaru, kreću ljudske i neljudske duše. Najveća je, pak, privlačnost prema devojci čija je majka davno već nestala na pomenutoj stazi, a čije dozivanje sada oboje počinju da osećaju.

Izgubljena dolina

Dva brata blizanca žive u harmoniji, kao jedan um, sve dok se u francuskim Alpima ne zaljube obojica u istu devojku. Ubeđeni su da to neminovno vodi u smrt barem jednog od njih, kako bi drugi živeo srećan (slično kao u filmu Dead Ringers, 1988), ali ko će od njih prvi dospeti u „Izgubljenu dolinu“ gde obitavaju duše samoubica?

Stanarka

Kasno noću, u Alpima, čovek jedva pronađe slobodnu sobu za prenoćiti u jednoj gostionici – ali naprasno počne da u njoj oseća neodređeno jezivo prisustvo. Usledi sjajan kontrast između klaustrofobije i strave nepreglednih otvorenih prostora.

 

Raskoš snega

Tajanstvena hladna zavodnica odvlači protagonistu iz sveta ljudske zajednice daleko, daleko među snežne planinske vrhove gde vreba slatka, neosetna smrt u snegu. Hoće li on uspeti da se otrgne njenim čarima i raskoši snega?

Žrtva

Suicidno nastrojen čovek u francuskim Alpima prihvati da se pridruži dvojici neobičnih neznanaca u ekspediciji sa ciljem osvajanja neosvojivog vrha. Ali, čini se da oni imaju neke druge namere, nimalo ovozemaljske, a ove su možda povezane sa opaskom koju je uzgred čuo, o tome kako neki neimenovani „Oni sada prolaze vrlo blizu zemlji...“

Evo kako počinje moj pogovor:

Blekvud – Mysterium tremendum

„Nešto čudesno, a opet upola zastrašujuće, kao da je bilo u vazduhu oko njih. Bilo je tu nekakvo tupo mrmljanje, čujno ali jedva, udaljeno, iz pravca koji je teško bilo odrediti. Iznenada se pojavilo niotkuda. Uzdrhtali su. Taj čudni rasni drhtaj ponovo je prošao kroz grupu, nedobrodošao, neobjašnjen. Bio je urođenički: pripadao je nesvesnom primitivnom umu, upola detinjast a upola jezovit.“

- Aldžernon Blekvud -

            Izraz Mysterium tremendum (doslovno, tajna strahopoštovanja) označava ono skriveno i ezoterično, što je izvan ljudske moći poimanja ili razumevanja, i prema čemu se čovek odnosi sa drhtanjem. Nemački teolog i filozof Rudolf Oto definisao je ovaj termin opisujući spoj natprirodne strave i religioznog obožavanja ovim rečima: „I gdje se vjera u demone odavno uzdigla do vjere u bogove, zadržavaju 'bogovi', kao božanstva–numina, za osjećanje, uvijek nešto 'sablasno' o sebi naime navlastito svojstvo 'neugodnog–strahobalnog' koje se zapravo sa svojom 'uzvišenošću' oblikuje, ili putem sebe ocrtava." Prisustvo onostranog uvek će, dakle, smrtnog čoveka ispunjavati, pored ostalog, i strahom, bez obzira da li se radi o evokaciji božanskog ili demonskog. Uostalom, fine razlike između njih nije uvek tako lako uočiti jer božanstva su ćutljiva a demoni glasni i zavodljivi, i oboje koriste indirektne, simboličke, višesmislene oblike (ne)komunikacije koje je isuviše lako pogrešno protumačiti. Videti anđela, stoga, živom čoveku može biti isto tako zastrašujuće kao i videti đavola. Stvari su još komplikovanije onda kada se ne radi o percepciji ikakvog definisanog entiteta, već o ugođajima i impresijama teško rečima iskazivim.

            Engleski pisac Aldžernon Blekvud utemeljio je dobar deo svog opusa na neopisivoj sivoj zoni između božanskog i demonskog, odbijajući konvencionalne religiozne predstave (a pre svega iz dominantnog hrišćanstva) i tragajući, umesto toga, za sopstvenom idejom božanskog. Svojim lutanjima širom sveta, od Kanade preko Egipta do Kavkaza, a sa posebnim zadržavanjem u naročito mu omiljenim švajcarskim Alpima, dospeo je, tako, do panteističkog misticizma Prirode kao svoje lične, neoficijelne i neinstitucionalizovane, ali duboko proživljene i time ništa manje svete religije. Tajna strahopoštovanja, ubijena dogmom i institucijom Crkve sa svim njenim aktivnostima što slobodu gaze i uništavaju duh, vaskrsnuta je, za njega, u netaknutoj, praiskonskoj Prirodi.

            U svojoj autobiografiji pisao je: „Snažan osećaj jedinstva s Prirodom bila je vladalačka, kraljevska čarolija koja je nadvladavala sve druge, pa čak ni nagoveštaj komedije nije mogao da umanji njenu stvarnost. Njeno religiozno poreklo javlja se, može biti, u činjenici da sam ponekad, tokom njenog najsnažnijeg ispoljavanja, bio potaknut žudnjom da napustim praktični, utilitarni svet kojeg sam se gnušao i da postanem – monah!“ Priroda je, za Blekvuda, bila Hram, a život ispunjen poštovanjem prema njoj – jedna velika, neprekidna Ceremonija. Kroz njenu prividnu nepokretnost, piše on u priči „Inicijacija“ (1916), „uzdizala se moć, moć koja nema imena, moć što se negde u temeljima skriva – temeljima koji su nepromenjivi, nevidljivi, večno trajni.“

            Odbacivši rigidnost dogme, Blekvud je svoj život posvetio traganju – ali boravak izvan utabanih staza, gde se uvek komotnije i slobodnije osećao (i gde je, naposletku, tražio i njegov pepeo da se prospe), podrazumeva određenu dozu nesigurnosti, difuznosti, neodređenosti i tajanstva kakvih nema u toplom okrilju stada što neupitno guta psalme i propovedi u kakvoj crkvi. Kao neko kome je Tajna bila draža od Odgovora, večito upitan, Blekvud je bio nesmireni duh, a duhovni nemiri koji su ga gonili jasno se odražavaju u njegovim pričama strave i strahopoštovanja...

Knjiga izlazi iz štampe do Nove godine.

Ima 250 strana, tvrd povez, šivena, sa strane poprskana (ultra)ljubičastom.

Pretplatna cena za ovo izdanje iznosi 900 dinara, a pretplata traje od 01. do 31. decembra 2017.

Svaki pretplatnik dobiće na poklon bukmarker sa motivima ilustracija Tijane Jevtić koji na poleđini ima kalendar za 2018. godinu, i pretplata je jedini način da ih dobijete: u redovnoj prodaji, u knjižarama i na Sajmu, njih neće biti.

U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova izdanja po pretplatnim cenama:

Edicija Poetika strave

·         A. Blekvud – Vrbe (700)

·         H.F. Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)

·         M. R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći (Rasprodato!)

·         R. Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)

·         Š. Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)

·         Š. Le Fanu – Karmila (900)

·         A. Maken – Veliki bog Pan (900)

·      Tomas Ligoti – Pisar tame (1.000)

Edicija Gluvo doba

·         D. Ognjanović – Zavodnik (800)

Knjige Ransoma Rigsa

·         Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)

·         Grad pustoduha (900)

·         Biblioteka duša (900)

·         Priče o čudnovatom (900)

Edicija Srpska mitologija

·         Prognana bića (2.000)

·         Buntovnici (1.700)

·         O biljkama, životinjama i predelima (1.700)

·         Iščezli (1.700)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)

Đorđe Kadijević

D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više od istine, Kadijević o Kadijeviću (1.900)

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85 - svrha uplate = DREVNA SVETLA), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite a poštarinu plaća Orfelin.

CREEP 2 (2017)

***

3

Prvi CREEP je bio prijatno iznenađenje: hvalio sam ga već na blogu i dodelio mu  ZLATNI GHOUL za NAJBOLJI FOUND FOOTAGE 2015. A sad, nastavak je, suprajz, još bolji! Glavni krivac je Mark Duplas u naslovnoj ulozi, a ujedno i koscenarista.

Njegov Krip ima nestabilno ime (ovde se zove Aron, kao njegova žrtva iz 1. dela) što je vrlo smisleno – u suštini, on je čovek bez imena, The Man of Mystery. Ovaj lik jedna je od najvećih kreacija Zlikovca u horor filmu 21. veka: ovako genijalno koncipiran i savršeno odigran lik PSIHOPATE, koji je uz to šarmantan, duhovit, pametan, zabavan – na filmu nije skoro viđen.

Naglašavam – na filmu; serije ne računam. Uostalom, Hanibal iz HANNIBALA je previše Veći Od Života, dok je ovaj ovde veći taman onoliko da film bude zanimljiv, ali se ipak znatno više drži realnosti. Ovakav zajebani baja bi zapravo lako mogao da postoji! Ovo je zlikovac koga volite da mrzite i koji vas stalno iznenađuje: s njim nikad ne znate na čemu ste, nepredvidiv je kao pravi psihopata, a najzabavniji je onda kad se čini da otkriva svoju toplu, nežnu, ljudsku, osećajnu stranu.

U nastavku se na njegov oglas javi slabo popularna a ambiciozna goth jutjuberka sa fetišom prema usamljenicima koja sanja o slavi i uspehu kad-ako snimi nešto stvarno specijalno. Ovaj joj smesta kaže da je serijski ubica i počne da priča o sebi i zločinima, ali ova mu, naravno, ništa ne veruje. Čak se kod nje i nešto kao ljubav rodi i svašta se tu još zabavno zgodi a film je unikatno uzbudljiv baš zato što je lik ove žene originalno koncipiran.

Nije to vrištava žrtva koja će smesta da krene da beži; dapače, ona je blaženo lišena uobičajene psihologije, motivacije i vrednosti kakve nosi 99% ženskinja u hororima. Njena fascinacija ovim kripom ubedljiv je deo njenog psihološkog mejkapa, a uz to je njen lik i odlično odigran. Zašto ne reći: Dezire Akavan (sic!) je ne samo dobra glumica nego i lepa, šarmantna, prijemčiva žena za koju ćete navijati snažno i biće vam stalo do toga da na vreme shvati koliki je Psiho ovaj Krip zapravo, i da se nekako čitava izvuče iz njegovih kandži.

Scenario je vrlo pametan, dijalozi sve vreme živi i prirodni i inteligentno napisani (što je, inače, veliki deficit u današnjem tzv. „hororu“!), situacije su originalne i nepredvidive (autori su stalno za korak ispred gledaoca, umesto iza, kako obično biva), dinamika između dvoje protagonista je originalna, upečatljiva i vrlo živa, gluma je besprekorna...

... ovakav balans između humora i horora retko se viđa, a poigravanje konvencijama horora nadahnuto je i smelo (često se, eksplicitno ili implicitno, namiguje gledaočevoj svesti o određenom klišeu i sugeriše se da će ovaj biti izvrnut naopačke, što i biva)...

Svašta se pametno ovde (po)kazuje o (ne)moći (ne)komunikacije u 21. veku, o „dejtingu“ i uopšte muško-ženskim odnosima, o virtuelnim i pravim ljubavima, o (ne)sposobnosti da se voli danas, o ambiciji i uspehu, o filmmejkingu (zabavne reference na F. F. Kopolu!) i o duboko bolesnoj psihi našeg doba u kojem je ludake sve teže prepoznati zato što nam se sve češće smeše čak i iz ogledala...

Sve u svemu, CREEP 2 je ne samo jedan od najboljih FFF-a ikada nego, prosto, jedan od najboljih horora ove godine. Ghouls says check it out!

Tomas Ligoti – PISANJE U TAMI

Ako ste u Beogradu u utorak, možete sasvim besplatno saslušati moje predavanje o Tomasu Ligotiju.

Predavanje Dejana Ognjanovića

„Tomas Ligoti – PISANJE U TAMI“

Klub LJUBIMAC (Cetinjska 15)

Utorak 28.11.2017.

u 20h

Tomas Ligoti je jedan od najboljih živih pisaca horora. Ligoti bi se mogao opisati kao Kafka provučen kroz Tima Bartona u spoju sa Lavkraftom kroz filter Bruna Šulca. Iliti, naglašeno srednjoevropski senzibilitet smešten u grotesknu verziju Amerike – kao Kafkina Amerika, ali sa više klaustrofobije, beznađa i košmarne ikonografije...

Ovaj slikar najcrnjeg mraka prožet je nihilizmom čija su tri osnovna principa: 1) besmislenost – ili možda zlonamernost – principa realnosti iza materijalnog univerzuma; 2) stalna nestabilnost ovog univerzuma čvrstih formi, oblika i koncepata koji preti da kolabira ili mutira u nešto monstruozno i nepredvidivo; i 3) košmarnost svesne personalne egzistencije u takvom svetu.

Ponori neviđenog, lavirintski kosmosi u sopstvenim kapima krvi... Cvetovi ponora... Muzička kutija čija muzika otkriva bezumlje stvari... Najčistija esencija životne zlobe.... Pandemonizam... Arlekinske gozbe... 

Senke sa dna sveta... Noćne lekcije iz merenja kloakalnih sila... Vreme kao protok otpadnih voda... Izmet kosmosa, skatologija stvaranja... Ništavljenje sopstva... Kaljuge tmine...

Zamislite da je sve na svetu samo maska za najodvratnije zlo, čisto zlo čije je stvarno postojanje ublaženo samo našim slepilom da ga kao takvo vidimo, zlo u samom srcu stvari...

Do skoro je na srpskom bila objavljena samo jedna njegova priča i samo jedan kratki roman. Nedavno je Orfelin napokon objavio knjigu PISAR TAME (Grimscribe) – zbirku čarobnih, unikatnih, neverovatnih, otkačenih, košmarnih priča koje će vas inficirati, smestiti vam se u svest i podsvest i proganjati vas u jesenjim i zimskim mesecima koji dolaze.

O Ligotiju i njegovoj prozi u klubu LJUBIMAC govori dr Dejan Ognjanović, urednik edicije „Poetika strave“ u Orfelinu.

Ukoliko dosad još niste nabavili njegovu upravo izašlu zbirku PISAR TAME, imam nešto malo primeraka, po ceni od 990 din, pa se (po)javite što pre. Dakle, zaobiđite poštu, zaobiđite knjižarske marže  i kupite je direktno od urednika edicije i autora pogovora. 

Imaću i nekoliko primeraka drugih knjiga iz iste edicije ako neko bude želeo.

Utorak 28.11.2017. u 20h. 

Dođite da mračimo zajedno!

Šta sam ulovio na Sajmu knjiga 2017

Sa blagim zakašnjenjem (ne mojom krivicom) evo tek sad da vas izvestim šta sam sve nabavio na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu: nešto kupio, nešto dobio, nešto unapred znao i tražio, na nešto nabasao neočekivano, kao i uvek u životu što biva...

Inače, upravo je u toku i Sajam knjiga u Nišu (22-29.11), pa sam ulovu dodao i nekoliko knjiga koje sam ovde uzeo.

AUTORSKI PRIMERCI

 

Na Sajmu u Beogradu sam najzad uživo ugledao dva sveža izdanja na kojima sam radio.

PISAR TAME, prva zbirka priča Tomasa Ligotija, savremenog majstora strave, na srpskom jeziku...

Sa umjetninama na koricama i unutra zahvaljujući Ivici Stevanoviću, ovo je Biblija modernog horora.

Takođe, ovogodišnji Sajam nas je razveselio i prvim pravim, pristojnim izdanjem Lavkraftovog KADATA – s mojim prevodom i dodatnim napisima, i sa sjajnim ilustracijama Dejana Nenadova.

Više o ovoj preljepoj knjizi imate OVDE.

 

Na Sajmu se pojavila i nova DILAN DOG knjiga (br. 26) – u njoj je, pored ostalog, i moj napis o epizodi nekada izašloj kao „Crna magija“, a sada se zove „Crno prokletstvo“. Moj esej zove se „Od crnog – crnje“.

Takođe sam pokupio nove epizode Dilana + novu (mnogohvaljenu ali od mene još nepročitanu) Planetu mrtvih.

Od drugog izdavača uzeo sam prvih 6 epizoda serijala Morgan Lost o kojem sam čuo dobre stvari, pa ću uskoro proveriti ima li istine u tim pohvalama.

PROMOCIJE I POKLONI

 

Luzitaniju su mi dali tvrdeći da je „ovo nešto kao za mene“ (korica svakako deluje tako!);

novog Hodorovskog sam dobio za prikaz (podsećam, već sam ovde hvalio Gde ptica peva najlepše);

Kadijinu knjigu iz teorije umetnosti dobio sam, naravno, od autora, s posvetom.

HOROR SLIKOVNICE

 

Ovo o Lavkraftu uzeo sam jer je u pitanju vrlo dobar, koncizan pregled njegovog života i dela, sa nekoliko retkih i/ili dosad mi neznanih fotki i ilustracija. Sa svim popustima (član sam Vulkana, jbg) koštala me je oko 1.300, čini mi se.

Tašenova knjiga o horor filmu je prvorazredna slikovnica – zaista, vrhunski odabir fotografija – a slike su praćene kvalitetnim tekstovima i prikazima filmova, sa obiljem zabavnih podataka. Sa svim popustima (isto kod Vulkana) koštala je oko 1.600, čini mi se.

MESEČEVE SJENE je nešto kao hrvatski odgovor na Bodirogićeve knjige iz srpske mitologije – goth ilustracije na temu veštica i raznih TimBartonovskih čuda. Izdali neki Hrvati, luksuzno, a i cena je takva: 2.550 din.

HOROR PROZA

OK, dao sam 300 dinara lopovu Bobanu i njegovoj samizdat geštetner produkciji za novu zbirku priča Adrijana Sarajlije GOLI GLASOVI. O njegovom debi-romanu pisao sam nimalo nežno, čak u dva nastavka (OVDE i OVDE), ali priče su mu bolje i uprkos svemu smatram ga jednim od vrednijih današnjih žanrovskih pisaca kod nas. Inače, u knjizi ima i SF-a i fantazije i horora.

Pavkovićev sumnjivi izbor domaćih horor priča na sajmu je bio baš džabe – 400 din + poklon knjiga (Barker). Naravno, uzeo bih ga i za veće pare, jer ipak – ko će se, ako ne ja, osvrnuti kako valja na ovo (ne)delo?

Anđelu sam uzeo a) eto, da je imam i na srpskom, odnosno da vidim valja li prevod radi eventualnog kasnijeg repriziranja u „Poetici strave“ (budući da obožavam ovu zbirku), i b) bila je samo 250 din.

Horor Japanci, iz očiglednih razloga.

ESEJISTIKA

Lotringerove Perverzije su mi delovale zanimljivo, fundamentalno perverzno.

Fantastiku u rumunskoj književnosti mi je poklonio jedan poštovalac (da ne kažem: obožavalac) koga sam slučajno sreo na Sajmu! Slava mu i hvala!

Spec. broj Filmske kulture o horor filmu sam kupio eto da ga imam – čitao sam to u biblioteci odavno, eseji su sranje, tu je npr. čuveni „dr“ Milan Ranković i njegovo baljezganje o sličnosti horor filma i fašizma (!!!), secirao sam to u knjizi U BRDIMA, HORORI, ali eto, doktor za horor mora to da ima jer to je moj križ.

Ove tri knjige u sredini sve izdao Orion-Art (koji je objavio i Kadijinu o umetnosti): dve obrađuju ključne horor termine, „abjekciju“ (iliti „zazorno“) i „unheimliche“ (uncanny / začudno), a treća obrađuje ključnu horor temu – SMRT! Njen autor je istaknuti filozof, Jenkelevič, koga znam po odličnoj knjizi IRONIJA, tako da uopšte ne sumnjam da je ova knjižurina vredna pažnje. Kao Kadijin prijatelj dobio sam neki popust na ove, ali cene su ionako razumne (npr. tvrda SMRT je bila 1.400 a mogli ste da odaberete i meku!).

Ovo crno dole je knjižica o srpskom ekspresionizmu (150 din. kod Matice srpske), zanimljiva mi jer govori o piscima koji su rabili fantastiku i njoj srodne teme i postupke (Nastasijević, Isidora Sekulić...).

KNJIŽEVNOST

Ovu Šveblinku su mi hvalili pouzdani ljudi, pa rekoh da proverim na šta liče te njene začudne, hororoidne latinoameričke priče.

Andrejeva sam uzeo kako bih novim i lepim knjigama zamenio neka prastara, požutela, polu-ubuđala izdanja koja odavno imam. Ispostavilo se da SATANIN DNEVNIK sadrži mnogo više od naslovne novele-romančeta (slabog!), pa stoga itekako vredi posedovanja.

Poove eseje sam uzeo kako bih na srpskom imao „Eureku“, njegov fundamentalni esej, nezaobilazan za razumevanje njegove proze; trebaće mi nekad za neko citiranje ili šta god; takođe, tu je i nekoliko njegovih ređe preštampavanih eseja, tj. neki su prvi put na srpskom.

NIŠKI ULOV

Kao što ja to uvek ponekad kažem, niko još nije uspeo da napravi sajam knjiga na kojem ja nisam našao nešto za sebe, pa tako i ovog puta u hali Čair.

Selina sam rešio da uzmem kako bih polako zamenio svoje primerke njegovih dela u prevodu na engleski (koja sam kupio u Americi 2003.) primercima na srpskom.

ČAROBNI BREG se odavno nakanjujem da pročitam (kad već nisam sa 18 godina kao svi normalni tinejdžeri!) i presrećan sam a) što sam našao staro, lepo, legitimno, odlično očuvano (verovatno nečitano) izdanje i b) što je cena bila više nego razumnih 900 din. Na Kupindu se ovako odlično očuvano izdanje, sa zaštitnim omotom, kreće od 1.200 do 1.500 din.

Pavličićevu knjižicu o krimiću odavno imam u fotokopiji iz biblioteke, a sad je nađoh – nećete verovati – u jednoj kutiji, na „akciji“, za 30 din! Da, trideset dindži za vickast ali pametan osvrt na krimi književnost od strane velikog autoriteta za to i mnogo više od toga.

LAŽOV je roman koji sam dobio na poklon od autora – nešto kao savremeni humoristički krimić – deluje obećavajuće.

DELO – temat „Psihologija ženskog“ ima nekoliko eseja vrednih pažnje, neki borderline horror-relevant (npr. „Strah od ženskog“).

Poljake sam uzeo jer imaju zanimljivu književnost o kojoj želim više da saznam, a ova lepa tvrdopovezana knjiga iz vremena normalne države i kvalitetnog izdavaštva je bila samo 250 din pa nisam mogao odoleti.

Toliko za sada.

A vi šta ste lepo kupili?