RIGET: EXODUS (2022)

 

***(*)

4-

 

Najočekivaniji filmski događaj ove godine, a i šire – barem za mene – upravo se desio. Lars fon Trir je najzad okončao (?) svoju genijalnu seriju RIGET, a pet finalnih epizoda postalo je dostupno željnim gledaocima. Odavno sam pisao o tome zašto je ona genijalna: moji pravi poštovaoci čitali su o tome u knjizi FAUSTOVSKI EKRAN (2006), a svi ostali mogli su, zato što sam narodu to okačio, za dž da to čitaju i na blogu, OVDE.

            Taj tekst je samo zagrebao njenu genijalnost, jer je tematski bio usredsređen na vezu te serije sa temama satanizma i Đavola; a ovaj sada, za blog, moraće da ostane na nivou razrađene skice, jer sam prezauzet pripremama dva velika horor dešavanja koja će se desiti u Beogradu za nekoliko dana, a da bih sad ulazio u duboke analize. 

Koje ionako malo ko čita, jer blog je, izgleda, prevaziđena forma i mrzi ljude da se bakću dugačkim tekstovima: svi odoše na jućubove i podkaste, dok ja ovde vapijem u pustinji.

            Prema tome, ukratko rečeno…

Pa, dobro. Ovo je više nego opičen, unikatan Gudbaj. Gudbaj, nažalost, zato što je fon Trir dobio Parkinsonovu bolest, i ovo mu je verovatno poslednja tvorevina (film, serija, šta god). Voleo bih da nije tako, i da taj genije nađe načina da uspori tu boljku dovoljno da može i dalje da radi, ali… Budimo realni, tražimo nemoguće!

Uglavnom, ako RIGET: EXODUS bude njegov poslednji rediteljski Gudbaj, to je više nego respektabilan, dapače, sjajan Gudbaj, u velikom stilu, a ne neka polusenilna penzionerska mrljotina i bezvezarija poput nekih drugih ex-velikana na zalasku karijera koje bih mogao imenovati, ali neću.

Neću se baviti truizmima i predvidivostima koji su odavno jasni: deo odličnih glumaca iz ekipe pomro je u proteklim decenijama, a pre svega izuzetni Švedski Mizantrop, i naravno da bez njega, i bez njih, serija ne može biti ista. 

Niti se od nje može očekivati i tražiti onaj udar revolucionarne svežine kojim je zapahnula i televiziju i bioskope (ja sam RIGET, prve 4 epizode ucelo, premijerno gledao u Sava Centru, na FESTU 1997): za svežinu i divotalnost današnje televizije, tamo gde ih ima, treba zahvaliti pre svega Tvin Piksu, a zatim i Rigetu! Ako na pomenuta ograničenja još dodamo Parkinsona, u kontekstu višestruko vezanih ruku ovo ipak nipošto nije polovičan uradak!

Šta imamo ovde?

Neviđen spoj sublime & ridiculous!

Genijalni detalji (ne samo gegovi nego i vrlo pametne i duboke, metafizičke ideje) utopljeni su u more tako nekih blesavosti i trivijalnosti čiji slepstik i apsurd doseže neviđene visine, ili dna. I mada ja ne otkidam naročito na tu vrstu blentavljenja, respektujem ga kao deo Trirove poetike koji je bio prisutan i u ranijim nastavcima (mada nikad ovoliko). Okej, mogao sam biti zadovoljan i sa nešto manje bavljenja Švedsko-Danskim trzavicama, ali ako to njih pali, ko sam ja da se bunim samo zato što mene to ne zaima naročito, i što se ovde s time, po meni, prećeralo?

Ovaj novi RIGET je i dirljiv (naročito sa babom koja zamenjuje baba-Druse iz prve dve sezone: ova je mnogo bolja, simpatičnija, vanredno ekspresivna, i daje uapdljivo najveći kvalitet među novajlijama-pridošlicama) i duhovit (ko će pobrojati sve fore i fazone! mada je ono sa vađenjem oka kašičicom za sve anale…) i pun trolovanja (jer: fon Trir) --- ali i, mestimično, vanredno jezovit i zlokoban i zastrašujuć (jer, opet, fon Trir kad radi horor, možete se kladiti da je to u samom vrhu majstorije da se na svež način zagolicaju živci)!

Ima u ovoj trećoj sezoni najmanje jedna super-genijalna ideja koja je greota što nije razrađena u posebnom scenariju, nego je ovde stavljena maltene uzgred, kao neko slepo crevce, jer, eto, može nam se. Ima se. A uskoro neće da se može (zbog boles). Ovim mislim na taj podzaplet sa mladim doktorima koji proučavaju granice BOLA, i koji beli šum univerzuma tumače kao emanaciju sveopšteg bola kojim zrači univerzum… Koji BOL vide kao osnovu egzistencije… 

Ovo je vanredno dobra fora, vredna svog sopstvenog filma ili serije, ali eto, Veliki se poznaju i po tome što im se može da naoko uzgred izbace ideju koja jedva ako zauzme 15-ak minuta u seriji, a koju bi manji, da nekako na nju nabasaju, cedili u bar šes’ sezona od po 15 epizoda!

Takođe, imamo ovde – za moj groš daaaleko premalo – gledati Viljama Dafoa u hiper-mega-jezivoj đavolskoj ulozi. Ima tu jedna scena, kratka ali nezaboravno da-se-usereš-jeziva u kojoj on sasvim satanski njuška po sobi i oko kreveta naše glavne babe da mi srce plače što toga nema više, još mnoog više, i šteta je što je Dafoova minutaža tako preskromna, jer on je dušu dao za horor, upravo sada, sa svojom sadašnjom facom…

Moglo bi se reći da ovih 5 epizoda nisu na nivou prethodnih 8, gledano u globalu, ALI najbolji delovi u ovih 5 mogu da se mere sa najboljim delovima prethodnih 8. Drugim rečima, fon Trir i dalje dobacuje do vrhunaca, povremeno, ali su mu srednji i slabi delovi nešto srednjiji i slabiji.

A možda to sve i nije toliko „pad“ koliko „drugačijost“ kojoj treba vreme da se slegne i pusti koren. Isto kao Tvin Piks 3. Na kojega se mestimično skoro bezobrazno (nesvesno?!) naslanja. I to ne samo po tome što se radi o nastavku genijalne TV horor-sapunice koji je nastao decenijama nakon što je bilo ko prestao da se nastavku nada.

 Tu je, kao i u Tvin Piks 3, sova. Dopelgengeri. Statika. BABALON! Ključevi, hodnici u podrumima. Specijalna Lopata. Meta meta. Izluđujuć kraj (šta, očekivali ste holivudski vezanu mašnicu? ha ha!).

Tu je sumanuta transformacija ranijeg lika (ne možete ni zamisliti u šta ovde izrasta Udo Kir – slično kao Bouvi u TP3; s tom razlikom da je Udo živ, pa jeste prisutan ovde, dok je pokojnog Bouvija menjao veliki Čajnik). Tu je i bizarna metonimija umrlog glumca/lika (onaj Šved - na tragu pukovnika, Bobijevog ćaleta, ali ovde još duhovitije zamenjen nečim nego kod Linča).

Tu je, najzad, nadasve dirljivo+inteligentno prisustvo-odsustvo samog fon Trira lično, u odjavama svake epizode. Kakav car, kako je samo predivno to rešio u ovih 5 epizoda! I kako se samo na kraju krajeva s nama pozdravio! Samo najveći to mogu ovako!

Uglavnom, da sažmem: budući da sam od ovog završetka, u datim okolnostima, očekivao mnogo veću salatu i haos i trolovanje i krpljenje, ovo ima iznenađujuću (za mene) količinu prividne koherencije i priče, i očekivano visok nivo posvećenosti cele glumačke ekipe koji na ramenima junački nose sve ludosti koje im je onaj napisao da govore i rade.

Produkcija je visoka, profesionalna, sa odličnim efektima, i sve u svemu, u vreme kad se petparačke trivijalnosti i vremenom pregažene plitkoće i palpovi i treševi a la DEL TOROVI KURIOZITETI nude kao nekakav vrh horora (spojler: nisu! ni blizu!), RIGET: EXODUS je bolja serija nego što zaslužujemo. Smelija, luđa, originalnija, sa vrcajućim duhom – ali, samo za inicirane i odabrane. Ako ste voleli dosadašnjih 8 epizoda, opušteno zaronite i u ovih 5. Prelaz od Ranijih u Nove neće biti gladak – dapače, biće to džombovita vožnja, baš kao i u Tvin Piksu 3. Ali, ko voli, voleće, ko ne voli, nevoleće.

SAJAM KNJIGA 2022: ULOV + Kako je bilo

Posle dvogodišnje pauze, zbog Korone, upravo je održan dugočekani Sajam knjiga.

To je manifestacija koja izaziva podeljene reakcije. Nekima je to „Praznik knjige“, drugima je „Praznik praznoslovlja i prostaštva“.

Crni čovek (u pozadini): Da, crnomantijaš Porfirije Zavodnički, osveštava ovaj treš za "verujući" narod

Ja bih rekao da je istina relativna: Sajam vam je ono što ste vi Sajmu. Ono što sa sobom ponesete, to ćete, uvećano, i dobiti. Ako ste smoreni mrtvopuvalac kojem ništa ne valja i u svemu vidi samo lošost i zlost, onda će za vas Sajam biti orgija Šešelja, crkvenjaka, pljeskavica, zvezda Lagune, mejnstrima, populizma, snobova, gužve, zagubljene i nesnađene dečurlije i mlađarije koja se u vrtlozima okreće po krugu Arene ne znajući ni gde će ni zašto će ni dokle… I da, može se i tako na to gledati. Jer, ima i toga.

klinčurija zavedena Šešeljem

Primenom iste ove metode, istih ovih tamnih naočara, može se kao bezvredno otpisati sve i svako u Srbiji. Ko voli – nek izvoli!

obožavatelji/ke

Moj pristup je, pak, drugačiji: svestan lošosti svega (ili većine), trudim se da izvučem nešto dobro, lepo, vredno, nešto što je meni značajno. Tako je bilo i ovog Sajma knjiga: on ne može biti mnogo bolji nego što je dobra Srbija danas (ili ikada), jer to je mikrokosmos unutar velikog, makro-nekrokosmosa, ali i u tom i takvom mraku, ja sam uspeo da pronađem dovoljno svetla za sebe, a možda čak i za druge.

ima nade!!!

Ukratko, bilo je lepih druženja, viđanja s ljudima koje inače retko viđam, prijatnih razgovora, kako privatnih tako i poslovnih, mezećenja i pijuckanja,

neki su dovoljno pametni da im ne treba "smart fon"

bilo je vrednih dešavanja

premijera i potpisivanje

i obaveznog druženja sa poštovaocima mog lika i (ne)dela.

ovaj desno, Milan Kovačević, uskoro izbacuje svoju horor zbirku (obećava!)

Slikao sam se sa desetinama, potpisao preko stotinak knjiga, proćaskao sa onima kojima je bilo do toga, i želim da verujem da sam, što naživo, što posredno, preko knjiga, zarazio neke nove čitaoce ljubavlju prema hororu.

Ghoul is cool

Prodao sam više svojih knjiga na ovom Sajmu nego na ijednom prethodnom: išli su i KULT GULA, i PROKLETIJE i DIVLJA KAPELA… I mada su bile izložene samo na Kontrastovom štandu, i to malo što sam imao uz sebe dok sam se družio s čitaocima na Orfelinovom štandu, na kraju sam morao da se vraćam u Niš po još knjiga!

Što se tiče termina za potpisivanje: u sredu tokom tog sata, najavljenog za potpisivanje, nije došlo više od 5-6 autogramdžija, ALI su dolazili i pre i posle toga, i kad god sam bio tu, izlazio sam im u susret (čak su me sa štanda dozivali da se vratim i kada bih otišao negde drugde na druženje ili u poteru za knjigama).

Pošto su već čitaoci sebi tako lagodno dopustili neobaveznost termina za potpisivanje, ja sam sebi dopustio da u petak, kad je bio drugi najavljeni termin, odem u Nišku Banju, jer inače ne bih imao ŠTA da potpisujem…

Sve u svemu, meni je bilo super, prezadovoljan sam Sajmom: kupio sam neke vredne knjige, a još više sam ih dobio na poklon ili za promociju/rivju na blogu.

Knjiga koju je CLIO izbacio s nenormalnom cenom pre 13 godina - najzad je finansijski pristupačna

Upio sam pozitivnu energiju od poštovalaca, a ignorisao sam negativnu od Šešuljeva i litijaša i srodnih faca.

Drug Šešelj posmatra sve nas!

Čuo zanimljive priče, poput ove, koju mi je javio jedan drugar:

„Upravo dve monahinje na Makartovom štandu, u sali 4, kupuju tvoju Poetiku horora. Bilo mi je to fenomenološki zanimljivo, pa sam ih zamolio za fotografiju, sa objašnjenjem da poznajem pisca i da bi mu verovatno bilo drago da vidi svoje čitateljke. Nažalost, ljubazno su odbile, uz objašnjenje da se nikad ne fotografišu, ali su mi poručile da ti prenesem da su na prvi pogled impresionirane knjigom, da su dugo nešto slično tražile i da nisu znale da tako studiozno istraživanje o toj temi postoji na srpskom. Preneo sam im svoje pozitivne utiske i poručio da si na Orfelinovom štandu. Rekoše da će se sigurno javiti, ako vas pronađu.“

(Nažalost, nisu me pronašle, iako je Orfelinov štand prekoputa SPC/Habjanović tamjana!)

Dogovorio s Orfelinom šta ćemo i kad/kako ćemo dogodine u Orfelinu.

Od mog glavnog inspiratora zabeležio brojne dobre ideje za predstojeći roman, a zatim na Sajmu i kupio nekoliko knjiga koje bi mogle biti vredne za research za nekolika pisanija koja spremam.

na istom štandu mogli ste naći i Majn Kampf i Nedićeve govore

Znači: uspešan Sajam knjiga (rekord i po prodatim mojim i po nabavljenim tuđim!) krunisan je uspešnom Noći veštica (rekordna poseta nekom mom predavanju u organizaciji EU info centra).

s Bekvalcem, šokantno!

A sad, evo još nekih slikovitih detalja sa Sajma, uključujući i kompletan ULOV knjiškog blaga koje sam jedva doteglio u Nišku Banju, u dva navrata.

 

Većina ovoga na slici postoji zahvaljujući meni

(naravno, i Orfelinu i svim njegovim saradnicima)

 

 

Draga drugarica Ana Marija Grbić objavila je svoj prvi roman. MRTVI NA DODIR.

Javlja mi se da je odličan.

U svakom slučaju veoma mračan i čemeran.

Proverite (ja hoću)! Izdala Geopoetika.

 

S dragim prijateljem, kolegom, inspiratorom i iluminatorom, velikim ezoterikom, Dorijanom N.

 

 

Svi zapeli "pljeka" pa "pljeka", iako je roštilj na Sajmu knjiga ukinut pre više godina.

Ali samo je jedna sajamska tradicija neuništiva kao (s)udba:

 

 

Za našu decu: Šešelj!

Veliki redovi tinejdžera za slikanje s onim čikom sa tevea (ovde bez zarđale kašike).

 

 

Dragan Bibin!

Čoek koji je dizajnirao moj magnum 44 opus, knjigu POETIKA HORORA, pa time i zaštitni znak edicije "Poetika strave" i neke njene nezaboravne korice.

Tek sada sam ga prvi put uživo sreo i stisnuo mu ruku.

 

Džabaluk na spratu - pretežno knjige koje ne vrede ni 100 din.

post-sajamska salonska druženja

mladež iz priča Popi Z Brajt

ljubiteljke

ko slika slikače?

Što se tiče promo-poklon knjiga, ukratko, odozgo, sleva nadesno:

- loša „horor“ poezija, prilično dobro ilustrovana

- 4. antologija novog domaćeg horora

- 3 nove Tanesijeve knjige o kojima ću detaljnije pisati kad ih pročitam

- ovo nije horor, ali dešava se u ludnici i deluje zanimljivo

- neke mračne priče iz Meksika

- razgovori s genijima filma + mizantropije

- krimi-triler roman autora GLUVOG DOBA

- pokloni od: 1) jedne čitateljke, 2) druga Milenka-Orfelina, 3) druga Igora St, 4) kolege Mladena

GOMILA PROMO-POKLONA

 

A ovo su promo-stripovi o kojima ću se uskoro izjasniti na blogu:

uopšteni crtež-posveta jer nisam tu bio naživo

A kad sam već ovolike divote dobio na poklon, nije mi bilo teško da odrešim kesu i bacim nešto novčanica na OVO dole. 

Ukratko, odozgo, sleva nadesno:

- knjiga o reditelju KIČME, valjaće mi za studiju FILM STRAVE NA BALKANU

- studija o recepciji ex-Yu fantastike, valjaće mi za studiju o horor književnosti u našim krajevima

- dve vredne knjige u izdanju FCS-a, po 250 din svaka 8na akciji!)

- ogroman zbornik iz Leposavića u kojem ima jedva 4-5 radova na meni bliske teme, ali ajde, strah je moja tema, moram to da proučim jer to je moj križ!

- odlična studija o jednom od omiljenih mi filozofa

- studija o orijentalizaciji balkanskih krajeva od strane zapadnjačkih umjetnika, valjaće mi za studiju o horor književnosti u našim krajevima

- o cenzuri u sfrj a i posle

- surova umetnost

- mladalački roman velikog istoričara religija i srodnih ideja

- ruska novelica o vukodlaku, 150 din, ne mož biti tolko loša!

- spec. broj sa nekoliko tekstova koji će mi poslužiti za studiju FILM STRAVE NA BALKANU.

GOMILA KUPLJENIH

 

Najgrdnije pare ostavih u 300 Čuda, gde sam kupio tri nedostajuća mi voluminozna voluma Helboja i kompanije. 

cijena, prava sitnica

Cene su ogromne, nehumane, užasne, grozomorne, nepodnošljive: 3.400 din za komad. Meni su dali popust: 3 toma sam dobio za 9.000 din, a za 4. koji je izašao potom, tokom Sajma, platio sam punu cenu, 3.600 din (on je i najdeblji, ima 500 strana).

Znači, preko 100 e mi ode za ova 4 Helboja, ali… šta ću kad VOLIM. I kad bi iz tuđine to isto koštalo daleko skuplje. A ovde sam, na Sajmu, toliko lepih stvari dobio za DŽ da sam si mogao dopustiti komociju da mirne savesti i neuznemirenog džepa kupim i nešto luksuza!

napiso moj drugar, dakle - odlična!