NEKI NOVI NE-HORORI

...uglavnom solidni. ništa spektakularno, ali fine trojke su tu, vredne pažnje.

vrlo dobri filmovi odgledani tokom avgusta ove godine prikazani su dole, kao i nekolicina slabijih ali pomena vrednih.

MY SON, MY SON, WHAT HAVE YE DONE

USA, 09

** 2

posle mega-zabavnog, duhovitog, pametnog i luckastog u najboljem smislu reči ZLOG PORUČNIKA, hercog je poitao da usnimi još jedan film. jedina njegova mana je ta – što je igrani. u ovom obliku, savršeno je nezanimljiv case-study jednog jadnika koji je odlepio i proburazio rođenu majku. avaj, sve je ovde savršeno uninvolving, od odurno-antipatičnog gl. glumca (majkl šanon) pa preko njegovog jedva-interesantnog i nedorečenog plighta koji je, da sve bude još gore, prikazan sa svom banalnošću TV reportaže, bez dovoljnih sinematičkih kvaliteta da zasluži pažnju.

džaba dejvid linč kao producent, džaba viljem dafo u skoro pa glavnoj ulozi, džaba hercog kao reditelj, kad ova konkretna priča naprosto nije vredna tolikog truda niti ovakvog tretmana. kad je već bazirano na istinitom slučaju, kao dokumentarac bi sve ovo možda bilo za par nijansi zanimljivije, ali ovako – ovo je jedan ćorak u, na svu sreću, vrlo aktivnom i bogatom opusu hercogovom. u međuvremenu je dedica već usnimio 3D dokumentarac o pećinoslikarstvu koji jedva čekam.

UNDER THE SALT

MEX, 08

**(*) 3-

pitak i dobro uslikan triler na ivici horora – počinje prilično gnusnim prizorima žešće raspadnutih leševa pronađenih u jednoj solani u mexičkoj zabiti, i autopsijom jednog ne preterano istrulelog. međutim, nakon toga se ovo pretvori u crime thriller u kome iz prestonice pristigli pajkan krene da njuška i traga za ubicom, kojom prilikom se ovo izvrgne u prerazvučen i progresivno sve manje zanimljiv triler sa relativno indiferentnom završnicom.

gledljivo, bez krupnijih problema, ali i bez većih kvaliteta (sem fotografije i to malo efekata maske na početku).

A FROZEN FLOWER

S. KOR. 08

***(*) 3+

odlična istorijska erotska drama o gay-kralju koji pošalje svog ljubavnika da oplodi kraljicu kako bi dobio naslednika i osigurao presto, što rezultuje time da se kraljica žešće zaljubi u ovoga, čime nastaje bizaran trougao u kome, kako se stvari dalje odvijaju, niko nije sasvim čist. ovo zvuči kao kvalitet, međutim, moja osnovna zamerka je ta da prividni junaci za koje bi trebalo da navijamo (kraljica i ex-gay) vremenom postaju preterane svinje prema kralju, koji je, pak, kako stvari odmiču, toliko dobar i pun razumevanja da ovo dvoje pretvara u par dvoje antipatičnih nezahvalnika a sebe u tragičnog junaka...

visoka produkcija, fascinantni dekori i kostimi, odlični glumci, intrigantna i produbljena priča znatno ozbiljnija od gimmick-zapleta, istinski erotske scene sexa (prilično slobodne za azijske standarde, barem kad govorimo o visokobudžetnom filmu) neki su od kvaliteta ovog filma, a posebno vredi istaći jednu apsolutno fascinantnu scenu borbe i (krvave) akcije koja bane niotkuda u prividni mir i koja je režirana bolje nego ijedna makljaža sa mačevanjem i streljaštvom koju videh u poslednje vreme.

THE KILLER INSIDE ME

USA, 09

*** 3

Michael Winterbottom obavio je vrlo dobar posao u adaptaciji poznatog palp romana. uz sav produkcijski polish (a kamera i režija su fascinantni, kao i gluma) ovo je ipak B-materijal, koji nam neće pružiti nikakav relevantan uvid u human condition niti pak u dubine i složenosti ljudske psihe, ali je kao odlično izvedena exploatacija svojim scenama sexa i nasilja (a naročito u ovakvom produkcijskom okruženju i sa naizgled ozbiljnim tretmanom) ova palp-parada vrlo prijemčiva i vredna pažnje svakog poštenog ljubitelja filmskog nasilja. šteta što je glavni junak jedna obična NULA čija je psihopatija (?) dovoljan alibi za anything goes ponašanje u kome niko nije siguran. pomalo paradoxalno, ali iako se ovde nema za koga navijati (osim ako i sami niste psiho koji će da se pali na akcije gl. junaka), UBICA... je odlično realizovan film sa pristojnim impactom uprkos svojoj esencijalnoj šupljini.

CASTAWAY ON THE MOON

KOR, 09

**(*) 2+

srcedrapateljna pričica o modernom korejskom robinzonu krusou koji, krajnje neubedljivo, uspeva da se nađe i preživi tokom više meseci na jednom ostrvetu usred reke usred megalopolisa. ne samo što ovaj otpadnik uspeva da se snađe na tom parčencetu zemlje uz pomoć how convenient đubreta, semena i malo know-how zemljoradnje (!), nego ga niko od nadležnih ne zapazi iako obitava direktno ispod mosta. još neubedljivije, za njega se zainteresuje otaku curica – totalno izolovana u svom stanu - koja ga primeti durbinom, i onda krene nategnuta i bezvezna pričica o njihovom 'odnosu' na daljinu.

ono što počinje kao solidna varijaciju na moju priču SEKTA PRLJAVIH vrlo brzo devolvira u jednu (prerazvučenu!) feel-good budalaštinu za praznoglave hipije.

THE DISAPPEARANCE OF ALICE CREED

UK, 10

**(*) 3-

sve je ovde podređeno gimmicku i twistovima, pa zato neću reći više nego da se radi o dvojici otmičara koji u spec. izolovano mesto dovuku i vežu otetu curicu nadajući se parama. avaj, ništa nije kako izgleda, i vremenom se otkrivaju neslućeni (i sve neuverljiviji) tajni odnosi između ovog trougla... ima tu par solidnih saspens scena, i sve je dovoljno dinamično i intrigantno da se može ispratiti do kraha, iako su likovi i psihologija žrtvovani gimicima, pa zato nema ništa od ozbiljne drame ili involviranosti a kamo li pak neke ozbiljnije poente. zato su preterana poređenja sa odličnim SHALLOW GRAVE-om. reditelj pokazuje pristojne potencijale, ali teško da će ikada da se izrodi u novog denija bojla.

Kadijević i horor u POLITICI i ZABAVNIKU

Politika je u svom nedeljnom "Magazinu" (12.09.2010) objavila veliki tekst "Pun mesec nad šljivikom", nakon Festivala srpskog horora u Ribarskoj banji, koji je poslužio kao povod da se istraži "horor na srpski način".

Ako niste kupili papirno izdanje, taj tekst o strahovima i hororu možete pročitati onlajn, na gornjem linku, a možete ga takođe i skinuti sa linka koji kačim nešto niže. Preporučujem da to skinete, jer se radi o prelomljenoj verziji, sa ilustracijama kojih nema onlajn + u fajlu koji kačim nalazi se i poveći INTERVJU SA ĐORĐEM KADIJEVIĆEM, kojeg nema onlajn.

Naravno, novinari ne bi bili novinari da nisu i ovog puta zabrljali na par mesta: Kadijin TV film ŠTIĆENIK proglasili su decidirano bioskopskim (iako, da stvar bude još apsurdnija, radi se o njegovom najkraćem od svih filmova koje je radio za TV, sa jedva 46'), a nije pošteđen ni film DEVIČANSKA SVIRKA, koji se u Politikinoj verziji zove – DEVIČANSKA OSTRVA! Potonji naslov nikako da uđe u glavice nesrećnih novinara, a i šire: svojevremeno, kada su za EMITOR transkribovali razgovor sa Kadijom, taj isti film prekrstili su mu u – VELIČANSTVA SVIJETA!

No, dobro – šta da se radi kad jedina postojeća knjiga o srpskim filmovima strave – U BRDIMA, HORORI – nije plasirana u svakom supermarketu i na svakoj benzinskoj pumpi, pa ne znaju ljudi. A i IMDb je vrlo zajebano koristiti, to je rocket science.

Anyway, evo LINKA sa koga možete skinuti ceo ovaj Politikin horror shebang.

Zahvaljujem saradnicima Bojanu i Bobanu na ovim skenovima.

PS: Kad sam već kod Politike, izgleda da je ovo bila nedelja horora kod njih, pošto je i jedan od udarnih članaka u POLITIKINOM ZABAVNIKU od prošlog petka takođe posvećen strahu i hororu! Pod naslovom "Moć straha", možete ga pročitati i onlajn, OVDE.

Srpski gothic: stare crkve, oronule tvrđave i pusta sela

evo slikovitog izveštaja sa obilazaka nekih spooky lokacija u bližoj a vala i znatno daljoj okolini kruševca. obe exkurzije obavljene su prigodom festivala srpskog horora u ribarskoj banji, uz logističku pomoć organizatora, i uz direktno vođstvo i društvo mladih filmadžija manje ili više poteklih iz tih krajeva, koji su se ponudili da mladenu đorđeviću i meni budu vodiči kroz srpsko-gotske lokalitete.

pošto slike valjda dovoljno govore za sebe, neću trošiti puno slova, sem najelementarnijih objašnjenja. hint: kao i uvek, važi pravilo - klikni na sliku da je vidiš veću i detaljniju!

lokacija 1: crkva svetog romana polanskog

(po nekim izvorima, kraće je zovu samo 'crkva svetog romana')

kažu, iz desetog veka. kad smo tamo stigli, neko dete je s pravom urlalo zato što ga bez pitanja i protiv njegove volje umaču u nekakvu tzv. 'svetu vodu'. razgledali smo unutrašnjost, ali meni lično mnogo impresivnija od same crkve bila je kula (prikazana na ovim fotkama) pored crkve, u kojoj su, u starija vremena, držali 'ludake' – a neke su čak i 'lečili', molitvom. kao, stave lujku u krug od popova, i onda popovi čitaju molitve dok neko prvi ne popusti.

rominjala je sitna kišica taman kao po porudžbini da pojača simpatični gotski ugođaj ambijenta, koji uključuje i staro groblje za popove.

lokacija 2: kula todora od stalaća

(i ovde je ime čudno, jer zapravo kula pripadala vojvodi prijezdi)

sa nje se, navodno, prijezdina žena bacila u moravu, što je popriličan podvig imajući u vidu da reka teče ciglih 100ak metara dalje od kule. i uz sva pomeranja toka u prošlim vekovima, teško da je reka baš za 100 m promenila korito.

enivej, možda nije baš otrantski zamak, ali još uvek, i u krhotinama, deluje impresivno.

lokacija 3: ukleto selo pokrp

(nevezano za OGNJENKU, sem imenom; film je delom inspirisan selom rajac, u negotinu – odakle sam već izveštavao)

klasično napušteno selo, kakvih ima na hiljade u srbiji – puste, oronule kuće, urasle u travuljine, bršljan i konoplju (da, da... ima trave za slučajne namernike!), sa ponekim tragom nekadašnjeg života (kreveti, ognjišta, poneki kredenac...) i sa celim jednim živim čičom koji još tu istrajava. popričasmo malo s njim: živi tu kao samac, sebi već izgradio grobnicu-mauzolej, a sinovi mu ko u inostranstvu ko na robiji.

strogo gledano, i ovo selo je, kao i rajac, zapravo pretežno sačinjeno od nekadašnjih vinarskih podruma, a kuće oko ili iznad njih su služile za privremeno stanište vinogradara kad su poslom tu dolazili, ali uglavnom se ovde nije živelo tokom cele godine.

kroz mesto nas je vodio otac drugarice marice, inače advokat, koji od jednog poznanika iz ovog sela dade svakome od nas trojice muških (mladen, nemanja i ja) po balon od 3 litra crnog vina.

bazanje pustim selom i sablasnom tišinom koju je remetio samo šumor lišća na vetru krunisali smo ručkom u jednoj etno kafani koja nas je povratila u (civilizovani) život sasvim solidnim pečenjem, vešalicom i 'klasičnom kafanskom pljeskavicom' + vrlo dobrim domaćim belim vinom.

Horrors made in (ex) Yugoslavia

na traženje ugledne slovenačke filmske revije EKRAN napisao sam za njih pregled horora i hororoidne fantastike na filmu u jugoslaviji, odnosno u državicama nastalim nakon njenog raspada. taj materijal podeljen je u 2 dela.

1. deo, pod naslovom MRAČNE PRIČE STARE JUGOSLAVIJE, objavljen je u EKRANU (dvobroj jul-avgust), i bavi se naslovima nastalim za vreme postojanja zajedničke države. u njemu se obrađuju:

SRPSKE VAMPIRICE, PROKLETINJE, ZARAZE, DAVITELJI, VEŠTICE

Leptirica (1973)

Štićenik (1973)

Devičanska svirka (1973)

San doktora Mišića (1973)

Prokletinja (1975)

Kičma (1975)

Variola vera (1982)

Davitelj protiv davitelja (1984)

Već viđeno (Déjà vu, 1987)

Sveto mesto (1990)

HRVATSKI LJUDI-PACOVI, LUDI NAUČNICI, ZLOČINI, PARANOJE I KRVOPIJCI

Izbavitelj (1976)

Ritam zločina (1981)

Gosti iz galaksije (1981)

Treći ključ (1983)

Krvopijci (1989)

i

Čovjek koga treba ubiti (1979)

kao što se može videti, morao sam da budem vrlo liberalan u žanrovskoj inkluzivnosti kad su u pitanju hrvatski filmovi, kako bih – u duhu bratstva i jedinstva – koliko-toliko uspostavio 'balans' sa superiorno-dominantnom srpskom horor produkcijom (i kvalitativno i kvantitativno). strogo gledano, samo Izbavitelj i Krvopijci su zaista vredni pomena, ako ćemo pratiti samo horor – ali ipak, dva tadićeva filma imaju taj mračno-fantastični atmosferični pristup koji ukazuje na određenu tendenciju u hrvatskom odnosu prema toj vrsti tematiku, što sam hteo da istaknem.

nedavno je iz štampe izašao septembarski broj EKRANA, u kome je objavljen 2. deo eseja. tu je obrađena horor-produkcija srbije i hrvatske, uz prve stidljive pokušaje u makedoniji i sloveniji. ovaj text, pod naslovom IZLAZAK IZ GETA, pokriva sledeće:

POVRATAK HRVATSKIH LJUDI-PACOVA

Infekcija (2003)

Mor (TV, 1991)

Kuća duhova (TV, 1998)

Živi i mrtvi (2007)

OSVETA SRPSKOG FILMA

Pun mesec nad Beogradom (1993)

T. T. sindromom (2002)

Šejtanov ratnik (2006)

Zona mrtvih (aka Apocalypse of the Dead, 2009)

Život i smrt porno bande (2009)

Srpski film (2010)

SENKE I STIDLJIVI POKUŠAJI...

Senke (2007)

+ pominju se, ali bez detaljne obrade,

Pokrajina br. 2, Vinopiri (2006) i Corpus Crispi (2009).

eto, to je novi nastavak u neverending seriji mojih akcija za plasman srpskog (a i šire) horora u inostranstvu.

vrlo uskoro, već za nešto jače od mesec dana, obznaniću i jednu mnogo spektakularniju akciju u ovom smislu. hint: major publikacija na engleskom...

Horor festival u Ribarskoj Banji (3. dan)

5. septembar, nedelja

i nedelju smo mladen, ja, nemanja i njegova drugarica marica, iskoristili za exkurzije, ali pošto ovog puta nije bilo potrebe za preteranom žurbom, imali smo više vremena za obilazak izvesnih znamenitosti. veći deo dana proveli smo u nadahnjivanju srpskim gothicom u daljoj okolini, što smo krunisali inspekcijom jedne fine etno-kafane.

na fest smo stigli taman da uhvatimo završetak svedenog izdanja šok koridora uživo, koje je bekvalac izveo sam, budući da je aca prezauzet radom na scenariju čiji je naslov toliko prejebano madrfaking insejn krejzi da u poređenju s njim SRPSKI FILM zvuči samo kao zagrevanje za lomaču koja će, ovog puta, kad se ovo obznani, morati da se potpali i to odma. he's asking for it!

dakle, beki je odradio svoj posao profi kao i uvek, iako ga je posmatrala publika od jedva 10 osoba, a brojnost je zatim porasla čak do možda celih 20ak kad su u salu ušli ostali gosti i prijatelji festivala kako bi ispratili VEČE MLADENA ĐORĐEVIĆA. (pre toga su odabrani mogli na terasi hotela od kadije da slušaju vanredno sočne anegdote o šejki, olji ivanjicki i drugim umetnicima...)

razgovor sa mladenom đorđevićem vodili su dušan cicvara i dejan ognjanović, pri čemu je cicvara više govorio o mladenovim kratkim filmovima, kao i o filmovima koji s njim nemaju nikakve veze, dok sam ja zapitkivao stvari vezane za njegovo poimanje etno-horora, srpskih potencijala za horor te elemenata tog žanra u njegovom opusu. bio je to živahan i zabavan razgovor, čak i sa cicvarinim digresijama, usnimljen je diktafonom, pa ću videti šta da radim s njim, dal da ga kačim kao audio ili da transkribujem i plasiram negde u štampi. mladen je priznao da sprema nešto što nije daleko od horora i PORNO BANDE po ugođaju ali nije precizirao šta je to; takođe je kazao da još uvek nije sasvim napustio namere da radi NEKRŠTENE DANE i neke druge svoje etno-horor projekte...

zatim su prikazani mladenovi kratkići, a za njima, na užasavanje pojedinih neobaveštenih članova publike, i zona mrtvih. eh, rekoh ja, tako vam i treba kad ne pratite cult of ghoul, mogli ste sebi prištedeti ovaj duševni bol... kažu: 'nismo znali da može biti ovoliko loše...'

potom odosmo na pozdravnu večeru – beki mi je pričao kako se proveo na grosmanu (navodno bolje organizovan nego do sada, ali ja iz njegove priče ne stekoh isti zaključak) i najavio slasher fest u beču i još neke rabote, dok je kadija mladenu opisivao svoj novi projekat na kome radi (a koji, takođe, umnogome zavisi od politike, tj. rezultata izbora...). inače, prajsles je bio kadijin komentar kada je kazao da ga mladen likom podseća na mladog acu berčeka. damn! zaista ima tu nešto!... mladen i beki odoše kolima za beograd a kadija i ja ostadosmo još jednu noć, pa ujutro svako u svom pravcu, kadija ka severu a ja ka jugu.

doručkovao sam sa cicvarom, koji, btw ispade poprilično otkrovenje jer tek tokom druženja na ovom festivalu otkrih da je taj lik svojim pisanjima verovatno obeležio i moje i mnoga druga detinjstva budući da je, ali BUKVALNO, pisao sa časopise u rangu od TIK-TAKA pa do SEX CLUBA i VRUĆEG KAJA! takođe, nisam bio svestan da je svoje pipke imao i u srpskoj filmskoj industriji: bio asistent joce jovanovića na PEJSAŽIMA U MAGLI (navodno, baš on mu doveo dunju iz SMOGOVACA u film), radio na MATURANTIMA i još nekim filmovima, imao ključ od sobe ene (ili beše mije?) begović, itd. zajeban lik.

obećao sam mu da neću pisati rivju njegove publikacije SLEŠER TREJLER (ne znam da li da pamfletčić od 36 stranica nazovem knjigom?), tako da moj sud o njoj morate čitati isključivo između redova; ali, nevezano za cicvarin text, ne mogu a da ne ukažem na čak dva excentrično-neviđena pogovora – jedan od strane Horor Milke Sa Dva Prezimena (vidi KUĆU STRAHA i antologiju STRAH u koju su bez pitanja ubačena i dva moja prevoda – lavkraft i popizbrajt), a drugi od milana konjovića (ZM), koji je posebno hilarious. za potonji je vezan i prajsles lapsus (?) – elem, naslov tih njegovih par zbunjenih pasusa glasi "precizan kao džejson vorhis ili majkl majers". međutim, za dokone čitaoce koji prate čak i ono što piše u CIP-katalogizaciji u nar. bib. srbije, rezervisan je pančlajn – jer tu ovaj naslov glasi: "precizan kao džojsov vorhis ili majkl majers"!

eto, zahvaljujući horor-festu ribarske banje doručkovao sam sa džojsovim vorhisom i slušao o tome kako joca na PEJSAŽIMA nije znao šta hoće, sem da bude godar umesto godara (ili barem godarov vorhis)!

tako je okončana ova probna varijanta festivala – gostima je bilo super, a publici (toliko koliko ih je bilo) valjda takođe nije bilo loše; šteta je samo da se ovakvi sadržaji prave za poluprazne sale. ipak, nadajmo se da će ozbiljni predlozi izneti tokom festivala uroditi ozbiljnijim plodovima u narednom izdanju i da ćemo, vremenom, od ovoga napraviti srpski grossmann. uostalom, župski vinogradi su blizu, a domaće vino koje sam probao nije loše...