pošto slike govore više od reči, probaću da ne dužim previše, i da prenesem samo ĐUS, a sve ostalo vidi se jasno na fotkama by horla tomahawk.
evo kako je zaista izgledalo prvo veče festa:
Petak, 10.12.2010.
Dejan Ognjanović predstavlja Olivera Jovanovića, autora zbirke "Grotlo"
oliver i ja smo uigran tim, dušu mi je već otvorio u exkluzivnom intervjuu za ovaj blog, prozu mu kapiram i podržavam, tako da je ipak najbezbednije bilo da ja izađem s njim pred publiku i porazgovaram o njegovom opusu, uticajima, ovom okrugu itd.
oliver se takođe, pod stare dane, polagano navikava na javne nastupe povodom svojih dela, pošto je previše vremena proveo u čami samizdata i opskurnosti. razgovor je bio opušten, prijateljski, a opet stručan i promišljen – dakle, ne ćaskanje i trala-la, nego ozbiljno, ali ne suvoparno. uostalom, trade-mark ghoul attitude, naročito kad, kao ovde, imam sagovornika koji zna šta hoće i ume to da kaže.
nažalost, svoj diktafon zaboravio sam kod kuće, pa ništa od ovih zbitija nije zabeleženo, niti od mene a kamo li od strane organizatora. oliver je kazao da je svoje reflektujuće đozluke metnuo u počast kiberpankerima s početka 1980ih, koji su na njega uticali.
priznao je da da ga u zaječaru skoro niko ne poznaje, odnosno da i oni koji ga znaju – ne znaju šta piše. takođe je kazao da je iz svog sela – vražogrnci – udaljenog oko 7km od zaječara, došao nekom starudijom od bicikle s koje mu je neprestano spadala pedala...
a istom 19-vekovnom metodom se ovaj cyberpunk-hard-SF pisac i vratio nazad. to se zove snaga volje (i vere)!
Dejan Ognjanović predstavlja Mladena Đorđevića
na licu mesta se ispostavilo jedno, za promenu, prijatno iznenađenje, budući da u programu nije bilo najavljeno: naime, mladen je sa sobom doneo MAKING OF filmić napravljen tokom pravljenja PORNO BANDE.
u razgovoru sam s mladenom prošao kroz osnovne stvari o njegovom radu, opusu i filmovima koje je dosad napravio, a onda se u surprising twistu, nakon mog propitivanja publike, pokazalo da je od nekih 25-30 osoba došavših na Festival madrfakin fantastike i horora, samo njih 4-5 zapravo gledalo PORNO BANDU!
pošto je tomu tako, nisam previše ulazio u priču o tome, prepuštajući publici da se s njim upozna kad 20. decembra najzad bude izašao legalni DVD – a u međuvremenu, mogli su da neku ideju o filmu steknu gledajući pomenuti, i od mene dugo čekani, dokumentarac.
iako je njegovo trajanje za moje nezasite apetite prekratko (oko 27 minuta), ovaj filmić je toliko nabijen čistim mesom – bez kostiju, hrskavice, kožurice, prazne priče i gnjavaže – da sam po njegovom završetku otvoreno posumnjao u mladenovu tvrdnju o njegovom trajanju, ubeđen da je trajao bar duplo duže.
to je zato što je rediteljka, maja uzelac, umešno skinula KREM i prikazala hajlajtove, fore i fazone, provale, pošalice, i druge oblike zezanja na snimanju, i da se to sve pohvata, ovo će morati bar dvaput da se pogleda. ja sam uživao i nekoliko puta se glasno nasmejao, a i publika je fino reagovala.
naravno, snimanje jednog ovakvog filma, u ovako teškim i niskobudžetskim uslovima, sigurno nije bilo jedna velika neprekidna zabava i zajebancija, ali o eventualnim varnicama, problemima i tenzijama ovde nećemo saznati mnogo, što se od dok. filma ove vrste i ne očekuje.
svejedno, za fanove PORNO BANDE, a i za sve druge ljubitelje dobre zajebancije, ovaj making of je vrlo razdragan, zabavan i razgaljujuć dokument.
za splatter-fanove ima tu i nešto pozadine lakobrijine efx magije, mada bih ja lično voleo poseban detaljniji segment, samo o maskama, krvi i prostetici.
evo, odabrane fotke iz ovog dok. filma daju neku ideju o ugođaju, i mislim da su dovoljne da se i zbog ovoga nabavi dvd PORNO BANDE kad bude izašao u ponedeljak.
Dejan Ognjanović predstavlja Dejana Ognjanovića: "Naživo"live
posle sesije sa mladenom organizator je goste pozvao na ćevape u gornje odaje omladinskog centra, za koje vreme je publici sa video bima pustio nekakav mamutski serijal od 5x25 min. o letećim tanjirima, ili nećem takvom. kad smo se, nakon punjenja baterija – u društvu koje je osim olivera i mladena činio još i alexa gajić, te nekoliko lokalnih umetnica i ostalih – vratili u salu, otkrili smo da se veći deo publike ili smorio filmovima ili je procenio da im je već došlo vreme za 'izlazak' (petak je uveče! 22.30h! kakva fantastika, kakvi bakrači!? kafići nemaju alternativu!) u sali smo zatekli samo 6-7 najzagriženijih ufologa, i ad hoc zaključili da nema smisla sada raditi moj NAŽIVO performans, nego je celishodnije ga pomeriti za sutra, umesto one barouz&lavkraft priče. tako je i bilo.
ostatak večeri gosti festa, organizator mića, i još neki, proveli su u kafiću PLAN B. bilo je ok, ako ne računam neke obožavateljke, nasrtljivije nego obično, zbog kojih sam morao da primenim žešće metode odbrane (vidi sliku).
nažalost, pred jutro me je spopao napad bljuvanja kakav još nisam imao u ovom milenijumu – čak i ne pamtim kad sam poslednji put u životu povraćao. bilo je gadno. dušu sam povratio u tri navrata, u 06, 08 i 10 h, sve dok nisam skroz ispraznio želudac. nemam pojma kako ni zašto. te iste ćevape i tu istu pizzu jeli su i ostali, i (kako posle otkrih) nikom ništa. istina, kako neko kasnije zapazi, ja jedini te večeri nisam pio alkohol... nemam pojma šta je bilo: dal mi je promrzo stomak u ladnoj sobi (ispod 3 dodata ćebeta i sa uključenom klimom na 25C), ili je neka vlaška magija bačena na mene... ostaće misterija.
ono što je izvesno, veći deo narednog dana (subota) proveo sam u hotelskoj sobi, pokušavajući da povratim san (i snagu), te nešto malo čitajući.
ipak, kad se primaklo veče, postalo je jasno da neću da pokleknem, i da ću all shit notwithstanding, svemu tome u inat, dati svoj supstancijalni doprinos i drugoj večeri GHOUL-FESTA.
-u idućem nastavku: dead man talking, dead men gawking
