Aldžernon Blekvud, VRBE: Najzad na srpskom!

            Iz štampe je upravo izašla zbirka najboljih priča prvorazrednog klasika horor proze, Aldžernona Blekvuda, pod naslovom VRBE, u izdanju novosadskog Orfelina. Ovo je prvi put da se dela (pa još najbolja) ovog pisca javljaju na srpskom jeziku. To je, ujedno, prva knjige edicije "Poetika strave" koja je iznedrena iz moje POETIKE HORORA kao svojevrsne matice oko koje će kružiti i stalno joj se vraćati i naredna izdanja ove edicije.

            Blekvud je pisac koji je ostavio veliki trag u poetici horora svojim originalnim, odlično pisanim i vrhunski jezivim pričama i novelama. Lavkraft mu se izuzetno divio i smatrao ga je jednim od divova horor proze čija su najbolja dela – i to upravo ova koja sada imate na našem jeziku – vrhunci jezovite proze.

"U Blekvudovom obimnom i neujednačenom delu mogu se pronaći i ostvarenja koja spadaju u najistančaniju književnost utvarnog svih vremena. Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem njega nije ni približio onom umeću, onoj ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on opisuje čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, pa ni onome natprirodnom sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja i iznosi opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju." 

-H. F. Lavkraft-

"Natprirodna strava u književnosti"

            Sadržaj ove knjige čine tri obimne novele: "Vrbe", "Vendigo" i "Silazak u Egipat". Osim njih tu je takođe opširan pogovor dr Dejana Ognjanovića pod naslovom "Blekvud – između strave i strahopoštovanja". Ognjanović je napisao i detaljnu biografiju pisca kako bi se, sa svim pratećim materijalima, ovaj klasik književnosti strave na prikladan način premijerno predstavio ovdašnjem čitaocu.

            "Vrbe" govore o dvojici putnika koji se sami, kanuom, spuštaju niz Dunav ali dospevaju na jedno pusto ostrvce usred reke, obraslo vrbama, gde ih opsedaju čudne slutnje i neobjašnjivi događaji.

            Lavkraft je za "Vrbe" jednom napisao: "Moje je čvrsto uverenje da je njegova poduža pripovetka 'Vrbe' najbolja priča strave ikada napisana. Malo toga je rečeno – a sve je nagovešteno!" Ja se sa ovom tvrdnjom uveliko slažem.

Evo kako zvuče prvi pasusi ovog remek-dela u prevodu Save Kuzmanovića (koji je odlično preveo sve tri odabrane novele):

"Nakon što napustite Beč a Budimpešta je još uvek daleko ispred vas, Dunav ulazi u oblast nesvakidašnje osame i pustoši, u kojoj se njegove vode šire na sve strane bez obzira na glavni tok i ceo predeo kilometrima i kilometrima postaje močvara prekrivena čitavim morem niskog vrbovog grmlja. Na mapama je ovo bespuće obojeno paperjastoplavom bojom, sve bleđom kako se udaljava od obala, a preko svega je krupnim, razmaknutim slovima ispisano Sumpfe, reč koja na nemačkom znači „močvare“.

U vreme velikih poplava voda skoro u potpunosti prekriva ovo prostranstvo peska, šljunka i vrbama obraslih ostrvaca, dok se u normalnim periodima žbunje povija i šušti pod naletima vetra, izlažući svima svoje srebrno lišće obasjano suncem, gradeći predeo čudesne lepote, večno u pokretu. Ove vrbe nikada ne dosežu punu otmenost drveća, nikada ne razviju čvrsto deblo i ostaju samo skromno grmlje, sa zaobljenim malim krošnjama mekih ivica, skladno se njišući na vitkim stabljikama čak i na najslabijem povetarcu, savitljive poput trave, neprestano se pomerajući što nekako odaje utisak da se ceo krajolik lagano kreće, kao da je živ. Jer i vetar je slao talase koji su se dizali i spuštali preko cele površine - talasi lišća umesto vodenih talasa - zelenilo se gibalo poput mora, sve dok se grane ne okrenu i podignu, pokazujući suncu srebrnkastu donju stranu svojih listova."

            "Vendigo" je Blekvudova možda i najpoznatija novela, i po kvalitetu stoji rame uz rame sa "Vrbama": govori o grupi lovaca u pustim, ledenim kanadskim šumama koji se suočavaju za zloćudnim entitetom iz indijanske mitologije koji sa sobom nosi ludilo i smrt.

            Evo i njenog prvog pasusa:

"Te godine je priličan broj lovačkih ekspedicija ostao bez plena, ne našavši čak ni svežije tragove; losovi su bili neuobičajeno oprezni i plašljivi i mnogi su se iskusni lovci vratili okrilju svojih porodica sa najboljim izgovorima koje je njihova mašta mogla da iznedri. Doktor Ketkart je bio jedan od onih koji su stigli kući bez trofeja, ali je umesto toga doneo uspomenu na iskustvo za koje je izjavio da vredi koliko i svi losovi ikad ulovljeni. Ipak, interesovanja doktora Ketkarta iz Aberdina obuhvatala su mnogo više od lova na losove – između ostalog zanimale su ga i čudnovatosti ljudskoga uma. Ova priča, međutim, nije našla svoje mesto u njegovoj knjizi o masovnim halucinacijama iz jednostavnog razloga (barem je tako u poverenju rekao jednom kolegi) što je on sâm igrao suviše bitnu ulogu u tome da bi mogao dati objektivno mišljenje o celoj toj stvari."

            Najzad, na kraju je i najduža novela u sadržaju, "Silazak u Egipat", koja se začudo ređe nalazi u izborima najboljih Blekvudovih priča: ne prate je ni slava ni renome prethodna dva opšteobožavana naslova, ima skrajnut status u raspravama o njegovim najboljim delima, ali ja je smatram prvorazrednim remek-delom atmosferične, sugestivne, zlokobne strave a u tome me podržava i S. T. Džoši, najistaknutiji Lavkraftov proučavalac i veliki znalac horor proze, koji njoj čak daje prednost i nad "Vrbama".

            Neću okačiti njen početak samo zato što ga je nemoguće iseći na malo parče, jer se u prvih nekoliko pasusa nadugačko opisuje glavni junak koji će, je li, "sići" u Egipat mistične, višemilenijumske, vanvremene strave – ali i misterije i fascinacije.
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled! 

            O Blekvudovom značaju mnogi su pisali, i o tome imate detaljno pisano u mom pogovoru; za ovu priliku citiraću samo jednog od značajnijih pručavalaca horor priča.

            "Blekvud je znatno proširio raspon tematike priče o duhovima i pokazao da bezbrojne odaje u ljudskom umu vrve čudnim, skrovitim životom. Doneo je u natprirodnu priču carstva filozofije, ozbiljne orijentalne misli, moderne psihologije i nove oblasti magijskog verovanja. Dokazao je da natprirodna priča ne mora da bude priča o osveti ili primitivna drama pravde, niti zaostatak pradrevne pakosti, niti prizemnosti subliterarne proze njegovog doba."

-E. F. Blajler-           

Što se tiče izdavača Milenka Bodirogića ("Orfelin") i mene kao urednika edicije "Poetika strave", uvereni smo da Blekvudova najbolja proza sadrži kvalitete od trajne vrednosti i univerzalnog značaja, i da je stoga ovaj izbor njegovih najvrednijih novela, koji se po prvi put nalazi pred čitaocem na srpskom jeziku, paradigmatičan pokazatelj onoga najboljeg u hororu koji će, verujemo, delovati i na nove generacije zaljubljenika u priče natprirodne strave, a kao takav je sasvim prikladan da se baš njime otpočne ova edicija posvećena poetici strave.

Naredna knjiga, Šaptač u tami, sa pričama H. F. Lavkrafta koje dosad nisu bile dostupne na srpskom, ide u štampu krajem juna...

            Knjiga VRBE ima 232 strane, formata 14,5 x 20,5 cm. U tvrdom je povezu, sa originalnom ilustracijom na koricama čiji je autor David Tankosić, kao i sa divnim, mračnim dizajnom unutra, sa motivima crnila i vrbovog lišća, kao i sa fotografijom autora, A. Blekvuda. Ivice stranica su obojene u zeleno (specijalnim, retkim mastilom), a takve su, zelene, i unutrašnje strane korica, sa motivima vrbovog lišća.

            Puna cena u knjižarama je 990 din, a direktno kod izdavača je cena svakako niža. Možete mu pisati ili, ako ste blizu, posetiti ga, preko ovih podataka:        

           

Novi Sad, Kosovska 23
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com

            Ja imam desetak primeraka VRBA, pa ako neko želi, može ih kupiti i od mene direktno, po ceni od 900 din + 50 za ptt, ali: a) požurite, jer nemam ih mnogo i b) prednost imaju čitaoci iz manjih mesta i gradića u kojima ne postoje knjižare DELFI i VULKAN. Beograđani, kao i stanovnici drugih srpskih megalopolisa, mogu VRBE naći u pomenutim knjižarama, ali i u nekim drugim.

            Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com i rezervišite primerak što pre.

            Ostali, pišite Orfelinu, ili ga zovite, ili, ako vam je tako draže, kupite VRBE u knjižari. Ali svakako KUPITE, i podržite ediciju "Poetika strave".

            Inače, sve fotke kojima je ilustrovan ovaj post nastale su u Vršcu proteklog vikenda; za gostoprimstvo,  fotoaparat i figurice zaslužan je moj prijatelj, Ivan Kojić. Eksterijeri su vršačka kula i okolina. 

Osim Ivanovih fotografija, ovde je upotrebljena i poneka fotka drugih ljudi s kojima sam se tih dana družio, kao što su: Marija, Ilija, Dejan... Hvala svima!

Novi FILAŽ: Promocija u Beogradu!

  

            Posle ogromne pauze koju imamo zahvaliti sadašnjim vlastodršcima kojima do kulture nije stalo ali ama baš NIMALO, iz štampe je, uprkos svemu, iz inata, i zato što smo tako u mogućnosti, ipak izašao novi (poslednji?) trobroj jedinog filmskog časopisa u zemljici Srbijici.

            Njegova promocija održaće se u ponedeljak 25. maja – da, baš na Dan Mladosti – TAČNO U PODNE (12.00 H) u prostorijama nove zgrade Kinoteke (dakle, NE u Muzeju Kinoteke, NE u ul. Kosovskoj, nego na novoj adresi, u Uzun Mirkovoj, preko puta Etnografskog muzeja).

            Učestvuje urednički Trio Fantastikus: Srđan Savić, glodur, Dejan Ognjanović, zamenik glodura i Dejan Dabić, inicijator. Dođite i počujte na licu mesta šta se zbiva s Filažom, hoće li ga biti dalje ili je ovo kraj, saznajte kakvih lepih stvari ima unutra – i nabavite sebi najnoviji broj. Njegova distribucija je inače skromna i ne baš najažurnija, pa je bolje da ga nabavite sada i odmah (i bez knjižarske marže), nego da ga posle jurite u te dve beogradske knjižare koje će, valjda, primiti po tri primerka ovog časopisa. Naravno, mnogobrojni niški ljubitelji filma i čitaoci ove vrste štiva mogu da pohitaju u NKC-ovu knjižaru "Branko Miljković" i tu se snabdeju najnovijim Filažom.

            A evo šta ima u novom (tro)broju:

  FILAŽ 10-11-12
  SADRŽAJ  

zumiranje

DžON FORD:
TAJNA ZAPADNOG HORIZONTA
Srđan Savić

MAKAVEJEV NAŠE MLADOSTI
Nikola Stojanović

SUBVERZIJA KLASIČNE FILMSKE MONTAŽE:
NARUŠAVANjE KONTINUITETA I ESTETIKA INTEGRALNE FILMSKE NARACIJE U FILMU ŠEZDESETIH
Igor M. Toholj

CRNA IRONIJA ALEKSEJA BALABANOVA
Dejan Ognjanović

OPROŠTAJ OD SEVERINA M. FRANIĆA:
NA KRAJU JEDNOG – MOŽDA NOVI POČETAK
Srđan Savić

POSLEDNjI POZDRAV DINKU TUCAKOVIĆU
Dejan Ognjanović


far

PANORAMA FESTIVALA
Borislav Anđelić

21. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ 2014:
LEVIJATAN I DRUGE FILMSKE ZVERKE
Dejan Dabić

XVI FESTIVAL NITRATNOG FILMA U MUZEJU KINOTEKE:
BITNA KOREKCIJA I NEOPHODNA DOPUNA ISTORIJE FILMA
Slobodan Aranđelović


krupni plan

PITER BOGDANOVIČ:
DRUGA STRANA VETRA
Dinko Tucaković

KAREN ŠAHNAZAROV:
EJZENŠTEJN – VEČITI BOG FILMA ILI SREĆA VAŽNIJA OD TALENTA
Slobodan Aranđelović

MOHSEN MAHMALBAF:
GRAĐANIN FILMA ILI TRAGOVIMA PERSIJSKOG MAVERIKA
Nevena Matović

AHMED RAŠEDI:
POD UTICAJEM JUGOSLOVENSKOG FILMA
Slobodan Aranđelović

KAJL ISTVUD:
(VISOKI) UMETNIČKI DOMETI DINASTIJE ISTVUD
Slobodan Aranđelović

SLOBODAN SKERLIĆ:
FILM PRIPADA REDITELjU
Jelena Tijanić

IVAN IKIĆ:
IZGUBLjENA POKOLENjA
Nevena Matović


temat: glumci u crtanim filmovima

UVOD
Radenko Ranković

RAZGOVOR: KOJI TI JE VRAG, ŠEFE?


rakursi

SUNČANICA(СОЛНЕЧНЫЙ УДАР)
Srđan Savić

LEVIJATAN(ЛЕВИАФАН)
Dejan Dabić

GRAVITACIJA
(GRAVITY)
Dejan Ognjanović

GRAND BUDAPEST HOTEL
(GRAND BUDAPEST HOTEL)
Dejan Dabić

NIMFOMANKA
(NYMPHOMANIAC: VOL. 1 & NYMPHOMANIAC: VOL. 2)
Miloš Cvetković

DODIR GREHA
(TIAN ZHU DING)
Dejan Ognjanović


kinopis

DžON FORD PITERA BOGDANOVIČA:
PRIVILEGIJE DUHOVNIKA
Goran Stanković

ZBORNIK STUDIRANjE ŠABROLA:
MAPIRANjE VELIKOG OSTRVA U FILMSKOM OKEANU
Dejan Dabić

* * * 

POETIKA HORORA u Vršcu!

S velikim zadovoljstvom odazvao sam se pozivu da ponovo gostujem u Vršcu. Tamo sam prvi i za sada poslednji put bio 2011. godine, i o svojim iskustvima slikovito izvestio u dva nastavka: 1) groblja i crkve, i 2) uklete kuće. Pune četiri godine kasnije, evo me opet.

            Prethodnom prilikom, povod za vršljanje po Vršcu bila je promocija časopisa FILAŽ. Ovog puta nešto sasvim drugačije: dolazim da sa dobrim ljudima ovog kraja popričam o hororu u književnosti i na filmu, a pre svega uz osvrte na moje najnovije knjige, POETIKA HORORA (teorija) i ZAVODNIK (praksa).

            Autorsko veče pod naslovom POETIKA HORORA dešava se u petak 22. maja, s početkom u 19.30 h, u Salonu kod Porte, Zmaj Jovina 16, Vršac.

            Organizator večeri je udruženje za promociju nauke, kulture i umetnosti "Tačka susretanja".

Učesnici su, pored mene, još i Ilija Bakić, pisac i kritičar, i Dejan Mak, pisac.

            Ilija Bakić je jedan od najboljih srpskih pisaca fantastike (pretežno SF, ali nekonvencionalan, veoma crn, ciničan, satiričan, ponekad eksperimentalan, s ponekim uzletom i do horora). Bakić je, takođe, jedan od najažurnijih pratilaca domaće fantastičarske scene, pa je tako pomno, kao kritičar, ispratio i sve moje ranije knjige, i stoga je više nego kompetentan da govori o mom spisateljskom i kritičarskom radu.

            Dejan Mak je pisac kojeg su mi već preporučivali, ali za sada se nisam susretao s njegovim pisanjem. Nešto mi govori da će se i to uskoro promeniti...

            Dakle, ovo je zamišljeno kao autorsko horor veče a ne klasična promocija ove ili one knjige; pričaćemo o hororu uopšte i hororu konkretno, a pomenute, i druge moje knjige biće tačke uporišta – i susretanja. Predviđeno je i čitanje nekih odlomaka, horror slide-show sa video-bima i prateća, prikladno zlokobna muzika (sve u mom izboru).

            Ovom prilikom moći će i da se na licu mesta kupe neki od poslednjih preostalih primeraka ZAVODNIKA, kao i POETIKE HORORA, a specijalna ekskluziva biće svetska premijera upravo iz štampe izašle zbirke novela Aldžernona Blekvuda, VRBE, kojom započinje nova edicija, "Poetika strave", čiji sam urednik, naravno – kod "Orfelina".

            Prema tome – ko naginje mračnim i jezovitim sadržajima, a nalazi se u Vršcu ili okolini, evo povoda i prilike za druženje, susretanje i sve što uz to ide. 

Vampiri i Demoni u Beogradu!

            Obznanjujem i najavljujem dva dešavanja vredna pažnje svih ljubitelja horora u Beogradu i bližoj mu okolini. Biću im i lično prisutan, ako to nekoga zanima, ali samo u publici; u narednim danima (počev od petka 22. maja, kada gostujem u Vršcu, pa iduće tri nedelje) biće više nego dovoljno dešavanja sa mnom na podijumu, na pozornici, za mikrofonom itd. O tom potom, a za sada, da vidimo šta nikako ne valja propustiti u sredu i četvrtak.

1) Predavanje „Legenda o besmrtnosti: 

Vampir u folkloru, književnosti i filmu“

U sredu 20. maja 2015 godine, s početkom u 19 časova, u knjižari Plato (Knez Mihailova 48) biće priređeno predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru, književnosti i filmu“, koje će održati dr Tomislav Longinović, profesor slavistike i uporedne književnosti na Univerzitetu „Viskonsin“.

Predavanje prati razvoj vampira kao kulturne ikone od 18. veka pa do danas. Prateći promene koje doživljava kroz različite medije i žanrove, predstava o zlu se menja tokom vekova kao ogledalo ljudskih strahova i nada. Osnovna teza je da je vampir arhetip modernosti, jer prebacuje središte ideje o besmrtnosti iz religije na foklor, književnost i film. Predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru, književnosti i filmu“ je događaj kojim se najavljuje II Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ (02-04. jun, knjižara Plato), a organizatori su sajt za promociju fantastične književnosti „Art-Anima“, Udruženje građana „Punkt.rs“, te izdavačke kuće „Čarobna knjiga“ i „Plato“. Ulaz na predavanje je slobodan.

Tomislav Z. Longinović diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zvanje magistra u oblasti kreativnog pisanja stekao je na Univerzitetu u Ajovi, gde je 1990. i doktorirao na odseku za uporednu književnost. Objavio je nekoliko značajnih studija: Vampires Like Us: Writing Down the Serbs, Granična kultura: politika identiteta u četiri slovenska romana 20. veka (na engleskom i srpskom) i Vampire Nation: Violence as Cultural Imaginary koja je 2012. godine osvojila nagradu „Mihajlo Miša Đorđević” za najbolje delo u okviru južnoslovenskih studija. Urednik je i zbornika Vampires Over the Ages: A Cultural Analysis of Scientific, Literary, and Cinematic Representations. 

Iza sebe ima mnoštvo naučnih radova, kako na polju književnosti tako i sociologije i antropologije, kao i veliki broj prevoda i prikaza. Predaje slavistiku i uporednu književnost na Univerzitetu „Viskonsin” u Medisonu, a kao gostujući profesor  antropologije i slavistike boravio je i na Centralno-evropskom Univerzitetu i Harvardu. Od 2016. godine biće gostujući profesor Univerziteta Harvard.

2) Špageti horori Lamberta Bave u Kinoteci

U dva dana četiri filma Lamberta Bave: 20.05 – 21.05. u Kinoteci, Kosovska 11. Nastavlja se sa ciklusom Špageti horor u okviru Šok Koridor predstavlja. Evo šta o ovoj mini-reviji kaže urednik programa, Nenad Bekvalac:

Demoni 1 i 2 su išli kod nas u bioskope ali na žalost prvi deo je išao cenzurisan i kraći je 11 min od originala tako da će u Kinoteci ići sa blureja; glupo je da ga pustimo osakaćenog pa maker i sa 35mm. Drugi deo je išao integralno i biće sa filmske trake. Demonova maska i Odsjaj oštrice nikada nisu bili u distribuciji kod nas, pa je ovo jedinstvena prilika da se ovi kultni klasici vide na velikom platnu kako dolikuje.

Cena karata je 150 din. po projekciji. Onda sledi letnja pauza, nastavlja se u septembru.

            Sreda 20.05.

ŠOK KORIDOR PREDSTAVLjA:

ŠPAGETI HOROR, LAMBERTO BAVA

(Lamberto Bava)

19:00

DEMONOVA MASKA 

(IT 1989) 95'

La maschera del demonio

21:00

DEMONI 

(IT 1985) 88'

Demoni

              Četvrtak 21.05.

19:00

ODSJAJ OŠTRICE 

(IT 1983) 108'

La casa con la scala nel buio

            21:00

DEMONI SU MEĐU NAMA (DEMONI 2) 

(IT 1986) 84'

Dèmoni 2... l'incubo ritorna

Vidimo se tamo!!!

Još jedan pogled na FURY ROAD

  

            Stari saradnik ovog bloga, Nikola Popević, koji se dugo nije oglasio novim prikazima (ali ima za to dobar alibi, pošto sada kroji filmski program RTS-a), našao se inspirisan ovim odličnim filmom da sroči svoj osvrt na njega, pa vam ga ekskluzivno nudim na uvid i razmatranje, pošto sadrži niz opservacija i uglova koji na zanimljiv način dopunjuju ono što sam ja već napisao u svom prikazu, OVDE.

  Max Max – Fury Road  

(c) by Nikola Popević

for The Cult of Ghoul, Inc.

Ne mogu da se setim kad sam poslednji put u bioskop otišao ovoliko potiskujući iščekivanja. Originalna Mad Max trilogija bila je jedna od ključnih za formiranje mog filmskog ukusa. Kao što Ameri vole da kažu, u zavisnosti od generacije, da tačno znaju šta su radili na dan ubistva Džona Kenedija ili za onu prevaru od 11. septembra, tako pamtim sebe kao 11/12-godišnjaka kako na "Drumskom ratniku" u bioskopu "20. oktobar" doživljavam nešto poput Stendalovog sindroma i činjenicu da me je posle "trojke" uhvatila grdna kiša za koju se posle ispostavila da je došla od Černobilja, samo nam to još nisu bili javili, a ja se nekom igrom slučaja setio da se kod kuće dobro istuširam i tako se nesvesno dekontaminiram. The ultimate (new) Mad Max experience!

I "Autoput besa" jeste isporučio, s tim da treba izbeći cepidlačenja počev od naslova (nema nigde nikakvog puta), kao i detalja koji ovaj film ne mogu precizno da smeste u redosled događaja iz prethodnih delova (V8 presretač bude slupan i u ovom filmu, društvo je potpuno raspadnuto i ljudi slabo pamte stari svet, dok je Maks prilično mlad, itd). Ko želi zabavu, kome se dopao Crank, Running Scared, Man on Fire... Neka pohita. Film je non-stop akcija, ali to svi već znaju. Bruke ovde nema, sedamdesetogodišnji čiča Miler drži ovim današnjim pacerima predavanje kako se snima zabavan film, a sam se decenijama bavio detinjarijama i dramurdama.

Dizajn potpuno savršen, mrskog nam CGI ima više nego što tvrde (kao, 80% stantova su stvarni, jes, šišarke), ali se bar pošast tri-dea skoro i ne oseća. Nekoliko dosetki na tu temu kao da kažu da je čiča Miler svojim saradnicima u nekom trenutku rekao: "E, ajde čisto štosa radi da ubacimo onu omiljenu tri-de foru da nešto poleti prema licu publike", ali ne više od toga, pa te moderne gluposti ne smetaju previše. Ali sve ostalo je pravi raj za oči, od maštovitih automobila – nekakvog maslkara s gusenicama, karoserije "taksističke mečke" na kamionu, jež-automobila koje voze Rusi, gomile sumanutih detalja, ukrasa i drangulija vise svuda unaokolo, a umesto dobošara iz vremena frontalnog ratovanja, ovde moral podiže čitav metal-indastrijal bend na za to specijano opremljenom vozilu; pa do žrtava radijacije koji se života drže samo jer su se svesno predali opštem ludilu – simbioza mehanike i slomljenih tela ovde nema samo funkcionalnu ulogu, svako medicinsko pomagalo (uz koje u paketu ponekad ide živ čovek kao kesa za transfuziju krvi) nosi se kao ukras. A tumorima se čak i imena daju.

Osim akcenta na opštem ludilu, ovaj Maksov svet pokazuje i neke novitete – želja za bekstvom na mesto koje ne postoji jeste i dalje tinjajuća i prisutna, ali sveprisutna je fascinacija tečnostima. To je korak dalje od jurnjave za gorivom iz "Drumskog ratnika", ovde se visoko vrednuje i eksploatišu i razne druge tečnosti – krv, voda, majčino mleko... U opštem ludilu usred pustinjske tišine nije ni čudo što se sve tečnosti doživljavaju kao životna goriva. Drugi zanimljiv detalj jeste kontra duhu vremena iz "Drumskog ratnika". Dok se u njemu svaka kap goriva smatra bitnom (postoji sjajna scena kad Maks uzima gorivo iz slupanog automobila i krpom sakuplja ono koje se prosulo na asfalt), u novom filmu, opet u duhu dekadentnih vremena, rasipa se bukvalno sve, osim onoga što je potrebno za kontrolisanje naroda. Automobili, a teško je verovati da postoji ikakva proizvodnja, lupaju se bez ikakvog žaljenja, ljudski život ne vredi apsolutno ništa, pa čak i to večito dragoceno gorivo rasipa se na gitaru-plamenobacač. Zašto? Pa, dok ima resursa, udri i cepaj, a kad nestane – videćemo šta ćemo. Moderno, nema šta.

E sad, kad smo već kod tih modernih fazona... Za razliku od "Drumskog ratnika" gde je glavni antagonista otvoreni peder, očigledno zao, lud i sulud (i bilo bi zanimljivo videti da se film s takvim negativcem snimi danas i da se vidi hoće li izazvati proteste), "Autoput besa" vozi utabanijim i sigurnijim stazama, te se otuda i internet popalio u raspravama o navodnoj mizandriji i napadnom feminizmu. Da se razumemo, nije to baš sasvim bez đavla, ali sam film se ni u jednom trenutku ne zakuca u ideološke ćorsokake. Furioza je više na liniji Sare Konor i Ripli, dakle zapravo muška fantazija o tome kako bi jaka žena trebalo da izgleda (dovoljno joj je dati razna oružja i Terminatorovu ruku), nego neko ko će pred testosteronsku publiku istresati feministička sviranja kurcu.

Mnogo kukavičkiji pristup učinjen je kod zlikovačke vojske – upadljivo našminkani i odreda bolesni, njihova divljačka nebriga za sopstveni život na tragu je aktuelnih muslimanskih fanatika, spremnih da umru zbog divota na onome svetu. Međutim, ovde se filozofija ne rasplinjava nego šalje na pogrešan kolosek vađenjem detalja iz nordijske mitologije: momci bi u Valhalu. Time se propušta možda zanimljiva paralela, pogotovo za svet Pobesnelog Maksa: nafta – muslimanski fanatizam; i nepotrebno se ubacuje mig ka belačkoj mitologiji i obrijanim glavama.

Ali, dobro, ništa ne može da upropasti čisto pumpanje adrenalina koje nosi ovaj zabavan film, pa čak ni to što je Maks srozan na skoro pa sporedan lik i što Hardi nije Gibson mada na momente (srećom, veoma retko) sitnom mimikom pokušava da ga dočara. Iako je sasvim validno da Maks na svojim putešestvijama po onakvom svetu ludila naleti na osobu poput Furioze koja ga zaseni, mnogo više smeta njegova psihotičnost i sklonost ka halucinacijama. Prečesto se to događa u filmu da bi bilo zanemareno, a potpuno promašeno u tretmanu Maksa kao lika; u prethodnim delovima njegova duševna praznina ispoljavala se sasvim drugačije. Doduše, uvek je moguće da je Miler svestan da se današnjoj publici mora sve objasniti, te halucinacije zapravo viču: "Ej, deco, jel' sad kapirate zašto je on MAD Maks?"

Odličan film, prava je šteta što je Gibson ovako nešto već snimio (Apocalypto) i verovatno neće – kao što mi je najpre palo na pamet – umesto neke kameo uloge uskočiti u režisersku stolicu. Mada...