POETIKA HORORA u Nišu!

  

Promocija knjige dr Dejana Ognjanovića pod naslovom Poetika horora održaće se u AMERIČKOM KUTKU u Nišu (Obrenovićeva 20, na 3. spratu), u utorak 09.06.2015. u 19h (Ulaz slobodan). Učestvuju: autor, a uz njega i izdavač, Milenko Bodirogić ("Orfelin izdavaštvo", Novi Sad).

            Ovo će biti unikatna prilika da čujete nešto detaljnije o knjizi, njenom nastanku i recepciji, o njenim naslednicima i daljim sličnim projektima s ovim izdavačem. Jedan od njih je i edicija "Poetika strave" koju dr Ognjanović uređuje: prva knjiga iz nje, VRBE Aldžernona Blekvuda, već je objavljena, pa će i ona ovom prilikom biti predstavljena, uz najavu drugih knjiga itd.

            Ovo će, takođe, biti prilika da obe ove knjige – i Poetiku horora i Vrbe – nabavite po najpovoljnijim cenama i uz potpis autora. Biće i nešto malo Zavodnika, kome je moj roman do sada promakao.

            Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra u okvirima angloameričke književnosti: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

Autor knjige je Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar, esejista i prevodilac, a tekst je zasnovan na doktorskom radu odbranjenom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ognjanović je autor dva romana (Naživo, 2003) i Zavodnik (2014), dve studije (Faustovski ekran: đavo na filmu, 2006) i U brdima, horori: srpski film strave (2007) i zbirke eseja Studija strave (2008), i priređivač antologije najboljih priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (2008; 2012).

Poetiku horora objavio je "Orfelin izdavaštvo" (Novi Sad, 2014) i knjiga je bila u najužem izboru od tri naslova za nagradu "Nikola Milošević" za najbolju knjigu godine iz oblasti teorije književnosti i filozofije.

Mračna "Inkubacija"

Moja priča "Inkubacija" objavljena je nedavno u 2. broju almanaha Književna fantastika. Ovo zlodelo je nešto netipično za moj opus; to je pre priča mračne fantastike negoli što je žanrovski čistog horora. Istina, postoji tu veoma izražen element "body horrora", telesne grozote i bolesti, ali naglasak nije na tome koliko na atmosferi, ugođaju i idejnoj zapitanosti nad ljudskom telesnošću, bolešljivošću, smrtnošću – i (eventualnom) transcendencijom toga.  

            Priča govori o jednom hramu-lečilištu u čiji bazen "svete vode" dolaze stotine bogalja, bolesnika i drugih kljakavih, leproznih i gukavih ne bi li se, u Noći Presvete Device, izlečili...

            Ovo je moja rana proza, napisana pred kraj prošlog veka; neprimećeno je bila objavljena u jednoj prastaroj Gradini, u vreme kad moje ime nije baš ništa značilo potencijalnim čitaocima. Bilo je to čak i pre mog prvog romana, Naživo. Verzija koja se sada čitaocima nudi je sistematski redigovana i upeglana. Živo me zanima da li će i kako oni reagovati na nju.

Inspiracija za "Inkubaciju" je u najmanjem trojaka. 1) Inicijalna kapisla bio je jedan kraći prozno-poetski zapis Artura Remboa pod zajedničkim nazivom "Jevanđelske proze", ali naročito njegov finalni deo, "Bet-Saida", koji opisuje banju u kojoj je Isus (navodno) izveo jedno do svojih prvih čuda izlečenja.

2) Po pitanju vizuelnosti, ali i atmosfere podgrejano-tinjajućeg ludila, blaga inspiracija postoji i u bazenu "svete krvi" u filmu A. Jodorovskog, Santa Sangre, koji je kod mene uvećan do pompeznih razmera.

3) Najzad, definitivni podsticaj za ovo pisanje bilo je saznanje o svetim izvorima i verovanjima vezanim za njih, a naročito jedan srednjovekovni narodni običaj vezan za mrtvu, nekrštenu decu, o kojem sam čitao u studiji Greh i strah (čini mi se; ili, možda, u Strahu na zapadu, istog autora).

U vreme kada sam pisao "Inkubaciju" intenzivno sam se bavio i crtanjem – polu-amaterski, "za svoju dušu" – ali ti radovi su bili vizualizacije onoga što sam u to vreme stidljivo, a kasnije sve intenzivnije, pokušavao da obradim i u svojoj prozi. Paralelno sa ovom pričom – više se i ne sećam da li pre ili posle nje – uradio sam, u velikom formatu, crtež zasnovan na prizorima iz "Inkubacije". Detalje sa tog rada vidite u ovom postu. Format je preveliki pa mi nije moguće da skeniram celu sliku odjednom ali, eto, nadam se da su i ovi fragmenti sa nje dovoljni da vas zaintrigiraju da potražite Književnu fantastiku i moju priču "Inkubacija" u njoj.

            Kome sve ovo gore nije dovoljno, evo kako priča počinje.

 INKUBACIJA 

 

© Dejan Ognjanović

            Prvi bolesnici i bogalji počinju da pristižu već ujutro.

            Zubato sunce nisko je na nebu, čini se da okleva stupiti u belu paru oblaka. Plavetnilo kao da naslika neko bojom jako razvodnjenom, te se na podlozi takvoj ni granice oblaka ni oblici njihovi ne raspoznaju. Hladan vetar leluja granje drveća, a zemlja još nosi tragove nedavnih kiša. Godina se ka proleću okreće – tako bar kalendar veli – ali pravih znakova njegovih još nema.

            Dan je Presvete Device, i njeni vernici već hrle u Hram. 

            Dan uoči Inkubacije.

            Pre nego što padne noć Hram će biti pretesan za sve.

            Niko ne zna ko je i kada podigao Hram. To možda ne znaju ni njegovi Čuvari, ali u tome sigurnosti ne može biti, jer sa vernicima oni ne komuniciraju, sem kroz Knjigu. 

            Građevina ova podignuta je oko bazena Svete Vode što leži u samom središtu njenog prostora i smisla postojanja. Reklo bi se čak, mada te reči mogu bogohulno zvučati, da Hram je tek ukrasna ograda oko Bazena i prihvatilište onih što dolaze njegovim Vodama. Kao kruna što, ma koliko krupna i nakićena, svejedno služi tek da istakne blistavi dragulj u svom središtu i naglasi njegov sjaj. 

            Onaj ko s planine silazi ka Hramu može spaziti da njegov je plan pravougaonog oblika, dok bazen u središtu ima oblik kvadrata. Onaj ko uđe unutra može videti pravilnost tog kvadrata narušenu stepeništima: na sredini svake od stranica po jedno se u vodu spušta. Sam Bazen pod golim nebom leži, jer krov Hrama iznad njega je otvoren. Hram nema zidova, no samo krov i masivne stubove što ga podupiru duž spoljašnjih i unutrašnjih ivica. Stubovi su okrugli u preseku i visoki bar deset čovekovih figura. Na njima nikakvih ukrasa nema – izviru, prosto, iz kamenog postolja i uranjaju u osnovu krova. Teško je u poznatom svetu naći građevinu s kojom bi se Hram uporediti mogao. On nije nalik ničemu drugom za šta znamo. On prosto – jeste. 

            Niko ne zna ko je i kada podigao Hram, ali njegova je starost svakome očigledna, makar bila i nemerljiva. Ivice njegove odavno su zaobljene kišama i snegovima što su ih grlili, suncem i vetrom koji su ih sušili, i vodama Bazena što su se tu rađale i izdisale, u Nebo kroz eone isparavale. Ponegde, u nepravilnim razmacima, sa ivice poneki odlomljen deo nedostaje. I kamen ima svoj vek. 

Najjači utisak, ipak, ostavljaju stubovi. Retki su među njima koji nemaju bar poneku naprslinu. Na mnogima su vrlo razgranate pukotine, pa i pravi pravcati rascepi, tako da samo Božjim čudom u jednom komadu stoje. Reklo bi se da je površina stubova nekada bila glatka, ali danas je izbrazdana ne samo pukotinama već i hiljadama rupica, ogrebotina, zareza i neravnina. Čak i kamen je smrtan... 

Naročito na unutarnjim stubovima i podu videti se mogu izrasline u vidu raznih vrsta mahovina, lišajeva i gljiva: svi oni oblici poluživota kojima sunce nije neophodno. Kamenu oni daju žućkasto-zelenu boju koja, zavisno od doba godine, prelazi čitav spektar nijansi. To ipak je uski spektar, ograničeni raspon varijacija na neživot. I kamen svoju masku ima i sam po sebi maska jeste. Ko ima oči neka vidi.

(...)

Ostatak čitajte u 2. broju almanaha Književna fantastika.

POETIKA HORORA u Beogradu!

            Promocija knjige dr Dejana Ognjanovića pod naslovom Poetika horora održaće se u Beogradskom Domu Omladine u subotu, 6. juna 2015. s početkom u 19h.

            Učestvuju: autor, a uz njega i izdavač, Milenko Bodirogić ("Orfelin izdavaštvo", Novi Sad). Na ovoj promociji će učestvovati i David Tankosić, glavni krivac za naslovnu stranu knjige i njen dizajn, kao i za dizajn knjiga edicije 'Poetika strave'...

            Ovo će biti unikatna prilika da čujete nešto detaljnije o knjizi, njenom nastanku i recepciji, o njenim naslednicima i daljim sličnim projektima s ovim izdavačem. Jedan od njih je i edicija "Poetika strave" koju dr Ognjanović uređuje: prva knjiga iz nje, VRBE A. Blekvuda, već je objavljena, pa će i ona ovom prilikom biti predstavljena, uz najavu drugih knjiga itd.

            Ovo će, takođe, biti dobra šansa da obe ove knjige – i Poetiku horora i Vrbe – nabavite po najpovoljnijim cenama i uz potpis autora (ko to želi).

            Da podsetim: Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra u okvirima angloameričke književnosti: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

Autor knjige je Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar, esejista i prevodilac, a tekst je zasnovan na doktorskom radu odbranjenom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ognjanović je autor dva romana (Naživo, 2003) i Zavodnik (2014), dve studije (Faustovski ekran: đavo na filmu, 2006) i U brdima, horori: srpski film strave (2007) i zbirke eseja Studija strave (2008), i priređivač antologije najboljih priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (2008; 2012).

Poetiku horora objavio je "Orfelin izdavaštvo" (Novi Sad, 2014) i knjiga je bila u najužem izboru od tri naslova za nagradu "Nikola Milošević" za najbolju knjigu godine iz oblasti teorije književnosti i filozofije.

Ova iscrpna, promišljena i celovita poetika horor žanra pokazuje njegov značaj za popularnu književnost, ali i književnost uopšte. Veliki broj svežih i relevantnih zaključaka svog istraživanja, sprovedenog s istinskom posvećenošću, ali i čvrstom naučnom utemeljenošću, autor je izložio metodološki precizno, preglednim i jasnim stilom.

- prof. dr Zoran Paunović -

Poetika horora predstavlja kapitalan rad koji omogućava dublje razumevanje i ozbiljno, naučno zasnovano proučavanje ovog slabo istraženog žanra u domaćoj teoriji.

- prof. dr Sava Damjanov –

            Prema tome, a i prema gornjoj slici, ovo je idealna knjiga za plažu! Leto dolazi, a i horori svih boja i vrsta, pa zato, spremite se na vreme!

Dom Omladine

subota, 6. jun 2015.

u 19 h

Učesnici promocije:

- dr Dejan Ognjanović, autor

- Milenko Bodirogić, izdavač ("Orfelin")
-David Tankosić, dizajner

Drugi Festival fantastične književnosti „Art-Anima”

  

            Evo jednog skromnog spektakla na koji vas pozivam da ga svojim prisustvom uveličate – ja svakako hoću.

Drugi Festival fantastične književnosti „Art-Anima” održaće se od 02. do 04. juna 2015. godine u knjižari „Plato” (Knez Mihailova 48). Festival za cilj ima podsticanje adekvatnijeg sagledavanja literarnih vrednosti fantastike kao vrste književnog stvaralaštva, a među učesnicima manifestacije biće eminentni pručavaoci i teoretičari književnosti, profesori sa Filološkog fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, brojni autori i urednici književnih dela fantastike.

Prvi dan – 02. jun 2015. (utorak)

Trodnevni festival 02. juna u 16 časova otvara predavanje književnog kritičara i prevodioca mr Nataše Tučev, “Humanost i pitanje opstanka u Orvelovoj 1984″. Iako je Orvelovo delo antiutopija koja opisuje ekstremni totalitarizam, u njemu se ipak pojavljuju izvesna uporišta humanosti, a ovo predavanje biće posvećeno upravo njima.

Od 17 časova biće upriličena promocija knjige poznate hrvatske autorke fantastike Veronike Santo “Granice na vjetru”.

A od 18 časova sledi predstavljanje almanaha „Književna fantastika 2015”. U okviru same promocije almanaha biće upriličena dodela nagrade „Art-Anima” piscu, izdavaču i prevodiocu Goranu Skrobonji za doprinos popularizaciji SF/H/F proze.

Od 19.30 na programu je tribina pod nazivom “Strip mračne fantastike u književnosti i drugim umetnostima: Sendmen i Okružen mrtvima” na kojoj će učešće uzeti prevodilac i izdavač Goran Skrobonja, izdavač Milan Jovanović, prevodilac Draško Roganović i reditelj Milan Konjević.

Završnicu prvog dana Festivala činiće promocija zbirke priča „Poklade” Gorana Skrobonje, a sa jednim od najpoznatijih srpskih pisaca fantastike govoriće Đorđe Bajić.

Drugi dan – 03. jun 2015. (sreda)

 

Program drugog festivalskog dana otvoriće u 16 časova predavanje dr Tijane Tropin „Granice žanra: Leo Peruc između fantastike, istorijskog i detektivskog romana”, kojim će biti predstavljen, kod nas malo poznati, austrijski pisac Leo Peruc, koji je u svojim delima često i veoma uspešno koristio elemente fantastike.

Od 17 časova na programu je netipična promocija zbirke „Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša” tokom koje će autor, Radmilo Anđelković, inače organizator više radionica kreativnog pisanja, govoriti i o samoj knjizi i o problematici pisanja kvalitetnih kratkih priča.

Od 18 časova biće upriličeno predstavljanje festivala fantastične književnosti „Refesticon” iz Bijelog Polja. Tom prilikom biće promovisane i tri godišnje zbirke ovog festivala: „Nevidbog”, „Prsten s one strane sna” i „Đavolji prst”.

Prava poslastica za sve ljubitelje horora i priča o vampirima, očekuje posetioce festivala u 19 časova, kada će biti održana tribina o motivu vampira u folkloru i književnosti. Učesnici tribine biće dr Dejan Ognjanović, dr Danijel Sinani, Vlada Arsić i Aleksandar Petrović (aka Aca Seltik). Moderator tribine je Mladen Milosavljević.

A samu završnicu drugog festivalskog dana od 20.30 časova začiniće velikan srpske književne fantastike prof. dr Zoran Živković, koji će govoriti o svojim poznanstvima i saradnji sa legendarnim autorima naučne fantastike Isakom Asimovim, Stanislavom Lemom i Arturom Klarkom.

Treći dan – 04. jun 2015. (četvrtak)

Treći festivalski dan počinje u 16 časova tribinom o urbanim legendama. O ovoj, uvek zanimljivoj temi, govoriće Branislava Joković i novinar Jovan Ristić.

Od 17.30 časova biće organizovana promocija izdavačke kuće „Gavran”, koju će predstaviti Milena Dasukidis i Aleksandra Rajković. A uloga domaćina promocije poverena je vrsnom poznavaocu horora i mračne fantastike dr Dejanu Ognjanoviću.

Od 19 časova gost festivala biće prof. dr Sava Damjanov, koji će u razgovoru sa Irenom Dajić pričati o svojoj knjizi eseja “Vrtovi nestvarnog – Ogledi o srpskoj fantastici”.

Festival će zatvoriti promocija knjiga Bobana Kneževića „Slobodanida” i „Slutnja androida”, koja je na programu u 20.30 h. O knjigama će, pored autora, govoriti Zoran Stefanović, Luna Lu i Dimitrije Vojnov.

Tokom trajanja Festivala fantastične književnosti Art-Anima, biće upriličena izložba odabranih fotografija pristiglih na konkurs „Fantastična književnost okom foto-kamere”.

Ulaz na sva dešavanja je slobodan.

Organizatori Festivala fantastične književnosti „Art-Anima su: Sajt za promociju fantastične književnosti „Art-Anima”, Udruženje građana „Punkt.rs”, izdavačke kuće „Čarobna knjiga” i „Plato”.

            Skrećem vam pažnju da se, paralelno sa ovim, događa još nešto što ima Ghoulov Pečat preporuke!

            Naime, već sam u više navrata ovde na blogu prikazivao i hvalio artwork by Vanja Čanković. Ovaj mladi umjetnik najzad je rešio da svoje radove prikaže i široj publici, naživo. Izložba njegovih odabranih radova otara se u utorak 2. juna u 20h u PAROBRODU.

Evo detalja.

Izložba crteža ONaSTRANO

Izložba crteža ONaSTRANO predstavlja instinktivan i imaginaran umetnikov unutrašnji govor. Umetnikovo automatsko crtanje ostavlja izrazito grafički precizne hibridne predstave, međuprožete i čudno bliske, tako uspostavljajući specifičnu, začudnu intimnu estetiku.

Racionalno i kontrolisano u pogledu formalnog crtačkog gesta suprotstavlja se onom značenjskom i smisaonom, čije uporište umetnik pronalazi u poljima podsvesnog, intuitivnog i nepredviđenog. Naglašeno je odsustvo naviknuto komponovanog crteža, nema plana, skice, namere ili unapred određene strukture slike. Naprosto kao da su se predstave na papiru dogodile i odigrale, ove vizuelne pripovetke dočaravaju slojevitu, intrigantnu i pomalo onostranu priču.

Inače prepušten jeziku pokretnih slika, čini se da nam autor sada crtačkim izrazom intuitivno i strašno nestrpljivo prenosi prizore i likove iz nekog izmaštanog, još uvek, nesnimljenog filma.

I kao što se nadrealizam raduje odsustvu svesnog, kontrolisanog, umno zaprljanog, tako nas i ovaj umetnik zavodi svojom radošću razigranih, šokantnih, bizarnih vizuelnih zapisa svog neobičnog podsvesnog. Čini se da je to svet nasilne zadrške nad instiktima, dubokih snova, intuicije i primarnih ljudskih nagona.

BIOGRAFIJA

Vanja Čanković je rođen u Beogradu 3.3.1985. Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na “Dunav filmu“. Snimao je kratkometražne filmove, muzičke spotove, iskusan je dokumentarni snimatelj i povremeno glumac. Takođe, bavi se i dizajniranjem video igara, a crtanjem i slikanjem se izražava od najranijeg detinjstva. Živi i radi u Beogradu.

Koncept i postavka izložbe – Ana Makragić

Trajanje izložbe: 2-10. jun

Mesto: UK Parobrod

Kapetan Mišina 6a, Beograd.

Književna fantastika 2015

            Kad pre prođe godina dana? Još nisam stigao da do kraja pročitam prošlogodišnji, pionirski, inauguralni broj almanaha širokougaono nazvanog Književna fantastika, a evo već i drugog broja, još većeg, i lepšeg i bogatijeg vrednim sadržajima! I to ne kažem samo zato što ovog puta sadrži čak tri Ghoul-related priloga: jednu moju priču, jedan moj esej, i jedan prikaz moje knjige (Poetika horora).

            Evo, ukratko, kratke najave sadržaja o kojima nešto konkretnije znam, a onda prepuštam reč uredniku ovog izdanja, Dragoljubu Draži Igrošancu.

Moja priča "Inkubacija" govori o jednom hramu-lečilištu u čiji bazen "svete vode" dolaze stotine bogalja, bolesnika i drugih kljakavih, leproznih i gukavih ne bi li se, u Noći Presvete Device, izlečili... Više i detaljnije i slikovitije o njoj uskoro, u zasebnom postu.

Moj esej PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN bavi se prozom jednog od dvojice najboljih pisaca horora u drugoj polovini XX veka (drugi je, naravno, Ligoti). O Ajkmanu sam već ranije pisao i ovde na blogu, a obrađivao sam ga i u Poetici horora, iz koje potiče ovaj odlomak.

Prikaz Poetike horora iz pera (tj. kompjutera) Ivana Velisavljevića je opširan i sadržajan osvrt, praktično najozbiljniji koji je moja studija do sada dobila, a verovatno i koji će dobiti, što imajući u vidu autora nikoga ko zna znanje ne treba da čudi.

Priču Marka Piševa DIVLJA KOST bio sam u prilici da pročitam u rukopisu, i mogu s radošću da potpišem da se radi o sjajnoj, odličnoj priči poetsko-elegično-melanholičnog horora koja se urezuje u dušu i ne zaboravlja.

Što se tiče ostatka sadržaja ovog almanaha, evo šta o njemu kaže drug urednik, spiritus-movens i sve ostalo – Draža.

Kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti “Art-Anima” i izdavačke kuće “Čarobna knjiga” u četvrtak 28. maja iz štampe izlazi novi broj almanaha “Književna fantastika”.

Ova godišnja publikacija nudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju književnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. Dva najvažnija segmenta almanaha posvećena su domaćoj kratkoj priči i teorijskim radovima.

Prozni deo donosi čak devetnaest kratkih priča kako najpoznatijih domaćih žanrovskih autora, tako i nekih od najpoznatijih glavnotokovskih pisaca koji u svom stvaralačkom postupku često koriste fantastičke elemente.

Tako, pored perjanica savremene žanrovske proze Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Uroša Petrovića, Adrijana Sarajlije, Borisa Nada, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i Dejana Ognjanovića, u novom izdanju almanaha možete čitati i dela Svetislava Basare, Davida Albaharija, Laure Barne, Ivana Tokina.

Urednički dvojac Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, za ovu priliku odlučio se i da na jedan nesvakidašnji način pokuša da privuče pažnju šireg čitalaštva objavljujući kratke priče fantastike čiji su autori poznati glumci, muzičari i voditelji, pa će tako budući čitaoci biti u prilici da se prepuste izmaštanim literarnim svetovima Zorana Kesića, Dušice Žegarac, Marka Šelića – Marčela, Ace Seltika, Ivane Mihić i Dušana Nedeljkovića.

Ništa manje zanimljiv deo alamnaha, posvećen je esejistici. Ovaj segment otvara rad “Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne” Save Damjanova u kome je obuhvaćen pregled domaće fantastike praktično od njenih izvorišta u srednjem veku, pa sve do 90-ih godina XX veka. Sledi pogovor američkog izdanja Živkovićevog romana “Pisac u najam” iz pera profesora Majkla Morisona, esej “Priča o duhovima: Robert Ajkman” Dejana Ognjanovića i tekst Zorana Živkovića o motivu lavirinta u naučnoj fantastici.

“Raspoređivanje budućnosti: ‘Periferal’ Vilijema Gibsona” Mladena Jakovljevića govori o novom svetskom hit-romanu utemeljivača sajberpanka. A kroz osvrt na društveno uređenje i poredak unutar izmišljenog grada-države Novi Krobuzon, Miloš Jocić predstavlja roman “Stanica Perdido”, britanskog pisca Čajne Mjevila. Esejistički deo zaokružuje Mladen Stajić, tekstom “Kauzalni odnos popularnosti romana ‘Pesma leda i vatre’ i serije ‘Igra prestola'”.

Almanah donosi i opširne intervjue sa Bobanom Kneževićem i Goranom Skrobonjom, piscima, urednicima i izdavačima koji su, uz Zorana Živkovića, najzaslužniji za popularizaciju ove vrste književnosti u Srbiji tokom poslednje tri decenije.

Odeljak “Osvrti” beleži neke od najvažnijih trenutaka na svetskoj i domaćoj sceni, koji su se dogodili u poslednjih 12 meseci: dodela Nacionalne književne nagrade Ursuli Legvin i govor koji je tom prilikom održala slavna književnica; pola veka od nastanka serijala “Dina” Frenka Herberta; smrt velikog Terija Pračeta; i nedavno predstavljanje srpske savremene fantastike na Univerzitetu Kent.

U rubrici posvećenoj poeziji, Ilija Bakić predstavlja stvaralaštvo Miroljuba Todorovića, začetnika avangardnog signalističkog pokreta. A u delu posvećenom sprezi književne fantastike i devete umetnosti, donosimo članak Aleksandra Nešića “Strip i fantastika”.

Na kraju, u sekciji “Prikazi”, pokušali smo da predstavimo neka od najznačajnijih dela koja su na srpskom jeziku objavljena tokom prethodnih godinu dana: “Nedovršeni posao” Tomasa Ligotija, “Lavirint smrti” Filipa K. Dika, “Govornik za mrtve” Orsona Skota Karda, “Srca, ruke i glasovi” Ijana Mekdonalda, “Svračje noge” Kurta Vonegata, “Poetika horora” Dejana Ognjanovića, kao i “Kapije Anubisa” roman Tima Pauersa čije je objavljivanje na srpskom jeziku 2011. godine proteklo nedopustivo neprimetno.

“Književna fantastika” će se u prodaji naći već od petka 29. maja, putem veb-sajta “Čarobne knjige” i knjižare “Čarobna šuma”, a od naredne nedelje biće dostupna i u svim bolje snabdevenim knjižarama. Publikacija sadrži 294 strane, a redovna knjižarska cena, bez popusta, biće 899 dinara.

Prva promocija almanaha biće upriličena u utorak 02. juna (18h), u okviru Festivala fantastične književnosti “Art-Anima” koji se održava u knjižari “Plato” (Knez Mihailova 48).

SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PROZA

Goran Skrobonja – HRID

Adrijan Sarajlija - SVETI AJDEN I DOBRI LJUDI

Darko Tuševljaković – SEBASTIJAN

Laura Barna - DEPEŠA IZ RIMA

David Albahari - PLAVA LOPTA

Svetislav Basara - NA PRAGU NOVOG DOBA

Pavle Zelić - STARAC I PRŠUTA

Boban Knežević - OTPORNA NA VATRU

Boris Nad - SEDAM KULA SATANE

Uroš Petrović – MEĐUSTANICA

Marko Pišev - DIVLJA KOST

Dejan Ognjanović – INKUBACIJA

Aleksandar Petrović (aka Aca Seltik) – IZABRANI

Dušica Žegarac – SUSRET

Ivana Mihić - NESTALO VREME

Zoran Kesić - HIPNO SALON

Ivan Tokin – MAIA

Dušan Nedeljković - SAMIT NA URANU

Marko Šelić Marčelo – PAD

OGLEDI
Sava Damjanov - SRPSKA FANTASTIKA OD SREDNJEG VEKA DO POSTMODERNE

Majkl Morison - PISAC, MAČAK i PETORO KORESPONDENATA IZ PAKLA

Dejan Ognjanović - PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN

Zoran Živković - MOTIV LAVIRINTA U NAUČNOJ FANTASTICI

Mladen Jakovljević - RASPOREĐIVANJE BUDUĆNOSTI: PERIFERAL VILIJAMA GIBSONA

Miloš Jocić - ANATOMIJA NOVOG KROBUZONA: PARLAMENT I JAZBINE

Mladen Stajić - KAUZALNI ODNOS POPULARNOSTI ROMANA 'PESMA LEDA I VATRE' I SERIJE 'IGRA PRESTOLA'

INTERVJU

Razgovor sa Bobanom Kneževićem

Razgovor sa Goranom Skrobonjom

OSVRTI

Irena Dajić - URSULA LEGVIN - DOBITNICA NACIONALNE KNJIŽEVNE NAGRADE

Ilija Bakić - POLA VEKA DINE FRENKA HERBERTA

SRPSKA FANTASTIKA PREDSTAVLJENA BRITANSKIM ANTROPOLOZIMA

IN MEMORIAM - Teri Pračet

POEZIJA

Ilija Bakić - SRPSKA NAUČNOFANTASTIČNA POEZIJA - MIROLJUB TODOROVIĆ

STRIP

Aleksandar Nešić - STRIP I FANTASTIKA

PRIKAZI

Đorđe Bajić - NEDOVRŠENI POSAO - TOMAS LIGOTI

Ilija Bakić - LAVIRINT SMRTI - FILIP K. DIK

Irena Dajić - GOVORNIK ZA MRTVE - ORSON SKOT KARD

Ilija Bakić - KAPIJE ANUBISA - TIM PAUERS

Ilija Bakić - SRCA, RUKE i GLASOVI - IJAN MEKDONALD

Ilija Bakić - SVRAČJE NOGE - KURT VONEGAT

Ivan Velisavljević - POETIKA HORORA - DEJAN OGNJANOVIĆ

AUTORI