Lavkraftov ŠAPTAČ U TAMI je IZAŠAO

            Potpuno u skladu sa edicijom "Poetika strave", koja se trudi da u ovoj zemlji čemera bude drugačija po svemu (i po sadržaju, i po tretmanu teksta i opreme i sveukupnog dizajna...) jeste i najnoviji, potpuno nesrpski postupak naše štamparije (Sajnos, Novi Sad): uspeli su da knjigu završe pre roka, ranije nego što smo se nadali!

            Prvi primerci već su u mojim rukama, kao što to slike jasno pokazuju.

            ŠAPTAČ je došao u sebi prikladno društvo, a uskoro će ovaj monolit crnila družbenike potražiti i u vašem okrilju, kraj vaših uzglavalja i kućnih NEKRONOMIKONA...

            Ako su vam promakli detalji o sadržaju ove knjige kao i o pretplati na nju i njoj srodna Orfelinova hororična i ghoulish izdanja (najpovoljniji uslovi traju do 20. avgusta!), pogledajte više o tome OVDE.

            Knjiga je već pristigla i u sve veće i bolje opremljene knjižare u zemlji (Delfi, Vulkan itd), pa ako vam je draže da svoj novac ostavljate gigantima, kiklopima, lagunama i mamutima, možete to slobodno učiniti tamo.

            Ako ne, knjigu i dalje možete naručiti od Orfelina: izdavač je trenutno na putu, pa samo budite strpljivi, svi koji uplate na vreme, knjige će dobiti posle 20. avgusta, kao što je inicijalno i bilo najavljeno.

            A ako vam je posebna draž da ovu ultimativnu lavkraftovu knjigu na srpskom dobijete direktno od priređivača, s posvetom, i to ODMAH, može i to: trenutno pri sebi imam samo 6 primeraka, pa budite brzi, i pišite na dogstar666 at yahoo dot com.

            Puna knjižarska cena je 990 din.

            Knjiga kod mene košta 900 din + 50 za ptt.

            Cena za inostranstvo je 10 E + ptt.

ROBOCOP (1987) by BOB

            U okviru akcije "Dobrosav glumi filmskog kritičara" ovde na blogu sam već prikazao nekoliko rivjua koje je nakucalo poznato spadalo, crtač i još koješta – Dobrosav Bob Živković, poznat kao najbolje nešto što je stiglo iz Pirota još od čuvenih "Tigrovih" gumenjaka! Njegove rivjue SF i horor filmova, izvorno objavljivane u magazinu ALEF, možete sada exkluzivno čitati OVDE.

            A sad je kucnuo čas da vidimo šta je dobri Bob pre četvrt veka (pa i malo jače...) napisao o nedostižnom remek-delu Pola Verhovena (iliti Ferhufena) koje se odavno okitilo najprestižnijim nagradama kao što su "Ghoul's *****", "Ghoul's Seal of Approval" i "Ghoul's Top-20 Ever"! Dakle, ukratko, eve ga ROBOBKAP!

Pusto selo Špaj, danas

             Kao što znate, moj roman ZAVODNIK dešava se u opustelom, poluizumrlom, poluruševnom, uraslom selu Špaj, visoko u brdima iznad Crvene Reke na putu prema Beloj Palanci. Koridor 10 koji se gradi u njegovoj relativnoj blizini dolazi prekasno da ga oživi, a mračnu slavu nedavno je ponelo pričom o starostavnoj bazilici iz IV veka, pronađenoj u njegovoj blizini, kod mesta zvanog Kladenčište, gde je moja pokojna baba (kojoj je posvećen ovaj roman) svojevremeno navodnjavala baštu. 

Da, to je ona čuvena starohrišćanska crkva koju je naša debilna vlast pre par nedelja, ne znajući šta pametnije da s njom uradi, naprosto zatrpala zemljom i tako uništila. Ništa ne sme da stoji na putu progresa, pa ni prvorazredna arheološka nalazišta! Svom snagom u reforme!!!

            Ali, neću sad o tome; uostalom, šta reći? Taj postupak govori čitave tomove, sam za sebe, i pokazuje da narod koji ne ume da poštuje prošlost ne zaslužuje ni budućnost.

            Dodatna ilustracija te teze je i stanje u kojem se nalazi ovo selo. Onome što sam o tome kazao u ZAVODNIKU nemam šta da dodam.

            Tačnije, nemam nove reči, ali imam slike. Hoću da s vama podelim slike iz Špaja, nastale preneki dan. Uslikao ih je moj sestrić, Matija, koji je tamo otišao biciklom da obiđe pradedovinu, i kojem zahvaljujem na ovim fotkama.

            Slike prikazuju brojne lokacije opisane u romanu, uključujući tu i kuću u kojoj se on dešava, kuću mojih dede i babe po majci – ona je sada drastično propala, budući da već 15-ak godina niko u njoj ne živi. Prepuštena elementima i prirodi, kao i većina drugih u selu, iako je za života mojih praroditelja bila poprište nekih od najlepših mi sećanja, ona je sad prava pravcata kuća strave, na više načina i smislova.

            Sve ove fotke nastale su otprilike u vreme kad se i radnja ZAVODNIKA dešava; tačnije, par nedelja kasnije, jer roman je smešten u sredinu jula, a ovo je slikano početkom avgusta. Stoga ih možete posmatrati kao neku vrstu direktnog prenosa iz romana, mada on selo opisuje neznatno življim nego što ono danas jeste.

            Ove fotografije savršeno ilustruju moju težnju da stravu pronađem i opišem u suncem okupanoj, letnjoj svakodnevnici, a ne u maglama i kišama natopljenim tmurnim jesenjim pejsažima.

            Na slikama jedino ne možete videti naslovnu lokaciju, izvor Zavodnik. Delom zato što – ovom prilikom – ona nije ni bila uslikana, a delom zato što nju prepuštam vašoj mašti i ne želim da vam kvarim uživanje u romanu i da poništavam i menjam slike koje ste, nadam se, čitajući ga, stvorili u sopstvenim glavama.

            Uzgred, podsećam da su poslednji preostali primerci ZAVODNIKA dostupni po specijalnoj sniženoj ceni od samo 460 din (+50 za ptt). Pišite mi dok nije kasno...

THE OTHERWORLD / L'AUTRE MONDE (2013)

**(*)

2+

Na Grosmanu sam reprizirao dokumentarac THE SECRET GLORY (2003) Ričarda Stenlija, o nacisti i tragaocu za Gralom, Otu Ranu, koji se dotiče i srednjovekovnih jeresi i još koječega ezoteričnog. To je svakako njegov najbolji i najintrigantniji dokumentarni, ali i najkonzistentniji do sada; ostali su, manje-više, free-form home movies na istina zabavne, ali nedovoljno iscrpno istražene već samo skicirane teme.

THE OTHERWORLD (takođe overen na Grosmanu) je neka vrsta neformalnog nastavka filma THE SECRET GLORY, i nastavlja se na njegova srodna priključenija i interesovanija, a naročito recentna, vezana za tajne katara, paralelne svetove i ukazanja duhova ili tako nekih vanvremenih entiteta u "Zoni", kako on naziva taj deo Francuske oko Montsegura (tvrđave poprišta finalnog genocida nad katarskim "jereticima"), Ren l'Šatoa, Bugaraša itd.

Filmu, nažalost, nedostaje koherencija, tema, tok, ritam, struktura... sve ono što THE SECRET GLORY itekako ima. Takođe mu nedostaje dobar muzički skor: iako je Bosvel uradio jednu, glavnu temu – ona je samo nekakvo drndanje na električnoj gitari, okej po sebi ali slabo povezano sa mističnom atmosferom koju bi film trebalo da nosi.

Bolje bi bilo da je i ovde Stenli pozajmio neki odličan postojeći skor (kao što je u THE SECRET GLORY malkice čak i prećerao sa ponavljanjem uistinu genijalne Goldsmitove teme iz trećeg dela THE OMENa) nego što je ovo pustio ovako. S druge pak strane, sadržaj priče većine sagovornika nije ni izbliza toliko intrigantan i zlokoban, pa bi neka creepy muzika slabo legla na ovu home movie prozaičnost.

Umesto da makar nagovesti, ako ne i istraži, koliko je to moguće, jedan zaista tajanstven deo Francuske – o kojem zna MNOGO, što možete videti na njegovom odličnom blogu i u postovima na Fejsbuku, a iz čijih je misterija Den Braun izmuzao stotine miliona dolara – Stenli je ovde potpisao jedan zbrkani, nekoherentni filmić čija bi se tema najpreciznije mogla definisati ovako: blesave teorije i verovanja nekih ćaknutih ljudi koji žive relativno blizu jedni drugih.

Pri tom mu je film praktično pojeo izvesni lokalni pacijent, Uranie, koji zauzima najviše vremena/prostora ovde sa svojim pričama. One marginalno jesu interesantne, ali na način na koji tirade kliničkih slučajeva ponekad umeju da budu, ako su oni nadahnuti a vi u pravom mentalnom stanju.

Ipak, evidentno je da ovaj lik nije čitav i naprosto on totalno srozava svaku pretenziju na bilo kakav kredibilitet ili "dokumentarnost" ovog dokumentarca – osim ako se njegova tema definiše kako sam ja to učinio ("blesava verovanja tamo nekih blesana") a ne kao "istraživanje tajni prošlosti i sadašnjosti u jednom neobičnom regionu Francuske", ili tako nekako, što nam se veli u promo materijalima i površnim rivjuima.

Molim se nebesima da THE OTHERWORLD ne dobije nikakvu distribuciju u Americi i bilo gde izvan Francuske, jer ovo je (ne)delo koje potpisanom reditelju ne služi na čast. I ovo važi barem dvojako: kao prvo, nije mu za ponos kao reditelju (iz gorenavedenih razloga: nema strukture, nego samo nabacanih talking heads intervjua),

...a ni kao akteru, budući da se ovde Stenli javlja i sam kao jedan od svedoka ukazanja tajanstvene Gospe iz doba katara, kojom prilikom i izgleda i zvuči vanredno cheesy. Kažem, nadam se da će što manje ljudi u belom svetu videti ovo, jer posle ovoga još teže će Stenliju biti da nekoga natera da ga ozbiljno shvati (i da mu pare za novi film).

Inače, više od polovine učesnika govori na maternjem, francuskom, što znači da ćete morati da sačekate verziju sa eng. titlovima kako biste pohvatali govornike koji nisu Stenli ili Skarlet Amaris (osim ako razumete francuski). 

Negde u tajnim dubinama Jutjuba video sam svojevremeno ceo film ali bez eng. titlova. Ne znam da li je još tamo ili je sklonjen. Na Grosmanu je, naravno, bila verzija sa eng. titlovima tamo gde treba. 

PS: Još jedan Stanley-related dokumentarac koji vam najvrelije preporučujem, jeste LOST SOUL: THE DOOMED JOURNEY OF RICHARD STANLEY'S ISLAND OF DR. MOREAU (2014).

Ovo nije toliko o horor filmu koliko je, zapravo, ilustracija najvećeg zamislivog horora svakog reditelja – pakao u koji čovek sa integritetom i vizijom može da upadne u žrvnju holivudskih debila i nabeđenih egomanijačkih zvezda (Val Kilmer!!!) koji mu, kao u ovom slučaju, doslovno upropaste karijeru u usponu.

Kako i zašto jedan genije poput Stenlija nije snimio nijedan film već pune dve decenije, iako ima scenarija i projekata da napuni grdne antologije, saznaćete u ovom tužnom ali i prosvetljujućem dokumentarcu koji, da ne bude zabune, NIJE Stenli pravio, niti kontrolisao, ali se javlja kao jedan od sagovornika.

Ovo je procurilo na net tik pred početak Grosmana, pa sam ga pogledao unapred, a ako do sad niste, sad glatko možete i vi.