Poskupljenje knjiga

 

            Koliko puta vam se u skorije vreme desilo da odete u radnju i stvar koju ste dojuče plaćali 100 dinara, sada imate platiti 120, ili 150?

            Osim ako ne živite u rupi, poput antijunaka filma BARBARIAN (trojka), ili osim ako vam roditelji ne kupuju hleb i mleko, ili ste neka druga vrsta izdržavanog lica (npr. političar), morali ste zapaziti talas poskupljenja koji je, gle čuda, započeo zimus, baš u vreme kad je počelo veliko gibanje u svetskom poretku, i s nesmanjenom žestinom udara celog leta i jeseni…

            Anyway, da ne dužim: postojeće cene mojih knjiga su ovogodišnjom inflacijom skoro obesmišljene. Prošle godine u ovo vreme za jedne PROKLETIJE (900 din) mogao sam da, u mojoj lokalnoj pekari u Niškoj Banji, kupim 11 bureka (četvrtina); od pre desetak dana za jedne PROKLETIJE tamo mogu dobiti tačno 6 četvrtina.

            To znači da je nužna, neizbežna manja korekcija cena. Jedina razlika je što je ja neću raditi preko noći, poput većine poskupljivača, nego vam je najavljujem. I što neću pratiti zvaničnu inflaciju (oko 15%), nego ću za sada zaračunati manje.

            Od 25. novembra biću prinuđen da podignem cene svih mojih knjiga za 10%.

            To znači:

            PROKLETIJE od 900 idu na 990.

            KULT GULA od 900 ide na 990.

            DIVLJA KAPELA od 800 ide na 880.

            To takođe znači: stare cene važe još 10 dana.

            (Zašto ne do kraja meseca? Zašto ne do 1. decembra? Pa, zato što 25. novembra idem od kuće na nekoliko dana, na Festival autorskog filma, i neću moći niti kmati vremena da se bavim prepiskom, dogovorima, pakovanjem, slanjem… Znači, šta naručite – naručite pre 25.11)

            Ako ste se do sada oko neke od mojih knjiga nećkali, dvoumili, čekali bolje dane, Zlatno Doba ili ne znam šta – pa, ne čekajte više. Iskoristite priliku. Kupite ih po starim cenama, dok još važe. Do 25. novembra.

            Još se nećkate? Niste sigurni da li je neka od njih baš za vas? Želite li ih? Pa, možda će vas u odluci prelomiti odlični osvrti i ocene čitalaca na sajtu Gudrids. Evo šta oni vele o tim knjigama:

PROKLETIJE čitaoci hvale OVDE.

            KULT GULA čitaoci hvale OVDE.

            DIVLJU KAPELU čitaoci hvale OVDE.

            I još jedno obaveštenje:

            Kada sam nedavno sasvim rasprodao roman NAŽIVO, setio sam se da sam jednoj beogradskoj knjižari bio ostavio pet primeraka na komisionu prodaju. Otišao sam ovih dana do nje i ustanovio da nisu prodali nijedan. Preuzeo sam ih nazad, tako da, ako ima neko ko još nije nabavio roman na koji se PROKLETIJE nadovezuju, NAŽIVO u poslednjih preostalih pet primeraka i dalje je (za sada) dostupan po ceni od 1.500 din.

            Četvrto izdanje ću gotovo sigurno raditi, ali ne smem da garantujem kada će to biti: možda naproleće, možda najesen 2023. I pitanje je koliko će tada knjige koštati…

            Prema tome, CARPE DIEM! SIEZE THE DAY! Ono što možete danas ne ostavljajte za sutra!

            Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com i naručujte.

            Sve fotke DIVLJE KAPELE načinio sam ja, poslednjeg sunčanog dana u novembru. Ostale fotke uglavnom su slikali čitaoci i poštovaoci mog pisanja. Hvala im još jednom.

Horor konferencija u Beogradu: Savremene tendencije u američkom horor filmu

U narednim danima u Beogradu se skoro preklapaju čak dva važna i pažnje vredna horor dešavanja. Na oba, naravno, i ja učestvujem. Dakle, nek obrate pažnju svi ljubitelji horora, i znalci i novoinicirani.

Prvo, Festival srpskog filma fantastike (FSFF), praćen Šetnjom zombija (u subotu), biće održan od 10. do 12. novembra u Dvorani kulturnog centra Beograda.

Festival će otvoriti američki horor film Gospodar pakla Dejvida Bruknera (David Bruckner), u četvrtak 10.11. u 20h. Prvo i jedino bioskopsko prikazivanje (sa DCP-a). Sad i nikad više.

Otvaranje festivala je u 19.30, film je u 20.00 a Q&A je u 22.00

Nakon filma, u 22h, Dejan Ognjanović vodi Q&A sa članovima srpske ekipe (glumci i majstori za efekte) koji su učestvovali u ovom filmu.

naše gore list: Vukašin Jovanović Maska!

Na festivalu će biti prikazano i obilje domaćih i stranih kratkih horor filmova, dva dugometražna domaća niskobudžetna sa elementima horora (igrani film Studenac Borka Brajovića i dokumentarni film Koreni, koji je režirala Tea Lukač), a festival će zatvoriti švajcarsko-finska akciono-avanturistička horor komedija Pobesnela Hajdi Johanesa Hartmana i Sandra Klopštajna (Johannes Hartman, Sandro Klopfstein), koji su i gosti festivala.

naše gore list: Gorica Jegodić - Majka

Još podataka o festivalu imate u najavi OVDE.

Kompletan PROGRAM, sa satnicom i više podataka o filmovima, imate OVDE.

 

Drugo, i još važnije: evo prve srpske konferencije u potpunosti posvećene horor filmu.

 

12-13. novembra 2022. godine, u okviru redovnog Festivala američkog nezavisnog filma u Domu omladine, predviđena je konferencija na temu Savremene tendencije u američkom horor filmu. Nju osmišljava, organizuje i sprovodi dr Dejan Ognjanović.  

Biće osam učesnika, koji će izlagati na osam tema. Svako izlaganje trajaće oko 20 minuta. U planu su dve sesije, u dva dana, od po četiri izlaganja, nakon kojih je predviđena i diskusija. Izlaganja su uživo, osim u slučaju jednog učesnika iz inostranstva, koji će se javiti preko Zooma ili Skypea.  

Na konferenciji će učestvovati poznati domaći, regionalni i inostrani filmski kritičari i poznavaoci žanra mlađe i srednje generacije: pet iz Srbije, i po jedan iz Hrvatske, Belgije i Engleske. Nakon završetka konferencije radovi učesnika biće objavljeni u dvojezičnom zborniku (na srpskom i engleskom), uoči sledećeg izdanja festivala (ujesen 2023. godine).

Na sadašnjem festivalu moći ćete da kupite zbornik radova sa prošlogodišnje konferencije, gde sam ja imao izlaganje o novijem američkom horor filmu (posle Veštice), pa ćete, pored ostalih, i taj rad naći u toj knjizi.

 

8. IndieBelgrade:

Konferencija “Savremene tendencije u američkom horor filmu”

12. i 13. novembar 2022.

od 15:00 do 17:00

Mesto: DOB - Klub

(Klub je na 1. spratu, nasuprot Amerikani)

 

RASPORED:

 

SUBOTA 12.11.

(15-17 h)

1. Žanrovska ortodoksija i inovacija – Miloš Cvetković

2. Rimejci, nastavci, franšize, ributovi – Mateja Đedović

3. Rasna pitanja (#black lives matter) – Igor Stanojević

4. #Metoo i toksična muškost – Mario Kozina

 

 

NEDELJA, 13.11.

(15-17 h)

1. Rodna (LGBT) pitanja – Dragan Jovićević

2. „Elevated horror“ / „Post-horror“ – Dejan Ognjanović

3. Torture Porn fenomen – Romain Roll

4. Politička korektnost i smrt subverzivnog B-filma – David Flint

 

Detaljnije o izlaganjima i učesnicima:

 

PRVI DAN:

SUBOTA 12.11.

(15-17 h)

 

Žanrovska ortodoksija i inovacija u savremenom američkom horor filmu - Miloš Cvetković

Tema izlaganja je odnos savremenih autora prema tradicijama horor filma, odnosno u kojoj meri se oni oslanjaju na postojeće tradicije i prethodne autore, a gde se i na koji konkretno način ogleda njihova inovacija. To će biti analizirano kroz sledeće korake:
Identifikovanje najvažnijih autora o kojima će u izlaganju biti reč (Majk Flanagan, Džejms Von, Ari Aster, Robert Egers, Džordan Pil, Taj Vest, Karin Kusama).
Džejms Von i Majk Flanagan: Dva lica mejnstrim horora. Njihov odnos spram nasleđa modernog horor filma. Da li ima smisla govoriti o novom Vesu Krejvenu, Džonu Karpenteru itd. Paralele sa žanrovskim uzorima i inspiracijama (filmskim i književnim).

Aster, Egers i Pil i tzv. "elevated horror": Između marketinškog trika i istinske inovacije. Na koji način se kroz ovu odrednicu inovacija može tretirati kao udaljavanje od žanra, odnosno zašto je taj pristup ipak pogrešan.

Ostali savremeni autori i njihove konkretne tematske preokupacije. Porodični odnosi kao izvor horora u filmovima Arija Astera; folklorni horor Roberta Egersa; angažovani horor Džordana Pila; preispitivanje tipskih likova u filmu Jennifer's Body Karin Kusame; oživljavanje duha 70-ih u filmovima Taja Vesta.

 

Miloš Cvetković, rođen 1979. u Beogradu. Studira Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. O filmu piše od 2005. Objavljivao kritike, eseje i druge tekstove za: Internet magazine Popboks i Libartes, časopise Yellow Cab, Huper i Filaž. Esej pod nazivom: „Film osvete – Balada o svirepom Radivoja Lole Đukića“, objavio je u okviru zbornika Novi kadrovi (CLIO, Beograd, 2008). Objavio filmske eseje u knjigama: 101 Sci-Fi Movies i 101 War Movies (Barron’s, New York, 2009).

 

 

Popcorn Horror – Mateja Đedović

 

Koji su metodi kojim filmski studiji pokušavaju da učine horor filmove prijemčivim najširoj mogućoj publici? Kako primenjuju “Marvel model” na postojeće intelektualne svojine u horor žanru u težnji da izgrade franšize i filmske univerzume? Kako se savremene horor franšize razlikuju od nekadašnjih? Zašto veliki studiji i dalje ne uspevaju da prodru na horor tržište (npr. stalni neuspeh pokretanja Dark Universe franšize)? Kako izgleda Blumhouse model koji je i dalje jedan od najuspešnijih u filmskoj industriji?

 

Mateja Đedović je apsolvent multimedijalne režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Režirao je nekoliko kratkih filmova koji su učestvovali na brojnim međunarodnim filmskim festivalima. Reditelj je nagrađivane opere za decu “Dečja soba” u Malom pozorištu Duško Radović. Učestvovao je na brojnim naučnim konferencijama u Londonu, Kingstonu i Lajdenu gde je predstavljao radove o Denisu Poteru, Kenu Raselu, Stenliju Kjubriku i En Bronte. Objavljeni radovi uključuju “Utopia Gone Wrong: Mirages of Yugoslavia in the Clockwork Mirror” u Historical Journal of Film Radio and Television i “Ken Russell and Dennis Potter: An Extraordinary Parallel” u knjizi “Re-Focus: The Films of Ken Russell” u izdanju Edinburgh University Pressa.

 

 

Rasna pitanja (#black lives matter) u novim američkim hororima - Igor Stanojević

 

Od Belog zombija, preko Vriska 2 i sve do nedavnog niza horora proisteklih iz uspeha filma Beži (Get Out), život Afroamerikanaca i njihovo iskustvo bili su sastavni deo pejzaža horor bioskopa. Cinema of Slay će izložiti najvažnija i relevantna dela savremenog crnog horor filma, istražiti njihove teme i analizirati često neočekivane pristupe njihovom istraživanju.

 

Igor Stanojević je srpski reditelj, pisac i filmski selektor. Magistrirao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu. Njegovi kratki filmovi su prikazani i nagrađivani na mnogim međunarodnim filmskim festivalima. Njegovi tekstovi objavljeni su u Plejboju, Filažu, Kinoteci, Kulturnom dodatku Politike i mnogim drugim publikacijama. Mentor je radionice snimanja dokumentarnog filma MiniDoc. Od 2016. godine radi kao direktor programa festivala Dani slovenačkog filma. Trenutno je selektor festivala Beldocs IDFF.

 

 

Film strave nakon pokreta #MeToo - Mario Kozina

Pokret #MeToo u središte je interesa javnosti stavio problem seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja kojem su izložene žene u poslovnom okruženju, posebice u miljeu filma, televizije i showbusinessa. Rasprave koje je potaknuo pokrenule su promjene u reprezentaciji ženskih i muških likova na filmu, pa tako i filmu strave, u nekim slučajevima dovevši u pitanje i žanrovski DNK. Kroz analizu tema, motiva i postupaka iz nekoliko nezavisnih i studijskih naslova nastalih nakon 2018. godine ovo izlaganje istražit će utjecaj pokreta #MeToo na suvremeni horor, s naglaskom na promjene u karakterizaciji likova, konstrukciji zapleta, izgradnji strave i konceptu čudovišta.

 

Mario Kozina (Zagreb, 1987) magistrirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Programski je voditelj kina Kinoteka i Ljetne pozornice Tuškanac u Zagrebu, vanjski je predavač na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu te član selekcijske komisije Festivala eksperimentalnog filma i videa 25 FPS. Tekstove je objavljivao u nekoliko hrvatskih specijaliziranih časopisa i portala, na radiju i televiziji, a za svoj kritički rad osvojio je nagrade Hrvatskog društva filmskih kritičara.

 

DRUGI DAN:

NEDELJA, 13.11.

(15-17 h)

 

Rodna pitanja u novom američkom horor filmu – Dragan Jovićević

 

Iako se čini da eksploatacija kvir sadržaja uzima posebnog maha i udela u hororima poslednjih godina, kvir je bio nerazdvojni činilac brojnih ostvarenja žanra tokom njegove istorije. Horor filmovi su podrazumevali brojna rodna iščitavanja bilo da su ona bila skrivena ili su se autori bavili telesnim transformacijama, skrivenim identitetima… Od filmova Džejmsa Vejla, jednog od prvih autovanih homoseksualaca među rediteljima, istorija kvira i horora čini se neraskidivom, a primera je mnogo. Danas, LGBT pitanja postaju ključni pokretači filmskih radnji, a samo neki od primera su filmovi They/Them ili Bodies, Bodies, Bodies.

 

Dragan Jovićević je doktorirao teoriju filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (2016) i diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (2001). Osnivač je Udruženja Grajfer (Greifer), u čijoj produkciji trenutno nastaje nekoliko filmova, različitih žanrova i formata, koje potpisuje kao autor i producent. Urednik je kulture u nedeljniku NIN i novinar sa dugogodišnjim iskustvom. Objavio je tri teorijske knjige o filmu, jedan roman, brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Učesnik je evropskih filmskih radionica za igrane, dokumentarne i animirane filmove. Radio je na domaćim i stranim filmskim festivalima.

 

 

Koliko je „Uzvišen“ bio naš „Post-horor“? – Dejan Ognjanović

 

„Uzvišeni“, ili „Post-horor“ je etiketa koja se javila u poslednjih pet godina kako bi opisala neke od istaknutijih novih američkih i svetskih horor filmova, kao što su It Comes at Night, A Ghost Story, Personal Shopper, The Neon Demon, i drugi, i izdvojila ih iz pretpostavljeno nižeg ranga „čistih“, umetnički neambicioznijih žanrovskih filmova. U ovom radu preispituju se ova klasifikaciona strategija i njen implicitni vrednosni sud, a pre svega njena estetska i žanrovska (ne)utemeljenost.

 

Dejan Ognjanović (1973) je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao 2012. na Filozofskom fakultetu u Beogradu s temom „Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti”. Objavio knjige Faustovski ekran (2006), U brdima, horori (2007), Studija strave (2008), Poetika horora (2014), Više od istine: Kadijević o Kadijeviću (2017), The Weird World of H.P. Lovecraft (2017) i Kult Gula (2019), tri romana (Naživo, 2003; 2010; 2019), Zavodnik (2014; 2015; 2021) i Prokletije (2021) i zbirku priča Divlja kapela (2022). Filmske kritike i eseje objavljivao u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima (SAD, V. Britanija i Kanada). Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina Rue Morgue od 2010. Urednik je edicije „Poetika strave“ u Orfelinu od 2015. godine. Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ 2022. godine, u kategoriji eseja.

 

na slici: Dr Ghoul and Mr Roll

 

Fenomen „Torture Porna“ - Romen Rol

 

Danas je „Torture Porn“ izraz koji opisuje podžanr u žanrovskom, horor ili fantastičnom filmskom svetu. Pre smo ga zvali „Slasher“ ili samo horor filmovi, ali od 2006. godine, kada je prvi put upotrebljen ovaj izraz, on je i sam postao podžanr. Postoji li razlika između starih horor filmova, slešera i podžanra „Torture Porn“ i šta je učinilo ovaj fenomen tako popularnim?

 

Romen Rol (Romain Roll), rođen u Luksemburgu, od detinjstva je fasciniran žanrovskim filmovima. Suosnivač je i konsultant BIF-Marketa, jedinog tržišta žanrovskih filmova u Evropi, kao i član komisije za selekciju dugometražnih igranih filmova Međunarodnog festivala fantastičnog filma u Briselu u Belgiji (BIFFF). Romen je dugo bio koordinator Melijesove međunarodne federacije festivala (MIFF) i već 35 godina je uključen u žanrovsku filmsku industriju. Tokom deset godina vodio je Međunarodni filmski festival Cinenigma Lukembourg. Takođe je glumio u trileru Pola Baroa „Nature Morte“ i u „Čudna boja suza vašeg tela“ Helene Katet i Bruna Forzanija.

 

Horor, politička korektnost i smrt subverzivnog B-filma – Dejvid Flint

 

Kako horor film sve više ulazi u mejnstrim, a kulturni ratovi zahtevaju da ljudi zauzmu strane u sve krhkijim društveno-političkim podelama, da li je moguće da žanr izgrađen na iskorišćavanju naših najdubljih strahova i podrivanju društvenih normi ostane relevantan? Može li horor pritiskati potrebnu dugmad a da nikoga ne uvredi ili će sve više igrati na sigurno? Da li se horor film može prilagoditi i procvetati u svetu u kome se toliko tema smatra ili kulturološki osetljivim ili potpuno nedopustivim, i gde svaki pokušaj da se prekorače ti tabui rizikuje da bude viđen kao jednostavno reakcionaran? Da li je horor kakav smo poznavali mrtav? I ako jeste, da li to treba da nas zanima ili treba da tražimo novi način da zastrašimo publiku?

 

Dejvid Flint (David Flint) je slobodni pisac koji je opširno pisao o hororu i kultnom bioskopu. Njegove knjige uključuju Ten Years of Terror (FAB Press), Sheer Filth (FAB Press), Zombie Holocaust: How the Living Dead Devoured Pop Culture (Plexus), Babylon Blue (Creation), Horror Out of Control (Reprobate Press) i Satan Superstar (Reprobate Press) i pisao je za različite knjige i časopise kao što su Penthouse, The Dark Side, Delirium, Flesh and Blood, The Dennis Hopper Top Ten, Torture garden: Body Probe, Rapid Eye i Redeemer. Dao je audio komentare, video eseje i tekst knjižice za Blu-rej izdanja filmova Nightbreed, The Brotherhood of Satan, Edge of Sanity, Love Brides of the Blood Mummy, Last House on the Left, The Devil's Men i The Garden of Torments.

 

            Ulaz na konferenciju je slobodan: dođite, počujte, pribeležite, uključite se u diskusiju! Ovo je zaista unikatna prilika – ko god može, a horor ga zanima, neka je ne propusti.

 

RIGET: EXODUS (2022)

 

***(*)

4-

 

Najočekivaniji filmski događaj ove godine, a i šire – barem za mene – upravo se desio. Lars fon Trir je najzad okončao (?) svoju genijalnu seriju RIGET, a pet finalnih epizoda postalo je dostupno željnim gledaocima. Odavno sam pisao o tome zašto je ona genijalna: moji pravi poštovaoci čitali su o tome u knjizi FAUSTOVSKI EKRAN (2006), a svi ostali mogli su, zato što sam narodu to okačio, za dž da to čitaju i na blogu, OVDE.

            Taj tekst je samo zagrebao njenu genijalnost, jer je tematski bio usredsređen na vezu te serije sa temama satanizma i Đavola; a ovaj sada, za blog, moraće da ostane na nivou razrađene skice, jer sam prezauzet pripremama dva velika horor dešavanja koja će se desiti u Beogradu za nekoliko dana, a da bih sad ulazio u duboke analize. 

Koje ionako malo ko čita, jer blog je, izgleda, prevaziđena forma i mrzi ljude da se bakću dugačkim tekstovima: svi odoše na jućubove i podkaste, dok ja ovde vapijem u pustinji.

            Prema tome, ukratko rečeno…

Pa, dobro. Ovo je više nego opičen, unikatan Gudbaj. Gudbaj, nažalost, zato što je fon Trir dobio Parkinsonovu bolest, i ovo mu je verovatno poslednja tvorevina (film, serija, šta god). Voleo bih da nije tako, i da taj genije nađe načina da uspori tu boljku dovoljno da može i dalje da radi, ali… Budimo realni, tražimo nemoguće!

Uglavnom, ako RIGET: EXODUS bude njegov poslednji rediteljski Gudbaj, to je više nego respektabilan, dapače, sjajan Gudbaj, u velikom stilu, a ne neka polusenilna penzionerska mrljotina i bezvezarija poput nekih drugih ex-velikana na zalasku karijera koje bih mogao imenovati, ali neću.

Neću se baviti truizmima i predvidivostima koji su odavno jasni: deo odličnih glumaca iz ekipe pomro je u proteklim decenijama, a pre svega izuzetni Švedski Mizantrop, i naravno da bez njega, i bez njih, serija ne može biti ista. 

Niti se od nje može očekivati i tražiti onaj udar revolucionarne svežine kojim je zapahnula i televiziju i bioskope (ja sam RIGET, prve 4 epizode ucelo, premijerno gledao u Sava Centru, na FESTU 1997): za svežinu i divotalnost današnje televizije, tamo gde ih ima, treba zahvaliti pre svega Tvin Piksu, a zatim i Rigetu! Ako na pomenuta ograničenja još dodamo Parkinsona, u kontekstu višestruko vezanih ruku ovo ipak nipošto nije polovičan uradak!

Šta imamo ovde?

Neviđen spoj sublime & ridiculous!

Genijalni detalji (ne samo gegovi nego i vrlo pametne i duboke, metafizičke ideje) utopljeni su u more tako nekih blesavosti i trivijalnosti čiji slepstik i apsurd doseže neviđene visine, ili dna. I mada ja ne otkidam naročito na tu vrstu blentavljenja, respektujem ga kao deo Trirove poetike koji je bio prisutan i u ranijim nastavcima (mada nikad ovoliko). Okej, mogao sam biti zadovoljan i sa nešto manje bavljenja Švedsko-Danskim trzavicama, ali ako to njih pali, ko sam ja da se bunim samo zato što mene to ne zaima naročito, i što se ovde s time, po meni, prećeralo?

Ovaj novi RIGET je i dirljiv (naročito sa babom koja zamenjuje baba-Druse iz prve dve sezone: ova je mnogo bolja, simpatičnija, vanredno ekspresivna, i daje uapdljivo najveći kvalitet među novajlijama-pridošlicama) i duhovit (ko će pobrojati sve fore i fazone! mada je ono sa vađenjem oka kašičicom za sve anale…) i pun trolovanja (jer: fon Trir) --- ali i, mestimično, vanredno jezovit i zlokoban i zastrašujuć (jer, opet, fon Trir kad radi horor, možete se kladiti da je to u samom vrhu majstorije da se na svež način zagolicaju živci)!

Ima u ovoj trećoj sezoni najmanje jedna super-genijalna ideja koja je greota što nije razrađena u posebnom scenariju, nego je ovde stavljena maltene uzgred, kao neko slepo crevce, jer, eto, može nam se. Ima se. A uskoro neće da se može (zbog boles). Ovim mislim na taj podzaplet sa mladim doktorima koji proučavaju granice BOLA, i koji beli šum univerzuma tumače kao emanaciju sveopšteg bola kojim zrači univerzum… Koji BOL vide kao osnovu egzistencije… 

Ovo je vanredno dobra fora, vredna svog sopstvenog filma ili serije, ali eto, Veliki se poznaju i po tome što im se može da naoko uzgred izbace ideju koja jedva ako zauzme 15-ak minuta u seriji, a koju bi manji, da nekako na nju nabasaju, cedili u bar šes’ sezona od po 15 epizoda!

Takođe, imamo ovde – za moj groš daaaleko premalo – gledati Viljama Dafoa u hiper-mega-jezivoj đavolskoj ulozi. Ima tu jedna scena, kratka ali nezaboravno da-se-usereš-jeziva u kojoj on sasvim satanski njuška po sobi i oko kreveta naše glavne babe da mi srce plače što toga nema više, još mnoog više, i šteta je što je Dafoova minutaža tako preskromna, jer on je dušu dao za horor, upravo sada, sa svojom sadašnjom facom…

Moglo bi se reći da ovih 5 epizoda nisu na nivou prethodnih 8, gledano u globalu, ALI najbolji delovi u ovih 5 mogu da se mere sa najboljim delovima prethodnih 8. Drugim rečima, fon Trir i dalje dobacuje do vrhunaca, povremeno, ali su mu srednji i slabi delovi nešto srednjiji i slabiji.

A možda to sve i nije toliko „pad“ koliko „drugačijost“ kojoj treba vreme da se slegne i pusti koren. Isto kao Tvin Piks 3. Na kojega se mestimično skoro bezobrazno (nesvesno?!) naslanja. I to ne samo po tome što se radi o nastavku genijalne TV horor-sapunice koji je nastao decenijama nakon što je bilo ko prestao da se nastavku nada.

 Tu je, kao i u Tvin Piks 3, sova. Dopelgengeri. Statika. BABALON! Ključevi, hodnici u podrumima. Specijalna Lopata. Meta meta. Izluđujuć kraj (šta, očekivali ste holivudski vezanu mašnicu? ha ha!).

Tu je sumanuta transformacija ranijeg lika (ne možete ni zamisliti u šta ovde izrasta Udo Kir – slično kao Bouvi u TP3; s tom razlikom da je Udo živ, pa jeste prisutan ovde, dok je pokojnog Bouvija menjao veliki Čajnik). Tu je i bizarna metonimija umrlog glumca/lika (onaj Šved - na tragu pukovnika, Bobijevog ćaleta, ali ovde još duhovitije zamenjen nečim nego kod Linča).

Tu je, najzad, nadasve dirljivo+inteligentno prisustvo-odsustvo samog fon Trira lično, u odjavama svake epizode. Kakav car, kako je samo predivno to rešio u ovih 5 epizoda! I kako se samo na kraju krajeva s nama pozdravio! Samo najveći to mogu ovako!

Uglavnom, da sažmem: budući da sam od ovog završetka, u datim okolnostima, očekivao mnogo veću salatu i haos i trolovanje i krpljenje, ovo ima iznenađujuću (za mene) količinu prividne koherencije i priče, i očekivano visok nivo posvećenosti cele glumačke ekipe koji na ramenima junački nose sve ludosti koje im je onaj napisao da govore i rade.

Produkcija je visoka, profesionalna, sa odličnim efektima, i sve u svemu, u vreme kad se petparačke trivijalnosti i vremenom pregažene plitkoće i palpovi i treševi a la DEL TOROVI KURIOZITETI nude kao nekakav vrh horora (spojler: nisu! ni blizu!), RIGET: EXODUS je bolja serija nego što zaslužujemo. Smelija, luđa, originalnija, sa vrcajućim duhom – ali, samo za inicirane i odabrane. Ako ste voleli dosadašnjih 8 epizoda, opušteno zaronite i u ovih 5. Prelaz od Ranijih u Nove neće biti gladak – dapače, biće to džombovita vožnja, baš kao i u Tvin Piksu 3. Ali, ko voli, voleće, ko ne voli, nevoleće.