RURALNI GOTIK I NARODNA RELIGIJA SRBA: Konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi

             A sad: horror, seriously! Evo najave jednog naučnog skupa u Beogradu na kome Marko Pišev i ja izlažemo zajednički rad na temu sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi. Ispod su detalji!

            U petak i subotu, 11. i 12. aprila 2014. godine u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju i Filozofskog fakulteta u Beogradu, održaće se skup pod nazivom "Etnos", religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića.

            Dušan Bandić je svojim knjigama i naučnim radovima promenio i u teorijskom smislu obogatio proučavanje religije u Srbiji, posebno narodne religije i narodnog pravoslavlja. Svojim stručnim angažovanjem Dušan Bandić je unapredio rad naših važnih institucija obavljajući dužnost direktora Etnografskog instituta SANU (1983-1989),  upravnika Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u više mandata, Predsednika Etnološkog društva Srbije i Potpredsednika Etnološkog društva Jugoslavije.

Rukovodio je nizom veoma značajnih naučnih projekata, pokrenuo i uredjivao časopis „Etnološke sveske“, a na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta bio je među onima koga su diplomci, postdiplomci i doktorandi najčešće birali za mentora. Dobitnik je Nolitove nagrade za knjigu Narodna religija Srba u 100 pojmova (1991), koja je značajno doprinela promociji etnologije, a etnološke teme i pojmove približila široj čitalačkoj publici. Usput – moj najsnažniji Pečat Preporuke za ovu knjigu!

            Oslanjanjući se na teme, metode i probleme koje su činile okosnicu naučnih interesovanja i aktivnosti prof. Dušana Bandića, formulisane su sledeće opštije tematske celine oko kojih će biti organizovan rad skupa:

1. Istorija discipline u Srbiji i regionu: kontinuiteti i transformacije

2. Narodna religija i folklor

3. Narodno pravoslavlje

4. Religija, popularna kultura i urbani fenomeni

5. „Etnos“, identitet i politika

6. Etnologija svakodnevnog života

7. Religija na tržištu – tržište religija

Dakle, da ponovim:

"ETNOS", RELIGIJA I IDENTITET: NAUČNI SKUP U ČAST DUŠANA BANDIĆA

Beograd, Filozofski fakultet, 11. i 12. april 2014. godine

            Od radova koji bi mogli biti zanimljivi čitaocima ovog bloga, ističem ove:

Politika proricanja – predviđanje budućnosti u službi političara i vladajuće ideologije. Mladen Stajić (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

Transcedencija i inkarnacija: telo kao centralno mesto religijskog iskustva. Anđa Srdić Srebro (Univerzitet Bordo Montenj, Francuska)

            Novi život mitskih bića. Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

            Ali ponajviše ovo:

Ruralni gotik i narodna religija Srba:

konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.

dr Marko Pišev i dr Dejan Ognjanović

            O čemu se tu radi? Evo, sve će biti jasno kad pogledate

Apstrakt:

Seoska područja, naročito ako su izolovana od velikih gradova, mogu se okarakterisati kao oaze Kulture okružene ambivalentnim prostranstvom Prirode. Demonski aspekti prirode ponekad mogu prodreti u oaze čovekovog sveta i uvesti ih u svojevrsnu tranzitnu, liminalnu zonu, ispunjenu neizvesnošću i strahom. Narodna religija Srba, koja bi se drugačije mogla nazvati jos i ruralnom, neskripturalnom i lokalnim verovanjima oplemenjenom verzijom pravoslavlja, ispunjena je mitskim bićima deriviranim iz sveta Prirode, i ona upravo kroz dotične entitete iskazuje svoj dvojaki karakter. Ovo izlaganje usredsređeno je na tretman mitoloških i folklornih elemenata narodne religije Srba u tri domaće priče fantastike i horora, čiji autori, pišući o demonskom karakteru Prirode, konstruišu selo kao "mesto" straha. Za analizu su odabrane tri priče iz tri različite epohe, različitog stila i pristupa tematici ruralne strave (odnosno natprirodnih, "gotskih" motiva u kontekstu srpskog sela i ovdašnjih narodnih verovanja). To su priče "Noć na mostu" Milovana Glišića (pozni 19. vek), "Rodoslov loze vampira" Momčila Nastasijevića (rani 20. vek) i "Zavjet" Ninoslava Mitrovića (početak 21. veka).  

            Na ovom blogu već sam pisao o Glišiću (uključujući ekskluzivnu fotku njegovog groba) OVDE, a o LEPTIRICI – OVDE. O Nastasijevićevim fanta-hororičnim pričama pisao sam već OVDE, a moj prikaz odlične zbirke priča Ninoslava Mitrovića možete čitati OVDE.

Međutim, ne očekujte da je ovaj rad o ruralnom gotiku skrpljen od već postojećih napisa, pa čak ni da se na njih nadovezuje: radi se o skroz novom i svežem tekstu na kome smo Marko i ja zajednički radili i u kome se nalaze neki novi, sveži uvidi u tradiciju domaće fantastike.

Dođite u subotu popodne na Filozofski fakultet (valjda se to dešava u svečanoj sali) i saslušajte naše izlaganje: ulaz je slobodan, besplatan i poželjan! Najbolje je da ispratite celu sesiju koje je naše izlaganje deo: em ćete čuti još neke zanimljive stvari, em nećete ometati prethodne izlagače ulaženjem usred priče. Dakle, dođite u 16h u subotu na ovu sesiju:

Sesija IV:

Religijske teme u medijima i književnosti

(moderator Dragana Antonijević)

16:00

Novi život mitskih bića.
Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

16:15

Književno razumevanje Istoka i Zapada: doprinos Amina Malufa savremenom dijalogu.
Gordana Gorunović (Filozofski fakultet, Beograd)

16:30

Ruralni gotik i narodna religija Srba: konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.
Dejan Ognjanović i Marko Pišev (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

16:45

„Oduhovljavanje“ komercijalne televizije: religijska pitanja i motivi u „Velikom bratu“ (VIP, 2013).
Lidija Radulović i Ildiko Erdei (Filozofski fakultet, Beograd)

17:00 - 17:45

Diskusija i razgovor

 

            Ujedno vas podsećam da Tim Koji Pobeđuje ™, odnosno Piševa i Ognjanovića, možete videti i čuti u još jednoj hororičnoj prilici samo dva dana kasnije. 

U ponedeljak je promocija mog novog romana ZAVODNIK. 

Mesto dešavanja: Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici. 

Vreme: počinje u 19.45 i traje do nešto pre 21h. 

Učesnici: dr Marko Pišev i dr Ognjanović. 

DOBRODOŠLI!

ALEKSEJ BALABANOV

            Pre skoro punih godinu dana umro je jedan od najznačajnijih ruskih reditelja s kraja XX i početka XXI veka. To je poslužilo kao povod za moj osvrt na njegovu karijeru, esej pod naslovom CRNA IRONIJA ALEKSEJA BALABANOVA koji možete pročitati u najnovijem broju najbolje balkanske filmske revije EKRAN (naravno, na slovenačkom).

            U pitanju je dvobroj za mart-april: dakle, možete ga na sebi najbližim prodajnim mestima potražiti još oko tri nedelje, do kraja aprila. Da ga ne biste omašili, evo kako izgleda korica – koja, usput, prejudicira ovogodišnjeg Oskarovca i Zlatnogulovca.

            U ovom eseju bavim se Balabanovim kao slikarom mračnih portreta današnje i ne tako današnje Rusije; govorim o njegovom portretisanju novog ruskog kriminalnog podzemlja i nadzemlja; o odjecima ratova (Avganistan, Čečenija...) u "mirnoj" Rusiji; o potrazi za patriotizmom u zemlji i svetu nagriženim sebičnošću i otimačinom; ali bavim se i njegovim ranim, manje izvikanim artističkim filmovima u kojima je ekranizovao Beketa i Kafku...

            Balabanov je višestruko relevantan za čitaoce ovog bloga – pre svega kao autor nekoliko vanredno dobrih i unikatno mračnih filmova. On, istina, nije snimio nijedan horor film u klasičnom smislu reči, ali je imao senzibilitet za tako nešto (za razliku od mnogih koji snimaju neke kao "horore"), i mnogi njegovi filmovi sadrže sekvence koje ga dovode vrlo blizu tome, a ponajviše KARGO 200. Evo odlomka iz mog pomenutog eseja u kome se dotičem ovoga:

"Ovaj reditelj ne beži od prikaza telesne gnusobe (leševi, krv, muve...) ali je naročito prefinjen u portretisanju moralne nakaznosti i psihološke torture. Sjajan primer toga je situacija u kojoj sadistički policijski kapetan zloupotrebljava svoju poziciju glumeći da vodi istragu o nestanku devojke koju je on sam oteo. Od njenih roditelja on uzima njena pisma, navodno u potrazi za nekim tragom, ali ih koristi kako bi pred devojkom naglas čitao reči njenog već raspadajućeg izabranika. Tu je oličen totalni užas situacije: ne u lisicama, iz kojih se čovek može izmigoljiti, već u totalnoj kontroli nad svim aspektima života, toliko sveprožimajućoj da prevazilazi lokalno dejstvo američkih "torture porna" – kontroli od koje je daleko teže pobeći. Na kraju, čak ni viđilante pravda uz pomoć dvocevke ne donosi katarzu... Da: gnusno i odvratno, ali takva su to bila vremena, kao da poručuje Balabanov. Eventualna srodnost hororu tu ne potiče iz žanra, niti iz podražavanja zapadnih modela: užas je ukorenjen u zastrašujućoj sadašnjosti, i bliskoj prošlosti."

Valjda su dovoljno rečiti podnaslovi u ovom eseju koji zauzima pet strana novog EKRANA: "Kriminalno podzemlje i odjeci rata" i "Apsurd, groteska i crni humor". Već iz njih se može videti da ne govorim samo o filmovima koji prvi padaju na um ovdašnjem gledaocu kada se pomene Balabanov (kriminalci, rat, tranziciona Rusija i sl) već se bavim i onim manje populističkim, mračno-humornim i groteskno-hororičnim, poput njegovog meni lično najzabavnijeg, O NAKAZAMA I LJUDIMA.

Pošto sam ono što sam imao već kazao u eseju za EKRAN, ne bih se ovde ponavljao, već vas upućujem da moj tekst potražite u ovom časopisu. A samo za blog, evo kratkog osvrta na opus Alekseja Balabanova, sa mojim ocenama uz svaki naslov:

Happy Days (Счастливые дни) (1991)

**(*)

3-

Mračnjaštvo, crno beli film, izvanredno uslikan, atmosferičan, veoma sumoran, artistička i hermetična adaptacija Samuela Becketta.

The Castle (Замок) (1994)

***

3+

Vrlo dobra adaptacija najboljeg romana najboljeg pisca XX veka, prilično se junački bori sa njegovom neuhvatljivošću i suštinskom nefilmičnoću onoga što taj tekst zaista čini vrhunskim.

Brother (Брат) (1997)

*** 

3

Nastavak rata – "mirnim" sredstvima, ili barem – u "mirnodopskoj" Rusiji ogrezloj u kriminal i Zapadofiličnu dekadenciju.  

Of Freaks and Men (Про уродов и людей) (1998)

****

4

Perverzna studija o perverziji, mračno duhovita, bizarna, golicava, meta-filmska studija muškog, pornografskog pogleda i njegove veze sa medijima fotografije i, naročito, filma. To je, takođe, egzistencijalistička parodija na Čoveka i njegove strasti, i na hipokritički odnos prema njima...

Brother 2 (Брат 2) (2000)

**(*)

3-

Balabanov u B2 eksplicitno idealizuje patriotizam i rusku dušu i još eksplicitnije osuđuje Ameriku (onako kako je on /ne/vidi), ne samo kroz iskonstruisane situacije, nego i kroz verbalne tirade i naravoučenija. Moja kritika ovog filma nalazi se OVDE.

The River (Река) (2002)

Nezavršen; iskren da budem, tih 50-ak minuta koji se mogu naći na netu meni su izrazito nezanimljivi i nisam uspeo do kraja da ih odgledam.

War (Война) (2002)

***

3-

Zabavan, istovremeno patriotski i društveno-kritički film o ratu u Čečeniji, prožet crnom ironijom, akcijom i saspensom.

Zhmurki / Blind Man's Bluff (Жмурки) (2005)

***

3-

Totalni crowdpleaser. Osvežavajuće je pogledati malo ruske varijante trapavih kriminalaca (čija se zapadna braća, ispala iz šešira Tarantina i Gaja Ričija, odavno vrte u istom krugu). Šalabanov ume da me kupi na sitne fore i detalje i genuinely sicko attitude (taj divni početak u mrtvačnici, sa gomilama nabacanih golih leševa!!!), i zato mu opraštam poneke krupnije 'how convenient' momente. Nasmejao me je, zabavio me je, na par mesta me iznenadio, na par mesta zadivio, i stvarno je u pravu onaj ko je napiso o njemu da ume kao retko ko da kreira nabijenu, pregnantnu sliku – čuj, sliku! Čitav film je od takvih!

It Doesn't Hurt Me (Мне не больно) (2006)

**

2+

Ovo počinje kao simpatična tween socio-komedija o nekakvim sitnim prevarantima, nastavlja se kao ne baš mnogo ubedljiva, a ni strastvena, a ni zanimljiva ljubavna priča, a završava se kao - LJUBAVNA PRIČA (boy meets girl, girl dies of cancer, boy sad). Moj rivju je OVDE.

Cargo 200 (Груз 200) (2007)

***(*)

4-

Izvanredan film nabijen mučninom, teskobom i gnušanjem nad poslednjim danima komunjarske Rusije, oslikan u gotovo horor tonovima – ne samo zbog prisutnog body horrora (nasilje, krv, nekrofilija, leševi) nego još i više zbog retko viđene gustine skoro opipljive atmosfere sveprisutnog iracionalnog i nadmoćnog nasilja: atmosfere o kakvoj odradeci što prave nastavke WRONG TURNa i TEXAS CHAINSAW MASSACREa mogu samo da sanjaju – ako i to!

Morphine (Морфий) (2008)

***(*)

4-

Standardno vrlo dobri Balabanov: gadan, mračan, uspaljen, morbidan, mizantropski, rusocentrični (ali i rusokritični), cinični, skoro-hororični Balabanov - mračan kao katran u dnu rudarske jame… Moj rivju je OVDE.

The Stoker (Кочегар) (2010)

***

3+

Crn kao gar u peći – krematorijumu u kojoj odbačeni ratni veteran piše svoje memoare, sve dok kriminalci na spaljivanje ne donesu i leš njegove fufaste ćerke. Čiča oblači uniformu i kreće u kratku i vrlo krvavu osvetu...

Me Too (Я тоже хочу) (2012)

**

2+

Ovaj predugi, repetitivni i besciljni film nije me kupio na prvo gledanje – ali pružiću ovom njegovom testamentu još jednu šansu, jer može biti da me njegove idiosinkrazije nisu smesta dotakle (ni LOŽAČ mi se na prvo gledanje nije naročito dopao).

I to je, nažalost, kraj. U 54-oj godini Balabanov je napustio ovu dolinu suza i ojadio filmofile željne novih unikatno crnih a opet groteskno-zasenjujućih bisera...

Srpski Giger: perverzno-hororični svet Vanje Čankovića

            Već sam ranije na blogu predstavio radove Vanje Čankovića, reditelja po vokaciji a vrlo zanimljivog crtača onda kad ga nadahnuće zapahne. Njegove mladalačke radove inspirisane omiljenim mu filmom, Karpenterovim STVOROM, možete videti OVDE.

            Sa velikim zadovoljstvom mogu da zapazim da je Vanja u svojim novim radovima značajno napredovao i kao umetnik i kao autentični morbidnjak. Njegov artwork me podseća na H. R. Gigera – ne po izvedbi, ne po stilu, ne u smislu oponašanja spoljnih efekata, nego po suštini, po nepatvorenom, smelom i vrtoglavom poniranju u najmračnije i najkošmarnije seksualne fantazije u kojima se mutanti i degeni spajaju, pretapaju, siluju, proždiru, i rade jedni drugima (i trećima) neopisive stvari.

            A zašto bih ih opisivao, kad slika govori više od reči – naročito kad se radi o slikama poput ovih dole.

            Upozorenje: ovaj materijal ima elemente pornografskog, pa se zato ne preporučuje deci i osetljivima – ali, s druge strane, pošto učesnici ovih snošaja i kanibalizama teško da mogu da se nazovu ljudskim bićima, i pošto sve odiše fantastikom, fantazmagorijom i nadrealizmom, ove kopulacije nude odmak od naturalizma vulgarno shvaćene pornografije, a stilizacija u izvedbi dodatno sve udaljava od prizemne patologije ili dokumentovanja svakodnevnih seksualnih zločina iz Crne hronike.

            Ovo što sledi je I deo mog izbora iz Vanjinih najnovijih radova, iz ove godine; ovde na blogu se nudi ekskluzivno i premijerno. II deo sledi uskoro, osim ako me čitaoci ne rastrgnu a Gugl-bloger ne banuje zbog ovoga!

            All artwork (C) Vanja Čanković for The Cult of Ghoul.

            Svako neovlašćeno korišćenje biće maštovito kažnjeno.

 

 PS: Sve ove divote izgledaju mnogo bolje naživo. Ovo ovde su smanjene verzije, ali u izvornom obliku (A4 pretežno; pojedine su A3) to je prava stvar. Vanja će možda uraditi neke radove i ponuditi printove na prodaju. Ako ima zainteresovanih koji bi kupili printove ovih radova, ili čak originale, mogu radi dogovora da pišu direktno Umetniku na ovaj mejl: vcankovic at yahoo dot com