Gothic Istra (1): Rijeka i Opatija

            Iskoristio sam doslovno poslednje dane leta (barem zvanično, prema kalendaru) da najzad odem u davno planiranu posetu Istri. Imam tamo prijatelje koji me odavno pozivaju u goste ali nikako da se poklope sve potrebne okolnosti za to. Odlučujući faktor bila je činjenica da moj dragi prijatelj Marko Pišev ima vikendicu u jednom mestu blizu Pule, pa mi je ovog puta ona poslužila kao baza ka kojoj i od koje sam išao na sve druge ekskurzije: ukratko, za nekih 15-ak dana druge polovine septembra obišao sam više mesta u tom delu Hrvatske, uključujući Opatiju, Rijeku, Pulu, Rovinj, Poreč, itd. 

I, naravno, proveo se još odličnije nego što sam očekivao – a očekivao sam da bude super. Ovde za blog izdvojiću one elemente koji imaju nekog dodira sa gotskim i hororičnim momentima, u skladu sa tematikom bloga, dok ću lepe zalaske sunca, plaže, druženja i zezanja nevezane za hororičnost svesti na minimum.

            Moja prva stanica bila je Rijeka. Tu me je, u subotu 13.IX, usred noći (tj. u 03.40h ujutro, kada je pristigao moj bus iz Beograda) dočekao moj prvi domaćin, Sergej, širom neta (a naročito među stripadžijama, ali i nekim filmofilima) poznat kao Rommel. Dočekan sam srdačno i gostoljubivo kako se samo može poželeti, ali detalje oko toga ću preskočiti da ne bih čitaoce smarao previše privatnim i nehororičnim detaljima. Takođe, trudiću se da svoje impresije svedem na minimum, i da pustim slike da same govore, uz moje najkraće komentare.

            Prvo što smo obišli bila je Opatija, tačnije čuveno šetalište Lungo Mare. S razlogom čuveno, dodaću: vidi slike.

            Nažalost, ispostavilo se da baterije na punjenje koje je trebalo da pokrenu moj (pozajmljeni) foto-aparat baš i nisu pouzdane, i da sam tom prilikom ostao bez sprave za slikanje.

Kao rezerva morala je da posluži kamera na Sergejevom telefonu, ne baš vrhunskih performansi: zato slike nastale na ovom slikovitom i divnom mestu ne prenose ni deseti deo ugođaja – ali evo ih, ipak, pa upotrebite maštu...

Dan je bio umereno vedar, topao ali sa primetnim belim oblacima na nebu.

Moje oko je uživalo u pogledu na plavetnilo zaliva, ali je, po difoltu, ipak pre svega tražilo stare zgrade, zidine i bilo šta "gotsko". A ko traži – taj i nađe.

Našao sam, recimo, u obližnjem parku, i neke kolege s kojima sam se uslikao.

Bio je tu, začudo, čak i čuveni violinista, Erik Zan, o čijoj muzici ste sigurno već čitali. Recimo, u NEKRONOMIKONU.

Iskoristio sam priliku i za nešto prigodnih antiklerikalnih sentimenata.

Moj domaćin i vodič me je odvraćao od uobičajenih "zamki za turiste", pa sam zato preskočio obilazak glavne ulice u Opatiji, i drugih, od plaže udaljenih lokacija. 

Posle domaćeg ručka...

...obišli smo stari gradić Kastav, smešten na bregu iznad Matulja, sa tipičnim primorskim uskim uličicama i ostalim odlikama te arhitekture.

Odatle, sa vidikovca, puca savršen pogled na čitav zaliv u kome su i Rijeka i Opatija (uzgred, kažu mi lokalci da se ova dva grada zvanično ne računaju u Istru – ali mene te finese ne zanimaju; za mene su u Istri, i tačka).

Kastav je smješten na brdima uz sjeverni rub Riječkog zaljeva. Jezgra Kastva je smještena na brdu 378 m iznad mora, 11 km zapadno od Rijeke, uz cestu (Trsat) Rijeka - Trst. Iz grada se pruža lijep pogled na Kvarner s otocima Cres i Krk, kao i na Učku i Opatiju.

Nažalost, u mraku koji se spustio na mesto, loša fon-kamerica je bila još gora, naročito nakon što ju je Sergej stručno "podesio" za, navodno, "noćno" snimanje.

To je samo proizvelo mrljave i zrnaste efekte, što je naročito šteta po pitanju foto-beleženja jedne predivne slikovite ruševine, crkve iz srednjeg veka koja je jedva potrajala nekih 13 godina pre nego što ju je jak zemljotres porušio. kao što ja to uvek ponekad kažem - Where is your God now?

Bilo je to vanredno prijatno veče, i u pogledu atmosfere (vedro, toplo, osvežavajuće vreme) i u pogledu društva i druženja. Sergej, inače, ne voli slikanje, zato ga i nema na ovim fotkama; napravili smo tek par zajedničkih fotografija, ali pošto on čuva "low profile", neću ih ovde kačiti.

Narednog dana obišli smo Trsatski kaštel (Gradina). Mislim da fotke iz ove stare tvrđave govore dovoljno same za sebe, ali ću ih ipak ispratiti sa nešto zvaničnih informacija sa neta.

Trsatski kaštel je strateški izbočeni vidikovac na 138 metara visokom brijegu koji dominira Rijekom. Prvi se put spominje kao sjedište župe 1288.

Na tom se mjestu od prapovijesti nalazila liburnijska osmatračnica odakle se kontrolirao put iz unutrašnjosti prema moru.

Rimljanima je ta lokacija odlično poslužila u doba učvršćivanja obrambenog sustava, tzv. Liburnijskog limesa, kojemu je polazna točka bila Tarsatika, grad - utvrda, na mjestu današnjeg riječkog Starog grada. 

Kolosalan pogled na ostatke tog limesa na nasuprotnim brjegovima, Katarini i Kalvariji, kao i na cjelokupni prostor riječkog Starog grada, sveobuhvatno se pruža s platoa Trsatskog kaštela.

Trsatski je kaštel jedna od najstarijih fortifikacija u Hrvatskom primorju u kojoj su sačuvana obilježja ranosrednjovjekovne gradogradnje.

Na ovom mestu najveću pažnju mi je zaokupio simpatični kokatriks, odnosno jedan od dva picopevca koji na ovom mestu čuvaju "Mir junaka".

Nažalost, Sergej je, kao podanik članice EU, rob kapitalističkog poretka i kao takav za mene je mogao da izdvoji samo vikend: uzimanje slobodnih dana tokom radne nedelje, barem u ovom periodu kada sam ja došao, bili su mu neizvodljivi. 

Tokom tog vikenda videli smo se, pričali, družili, gostili, filmove i knjige i stripove razmenjivali, a onda sam, već u ponedeljak ujutro, morao da ga ostavim njegovim radnim zadacima, a ostatak druženja ostavljen je za neki drugi (što skoriji) put. 

Iz Rijeke, koju sam zapravo video pretežno iz automobila i autobusa ali sam je najmanje na nogama obišao (next time!), otišao sam put Pule, gde su me, u njoj i njenoj okolini, čekale nove stare crkve, zidine, ruševine, drevni mozaici, građevine, kule, amfiteatri i ostala čuda. 
O tome, u idućem nastavku...

9. FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

            Evo ga opet to doba godine! Vreme je za novi, zamalo-pa-jubilarni, DEVETI Festival srpskog filma fantastike! Neka se spreme ljubitelji treša, a naročito domaćeg treša, ali od sorte nešto zabavnije (ili barem drugačije) od one sorte koja u ovim krajevima završava u bioskopima (npr. MALI UDO)! Istina, mogu se tu naći i filmići koji nisu s namerom rađeni kao treš (ali im se treš ipak desi), kao i oni koji uspevaju da izbegnu tom prokletstvu. Zapravo, nepredvidivost filmova je jedan od većih kvaliteta na ovom festivalu, jer čovek nikad ne zna na šta može da nabasa, šta može da ga strefi, i čime: možda bude neko umetničarenje, možda najcrnji treš, možda amaterizam, a možda obećavajući rani radovi budućeg majstora!? Jedno je sigurno: ovo je festival na kome su čak i loši filmovi, kad se zalome, na neki način dobri (so-bad-it's-good!), i barem kratko traju!

            Ove godine dobio sam privilegiju da budem u žiriju za glavne nagrade, a društvo mi tu prave reditelj Dejan T.T. Zečević i direktor varaždinskog TRASH FESTIVALA, Jurica Hižak. Nažalost, zbog manje povrede ruke i još nekih obaveza, ipak neću moći lično da dođem na ovogodišnje izdanje FSFF-a, a svoj zadatak u žiriju moraću da obavim putem sredstava moderne tehnologije. Pošto sam već odgledao veći deo takmičarskog programa, mogu (za sada) samo da kažem: "Ljudi, svašta će biti!" Posebno obratite pažnju na inostrane (španske!) kratke filmove!

Počasni gost Festivala je poznati američki producent, režiser i scenarista Mik Geris, koji će u petak 17. oktobra (18h) u Domu omladine Beograda o svom filmskom radu razgovarati sa kritičarima Đorđem Bajićem i Zoranom Jankovićem (duet poznatiji kao GingerKunac). Inače, naziv ove tribine/gosta (SLEEPWALKER!) više je nego akuratan... Ipak, budući da je sarađivao sa mnogim majstorima horora, valjda će barem da prospe neke zabavne anegdote ako ga zagolicaju gde treba...

Biće održana i TREĆA BEOGRADSKA ZOMBI PARADA (pazite da je ne pomešate s onom PPPP smejurijom: Putinova Poltron-Parada Patriota = 16.X; zombiji = 18.X).

Prikazaće se i nekoliko dugometražnih horor filmova: ovi koji igraju u Kinoteci su low-budget treševi, sudeći po trejlerima i svemu (ko mi ne veruje, nek progugla), ali švajcarski CHIMERES nije tako loš, može se pogledati (samo izdržite spori početak; nešto kasnije kreću krv i akcija). I njegov reditelj je gost festivala, mada taj podatak nisam primetio u zvaničnim najavama.

Karta za celokupan popodnevno-večernji program je 200 din, s tim što se posebno plaća 200 din. za prepodnevnu akciju PRO MAKE UP SHOW, ali ćete zato sasvim besplatno moći da slušate "Majstora horora" (poznatog još i kao "Čovek koji je popravio Kjubrika") a vala i da odgledate ceremoniju dodele nagrada i cele-celcate Ghoul/Zeka nagrađene filmove!

Evo koje vas strave i užasi čekaju narednih dana:

PROGRAM

- DOM OMLADINE BEOGRADA -

Makedonska 22/IV

NULTI DAN, UTORAK, 14. OKTOBAR

15.00 OFF PROGRAM > ISPOD CRTE

1. DRUGI DEO – Saša Matijević (2014, 83 min)
2. BOL – Matija Milutinović (2014, 19 min)
3. CRVENA PLIMA – Emil Destani i Marko Marković (2014, 28 min)
4. PREKID – Nikola Stojanović (2014, 8 min)
5. BEZIZLAZ – Jelena Pranić (2014, 8 min)
6. INSANITY, PERVERSIONS AND ALIENS – Boris Prole (2010, 8 min)
7. I VANSINNETS GAP – Zoran Stanković (2014, SWE, 7 min)

18.00 OFF PROGRAM > DOKUMENTARNA FANTASTIKA
1. RTANJ I TAKO DALJE – Tamara Pančić (2013, 22 min)

18.30 MEĐUNARODNI PROGRAM 1
1. ALEXIA – Andrés Borghi, (2013, ARG, 9 min)
2. TIMOTHY – Marc Martinez Jordan (2013, ESP, 10 min)
3. WITH TIME – Malak Quota (2014, UAE, 14 min)
4. SARCOPHAGA – Giuseppe Peronace, (2013, ITA, 23 min)
5. SUJETO DARWIN – Manuel Fernández (2013, ESP, 14 min)
6. PIT AND THE PENDULUM – Donatello della Pepa (2013, ITA, 11 min)
7. TERRA 2084 – Nuno Sá Pessoa (2014, POR, 10 min)

20.00 OFF PROGRAM
1. CHIMERES – Olivier Beguin (2014, SWI, 82 min)

21.30 VARAŽDIN TRASH FILM FESTIVAL PREDSTAVLJA
1. MEIN KAMP – Tihomir Galevski (2014, HRV, 31 min)

22.10 TAKMIČARSKI PROGRAM “PIRAMIDA” 1: slovenska mitologija
1. BJESOMAROVA KĆI – Hrvoje Mužević (2012, HRV, 95 min)

PRVI DAN, SREDA, 15. OKTOBAR

10.00 – PRO MAKE-UP SHOW BALKAN
Kryolan Pro Make-Up seminar
Početak: 10.00, Seminar: 11.00-15.00

19.00 OTVARANJE FESTIVALA I IZLOŽBI
Ilustracije Boba Živkovića
Fantastične skulpture Nemanje Đurića

Kostimi Ljubice Dolašević (Pumpkin Workshop)
Performans “Vilindar”

19.20 DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 2

1. DUB PLAY – Nemanja Lazić (2013, 20 min)
2. TMINA – Luka Bursać (2014, 68 min)

21.00 SPECIJALNA PROJEKCIJA
1. MAMULA – Milan Todorović (2014, SRB, 77 min)

sa premijerom trejlera WRATH OF THE DEAD (2 min)

23.00 MEĐUNARODNI PROGRAM 2

1. DIENTES DE OTRO – Manuel Ortega Lasaga (2013, ESP, 19 min)
2. MR DENTONN – Ivan Villamel Sanchez, (2014, ESP, 9 min)
3. BÍLIS NEGRA – Nuno Sá Pessoa (2013, POR, 18 min)
4. TIN & TINA – Rubin Stein (2013, ESP, 12 min)
5. TRAJECTOIRES – Philippe Massoni (2014, FRA, 13 min)
6. SIMILO – Zacarías & Macgregor (2014, ESP, 22 min)

DRUGI DAN, ČETVRTAK, 16. OKTOBAR

10.00 PRO MAKE-UP SHOW BALKAN
Takmičenje šminkera FASHION MAKE-UP ARTIST (tema: kraljica)
početak: 10h, završetak: 15h, proglašenje pobednika 15.30h

16.00 REGIONALNI TAKMIČARSKI PROGRAM

1. MALI DISKONTINUITET U VREMEPROSTORU – Goce Cvetanovski (2013, MAK, 14 min)
2. KRESNIK – David Sipoš (2014, SLO, 22 min)
3. ŠUPAKFEJS – Gašper Antauer (2014, SLO, 30 min)
4. MOGUĆA BUDUĆNOST, DIO 1 – Darko Dragić (2014, BiH, 7 min)

18.00 DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 2
1. DIVNA BUDUCNOST, LJUBAVI MOJA – Marko Žunić (2014, 33 min)
2. UKRONIJA – Marko Backović (2014, 29 min)
3. MRAK – Momir Milošević (2014, 25 min)
4. UNA No 2 – Stevan Aleksić (2014, 23 min)

20.00 DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 3

1. NEKRŠTENI DANI – Emilija Gašić (2014, 16 min)
2. APATRIDIA – Višeslav Radenković (2014, 31 min)
3. NOĆNI ČUVARI – Marko Marinković (2014, 12 min)
4. SEDMA UMETNOST – Mihailo Cvetković (2014, 19 min)
5. PROCEP – Marija Rodić (2014, 7 min)
6. POSLEDNJA – Radomirka Siljanoski (2014, 14 min)

21.30 TAKMIČARSKI PROGRAM “PIRAMIDA” 1: slovenska mitologija

1. LESO SE VRAĆAO KUĆI – Uroš Petrović (2014, SRB, 4 min)
2. DESTRUKTIVNA MITSKA SILA KOJA PROGANJA SRBE – Siniša Cvetić (2014, SRB, 8 min)
3. CRNOBOG – Marko Trivunčević (2014, SRB, 5 min)
4. MOKOŠ – Jelena Ilić Todorović (2014, BiH, 11 min)
5. SVETOVI – Predrag Cokić (2014, SRB, 14 min)
6. ZABRAN – Milivoj Kostić (2014, SRB), 12 min

TREĆI DAN, PETAK, 17. OKTOBAR

10.00 PRO MAKE-UP SHOW BALKAN
Takmičenje šminkera BODYART & SPECIJALNI EFEKTI (tema: zver)
Početak: 10h, završetak 15h, proglašenje pobednika: 15.30h

16.00 MEĐUNARODNI PROGRAM 3

1. SINNSIDE – Miguel Ángel Font Bisier (2013, ESP, 13 min)
2. STEPMOTHER – Nick Fogg (2014, UK, 5 min)
3. EMPLOEE OF THE MONTH – Olivier Beguin (2012, SWI, 14 min)
4. TE ESCUCHO – Jorge Blas (2013, ESP, 9 min)
5. CARGOLS! – Geoffrey Cowper (2012, ESP, 17 min)
6. LOS EXILIADOS DE KRATOS – Pedro Jaén R. (2014, ESP 14 min)
7. REDEEM THE BEGINNING – Dennis Petersen (2014, SWE, 15 min)

18.00 – 19.30 SLEEPWALKER: Tribina sa Mikom Gerisom (voditelji Djordje Bajić i Zoran Janković)

20.00 SVEČANO ZATVARANJE FESTIVALA

DODELA KOSKARA I PIRAMIDE

NAJBOLJIM FILMOVIMA 9. FSFF-A

20.30 PROJEKCIJE POBEDNIČKIH FILMOVA
+ PROJEKCIJA FILMA SLEEPWALKERS U ČAST MIKA GERISA

ČETVRTI DAN, SUBOTA 18. OKTOBAR

TRG NIKOLE PAŠIĆA: TREĆA BEOGRADSKA ZOMBI ŠETNJA
Nastupaju : DreDDup, Goatmere and The Hellspades

DODELA NAGRADA NAJBOLJIM UČESNICIMA ZOMBI ŠETNJE

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE

Kosovska 11

PRVI DAN, SREDA, 15. OKTOBAR

17.00 OFF PROGRAM
1. MORNING STAR – Luca Boni, Marco Ristori (2014, ITA, 89 min)

DRUGI DAN, ČETVRTAK, 16. OKTOBAR

17.00 OFF PROGRAM
1. PERFIDIA – Lucia A. Rojas (2014, CHI, 72 min)

TREĆI DAN, PETAK, 17. OKTOBAR

17.00 OFF PROGRAM
1. PHANTASMAGORIA - M. Abbate, D. Cristopharo, T, Martella (2014, ITA/FRA, 80 min)

Aleksandar B. Nedeljković: ALTERNATIVNE ISTORIJE 1950-1980

         Nedavno izašla knjiga Alternativne istorije 1950-1980 (edicija: Naučnofantastične studije, Lira, Kragujevac, 2013) predstavlja dorađenu verziju doktorata, odnosno naučnog rada kojim je legendarni Aleksandar B. SF Nedeljković stekao zvanje doktora nauka, a time i pravo da svoje idiosinkrazije širi i na studentsku populaciju, umesto srednjoškolaca s kojima se decenijama do tada bavio. Stalni pratioci ovog bloga upoznati su sa ABN-ovim minulim radom (videti: Aleksandar B. Nedeljković: I ovaj čovek je doktor!), odnosno sa smehotresnim smejurijama koje, umesto naučnih radova, već godinama podvaljuje domaćim naučnim konferencijama i stručnim časopisima, a poneko mu ih čak i objavi. Neke od njih možete pročitati ovde na blogu, npr: Aleksandar B. Nedeljković sreće FRANKENŠTAJNA, pa onda A. B. Nedeljković: RUSI I SPILBERG, i najzad nešto antologijski smehdosuzno: Starac ABN i more!

            Za slučaj da vam je ponešto od ovoga do sada nekim čudom promaklo, obavezno overite linkovane članke ako volite crni humor, grotesku, humor apsurda, odnosno, ako hoćete da se upoznate s radom čoveka koji je za "akademski" život Srbije isto ono što je za današnju srpsku poeziju – doktor Žika Pesnik! Znači, što bi reko naš narod – LAUGH RIOT! Evo jednog slikovitog odlomka iz knjige:

            Do sada sam se njegovim radovima bavio u neobaveznoj formi, na blogu; kada mi je u ruke došao njegov kapitalni rad, odlučio sam da se iz ugla svoje struke osvrnem na njega i proverim da li je i u tom, najvažnijem od svih radova, taj čovek mogao i umeo da provuče sve ono što njegove kraće radove čini običnom sprdnjom. I, nakon iščitavanja ove obimne knjige, došao sam do zaključka da – jeste! Ipak, čak ni uz strogo (?) oko mentora, ABN od sebe nije mogao pobeći, pa tako i ovaj rad sadrži čitav niz prepoznatljivih ABN-ovskih neozbiljnosti, kako u detaljima, tako i u fundamentu, odnosno u temeljnim teorijskim postavkama.

Sve to sam pomno analizirao u vanredno detaljnoj, opsežnoj, minucioznoj kritici ove knjige koja je objavljena u najnovijem broju niške GRADINE (br. 58-59, avgust 2014). Evo kako je izlazak ovog broja, i moje kritike u njemu, prikazao sam dr ABN u svojim SF vestima (u skladu s njegovim ćiriličarstvom koje dosledno neguje još od početka 1990-ih, kada je otkrio svoje srbstvo, zadržaću tekst u izvornom pismu kojim je to ABN objavio na forumu Art-anima):

Изашао је, и најзад је стигао у Београд, нишки часопис “Градина” бр. 58-59, а у њему приказ, на стр. 347-360  (ту има заправо 13 пуних страница и четрнаеста само започета, само десетак реди) о књизи А. Б. Недељковића Алтернативне историје 1950-1980. Немилосрдни и страховито продорни аутор ове опширне и детаљне критике је др Дејан Огњановић познат у фандому као Гул  (енгл. Ghoul, то се чита са оним енглеским дугим гласом “у“, дакле  / gu: l /  ).

Ово у Београду може да се купи на Студентском тргу бр. 5, само неколико метара десно од Филолошког факултета, у згради Коларца, то је књижара “Александар Белић”, али, имају само три-четири примерка, и није вероватно да ће имати више; а цена је, ух, 660 динара, па ви видите. Да ли има још негде? Не знамо. (Ghoul napomena: direktno kod izdavača, NKC Niš, cena je 550 din; da li će oni biti na Sajmu knjiga? Sumnjam!)

Огњановић је добро познат у фандому као беспоштедан критичар који је често у праву, понекад и није у праву (него промаши), али је увек беспоштедан! У овом случају, он оспорава скоро све главне тезе и приступе А. Б. Недељковића, али, пре свега их прилично тачно приказује, суштински тачно, са обиљем опширних цитата, мајсторски одабраних. Не напада ad hominem (на човека), што је одлика загрижених а лоших критичара, него напада  ad rem (на ствар, на тему). Не губи време на “хватање залета из далека” што је у најлошијим српским књижевним (и политичким) полемикама јако често, него одмах прелази на основне информације, па затим на неке ситне техничке примедбе, и затим на  СУШТИНУ, на коју, без зазора, испаљује све топове! Али је потпуно јасно о чему говори, шта оспорава. Не заплиће вас; не замрсује; него савршено јасно води расправу о самој суштини Недељковићеве теорије тј. поетике научне фантастике.

Само једна мала дигресија, овде. Шта је то српско полемичарско “хватање залета из далека”? Ех. То је оно кад на почетку чланка неко крене овако: “Има разних проблема у нашем књижевном окружењу, и друштву, у коме смо већ навикли на ….  ово и оно, грозно лоше …  али понеки пут се падне још и ниже, на потпуно …  треће и пето…  а најновија назови-дискусија, ако се реч дискусија уопште може применити на ову.…   тог-и-тог…  отвара нове провалије најлошијег, тако да се питамо има ли игде краја урушавању и суноврату, у овом нашем  … уопште-и-сасвим…”  и тако ви читате и читате огорчену тираду о ничему, и заправо појма немате о чему је уопште реч, само знате да огорчење чланкописца куља и шишти. Ето, то је “хватање залета из далека”, али тога у овој критици нема. Нити је то карактеристично за Огњановића.

Да ли је Огњановић (који је докторирао књижевне науке, са дисертацијом о хорору) у праву, у својим оспоравањима Недељковићевих основних постулата? Није у праву, али, добро и прилично тачно их је схватио, и говори о њима, а не о нечем трећем или петом. Овим критичким чланком, под драстично оштрим насловом “Медвеђа услуга жанру”, Огњановић вас води широким и правим, краљевским друмом, и то кратким друмом – право у центар битке! Тамо где све трешти и прашти од судара књижевно-теоријских идеја о СФ жанру.

За неке мање ствари, донекле и јесте он у праву, ту и тамо. Што-шта је у књизи могло да буде боље.

(Само узгред, ако будете читали, па, оно где се помиње Хемингвејев “Старац и море”, сећате се, 15. априла прошле године смо вам понудили и прву страницу и линк за цео текст, то је на 36. страници ових вести у Арт Аними, овде. Па, ко жели да се запрепасти… )

Ово не значи да су све раније Огњановићеве критике биле тако квалитетне (нису, уме и он да промаши…) али значи да је овог пута, ова његова јасна полемика доспела у језгро проблема. Огњановић није у праву, али! бити на овом нивоу експерности и информисаности не-у-праву! – то не може свако.

            Eto, tako to izgleda iz vizure dr ABN-a. Ovaj moj tekst, tj. kritika, neće biti objavljivan na blogu niti sada niti kasnije (jer ne bi bilo korektno prema časopisu koji ga je objavio, plus zato što postoji mogućnost da bude objavljen i u jednom zborniku koji se, navodno, priprema), pa je najbolje da potražite novu GRADINU i tamo ga pročitate ako vas zanima. Ovde ću okačiti samo mali teaser (manji od 1/10 ukupnog teksta), tj. odlomak iz ovog teksta koji inače zauzima 14 strana časopisa:

Što se tiče Nedeljkovićevih novijih radova, objavljivanih u književnim časopisima i zbornicima, njihova naučna zasnovanost je slaba. Za njih se može reći isto ono što jedan od recenzenata, prof. dr Zoran Paunović, naglašava kao odliku knjige koja je predmet ovog teksta, naime, da je u pitanju "uzano usmereni rad koji se oštro bori da zastupi samo jedan, precizno definisan, ograničen pristup – svoj sopstveni, pokušavajući da svojim argumentima, bez zazora, opovrgne i odbaci druge pristupe" (str. 6). To, samo po sebi, možda ne bi bilo toliko pogubno da u svojim radovima Nedeljković ne polazi od apodiktičkih tvrdnji za koje najčešće ne navodi ni izvore ni argumente niti teorijsku zaleđinu, a kamoli eventualne suprotstavljene teorije ili tumačenja; literatura, tamo gde se navodi, sastoji se pretežno od Vikipedije i popularnih članaka, ali književne teorije ima ponajmanje. Pored toga što se odlikuju usko ograničenim pristupom i naglašenim subjektivizmom koji ni ne pokušava da glumi naučničku, akademsku objektivnost, Nedeljkovićeve radove o SF-u, pa tako i knjigu koja je pred nama, karakterišu još i brojne druge idiosinkrazije. Neke od njih navode se ispod. 

(...)

Ono što je centralno, međutim, i što zaslužuje detaljniji osvrt, jesu glavne teze Nedeljkovićevog rada, vezane za prirodu naučne fantastike. Ove teze su ekstremne i naglašeno bizarne, ali su iznete sa napadnim dogmatizmom. Na njima počiva (odnosno pada) rad koji bi, inače, u nekoj alternativnoj istoriji u kojoj su te deonice izbačene ili suštinski modifikovane, bio solidnije delo nego što u krajnjoj instanci jeste.

            Prva temeljna teza koju pionirski iznosi Nedeljković glasi: "SF nije i ne treba da bude primarno o ljudima, nego o novumu" (16). Nešto dalje, on to razvija: "Glavna književna vrednost, i glavna specifičnost, i ujedno raison d'être SF jeste takozvani novum (v. Suvin 1979: 3), a to znači: nešto novo u prikazanom svetu, nešto različito od onog za šta, u vreme nastajanja tog SF dela, javnost zna da u realnom svetu stvarno postoji" (20). Tokom čitave studije autor se vraća ovoj tezi i varira je: "Kad se kaže 'likovi', po tradiciji se misli na ljudska bića, ali, naučna fantastika nije o ljudskim bićima, nije o čoveku. Ona je o novumu. Likovi su u njoj važni samo u onoj meri koliko doprinose prezentiranju novuma, a ako ne doprinose, onda su nevažni" (281). Autor kao da nije svestan radikalnosti svojih teza, i dalekosežnosti njihovih implikacija, budući da sve vreme pokušava da dokaže umetničku vrednost delima koja, po njemu, uopšte nisu o čoveku. Za razliku od svekolike druge umetnosti, koja se uvek, direktno ili indirektno, bavi čovekom, po Nedeljkoviću ispada da je SF nekakav specijalan slučaj, izuzetak.

            Nedeljković ne daje nikakvo uporište za ovakvo određenje SF-a; ono nije utemeljeno na definicijama SF-a ranijih teoretičara i pisaca. Štaviše, ono je direktno suprotno čak i nekima koje autor navodi u knjizi, gde se potencira upravo ljudski element, ljudski problem. Tako, recimo, među navedenim definicijama, Enciklopedija Britanika kaže: "Sve veća intelektualna sofistikacija ovog žanra, kao i naglasak na društvene i psihološke teme, znatno su proširili privlačnost naučne fantastike za čitaoce" (30). Istaknuti pisac SF-a, Teodor Sterdžen, takođe ukazuje na ljudsku dimenziju SF-a: "Dobra naučnofantastična priča je priča koja sadrži ljudski problem i ljudsko rešenje, a koja se uopšte ne bi dogodila bez svoje naučne sadržine" (30). Na toj liniji je i njegov kolega, Isak Asimov: "Naučna fantastika je ona grana književnosti koja se bavi uticajem naučnog napretka na ljudska bića" (31), a Brajan Oldis definiše SF kroz traganje za "definicijom čoveka i njegovog statusa u vasioni" (32). Čovek, dakle, a ne "novum".

            Podrazumeva se da autor nije obavezan da se bespogovorno slaže sa ranijim izučavaocima i praktičarima žanra koji definiše, ali ako već nudi jednu tako radikalno smelu tezu, morao bi je zasnovati na nečem čvršćem i ubedljivo je obrazložiti. Nedeljković se, umesto toga, podsmeva književnosti koja je usredsređena na čoveka i neprimereno je karikira, npr. kada kaže: "Ali zašto bi svaki pisac analizirao majušne prelive i promene emocija u glavi i u srcu svojih glavnih likova? Nije svako Virdžinija Vulf. Neko treba da obuhvati svojim pogledom daleko šire perspektive, da vidi kuda će nas odvesti kolosalna kretanja ove ukupne civilizacije. Vels je to mogao. Virdžinija Vulf to nije mogla" (283). Autor ovde, kao i drugde u knjizi, prednost daje vanestetskom (futurologija, naučna i tehnička dostignuća) nad estetskim, što je naročito paradoksalno u kontekstu njegovog proklamovanog bavljenja književnošću – i književnom aksiologijom. Zapravo, moglo bi se argumentovano tvrditi da Nedeljković ispoljava fundamentalno nerazumevanje književnosti uopšte (tzv. glavni tok), pa tako, indirektno, i onog njenog žanrovskog ogranka (SF) kojim jedino želi da se bavi. Evo rečitog mesta na kojem se to očitava:

(…)

---Ostatak čitajte u GRADINI br. 58-59!

            PS: Za slučaj da treba crtati – a, nažalost, nekima treba! – ABN mi nikada u životu nije ničim naudio, niti je moje bavljenje njime, kako na blogu, tako i u kritici iz koje ste pročitali odlomak, motivisano bilo kakvom pakošću, zlobom, zavišću, željom za osvetom, itsl. porivima; naprotiv, ABN je uvek učtivo komunicirao sa mnom, bio predusretljiv, posećivao je neka moja predavanja (njegov osvrt na moj prvi nastup u "Lazi Komarčiću" možete pročitati OVDE), a bio je čak i na odbrani mog doktorskog rada (njegov osvrt na taj događaj imate OVDE). ABN-u sam posvetio toliko pažnje zato što ga smatram paradigmom, kako u okvirima žanrovskog geta, tako i mnogo šire: paradigmom jednog važnog, a trulog ("akademskog") aspekta Srbije danas. Svi galame (ali niko ništa ne preduzima!) povodom Sline, Malog i sličnih, a malo ko govori o pogubnoj pošasti koju za sobom ostavljaju doktori i profesori poput ABN-a, kakvih ima na stotine i hiljade. Odnosno, ABN je samo jedan, i neverovatan čak i u toj jednini, ali baš njegove preteranosti i groteske savršeno ogledaju odlike bezbrojnih njegovih kolega koji osakaćuju generacije i generacije... Posmatrano izdaleka, sve ovo deluje kao VIC; ali taj vic nije nimalo smešan onima koji moraju da slušaju njegova predavanja i polažu njegove ispite...