DRIVE (2011)

Nicolas Winding Refn

review by MARIJAN CVETANOVIĆ

Bio sam pomalo skeptičan kada sam video da je jedan od najkvalitenijih evropskih režisera današnjice nanovo krenuo u američku avanturu. Njegov FEAR X nije ni najbolje shvaćen, a potom ni najbolje prihvaćen od strane zapadne kritike. Tvrdilo se da je previše kontemplativan i spor za zahteve i standarde koje potražuje holivudsko tržište i publika. FEAR X svakako nije toliko loš film, međutim, njegovi najveći kritičari su upravo Refnovi kako raniji, tako i potonji daleko kvalitetniji filmovi.

On je sebe etablirao kao izuzetnog psihologa društva, drskog i odvažnog stava prema javnosti, njegovi su likovi uverljivi i maestralno karakterno nivelisani. Tu naravno pre svega mislim na PUSHER trilogiju, kao i na potonji VALHALLA RISING. U ostalim njegovim filmskim eksperimantima, prečesto je detaljisao, narcistički se baveći sopstvenom filmskom elokventnošću, zapostavljajuči celinu. Žrtve eksperimenta su bili potencijalno kvalitetan BLEEDER, kao i BRONSON, uz već pominjani FEAR X.

Premisa filma DRIVE čak i svojim naslovom asocira na kultni car-chase krimić Waltera Hilla iz 1978. Gosling reprizira rolu O'Neila, Mulligan je nešto kao Adjani, međutim, nedostaje mi Bruce Dern. Verovatno je Refn, znajući da je ovaj kao sumnjičavi inspektor nenadjebiv, odustao od traženja glumca za reprizu te uloge. Kvalitetan cast upotpunjuju fatalna 'Mad Men' Christina Hendricks, 'Breaking Bad' Bryan Cranston, kao i veterani Perlman i Brooks.

DRIVE barem u prvih dvadesetak minuta podseća na THE DRIVER. Kasnije, Refna pokreću njegove karakteristične lutke u glavi. Omaž osamdesetim se ogleda u kičastoj grafici sa uvodne špice, kao i u elektro-pop soundtracku i izboru kompozicija Badalamentija. Muzika je odrađena na najvišem nivou, i zaslužuje sve pohvale.

Refn pokazuje izuzetnu tehničku zrelost. Njegove jurnjave automobilima ne zaostaju za onim najboljim Fridkinovim iz sedamdesetih i osamdesetih. Refn hrabro katuje suvišno u naraciji, i ne guši detaljisanjem. Elegantno koristi slow-motione uz dozu simbolike. Njegova brutalnost je često na tragu Kitana, Gaspara Noe ili Del Tora, tako da je cenzurisanje ovde imalo posla. Dosledan je da dramaturški uništi gotovo sve što je izgubilo nevinost, ili prešlo na tamnu stranu.

Drive je definitivno, i pored povremenih filozofskih sekvenci, koje su u kontrastu bazičnoj akcionoj premisi, ubedljivo najdinamičniji Refnov proizvod, i značajano za sobom ostavlja PUSHER. Ove konstatacije nemaju pežorativno značenje, i bez obzira što može izgledati da je prilagođen ukusu tržišta u Americi, DRIVE je izuzetno kvalitetan produkt, koji s vremenom može samo da dobije na svom sjaju i kvalitetu.

Ghoul's review coming soon

(Moraću da ga odgledam još jednom i proverim da li je moguće da je toliko slab koliko mi je bio na prvo gledanje; Refn ipak kod mene zaslužuje drugu šansu!)

FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE – Od sumraka do svitanja

            Sledi najava za jedno epohalno zbitije u Beogradu, počev od danas pa u naredna 4 dana! I ja ću biti tamo, sa poslednjih 5 komada knjige U BRDIMA HORORI, SRPSKI FILM STRAVE, a nešto malo ću i pričati o hrvatskim filmovima fantastike i horora – svratite! Evo detalja!

Novo izdanje Festivala srpskog filma fantastike (FSFF), najstarije žanrovske filmske svetkovine u Srbiji, biće održano od 13. do 16. oktobra 2011. godine u Domu omladine Beograda i Muzeju jugoslovenske kinoteke.

FSFF pod sloganom Od sumraka do svitanja prvi put nastupa u dve institucije, a kao ključne novine uvodi – takmičarski program za najbolji srpski film fantastike, i nagradu „Koskar“, koja će biti dodeljivana u kategorijama (1) najbolji film, (2) najbolja priča, (3) najbolji specijalni efekti, (4) specijalna nagrada međunarodnog žirija i (5) nagrada publike. Izgled nagrade „Koskar“ osmislili su Stevan Aleksić i Nina Vujasin.

Žiri čine režiser Mladen Đorđević (Srbija), pisac i izdavač Goran Skrobonja i majstor za 3D efekte i animaciju Bogdan Lazar (Rumuniji).

Takmičarski program će se odvijati u Domu omladine Beograda (sala Amerikana), a u revijalnom programu, na festivalskom otvaranju 13. oktobra premijerno će biti prikazan akcioni horor film Last Drop u režiji Miroslava Lakobrije, srpskog majstora za specijalne efekte (Zona mrtvih, Srpski film, Život i smrt porno bande, Neprijatelj).   

Ovo ambiciozno ostvarenje sa Stevanom Aleksićem, Draškom Anđićem i Marijom Stojiljković u glavnim ulogama, prikazuje sukob srednjevekovnih vitezova i vampira. Snimano je u miljeu Petrovaradinske tvrđave i u napuštenom dvorcu porodice Špicer u Beočinu. Na premijeri će moći će da se vide makete, kostimi, minijature i drugi rekviziti korišćeni u ovom filmu.

Srpsku premijeru, na zatvaranju FSFF 16. oktobra, imaće i E-Pigs, igrano-animirani SF-horor film u režiji Petra Pašića, snimljen po scenariju Dimitrija Vojnova u koprodukciji sa Slovenijom i francusko-nemačkom televizijom Arte.

U Muzeju jugoslovenske kinoteke, u sklopu specijalnog programa „Pogled na region“, biće upriličena retrospektiva hrvatske filmske fantastike od SFRJ do danas, i posetioci će moći da vidi stare klasike kao što su Izbavitelj Krste Papića, Gosti iz galaksije Dušana Vukotića, Ritam zločina i Treći ključ Zorana Tadića ali i novija ostvarenja poput Živih i mrtvih Kristijana Milića (2007), The Show Must Go On Nevia Marasovića (2010) i Šume Summarum Ivana Gorana Viteza (2010).

Kratki hrvatski filmovi novije proizvodnje moći će da se pogledaju u Domu omladine Beograda, a uvodno predavanje o hrvatskim fantastičkim i horor ostvarenjima od SFRJ do danas održaće filmski kritičar i esejista Dejan Ognjanović, u petak 14. okobra u 22 sata (sala Amerikana)

U pratećem programu, u subotu 15. oktobra (sala Amerikana, 18 sati) biće održana tribina Vanzemaljska inteligencija: Oni uskoro dolaze na kojoj će govoriti Miroslav Kostić, a tokom koje će biti prikazani najuspeliji radovi sa FSFF konkursa za „video svedočanstvo o poseti NLO-a Srbiji”. Najbolji će biti ovenčan statuom koju je napravio Miroslav Lakobrija.

            Tribina Fantastične tajne Beograda biće održana u petak 14. oktobra (sala Amerikana, 18 sati), i na njoj će Zoran Lj. Nikolić, poznat po knjizi Beograd ispod Beograda, govoriti o malo poznatim činjenicama iz istorije glavnog grada Srbije, ali i o svom istraživačkom radu, a takođe će predstaviti svoj roman sa elementima fantastike Grad tajni (2011), koji je u izdanju beogradske Lagune za kratko vreme doživeo treće izdanje.  

Za programe u Domu omladine Beograda plaća se dnevna karta po ceni od 150 dinara. Za programe u Muzeju Jugoslovenske kinoteke plaća se karta od 100 dinara po filmu.

FSFF su osnovali Jovan Ristić i Miroslav Lakobrija. Festival se isprva održavao u sklopu konvencije ljubitelja fantastike BEOKON, ali je nastavio da postoji kao zasebna manifestacija. FSFF od marta 2006. godine putuje po gradovima ali i selima u Srbiji. Takođe je gostovao u zemljama bivše Jugoslavije – Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a na svojoj stalnoj turneji imao je više od 30 stanica.

FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

DVOBROJ 5/6:

13 - 16. 10. 2011.

OD SUMRAKA DO SVITANJA

PROGRAM:

13.oktobar

DOM OMLADINE BEOGRADA

21.00

                       

OTVARANJE FESTIVALA:

LAST DROP (11 min) – premijera

rezija: Miroslav Lakobrija

TAKMIČARSKI PROGRAM 1:

PULS (20 min)

režija: Damir Romanov

GOODBYE TURTLES (15 min)

režija: Nikola Pavlović

SIGISMUND (20 min)

režija: Radoje Jelačević

KRALJEVSTVO OGLEDALA (10 min)

režija: Mirela Srebrić

FILM (16 min)

režija: Filip Kovačević

MOŠA (17 min)

režija: Marko Čvorović

SCI FI – ekskluzivni filmski i serijski program (45 minuta)

            U holu DOMA OMLADINE:         

Izložba filmskih plakata i izložba maketa,

            Promocija filma LAST DROP

            Promocija SCI FI kanala i njihovog filmskog i serijskog programa

14.oktobar

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE

POGLED NA REGION: HRVATSKA FILMSKA FANTASTIKA 1966-2011.

18:00 THE SHOW MUST GO ON (2010, 109 min)

ul. Sven Medvešek, Nataša Dorčić, Ivana Roščić

r. Nevio Marasović

22:00 RITAM ZLOČINA (1981, 89 min)

ul. Ivica Vidović, Fabijan Šovagović, Božidarka Frajt

r. Zoran Tadić

DOM OMLADINE BEOGRADA

18.00

            TRIBINA SA PROMOCIJOM:

            BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

            Neistraženi svetovi ispod glavnog glada

Učestvuje: Zoran Lj. Nikolić

19.00

            TAKMIČARSKI PROGRAM  2:

29. NOVEMBAR (18 min)

režija: Boris Šikić

GUATEMALA (10 min)

režija: Nikola Pavlović

M-29 (15 min)

režija: Nemanja Vojinović

AZILOTI (1 min)

režija: Ivan Cvetanović

MOJ PRIJATELJ ČESMA (16 min)

režija: Zoran Đudurović

EMO ZOMBI (20 min)

režija: Boris Šikić

WHAT THE DUCK? (39 min)

režija: Vomitis Migrenis

                       

SCI FI – ekskluzivni filmski i serijski program (45 minuta)

22.00

            FANTASTIKA IZ KOMŠILUKA: HRVATSKA

Predavanje: Dejan Ognjanović

KRATKI HRVATSKI FILMOVI FANTASTIKE

(u saradnji sa Trash film festivalom iz Varaždina)

DAN MRTVIH (10 min)

režija Dario Lonjak

            ZORGAZAM (10 minuta)

režija Dario Lonjak

            NASTY NANCY (40 minuta)

režija Sendi Mance

15.oktobar

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE

POGLED NA REGION: HRVATSKA FILMSKA FANTASTIKA 1966-2011.

16:00 SEDMI KONTINENT (1966, 84 min)

Ul. Demeter Bitenc, Karla Chadimova, Vanja Drach

r. Dušan Vukotić

18:00 GOSTI IZ GALAKSIJE (1981, 82 min)

ul. Žarko Potočnjak, Lucie Zulova, Ksenia Prohaska, Ljubiša Samardžić

r. Dušan Vukotić

20:00 ŽIVI I MRTVI (2007, 87 min)

ul. Filip Šovagović, Velibor Topić, Slaven Knezović

r. Krsitijan Milić

22:00 ŠUMA SUMMARUM (2010, 120 min)

ul. Vili Matula, Hana Hegedušić, Ljubiša Savanović

r. Ivan-Goran Vitez

24:00 Film iznenađenja

DOM OMLADINE BEOGRADA

17.00

INFORMATIVNI PROGRAM:

Promo materijali najnovijih filmova i spotova sa fantastičkim temama

IZA OGLEDALA i drugi material Doma omladine Vršac

KRASNOKALIPSA - Marcelo i Kal - autor Nebojša Nenadić, video spot

TEST FILM – Andrija i Mladen Tomašević, test materijal

           

Filmovi:

PLASTIC PICTURE HARASHO, produkcija FAF

ZAKAZIVANJE ZAKAZIVANJA, režija Jovan Živkov

18.00

            TRIBINA SA PROJEKCIJAMA:

            VANZEMALJSKA INTELIGENCIJA

            Oni uskoro dolaze…

Predavač: Miroslav Kostić

19.00

TAKMIČARSKI PROGRAM 3:

MRKLI MRAK (15 min)

režija Momir Milošević

LOVINA (8 min)

režija: Petar Kovačević

PRVI MAJ - DEVOJAČKI BUNAR 2 (35 min)

režija: Marko Backović

POBUNJENICI (16 min)

režija: Mladen i Andrija Tomašević

ILIJADA U SVEMIRU (19 min)

režija: Mladen Mutavdžić

AKAMARU MONOGATARI (27 min)

režija: Miroslav Kostić

SCI FI – ekskluzivni filmski i serijski program (45 minuta)

22.00

KRATKI HRVATSKI FILMOVI FANTASTIKE

(u saradnji sa Trash film festivalom iz Varaždina)

MJESEČEVA SONATA (15 min)

režija Zvonimir Karakatić i Arminio Grgić

CRNA OVCA U RESTORANU ZA ZOMBIJE (6 minuta)

režija Kristijan Kaurić

CIVILIZACIJA PROPASTI (40 minuta)

režija Braća Pejić

16.oktobar

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE

POGLED NA REGION: HRVATSKA FILMSKA FANTASTIKA 1966-2011.

16.00 KRVOPIJCI (1989, 86 min)

ul. Danilo Lazović, Ksenija Marinković, Maro Martinović

r. Dejan Šorak

18:00 TREĆI KLJUČ (1983, 81 min)

ul. Božidar Alić, Vedrana Međimorec, Franjo Majetić

r. Zoran Tadić

20:00 PREKAŽNJAVANJE (2009, 53 min)

ul. Marko Denac, Jelena Spevec, Tomislav Šipek, Berislav Tomičić, Jurica Hižak,

r. Jurica Hižak

22:00 IZBAVITELJ (1976, 80 min)

ul. Ivica Vidović, Mirjana Majurec, Relja Bašić

r. Krsto Papić (1976)

DOM OMLADINE BEOGRADA

18.00

INFORMATIVNI PROGRAM:

Promo materijali najnovijih filmova i spotova sa fantastičkim temama

ABONOS DUH PREDAKA - animirani spot

OZON,  režija Branko Sujić - kratki film

VIR, režija BojanVuk Kosovcević dugometražni film

HYPNOTISED SPOT, režija Stevan Filipović video spot

            NEKTAR REKLAMA (zabranjena) – Trka sa vremenom, reklamni spot

           

Filmovi:

HITLEROV NEĆAK, režija Boris Šikić

ZVEZDA 3, režija Nebojša Nenadić

PREKID PROGRAMA, režija Jim Production

MARTI MISTERIJA – IZMEDJU JAVE I SNA, režija Marko Backović

LET IZNAD KUĆE EMIRA KUSTURICE, režija Marko Čvorović

NOSFERATU, režija Marko Čvorović

21.00

           

            ZATVARANJE FESTIVALA:

            Dodela nagrade „Koskar“

            Dodela nagrade za radove sa konkursa „svedočanstvo o poseti NLO-a Srbiji“

 

E-PIGS (20 minuta) – srpska premijera filma

režija Petar Pašić

SCI FI – ekskluzivni filmski i serijski program (45 minuta)

Ghoul obrađuje Beč (6): Grobovi i spomenici velikana

             Ovo je sve očigledno i jasno na samim slikama, i ne zahteva moje iscrpne komentare. Ukratko, ispod ćete videti:

1) fotke grobova velikih ljudi čiji su posthumni otpaci zakopani i zatrpani velelepnim spomenicima na Zentralfriedhof groblju (ovaj ovde na slici sadrži samo ranog, ali ne i poznog Vitgenštajna);

2) fotke spomenika velikana koji krase Beč;

3) fotke spomenika Kugi, "velikanu" koji je u nekoliko navrata kosio Beč kao da neće doći sutra!

Dakle:

1) GROBOVI

Svi smo gledali AMADEUSA i znamo kako je završilo Mocartovo truplo: vezano u vreću i bačeno u masovnu grobnicu za sirotinju. Iz tog razloga je njegov današnji "grob" krajnje provizoran, okviran, tentativan, približan, jer je lociran tek mnogo kasnije, kad im je postalo jasno kakvu veličinu su bacili u rupu. Lokacija je, kao, otprilike ta, a kosti u njemu – ko zna čije. Možda su čak i njegove.

Isti taj Beč koji je takvog genija (a to kažem čak i ja koji ne volim operu!) bacio u rupu za anonimuse danas naplaćuje 10E po posetiocu željnom da malo zvera po sobama u kojima je pre više od 2 veka disao i kašljao i komponovao V. A. Mocart.

 

Baš taj Beč koji je, dok su bili živi, više voleo Salijerija od Mocarta, danas, vođen grižom savesti, Mocartovom grobu i spomeniku daje počasno mesto u aleji velikih kompozitora – vrlo upadljivo i nemoguće za omašiti, pompeznije čak i od obližnjeg Betovena, a kamo li od mnogo bečkijih Štrausa (tate i sina), koji su tamo iza, u hladovini, skromnije spakovani.

Srećom, Mocart je, kao i svi geniji, radio za večnost a ne za svoje debilne salijerofilične savremenike, i mada on od toga nema ništa, meni je bilo više nego dražesno kada videh kako je danas tretiran Mocartov grob, a kako Salijerijev.

Da, zajedno sa svojom vodičicom, fotografkinjom i sadružbenicom Lilit, zaputio sam se u potragu za njim, čisto kako bismo upotpunili ovu selebriti avanturu, i – propadosmo tražeći ga!

Potrošili smo skoro sat vremena lutajući po groblju iako smo okvirno znali "adresu" – i već i sama ta činjenica, da pogibosmo u potrazi za grobom onoga koji je, za života, bio miljenik careva, vlasti, publike, aplauza, zlata, svile i kadife – bila je melem za dušu, ako već ne i za moje sirote, napaćene noge.

No, bili smo rešeni da overimo Salijerija, i to nam na kraju i pođe za rukom – našao sam ga pribijenog uz samu ogradu, u jednom neuglednom, neupadljivom, zbog nekih radova ograđenom deliću groblja, tako da sam morao da se sa izvesne daljine, kroz žicu, popišam na grob tog Mocartotlačitelja i Sveca-Zaštitnika Mediokriteta Svih Vremena, Boja i Rasa!

Tom prilikom začuo sam Mocarta kako se kikoće s one strane groba.

2) SPOMENICI

Kako bi ispaštali svoje grehe prema Mocartu, Bečlije mu nisu podigle samo upadljiv spomenik na groblju, nego i jedan usred grada, čisto da se zna da im je strašno krivo zbog svega, i da više neće dopustiti da neki novi genije čami i bude tlačen dok mediokritetska stoka vlada bestseler i blokbaster listama i kiti se državnim nagradama. Ehm...

Neki cinik dodao bi da je spomenik podignut ne samo u ekspijatorne svrhe, nego podjednako, ako ne i više, da se unovči glad turista za Mocart-kuglama i za ostalim Mocart-related stvarima. Mocart je, posthumno, postao industrija, ili barem predmet industrije, "komodifikovan" je, što bi rekle moje kolege sklonije isprđivačkom diskursu.

Svejedno, eno ga sad Volfi, gleda sa nedodirljive visine na cvetni violinski ključ i na klupe u parkiću ispod sebe, i kikoće se u sebi. Boli njega: umro nije.

Ove ostale sreo sam usput, i mada nemam neki naročito ličan odnos prema njima, uslikah se čisto za "Ghoul was here" akciju:

Šiler, čiji su štrumpf-und-drang RAZBOJNICI marginalno značajan uticaj na engleski gotski roman.

Gete, čija KORINTSKA NEVESTA predstavlja jednu od najranijih književnih (poetskih) obrada motiva vampira, a značajan je još i po tome što je napisao knjigu koja je proizvela više mrtvih čitalaca nego li sam NEKRONOMIKON. Mislim, naravno, na onu orgiju klinačke patetike znanu kao JADI, PATNJE, SUZE I MUKE MLADOG EMO VERTERA koja je krajem 18. veka prouzročila epidemiju samoubistva tadašnjih emo-romantičarskih nesrećno-zaljubljenih veltšmerc-mladića.

Betoven, a.k.a. Ludvig VAN, čuveni kvaritelj omladine i inspirator zločina, ovekovečen u PAKLENOJ POMORANDŽI.

Leonardo da Vinči, crtač, slikar i izumitelj čije veze sa hororom još uvek nisu dovoljno istražene (ako ne računamo onaj zlokobni, nezemaljski pejsaž iza "Mona Lize", i crteže ljudskih i trudničkih iznutrica, rađene prema autentičnim leš-modelima).

3) SPOMENICI KUGI

 

Kuga, najveći masovni ubica u istoriji, horror par excellence! Što se mene tiče, najmemorabilnije ovekovečena u sporednoj ulozi, u filmu THE DEVILS.

Bečlije su joj podigle čak dva spomenika: prvo ovaj bizarni splet amorfnih figura, valjda da je umilostive posle prvog naleta, u znak zahvalnosti što ih nije pokosila baš sve, nego ostavila nekolicinu za seme (i da podignu spomenik).

Kad to nije delovalo baš kako su planirali, pa se g-đica Kuga posle nekog vremena vratila da pobije nakot ovih što je u prvoj turi ostavila da preteknu, e, onda su Bečlije rekle: 

"Nije ni čudo da se Kuga vratila kad smo joj podigli onaj smešan, bedasti spomenik od jedva šes' metara visine što nam čuči u našoj Kinez Mihajlovoj! Ako 'oćemo da je odvratimo od daljih dolazaka, moramo da u njenu slavu podignemo CRKVU, i to da izdaleka izgleda kao da ima minarete, ako 'oćemo da se ratosiljamo bede!"

Tako je i bilo: da umilostive ovu znamenitu velikanku ljudske istorije, Bečlije su joj podigle crkvu oko koje poziram na datim slikama. Iz drugog puta je upalilo, i više se nije vraćala. Prema nekim teorijama, to ima manje veze sa ovom crkvom, a više s tim što ih je neki hohštapler naučio da posle sranja valja ruke prati.

Čudni su putevi ljudski...

Ghoul obrađuje Beč (5): Ukleti dvorac Šenbrun

            Slashfest je meni, kao gostu i učesniku programa, platio put – i smeštaj u hotelu za 4 dana. Pošto su moji apetiti bili nezajažljivi kao i rešenost da overim Beč, po prvi put u životu, onako kako takvom mestu dolikuje, u svojoj režiji sam se snašao za preostale dane trajanja festivala. Konkretno, od ponedeljka 26.09. uveče, pa do subote 01.10. u podne, na legalu sam bio kod ljubaznog wannabe reditelja, austrijanca argentinskog porekla po imenu Huan Karlos Rekalde, koga sam upoznao na Grosmanu 2007.

            Ne mogu reći da smo se tada ne znam koliko snažno sprijateljili, ali valjda sam tokom tog druženja pokazao dovoljno svojih kvaliteta da me ovaj, 4 godine kasnije, i 3 godine posle poslednjeg razmenjenog mejla, bez zazora primi na stan, poveri mi ključeve i totalno poverenje – zapravo, da mi prepusti stan u potpunosti, pošto je zbog nekakvih svojih snimateljskih poslova u bliskoj Nemačkoj, iz stana izbivao tokom većeg dela mog boravka tamo, od srede do petka.

            Karlos je vrlo drag lik prema kome sam se u svom izveštaju sa Grosmana '07. možda malo ogrešio, nazvavši ga "najjebežljivijim gejem koga sam ikada video". Kako ispade, on je ipak samo najjebežljiviji strejter koga sam ikada naživo sreo (devojka mu živi i radi u Nemačkoj), a gejoliko ponašanje koje je ispoljavao na Grosmanu, sa svojim bratom, kako ispade, bilo je samo oblik njihovog specifičnog humora. U svakom slučaju, krajnje pozitivan lik – ne znam baš mnogo Srba koji bi ostavili svoj dom i ključeve i sve nekom površnom poznaniku koga su sreli jednom, nakratko, i pustili ga tu da vršlja po svom nahođenju nekoliko dana.

            Iz moje razmaženo-povlašćene perspektive (da! čak i sada, kada sam na Birou!) meni je kao oličenje Pakla Na Zemlji zvučalo to kako on ovih zadnjih meseci živi i radi. Naime, fanatično je rešen da snimi film u sopstvenoj produkciji, bez fondova i konkursa i producenata sa strane, i sve njegove akcije usmerene su ka tome da namakne dovoljno para za to. 

A pare zarađuje tako što 1) radi u nekakvim turističkim turama po Beču, valjda kao vodič ili takvo nešto; 2) dežura noćne smene u hotelu, na recepciji i 3) najvažnije i najunosnije: snima, montira i režira turističke filmove posvećene nizu Zamki za Turiste u Austriji i Nemačkoj, i to prodaje s jednim kompanjonom.   

Prosto rečeno: radi, nesrećnik, kao crnac, cima se, juri, vozi satima do datih destinacija, tegli stative i kamere, tamo sve sam snima, onda dođe kući, jedva dremne a već mu je vreme za noćnu smenu, pa kad to odradi, nekad dođe kući na par sati sna a nekad direktno otuda ide, prepodne, da voda turiste po gradu... 

Ukratko, posvećenost kojoj se divim do imbecilnosti, i na kojoj pomalo i zavidim: iako sam ja vredan na svoj način (čitanje, pisanje, gledanje, predavanje, promovisanje...), težak fizički rad i odricanje od sna i dobre hrane duboko su mi strani i odvratni i bežim od njih kao Đavo od krsta, te stoga sa mešavinom respekta, zavisti i sažaljenja posmatram one koji u prolongiranim intervalima, a zarad pretpostavljenog višeg cilja, ovako surovo žrtvuju ne samo svoje vreme, nego i ozbiljno ugrožavaju sopstveno zdravlje (brza, loša hrana; nedovoljno sna, nezdravo isprekidanog; iscrpljivanje do krajnjih granica, itd). Svaka čast – i neka mu je sa srećom, i u bogaćenju, i sa filmom koji potom sprema.

Pošto se srećno zalomilo da Karlos stanuje na par stotina metara od čuvenog zamka Šenbrun (Schonbrunn = Lepi izvor), upravo on mi je bio vodič po predivnom parku i lepotama u okolini ove austrijske kopije Versaja. 

Iskoristili smo, praktično, jedini ceo dan u kome je on bio u Beču, i on je i tom prilikom bio nesebičan domaćin, strpljiv vodič i umešan fotograf, kao i zanimljiv sagovornik, tako da je i moje vrludanje po okolini ovog zamka bilo ispunjeno i svrhovito izvedeno.

Pošto on vrlo dobro poznaje to mesto, znao je gde da me vodi i šta da mi pokaže, uključujući neke kipove, fontane i lokacije koje turisti koji tu bazaju napamet uglavnom preskoče.

            Dakle, sve ovo obišao sam i uslikao u utorak, 27.09. po još jednom u nizu predivnih, sunčanih, prijatnih dana bez žege – toplih taman kako treba za jednu prilično zahtevnu šetnju uz i niz bregove oko Šenbruna.

            Od samog starta ideja je bila da me ne zanimaju ložnice ni kupatila svih tih Franja-Jozefa i njinih konkubina: apsolutno ništa mi ne znači da zveram u skupocene porculanske noćne posude i u pozlaćenu drvenariju ili u "krevet u kome je jednom zanoćio Napoleon". 

            Dakle, na pamet mi nije padalo da bauljam po unutrašnjosti Šenbruna, sve i da je to džabe (a nije)!

            S druge strane, iz ljubavi prema arhitekturalnim, floralnim i kiparskim majstorijama, sa uživanjem sam napjio oči i dušu svim ovim krasotama okolo dvorca, kojima moje reči nisu ni potrebne – slike dovoljno govore. 

            Kao što se na njima može videti, čak i usred tog finog i slatkog i ljupkog mesta našlo se sasvim dovoljno monstruozno-fantastično-hororičnih čuda, da ne ostane sve na raskoši, cveću i sunčevom sjaju!

            Naročito je bilo zabavno otkriti, na vidikovcu iznad zamka, tačnije na njegovom frizu, tragove koji nedvosmisleno ukazuju na štovatelje drevnog Kulta Mitre.

Ovaj kult inače nevidljivim nitima spaja Beč sa malim slovenačkim mestašcetom, Ljutomerom, i njegovom znamenitom Kino-Mitrom, koja je podignuta na mestu drevnog žrtvenika gde su se volovima na žrtvu prinosili ljudi (ili obrnuto, nisam siguran).

            ...Pošto sam napario oči tom lepotom, sa Karlosom odoh u knjižaru takođe okultnog naziva - SATYR, koju mi je nekoliko prijatelja preporučilo da overim. Zaista, radi se o jednoj od najbolje snabdevenih knjižara po pitanju literature o filmu (pretežno na engleskom) koje sam video. Avaj br. 1: Ponuda je za moj ukus previše mejnstrim, i nađoh jedva tuce knjiga koje bi me navele da se mašim za džep; Avaj br. 2: Cene su previše presoljene za moj džep, tim pre što neke od njih mogu bez problema i smesta da naručim onlajn, da mi dođu na kućni prag, za doslovno dvostruko nižu cenu. Uprkos tome, proveo sam oko sat i po cunjajući po tom divnom mestu koje, pored knjiga, nudi i odličan izbor gigantskih filmskih postera – samo zbog izbegavanja gnjavaže sa transportom toga do Srbije odustao sam od bacanja para na neke od njih. 

            Posle toga rastao sam se od Karlosa, koji ode svojim poslom, a ja se bacih na skeniranje još jedne obližnje prodavnice starih knjiga na engleskom, ali ni tu ne nađoh ništa vredno da teglim sa sobom u avion. I uopšte, moram reći da sam tokom ove posete svoje uobičajene knjižarske perverzije sveo na minimum i nisam se mnogo ni trudio da traćim dragoceno vreme na proklete knjižurine. Tih par sati nakon obilaska parka Šenbrun behu jedini koje sam potrošio na potragu za knjigama. Tokom celog boravka u Beču uspeo sam da kupim jednu jedinu knjigu, a i nju samo reda radi, da se ne vraćam kući baš bez ijedne. Naime, u jednoj antikvarnici kraj koje sam slučajno prošao na putu ka nečem drugom, našao sam WHY I AM NOT A CHRISTIAN by Bertrand Russell: odlično očuvan hardcover sa zaštitnim omotom, baš lepo izgleda, za 7 E. Iako to imam u e-izdanju, i nije baš ni neki veliki prioritet, ipak je to lepo izdanje imati. Kupovina te knjige bila je praćena jednim genijalnim komentarom. Naime, u tom trenu je sa mnom bio i Edgar Pera, portugalski reditelj o kome ću tek pisati. Videvši šta kupujem, ovaj veseljak primeti: "WHY I AM NOT A CHRISTIAN? Ha! That's obvious! Why would you buy a book about that? WHY I AM A CHRISTIAN – now, that would be a book worth reading!" Naravno, složio sam se s njim, ali knjigu ipak kupih, pored ostalog i kao suvenir, pošto konvencionalnije suvenire iz Beča ionako nigde i ni za koga nisam pazario.

---Nastaviće se---