izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 04. јун 2009.

BRONSON (2009)

****

(4)


DOBRO JE! Nicolas Winding Refn (čovek koji je, pored ostalog, napravio najbolji srpski film ikada snimljen, a da zapravo nije srpski – PUSHER III!) vratio se u formu. posle pomalo nebitnog i praznjikavog lutanja sa FEAR X: evo ga kako potpisuje jedan od filmova koji će sigurno biti u vrhu moje godišnje liste, tj među najboljima iz 2009.

ovo je toliko zabavno za gledanje da bi trebalo da ima neko upozorenje pre špice, da se ljudi ne šlogiraju ulazeći u ovo nepripremljeni!

ovo je three men show:

prvi je, naravno, refn, koji režira ko mator (iako je 1970. godište!).

drugi je Tom Hardy u naslovnoj ulozi, koji bukvalno nosi ceo film na svojim plećima i nalazi se u skoro svakom njegovom zahtevnom i prelepo uslikanom kadru -

– što me dovodi do trećeg šoumena, Larry Smitha, direktora fotografije, čiji se rad ovde –nothing short of BRILLIANT – može majbolje opisati kao spoj vizuelne divote argentove OPERE i, recimo, SLUMDOG MILLIONAIRE-a.

šta drugo reći, nego da je čovek radio na kjubrikovim filmovima Barry Lyndon (1975) (kao chief electrician) i The Shining (1980) (kao gaffer)?!


biću kratak ovde, jer pisaću o ovom filmu za POPBOKS ovih dana: film je veoma originalan u pristupu temi - ne očekujte klasični, ili tek malo začinjeni ali u suštini normalni bio-pic, kao npr. CHOPPER, koga šije za 3 dužine!

savršeno je ingeniozan u tretmanu svog PSIHOPATSKOG protagoniste koga uopšte i ne pokušava da 'objasni' (jer nema tu šta da se objašnjava: psihopata, poremećaj ličnosti, to je što je, nema tu šta, porodica, društvo, ekonomija, sex, trt-mrt… sve je to nebitno) - Bronson je jedno od božjih stvorenja za koja se s pravom možemo upitati WHAT IMMORTAL HAND OR EYE COULD FRAME THY FEARFUL SYMMETRY?!

prezentiran kao šoumen, kao narcis, kao samouništiteljski tvrdoglava osoba, Bronson je lik i za divljenje i za gnušanje, i za simpatiju i za strah – ali baš kao TIGAR iz blejkove pesme iz koje sam gore citirao stih, on je jedan FACINANTAN stvor nad kojim vredi meditirati i upitati se ko smo, šta smo, odakle smo, zašto smo, i ko nas ovakve napravi!

soundtrack je savršen: naglasak je na operama i simfonijama – tu su i štraus i verdi i pučini i vagner i ceo taj ši-beng, ali ima i odlično odabranog elektro-popa, diska plus savršeno genijalna upotreba IT'S A SIN by pet shop boys (!).

BRONSON je visoko začinjeni obrok jakih boja, jakih zvukova, jakih, neizbrisivih slika, nenametljive pameti i prodornog stila koji je zahvalan za višestruko gledanje i udivljavanje!

ne časite ni časa, ovo je IZVANREDAN, neopisivo mudovit, kurčevit, adrenalinski šok od filma posle koga će vam još bljutavijim delovati ove boze koje se inače danas prodaju pod firmom 'filmova'!

3 коментара:

Toni је рекао...

jos tokom filma mi je palo na pamet da se iscimam i odradim pozorisni komad o BRONSONu, cak i sam film izgleda kao da je sniman tokom predstave a kasnije izmontiran za platno.
film je odlican!!! refn potvrdjuje da je vrhunski reditelj i da ume da pristupi na pravi nacin bilo kakvom materijalu i da pruzi van serijski uzitak. nemam nekih primedbi na film mada mi je prvi deo filma na par momenta bio monoton ali kasnije je sve doslo na svoje mesto. naravno da cu film sigurno pogledati jos koji put kad se slegnu utisci.
nego malkice si me zbunio u prikazu pominjanjem FEAR-Xa kao 'praznjikav i nebitan'
mislim postujem tudje misljenje ali nisam ocekivao da ti se FEAR cini takvim. meni je cak bolji od bronsona...

Dejan Ognjanovic је рекао...

hteo sam reći da je FEAR X za ostatak opusa refnovog, i visok nivo kvaliteta u svim drugim filmovima, značajno slabiji.
niej to loš film po sebi, samo ima malo refnovog 'soka'.
no, valjalo bi da to repriziram uskoro i proverim da mi nije tu nešto promaklo (slaba šansa, al šta ga znam).

Toni је рекао...

necu da tupim ovde gde je mesto rezervisano za bronsona o fear-x, samo cu da dodam da je od onoga sto sam pogledao od refna-pusher 1,2,3; bronson i fear-x, ovaj fear meni najvise lego mada su nijanse u pitanju u odnosu na ove druge. zanimljiviji mi je bio i od meni veoma dragog lost highwaya-bar na prvo gledanje, dejvida linca koji obozavam. pogotovu pojedine scene koje kao da je sam linc predlozio. nisam gledo ostale refnove filmove ali verujem da su bronson i fear naj cudniji, uvrnuti i nekonvekcionalni u njegovom sadasnjem opusu i nadam se da ce nas obradovati jos kojim uvrnutim filmom u daljoj karijeri.