PDV na knjige iz inostranstva

             Od pre nekoliko meseci ova država počela je da, preko Carine, naplaćuje reket na knjige koje vam stižu iz inostranstva, bez obzira na njihovu vrednost, poreklo, svrhu... Donedavno se činilo da se radi o ograničenom, niškom slučaju – ali pre nekoliko dana javilo mi se par ljudi iz Novog Sada kojima je carina takođe počela da naplaćuje PDV na naručene knjige... Zato, obratite pažnju na donji tekst, čak i ako se, ZA SADA, ne odnosi na vas, odnosno, ako u vašem mestu JOŠ UVEK ne naplaćuju taj gnusni reket... Možda počnu već od sutra...

KAKO SAM SISTEMATSKI UNIŠTEN 
OD IDIOTA SA CARINE!

 

Dragi moji, imate privilegiju da posmatrate, in vivo, proces sistematskog uništavanja jednog važnog aspekta intelektualnog života Srbije, odnosno: mogućnost povoljnog, nereketiranog nabavljanja knjiga iz inostranstva. Pisao sam već na blogu o blagodetima sajta Bookdepository, čije usluge koristim poslednje 2,5 godine u cilju povoljne nabavke inostranih knjiga na kućnu adresu. Očito, stvar je bila suviše dobra da bi potrajala! Čim je u Srbiju polu-provirio jednostrani Pejpal (mi njima plaćamo, oni nama ne mogu, jer im naša kretenska država ne da) – ovdašnji lopovi su uveli reket!

Zaslugom niške (?) Carine meni je sada definitivno nemoguće da više na kućnu adresu dobijam knjige po iole razumnim uslovima koji važe za ljude u drugim delovima Srbije. Evo najnovijeg razloga, što govorio moj pokojni nastavnik istorije, DA ČOVEK PRSNE NA ŠVAJSOVANO MESTO! Počelo je ovako...

Sredinom maja meseca stigle su mi 3 knjige sa Bukdepozitorija. Poštar hteo da mi naplati dodatnih 333 din za svaku kako bi mi ih uručio! Ja poskočim, zabezeknut:

- Šta, kako, zašto?

- Ne znam, kaže, idi u poštu pa vidi ako nećeš da primiš.

- Naravno da neću!

Odem potom u poštu, kod šefice. Kaže ona, nije to do nas, tako došlo od carine, sa tim papirima. Na svakoj koverti sad više ne piše OSLOBOĐENO CARINE (kao ranije) nego sad stoji ljubičasti pečat OCARINJENO + na svakoj nalepljen A4 papir na kome stoje ime i podaci, uključujući taj da je u paketu KNJIGA, i otprilike vrednost stavljena 10 E – vidi sve dole na skenu.

- Pa dobro, rekoh, po kom to sad osnovu, kako carina na knjige, zar one nisu oslobođene?

- Ne znam ja, kaže šefica, tako je došlo.

Posle još malo moje uzbune ona reši da pozove carinu (nišku) da joj oni objasne. Ukratko, kažu joj da je to na osnovu neke nove uredbe ili odluke ili ne znam čega, koja navodno važi od 19. aprila.

- Ama, kakav 19. april, skačem ja. Pre dva dana (13. maja!) stigla mi knjižurina od 500 strana, tvrd povez, paketčina – i nisam za nju platio ni dinara ekstra nameta!

- Kako to, čudi se ptt šefica, pa morao si bar onih 66 din za proveru šta je unutra.

- Ne znam ja, kažem, došla mi knjiga džabe (i još nekoliko njih u prethodnih mesec dana, pa ništa ekstra nisam plaćao), a sad treba da dam iljadarku za 3 knjige, a ne znam ZAŠTO!

- E pa, šta ga znam, tako je kako je, rekli su mi da je to neka nova odluka, da hvata SVE pošiljke, pa je tako u'vatila i ovo tvoje.

- Ama ljudi, ali ponavljam, unutra su KNJIGE, što lepo piše i na artijama, otkud sad ovi nameti kad su KNJIGE, oduvek bile oslobođene carine i sličnih nameta?

- Ne znam, kaže, vidi to sa njima...

Slika iz normalnih vremena:

Dakle, svaka od tih knjižica (običnih, ništa luksuzno, prosečna vrednost im i jeste oko 10E) me je koštala još po

- 222 din za JEBEM LI GA ŠTA

- 45 din za plaćanje preko priznanice (WTF?!)

- 67 din za prelepljivanje koverte

= ukupno 333 din reketa po svakom pojedinačnom primerku.

Da, mogao sam da to ne platim, da se knjige vrate na carinu, pa da idem sutra tamo da se svađam i žalim – i da u međuvremenu nestanu, da ih ovi zevzeci posle ne mogu locirati ili nešto tome slično. Rešio sam, možda glupo, ali eto, nevoljan da pustim da meni dragocene knjige pojede carinski mrak, da platim tih hiljadu dinara sada, a da sutra sa svim tim 'artijama idem na carinu da vidim OTKAD SE TO I ZAŠTO NAPLAĆUJE BILO KAKAV JEBENI REKET ZA FUCKING KNJIGE!

U međuvremenu malo proguglam i vidim, kažu neki na netu da jednom kad si platio šta su ti tražili, k'o da si pristao da te jebu u dupe, i još potpis'o, tako da je svaka dalja akcija džaba, i verovatno je tako, Srbija je ovo – a na kraju, tako nekako i ispade!

Dakle, otišao sam narednog dana i popričao sa glavnom ženom u carini. Rekla mi je sledeće:

Ove pare što su mi naplatili, to je PDV na vrednost knjige, odnosno 20% od 10E (koliko su ove moje približno koštale) + ove ostale moronske kurvinske svinjoguze 'dažbine' (za jebenu uplatnicu 45 din, i još oko 66 za otvori-zatvori kovertu).

Po kom osnovu to?

Na osnovu ZAKONA O PDV-u koji je od 19.04. navodno počeo STRIKTNO da se primenjuje tako da se ODNOSI NA SVE SVE SVE (uključujući time i KNJIGE). Kao, ovo do sad što nisu naplaćivali, to je bila milost i dobrodušje, propuštali nas, ali od sad pa nadalje NEMA LABAVO. Ima li neki način da se ovo izvrda? Nema.

Čak i ako se pozovete na to da radite na faksu (recimo), da vam je to stručna literatura i treba vam za posao i tralalala? Uz sve 'artije i potvrde od faksa mogu da vam samo nešto sitno skinu, ali opet za glavnicu ima da DERU. Dakle, ako je neko hteo da naručuje knjigu akademskog izdavača (a one su znatno skuplje od obične beletristike), koja košta npr. 70 E - neka računa da će je na kraju platiti bar još oko 15-20 E dodatnih! Divan način da se podstakne naučni i intelektualni razvoj ove sjebane zemlje! Ako malo proguglate, naći ćete na netu vest o profesoru iz Novog Sada kome su debili sa carine naplatili grdne pare da bi mogao da primi fucking ZBORNIK RADOVA sa neke inostrane konferencije na kojoj je učestvovao, pa mu inostrani univerzitet to poštom poslao, misleći da šalje u neku normalnu zemlju a ne u Srbiju.

Naravno, i dalje ostaje da je ova tzv. 'srbija' zapravo DIVLJI ZAPAD i da će se neki provlačiti a neki neće, nekog će da oderu a neko će da prođe dž, i da će ANYTHING GOES i dalje da vlada.

Uostalom, ponoviću:

- ja sam od BD naručio 4 (četiri!) knjige ODJEDNOM, u istom cugu, istog dana:

- jedna mi je stigla u PONEDELJAK 13. maja - ostavljena na vratima, nije naplaćen NI DINAR.

- 3 su mi stigle u ČETVRTAK 16. maja - zajedno sa svim onim artijama, nametima, porezima, pdv-ima, uplatnicama i kurcima; pritom je ova prva, što mi je stigla dž, zapravo bila i najglomaznija i daleko najskuplja od sve 4.

Slika iz nenormalnih vremena:

Pokušao sam da zainteresujem nišku TV Belami da naprave prilog o ovome: dežurna novinarka mi je uzela br. telefona, ali se nikad više nije javila. Kako mi posle reče jedna insajderka, "gazda na televiziju" nema običaj da čačka mečke koje njega ne diraju, i ne pada mu na um da glumi servis građana (za kakav se izdaje) i da pravi priloge koji talasaju one s kojima je dobar, a Carina ga za sada, očito, nije dirala, kao ni Moćnici (partijski kadrovi) koji nju drže.

Istovremeno sam cimnuo i dopisništvo TV B92, jer sam rešio da dignem dževu oko ovoga maksimalno: oni su došli i napravili prilog. Tačnije – snimili su razgovor sa mnom u kome sam detaljno objasnio suštinu problema – NAMET NA MADRFAKING KNJIGE. Avaj, tačno sam znao da će to nekako da se izvitoperi, jer su ovu moju priču o nametu za KNJIGE na kraju, u prilogu koji je emitovan, ugušili pričom o Pejpalu uopšte i o drangulijama koje su Srblji navalili da za dž preko Pejpala kupuju od KINEZA. Naravno, zabavniji momenti iz moje priče su izostavljeni...

            Ja sam im sve lepo rekao, sve je to usnimljeno, ali ispostavilo se da su ovi dopisnici iz Niša u toj B92 priči samo snabdevaoci sirovim materijalom, koji se u centrali (BG) montira, u BG se odlučuje šta ulazi, šta ne... Ovaj delić mojih izjava što su pustili je bukvalno početak moje priče, prve 3-4 rečenice, a suština je u onome što sam rekao zatim, a što su isekli da bi bilo mesta za onog sa Carine i za neke bezveznjačke priče, uključujući kretenski natpis PEJPAL POREZI (Alo, debili! Ne postoje nikakvi "PEJPAL POREZI" – zvanično, sve ovo NEMA veze sa Pejpalom, mada suštinski, zapravo ima...)... Evo tog priloga ispod:

Jeste, kilav je prilog, priča o knjigama smesta je rasplinuta stvarima koje nemaju veze s njom, ili je veza indirektna (Pejpal, Kinezi, itd). To je urađeno tako jer, izgleda, nikoga ne zanima da se od ovoga napravi KULTURNA priča o hororu oporezivanja KNJIGA (koje čita MANINA), nego je sad akcenat na tome što masa naroda (VEĆINA) naručuje đinđuve i bljuvotine direktno od Kineza iz Kine, umesto od ovih ovde Kineza u Kinez Mihajlovoj i okolo, pa im onda na te drangulije neko udara PDV. I sad je to glavni porez, što se traži doplata tamo nekom debilu koji kupuje futrolice za mobilni i baterijice za daljinski naveliko od Kineza – a ne što se traži doplata šačici preostalih pismenih ljudi koji, o ludila & luksuza, od tog nekakvog inostranstva hoće da KUPUJU KNJIGE! Kao, malo im ovih naših, lepih, ћириличних...

Naravno, za sve ovo je kriv PayPal. Jedva ga dogledasmo, a sad – ima da ga proklinjemo. Barem mi koji pretežno kupujemo knjige (i stripove i tome sličan štampani materijal), jer sad ćemo da najebemo zbog ovih što su navrli da kupuju jeftine priveske za ključeve i jebem li ga kakve imbecilne kineske đinđuve i drangulije... Mi, knjiški, ispadosmo kolateralna šteta dolaska Pejpala i posledične navale strane robe na našu Carinu, koja je smesta privukla budne okice a ove odmah rekle: HEJ, OVDE MOGU DA SE NARODU UZMU JOŠ NEKE PARE!

Nego, da se vratim knjigama. Na netu nađoh NAJSVEŽIJI MOGUĆI AKT, od 22.05.2013. pod nazivom Spisak dobara koja se oporezuju posebnom stopom PDV razvrstanih po nomenklaturi CT.

U njemu lepo stoji da se knjige oporezuju po nižoj stopi od 8% a ne 20% koliko ovi sa Carine režu svima bez razlike:

49.01 Štampane knjige, brošure, leci i slični štampani materijal, uključujući i slobodne listove

Paralelno sa svim tim dešavanjima maja meseca, javlja mi prijatelj iz BG da mu je baš tih dana stiglo 11 knjiga sa BOOKD. Bez ijednog dinara ma kakvog nameta! Jedan drugi mi piše: "Kao neko ko ima već deset godina iskustva naručivanja knjiga i stripova sa neta, i skladno tome isto toliko sedih vlasi i iskustva zajebavanja sa carinom, drago mi je da mogu da kažem da mi je u zadnjih mesec dana stiglo oko 20 pojedinačnih pošiljaka sa Bookdepository-ja i da ni za jednu nisam platio ništa. Istina, neke su stigle potpuno otvorene, neke su stigle udarene i oštećene, neke su imale famozni pečat 'Ne podleže državnom haraču' a neke čak ni to, ali sve su uredno stigle i niko mi nije tražio da platim bilo šta državi." 

Slika iz Beograda - DANAS:

A ovi iz Niša mene za isto to – odraše. Dakle, ispada da je neko u NIŠKOJ CARINI kreativan (ili doslovan?) u tumačenju propisa: ili ovi ostali kaskaju (ako je Niš najdoslovniji u primeni) ili se ovi u Nišu kurče i naplaćuju šta ne treba i u iznosu koji definitivno ne treba. Nažalost, ja ne poznajem nikog drugog u Nišu ko naručuje knjige iz inostranstva, pa da uporedim iskustva...

            Što je još gore, ovaj reket se ne naplaćuje samo za KUPLJENE KNJIGE, nego i za POKLONJENE! Ubrzo posle ovog haosa sredinom maja, stigao mi i gift paket iz New Yorka. Cijena - prava sitnica: samo 826 din dugujem carini za paket čiji su poštarina i porez u USA već plaćeni (oko 50 $)! Pošiljalac je na deklaraciji napisao da je VREDNOST pošiljke 30 $, ali je takođe napisao da je u pitanju GIFT. Ali jebe se ovima na carini: 30$ je po njima 2.568 din, na šta su odrezali 20% (da, 20% na KNJIGE), što će reći 513,50 din + 267 + još 50-ak din (valjda za uplatnicu?) = 826 din!

            E, tu mi već dozlogrdi, pa rešim da pišem Carini, na mejl koji postoji baš za te svrhe (pitanja i pritužbe). Eno ga, stoji na njihovom sajtu, a evo vam ga i ovde: glisicg@carina.rs. Na njega sam poslao sledeće pismo.

Poštovani:

obraćam vam se zbog toga što smatram da se niška ispostava carine odnosi nepropisno i diskriminatorski prema pošiljkama (knjige) koje dobijam iz inostranstva.

Pre svega, za razliku od dotadašnjeg višegodišnjeg iskustva, počev od 15. maja pa naovamo, na knjige koje sam kupio na sajtu Bookdepository, naplaćuje mi se PDV u iznosu od 20% od vrednosti tih knjiga + namet za otvaranje pošiljki (67 din) i namet za ptt uplatnicu (45 din), tako da sam, praktično, za svaku od knjiga čija je vrednost bila oko 10 E (i poslate su u zasebnim pošiljkama) morao da platim još po trećinu njihove vrednosti, odnosno 333 din za svaku.

Zatim, prošle nedelje, dobio sam iz SAD paket sa tri knjige, ukupne (na deklaraciji navedene) vrednosti 30$. Na deklaraciji je bilo jasno naznačeno da je u pitanju POKLON (GIFT) – ali uprkos tome, i ovog puta mi je naplaćen PDV (20%), u iznosu od 826 din (uračunat zajedno sa nametima za otvaranje paketa i uplatnicu).

Molim vas za odgovore na sledeća pitanja:

1) Zbog čega, odnosno na osnovu kog pravila ili propisa, mi je naplaćen PDV na kupljene, odnosno poklonjene KNJIGE?

Zar knjige nisu toga oslobođene? Čak ni POKLONJENE?

2) Zbog čega se za KNJIGE obračunava PDV od 20%, kad za njih važi (u slučajevima kada se taj porez uopšte naplaćuje, ako takvi postoje) PDV od 8%?

3) Zbog čega su stanovnici čije pošiljke kontroliše niška carina DISKRIMINISANI u odnosu na druge u Srbiji? Naime, razgovarao sam sa više prijatelja iz Beograda i Novog Sada, koji su prethodnih nedelja takođe naručivali knjige sa istog tog sajta sa kojeg i ja, a svima njima, bez izuzetka, knjige su bile isporučene BEZ IJEDNOG DINARA NAMETA – niti im je naplaćena kontrola pošiljke, niti PDV. Štaviše, na svima njima uredno je stajao pečat: NE PODLEŽE CARINJENJU ili OSLOBOĐENO CARINE. Na mojim pošiljkama stoji OCARINJENO!

4) Ukoliko mi je, kako verujem, PDV naplaćen (zajedno sa ostalim nametima) protivno važećim propisima – molim vas da mi odgovorite na koji način mogu da povratim sredstva koja su mi na nepropisan način naplaćena za pošiljke (KNJIGE) koje su inače, drugde u Srbiji, toga oslobođene.

Unapred zahvalan na odgovoru,

dr Dejan Ognjanović

Na ovaj mejl dobio sam sledeći odgovor:

(pošto se radi o odgovoru zvaničnog državnog organa, on je bio na ћирилици: za ovu svrhu, za blog, prebacujem ga u latinicu jer će tekst možda zanimati i nekoga ko barata samo tim pismom)

Poštanski saobraćaj - knjige

1)     Zbog čega, odnosno na osnovu kog pravila ili propisa, mi je naplaćen PDV na kupljene, odnosno poklonjene KNJIGE? Zar knjige nisu toga oslobođene? Čak ni POKLONJENE?

Odredbom člana 218. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2010 i 111/2012) propisano je da se uvozne dažbine ne plaćaju na pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, koje su odredbom člana 29. Uredbe o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, rokovima, uslovima i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina (''Službeni glasnik RS'', br. 48/2010 i 74/2011 – u daljem tekstu: Uredba) definisane kao pošiljke čija vrednost ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Odredbom člana 26. stav 1. tačka 7) Zakona o porezu na dodatu vrednost (''Službeni glasnik RS'', br. 84/2004...i 93/2012 – u daljem tekstu: Zakon o PDV) propisano da se PDV ne plaća na uvoz dobara za koja je u skladu sa članom 216. i članom 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2010 i 111/2012), propisano oslobođenje od plaćanja carine, osim na uvoz motornih vozila.

Iz citirane odredbe člana 26. Zakona o PDV proizilazi da za dobra koja se uvoze u skladu sa članom 218. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, čija vrednost, shodno odredbi člana 29. Uredbe, ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nije propisano poresko oslobođenje.

Poresko oslobođenje propisno je članom 26. Zakona o PDV, za pošiljke male vrednosti iz člana 216. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, koje domaći i strani državljani besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, pod uslovim da te pošiljke nisu komercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 70 evra, shodno članu 6. Uredbe. 

2) Zbog čega se za KNJIGE obračunava PDV od 20%, kad za njih važi (u slučajevima kada se taj porez uopšte naplaćuje, ako takvi postoje) PDV od 8%?

        

Prema odredbi člana 23. stav 2. tačka 9) Zakona o PDV, po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet ili uvoz monografskih i serijskih publikacija.

Odredbom člana 8. Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV (''Službeni glasnik RS'', br. 108/04...95/12 – u daljem tekstu: Pravilnik), propisano je da se monografskim publikacijama, u smislu člana 23. stav 2. tačka 9) Zakona o PDV, smatraju publikacije u tekstualnoj ili ilustrativnoj formi na štampanom ili elektronskom mediju, u jednom ili više delova, čije je izdavanje unapred utvrđeno i ograničeno, a koje imaju CIP zapis (Cataloguing In Publication), uključujući međunarodni knjižni broj ISBN (International Standard Book Number), kao njegov sastavni deo.

            Serijskim publikacijama u smislu člana 23. stav 2. tačka 9) Zakona, a u skladu sa članom 8. Pravilnika, smatraju se časopisi, bilteni, godišnjaci, zbornici radova i slična građa, koje se objavljuju sukcesivno, u određenim vremenskim intervalima, na štampanom ili elektronskom mediju, sa numeričkim i hronološkim oznakama čije izdavanje može da traje neograničeno, a koje imaju  CIP zapis (Cataloguing In Publication), uključujući međunarodni knjižni broj ISSN (International Standard Serial Number), kao njegov sastavni deo koji je odštampan na svakom broju publikacije. 

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, na uvoz monografskih i serijskih publikacija koje imaju CIP zapis (Cataloguing In Publication), uključujući međunarodni knjižni broj ISBN (International Standard Book Number), odnosno ISBN (International Standard Book Number), kao njegov sastavni deo, PDV se obračunava i plaća po posebnoj poreskoj stopi od 8%.

Takođe, napominjemo da kada se radi o uvozu monografskih i serijskih publikacija stranih izdavača, koje imaju međunarodni knjižni broj ISBN (International Standard Book Number), odnosno ISSN (International Standard Serial Number), kao sastavni deo CIP zapisa (Cataloguing In Publication), a nemaju odštampan CIP zapis, s obzirom da po propisima zemlje izdavača ne postoji obaveza štampanja CIP zapisa na tim publikacijama, PDV se obračunava i plaća po posebnoj stopi od 8%.

3) Zbog čega su stanovnici čije pošiljke kontroliše niška carina DISKRIMINISANI u odnosu na druge u Srbiji? Naime, razgovarao sam sa više prijatelja iz Beograda i Novog Sada, koji su prethodnih nedelja takođe naručivali knjige sa istog tog sajta sa kojeg i ja, a svima njima, bez izuzetka, knjige su bile isporučene BEZ IJEDNOG DINARA NAMETA – niti im je naplaćena kontrola pošiljke, niti PDV. Štaviše, na svima njima uredno je stajao pečat: NE PODLEŽE CARINJENJU ili OSLOBOĐENO CARINE. Na mojim pošiljkama stoji OCARINJENO!

U cilju pravilnog i jednoobraznog postupanja carinskih organa, Uprava carina je svim carinarnicama dostavila objašnjenja na sporna pitanja koja su se u praksi javila u vezi postupanja carinskih organa pri uvozu pošiljaka u poštanskom saobraćaju putem interneta, a koja se mogu pronaći na web site-u Uprave carina. 

4) Ukoliko mi je, kako verujem, PDV naplaćen (zajedno sa ostalim nametima) protivno važećim propisima – molim vas da mi odgovorite na koji način mogu da povratim sredstva koja su mi na nepropisan način naplaćena za pošiljke (KNJIGE) koje su inače, drugde u Srbiji, toga oslobođene.

Primalac može podneti prigovor na nalaz carinskog organa u pogledu vrste, kvaliteta, količine i vrednosti robe. Ako primalac poštanske pošiljke izjavi da podnosi prigovor, pošta će neotvorenu pošiljku vratiti pošti carinjenja zajedno sa Uvoznoj poštansko-carinskoj deklaraciji (UPCD), sprovodnicom i prigovorom primaoca. Postupak izjavljivanja prigovora i donošenja odluke po istom regulisan je odredbama člana 195. Uredbe o carinski dozvoljenom potupanju s robom (''Službeni glsnik RS'', br. 93/10) i člana 96. Carinskog zakona. Pošta carinjenja zadržava pošiljku do pravnosnažnosti, odnosno izvršnosti odluke carinskog organa po prigovoru, osim u slučaju ako je međunarodnim ugovorom drugačije određeno.

Na ovo njihovo bezlično kopi-pejst "objašnjenje" imao sam dodatno pitanje – evo kako su mi na njega odgovorili:

5) Da li je moguće uložiti prigovor na naplaćeni PDV - NAKON ŠTO JE PAKET PRIMLJEN, PLAĆEN I OTVOREN? Podrazumeva se, uz sačuvane carinske deklaracije, račune i obračune dobijene uz pakete na kojima jasno stoji sadržaj paketa, procenjena vrednost i naplaćene takse?

U skladu sa članom 103. Carinskog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/10 i 111/12) carinski organ može, po službenoj dužnosti ili na zahtev deklaranta, izmeniti ili dopuniti deklaraciju nakon što je roba puštena deklarantu.

Carinski organ, posle puštanja robe, može da izvrši kontrolu računovodstvenih i komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe ili u vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom, da bi utvrdio tačnost podataka koji su navedeni u deklaraciji.

Kontrola može da se obavi u prostorijama deklaranta, u prostorijama bilo kog drugog lica koje je neposredno ili posredno poslovno uključeno u pomenute radnje ili u prostorijama bilo kog drugog lica koje poseduje navedene isprave i podatke. Carinski organ može, takođe, da izvrši pregled i uzme uzorke robe ako je ona još uvek dostupna.

Carinski organ može da napravi kopije isprava iz stava 2. ovog člana i da zahteva da mu se dostave delovi ili kopije tih isprava. Lica iz stava 3. ovog člana su u obavezi da pruže carinskom organu svu zahtevanu pomoć.

Ako se naknadnom kontrolom deklaracije ili naknadnom kontrolom carinjenja utvrdi da su propisi koji se odnose na određeni carinski postupak primenjeni na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka, carinski organ, u skladu sa carinskim i drugim propisima, preduzima neophodne mere i donosi odgovarajuće odluke da se nepravilnosti isprave i pravno stanje uskladi s novoutvrđenim okolnostima.

 

             

Na kraju balade, šta je bilo?

            Vidim iz ovog bezličnog robotskog kopi-pejst "odgovora" da u Carini nema LJUDI s kojima se može LJUDSKI razgovarati; da nikoga ne zanima rešenje problema, nego njegovo zatuljenje i zaguljenje putem rogobatnih fraza i citata grdnih članova i odredbi i tačaka i paragrafa dok se normalnom čoveku ne zavrti u mozgu od svih tih dvostrukih negacija i birokratskih zavrzlama... Otišao sam još jednom u nišku carinu ali mi je šefica opet izbacila nekakav blef o tome da se PDV NA STRANE KNJIGE naplaćuje SVUDA a ne samo u Nišu, i čak u cilju dokaza toga pozvala telefonom nekoga, za koga je tvrdila da je nekakav šef u Beogradu i s tom osobom par minuta popričala, tokom kojeg razgovora joj je ovaj, navodno (što ja nisam mogao da čujem) potvrdio da se i u BG naplaćuje isti ovaj PDV na svaku jebenu knjigu koja dođe iz inostranstva, iako ja vrlo dobro i konkrento znam da to (za sada!) nije istina. A u to sam se višestruko uverio i u mesecima posle ovog razgovora.

            Vidim ja i ovde da ne može šut s rogatim, barem ne na ovaj način kako sam ja krenuo. Tim pre što mi se u vreme svega ovoga i otac razboleo i više nisam imao ni vremena ni energije ni volje da se dalje bakćem s ovim problemom kad sam imao mnogo konkretniji i važniji životni – tako da sam digao ruke i prestao da naručujem knjige iz inostranstva, jer mi ne pada na pamet da za svaku od njih ovoj moronskoj, mozak-ubijajućoj državi plaćam još po 350 dinara.

            Ipak, ja bez tih knjiga ne mogu + neke mi i dalje stižu iz inostranstva kao promo, tj. review copies, za prikaze koje pišem za RUE MORGUE magazin. Kako bih izbegao imbecilne PDV namete na inostrane knjige, koji se naplaćuju ili SAMO U NIŠU, ili SAMO MENI (!) – kao privremeno (?) rešenje snalazim se sada tako što knjige naručujem i dobijam na BG adresu jednog prjatelja: njemu se, kao i ostatku non-Ognjanović sveta, naravno, *nikakav PDV* ne naplaćuje, pa mi ih on onda šalje poštom u carinski obruč book-hating Niške Banje.

Slika iz Beograda - DANAS, sa naravoučenijem:

za Dejana, na nišku adresu, PLAĆA SE PDV;

za Dejana na BG adresu - NE PLAĆA SE PDV!

            Sad, pitam se da li među čitaocima ovog bloga postoji bilo ko da živi u Nišu a u poslednjih pola godine je iz inostranstva dobio knjigu poštom? Ako takav redak zver postoji – da li vam je naplaćen PDV ili bilo šta? Molim, JAVITE SE ili u komentaru ispod, ili na moj mejl dogstar666 at yahoo dot com.

            Isto to važi i za čitaoce iz drugih delova Srbije: DA LI STE U PRETHODNIH 6 MESECI SA AMAZONA, BOOKDEPOSITORY-JA I SL. SAJTOVA NARUČIVALI KNJIGE – I DA LI SU VAM STIZALE 'OSLOBOĐENE CARINE' ILI 'OCARINJENE'?

            Beograd je, za sada, oslobođen ovog kretenskog nameta – ali pitanje je DOKLE ĆE. Kao što rekoh gore, par ljudi iz Novog Sada mi se javilo nedavno i kazalo da su, od pre par nedelja, i njima počeli da naplaćuju ovo kao u Nišu. Znači, ne od maja, kao u Nišu, nego od oktobra. Zlo se širi! Da li su NIŠ i NOVI SAD za sada jedini gradovi u Srbiji u kojima važi ovaj reket na knjige? Da li je na delu opipavanje terena, pa ako narod bude MUTAV, ako se ne buni, da li ovo isto čeka i BEOGRAD, uskoro?

            Pitanje: ima li među čitaocima ovog bloga stručnjaka za oblasti relevantne za ovu problematiku koji bi mogli da rastumače to što stoji u Zakonu o PDV i u načinu njegove sadašnje primene (a naročito s osvrtom na zvanični odgovor Carine koji sam gore citirao)?

            Dajte da vidimo kako stoje stvari i da li se nešto može preduzeti da se spreči ovaj (ne)kulturni genocid od strane anti-intelektualne lopovske 'države' srbije prema sopstvenoj budućnosti oličenoj u to malo domaće pameti & pismenosti koja još nije odlepršala u toplije krajeve! Knjige, deco moja, KNJIGE – a ne zvona i praporci!

NAPRATA (2013) - srpski found footage

 NAPRATA Mladena Milosavljevića, najduži film (65 minuta) u takmičarskom delu ovogodišnjeg nedavno završenog Festivala srpskog filma fantastike, osvojio je dve nagrade. Ovaj found footage o novinarskoj ekipi koja tokom snimanja priloga o nasilju nad ženama nabasa na vodenog demona izglasan je za najbolji film po izboru publike, a pripala mu je i nagrada za najbolju priču. 

Na slici:

Miloš Cvetković (Emitor), neki zombi bez oka, Mladen M, Marko Pišev i dr Ghoul

 

Film je režirao Mladen Milosavljević, čitaocima ovog bloga poznat po svoja dva slikovita izveštaja iz žanra "Srpski gothic": Močvare i stara groblja (Veliko Orašje kod Velike Plane) a onda i Zlokobna klanica, točak za mučenje i stari most (Velika Plana, Smederevska Palanka). I sad vi mislite: "Ha, pa to je radio neki Ghoulov ortak, ili bar saradnik bloga. Sad će da ga dr G. ishvali kao da je ovaj snimio novu NOĆ VEŠTICA, ili bar srpsku VEŠTICU IZ BLERA!"

Well – think again!...

            Iako već neko vreme istražujem domaći folklor i hororična verovanja, moram priznati da sam za stvorenje po imenu naprata prvi put čuo u najavama za ovaj film. Na prvi pogled, činilo mi se samo kao japanski izgovor srpske reči "naplata". Nakon filma ne mogu reći da mi je mnogo jasnije o tome šta je to, zapravo, čemu služi i kako radi – sem da je vodeni demon kojeg je, kao i sve demone, pametnije ne prizivati, nego ga radije ostaviti na miru.

            Naravno, da nema debila koji čine baš ono što ne treba, ne bismo imali (ovaj) film!

            Pre svega, treba reći očigledno: NAPRATA je plod entuzijazma grupice fanatika koji snimaju kratke filmove – a sada, evo, i srednjometražne – pre svega za svoj groš, za svoje drugare, sličnomišljenike, i na kraju, za publiku Festivala srpskog filma fantastike. Ovo nije komercijalan projekat u smislu toga da neka ozbiljna produkcija stoji iza njega (budžet = to što se autorima trenutno zateklo u džepovima), niti je to u smislu da može da se proda (distribucija, prava, DVD-i, TV emitovanja...). 

            Zbog ovoga je nezahvalno kritikovati jedan ovakav projekat; s jedne strane, pravili su ga dobri momci s dobrim pobudama; s druge strane, da li je to razlog da samo i jedino aplaudiramo onome što su napravili kad već nije samo za kućnu upotrebu nego i za javno prikazivanje pred publikom koja nisu ni rođaci ni prijatelji (mada jesu, u najvećoj meri, blagonakloni poklonici ovakve sorte filmova)? Verovatno jeste – ali ja ću, ipak, kazati ponešto i o problemima ovog filma, u nadi da će ih filmmejkeri shvatiti kao dobronamerne i razmotriti ih pri pravljenju svog narednog dela.

            NAPRATA je, pre svega, nefokusirana, i iz toga proističu njeni glavni nedostaci (mada, i po neka sitna vrlina). Ovaj film, naprosto, nema razloga da traje 65 minuta; negde oko 40 bio bi optimalan njegov obim, sa ovim scenarijem i ovim snimljenim materijalom. Recimo, početak, u kome Marko Backović ima podugačak rant o pokvarenom automobilu itd. zabavniji je i življi nego što sam očekivao, zbog toga što o njegovim rediteljskim radovima nemam dobro mišljenje: kao glumac se, ovde, pokazao znatno bolji. Avaj, on posle ovog podugačkog uvoda od nekih 7-8 minuta naprosto – nestane (iza kamere) i više ga skoro i ne vidimo do kraja. To je šteta, jer on jedini od ekipe pokazuje potencijal harizme potreban za glavnog glumca, što nedostaje i glumici "voditeljki" i glumcu "reditelju priloga".

            Zatim, ekipa ode da intervjuiše nekakvog meštanina, Kaleju, zvezdu Jutjuba, zbog snimka na kome, valjda, tuče majku (ili bar preti da će to učiniti). Tu imamo dva problema: 1) POVOD za taj razgovor nije jasno dat jer autori podrazumevaju da je opskurni (stvarni!) Jutjub snimak family abuse-a na koji se tu aludira toliko opštepoznat da ne zahteva nikakvu elucidaciju;  

2) DUŽINA: taj čiča priča li priča, od Kulina bana pa nadalje, i to brzo smori, a traje i traje i traaaje – a nema čak ni najblaže veze sa ostatkom filma. Milim, OK; to je, kao, bio povod da ta ekipa dođe tamo, ali to nije srž filma, nije film o njemu! Umesto da tog čiču upotrebi kao MekGafin i odskočnu dasku, film nas smara sa nekih 10-ak minuta naklapanja tog lika koji nije naročito zanimljiv ni sam po sebi a kamoli u kontekstu onoga čime bi film trebalo da se bavi.  

            Ta njegova priča bila bi smislenija da su autori zapravo stvarno imali na umu da kažu nešto o porodičnom nasilju u Srbiji, pa da se priča o naprati nekako simbolično nadoveže na ovo; ali ne, od toga nema ni traga, i zato je previše minuta ovde protraćeno, a bez prave naplate (pay-offa).

Što je još gore, čiča je iskorišćen na način koji ni etički nije najčistiji, jer on priča, jadan, ubeđen da govori za dokumentarni film: otud "ubedljivost" koju pojedini gledaoci hvale. Pa naravno da je "ubedljiv", kad tu nema scenarija ni napisanih dijaloga, nema glume nego čiča priča iz glave o sebi i svojoj pokojnoj majci, a ne o fiktivnim "likovima" nekakvog "zapleta". Problem je samo što je njegova nevesela životna priča stavljena u fiktivni (pa još HOROR) okvir, po svemu sudeći bez njegovog znanja. Pitam se da li je, i kako, reagovao kad je sebe video u "igranom" filmu horor žanra u kojem ga drugi likovi nazivaju "monstrumom"...

Onda ekipa ode kod razdrljenog, oznojenog, usporenog a možda i podnapitog "profesora", kojega igra još jedan reditelj (eto patterna!), Branko Radaković (ovaj je, istina, posvećen home-movie dokumentarnim filmovima). I njegova deonica je preduga, i opterećena nepotrebnim ponavljanjima. Npr. razgovor se prekida i počinje ispočetka da reditelj bolje namesti scenu. Zašto? Čemu to? Da se nabiju minuti tim smaranjem? Ili: naoko iskusna autorka priloga tri puta omaši ime sagovornika, pa započinje priču ispočetka. Zašto, čemu to beslovesno vraćanje? Da se pokaže koliko su žene glupe? Zašto gubimo toliko minuta na ove gluposti? U nečemu što bi trebalo da bude horor film?... Ali ova scena barem, kako-tako, napokon posluži da priča krene tamo gde je ODAVNO trebalo da krene – prema NAPRATI.

Istina, ne baš direktno!

"Profesor" naše snimatelje, naime, uputi ka dvojici živih legendi srpske folkloristike, koji ovde "glume" sebe. Tu su, as themselves, Milanče Marković, izdavač časopisa OMAJA i priređivač knjige ĐAVOLSKI SVATOVI (u koju je stavio 3-4 klasične prozne priče zajedno sa tucetom narodnih zapisa o susretima sa nečastivim silama) i Zlatimir Pantić, saradnik TREĆEG OKA, koji je narodna svedočanstva na sličnu temu sakupio u knjizi TAKO JE BILO, OČIJU MI. Obe ove knjige imaju moj umereni pečat preporuke – ali u knjižarama ćete uzalud da ih tražite. No, uz malo upornosti, ko zna... 

Zlatimira možda pamtite i iz serije PARANORMALNA SRBIJA o kojoj sam ovde već pisao. U svakom slučaju, i on i Milanče su iskusni pred kamerama, i s njihovom pojavom film (najzad! posle 40-ak minuta trajanja!) počne da živi i kreće se u nekom smislenom pravcu – u pravcu prizivanja naprate. Istina, dramaturgija ovom filmu nije jača strana (bez obzira za Koskara "za priču"), jer su oba krupna okreta u zapletu slabo motivisana: 1) ekipa priloga o zlostavljanim ženama suviše olako s te i takve teme skoči pravo u oblast Zone Sumraka, a spikerku šutnu u stranu, bez prava glasa, i ona postane epizodista (toliko o nasilju nad ženama u Srbiji!), i 2) odluka da se famozna naprata prizove, eto tako, iz čista mira, protivno svim upozoravanjima od strane Zlatimira i prostestima Milančetovim, takođe nije adekvatno motivisana. 

Radoznalost? Senzacionalizam? Želja za slavom, bogatstvom? Prkos? Nešto peto? Ne znamo, jer filmu nedostaje i fokus u vidu pravog GLAVNOG JUNAKA: tu se skače sa Backovića na "rediteljku" sa nje na neke treće i četvrte (reditelj je prilično neprimetan u svemu tome...), i ne znamo više ko nas kroz ovu priču vodi – što je u hororu veliki minus. Dakle, ako je, kao što slutim, motivacija – senzacija (snimićemo natprirodno biće i s tim snimkom uraditi: šta? Prodati ga "Beogradskoj hronici"?), to je trebalo adekvatno akcentovati u filmu.

Horor-kulminacija je najkraći deo filma. Napratu prizovu u 55. minutu filma, ona proviri iz vode, glupača od novinarke zavrišti k'o tipično glupo žensko u glupim hororima i – eto vam je naprata iza vrata! Uz još malo vrištanja, histerisanja i kmečanja ove beogradkinje (Eh, gde je The Final Girl kad je stvarno potrebna? U Srbiji – nigde!) naprata ekipu desetkuje na mrakom-i-drmanjem-sakrivene i nejasne načine, i dođe se nekako i do kraja.

Loše svetlo (u noćnim scenama) i drmava kamera skoro da obesmišljavaju rad Mikija Lakobrije, daleko najvećeg profesionalca u ekipi (bez preterivanja: umetnika svetskog ranga i renomea) koji je dizajnirao jedno sasvim solidno jezivo stvorenje. To znam jer sam video fotke sa snimanja, a sada ih, ovde na blogu, zahvaljujući Mladenu, vidite i vi. Oni koji gledaju samo film, bez pratećih materijala, to, nažalost, neće moći da vide jer je Mikijev rad i ovde (kao i u ZONI MRTVIH) zamućen preteranim mrdanjem...

Ne kažem da je naprata trebalo da se vidi jasno i oštro kao na ovim slikama sa snimanja – ali film bi svakako bio bolji da ima više od JEDNOG stvarno dobrog (odličnog!) kadra. U njemu naprata stoji ispod uličnog svetla, nepokretna ali preteća. E, ovakvih scena je trebalo biti više.

Scena njenog izlaska iz vode je OK, ali mogla je i bolje; zajedno sa ovom, na ulici, usred pustog seoca, to je sve od strave u filmu.

U priči zasnovanoj na našem folkloru trebalo je veći naglasak staviti na atmosferu. Sa jeftinom kamerom i njenom oštro-prozaičnom slikom za svadbe i ispraćaje to je teško – a naročito usred letnjih dana. Razbrbljana ekipa, njihovo ćaskanje i zezanje, kao i preopširni i nebitni sagovornici dodatno banalizuju ugođaj i razbijaju pripremni deo: pogledajte ponovo kako je to rađeno u VEŠTICI IZ BLERA, kako se tamo lukavo i vešto priprema teren za stravu koja će kasnije da dođe... Takođe, prisustvo Milančeta i Zlatimira moglo se možda još bolje upotrebiti. Scena razgovora s njima bila bi još efektnija da je snimljena u sumrak ili veče. 

Scena na groblju bila bi bolja da je starac ipak bio, ako ne glumac, a ono barem neko kome je data uloga, tekst, ko je nekako rediteljski vođen – umesto običnog slučajno zatečenog čiče koji najobičnije ćaska sa snimateljima... Finalne scene trebalo je najpažljivije uraditi, pre svega u pogledu inscenacije, jer su zaista nepregledne i nejasne: mnogo mraka, drmanja i vriske, a ništa se ne vidi i ne razume, sem da NEKI ljudi – NEKAKO stradaju... i eto. Valjda je tu trebalo da bude poenta, ali kao da se ekipa već umorila kad je došlo do pravog "mesa" filma...

Sve u svemu, NAPRATA se dotiče vanredno zanimljivih tema, kako neistraženih, natprirodnih, tako i potencijalno zanimljivog podteksta (položaj žene u provinciji...), ali ni jedno ni drugo ne izmuze dovoljno, nego samo zagrebe i zagolica. Feminista u meni je na ivici zgroženosti tretmanom žena, ženskih likova i tematike ženskih prava u filmu. Pohvalu zaslužuje korišćenje manje izlizanih tema i lokaliteta, što svemu daju veću dozu autentičnosti. Ipak, s ovakvim autorima iza i ispred kamere, čini mi se da je moglo sve to bolje: i pametnije (u smislu tema i ideja), i jezivije (u smislu efektnog filmmejkinga).

S druge strane, uvek se može reći: pa to je snimljeno za 3-4 dana, iz čistog entuzijazma, drugarski, iz zezanja, ne očekujte ovde Reimija – niti VEŠTICU IZ BLERA – i onda, ako se to tako posmatra, što jes'-jes': kol'ko para, tol'ko i muzike. Ispod naslaga svega i svačega, u ovih sat vremena nalazi se skrivena klica jednog odličnog filma, i ja se zaista nadam da će neki dobar filmadžija jednog dana da napravi prošireni rimejk tj. reimagining ovoga, odnosno da sadašnja NAPRATA za taj projekat bude ono što je WITHIN THE WOODS bio za THE EVIL DEAD. Lepo je maštati...

ZAPOSTAVLJENI HOROR FILMOVI (2): Halloween veselje

             Prošle godine za Noć veštica započeo sam ovaj serijal kratko-slatkog razotkrivanja manje izvikanih a dobrih horora prikladnih za Helovin, a i šire. Kome je to promaklo, evo ga 1. deo OVDE. A sad – spektakl! Odnosno, nastavak...

            Naravno, donja lista podrazumeva da ste već apsolvirali OBAVEZNU HOROR LEKTIRU, odnosno najveće klasike žanra, pa sad možete da kopate po drugopozivcima. Za svaki slučaj, ipak se preslišajte da vam nije promaklo i nešto od ovih KLASIKA s mojom preporukom, OVDE.

            E, pošto ste njih odgledali, možete da se bacite na ovo. Ubacio sam i nekoliko novih a manje izvikanih Azijata za one koje izjeda žudnja za Ž-hororom (žuti horor), pošto nam ni sa predalekog istoka odavno ništa natprosečno ne dolazi:

SKRAJNUTI BISERI HOROR FILMA, 2. deo:

THE ASPHYX

P. Newbrook

***

3-

            Viktorijanski naučnici brljaju i bauljaju u pokušaju da uhvate "duh smrti", eteričnu prikazu koja se javlja u blizini umrlog: mogući daleki prauzor za moj "entitet" u NAŽIVOM... Prilično spooky zaboravljeni engleski horor (s elementima mambo-džambo SF-a) s početka 1970-ih, slikan, pisan i glumljen iznad uobičajenih Hammer standarda.

RESURRECTION

R. Mulcahy

**(*)

3-

            Ovaj besramni rip-off filma SE7EN svejedno je dinamičan i zabavan guilty pleasure, pored ostalog i zahvaljujući gadnim splatter detaljima i morbidnim idejama – a uzgred se u epizodi pojavljuje i Dejvid Kronenberg!

HEMOGLOBIN aka BLEEDERS

P. Svatek

***

3

            Nepravedno oklevetana, slobodna adaptacija Lavkraftove (istina, slabije, rane, vrlo pulp) priče "The Lurking Fear" sadrži obilate doze morbidne nekrofilne atmosfere i odlično dizajniranih i realizovanih ghoul-kreatura, i uz sva svoja low budget ograničenja prenosi izvorni HPL nekro-duh uspelije nego većina drugih. Uostalom, scenario je pisao veliki mag, Den O'Benon: zar je potrebna veća preporuka?!

ANGUISH

B. Luna

***

3

            Zabavan meta-horor mnogo pre nego što je meta- postala meta svakog bednog horor-pošušnjara, pomodara i PoMo-dara (bez dara)! Publika u bioskopu gleda horor o maminom sinu-manijaku opsednutom vađenjem očiju, ali onda neko počne da ih tamani na licu mesta, i ubrzo se ne zna šta je na platnu, šta ispred njega, ko tu kolje, kome oči vadi i zašto. Unikatno bizaran slešer od pokojnog Lune, pre nego što mu je upala sekirica u med sa soft-core filmićima tipa ŠUNKA, ŠUNKA...

MUTE WITNESS

A. Waller

***

3+

            Prva polovina ovog horor-trilera, o filmskoj ekipi u Moskvi koja u trećoj smeni snima snuff, i o nemoj (aka mutavoj) članici ekipe koja postane neželjeni svedok, vrhunac je saspensa kakav se retko u toj dozi i veštini viđao u poslednjih 20-ak godina (recimo da je HAUTE TENSION redak noviji primer slične doze inenziteta). Druga polovina nije baš na tom nivou, ali je svejedno OK, i sve u svemu, to je sve prilično iznad proseka i definitivno vredno gledanja.

SATAN'S SKIN

P. Haggard

***

3

            O ovom skrajnutom klasiku engleskog horora opširno sam pisao OVDE. Ne propustite ovu unikatnu, mega-atmosferičnu orgiju voskresle paganštine i satanizma među mladeži jednog sela od pre oko tri veka...

MALEFIQUE

E. Valette

***  

3+

Priča o grupici zatvorenika koji, čak i nakon što jednog od njih nevidljiva sila smrvi u vazduhu na njihove oči (u najboljoj sceni filma), nastave da prizivaju mračne sile iz slučajno nađenog grimoara svakako zahteva jaku moć suzbijanja neverice; ako vam to pođe za rukom, čeka vas osvežavajuće bizaran i sumorno-zabavan lavkraftovski horor sa odličnim smislom za detalje i atmosferu i sa nekoliko nadahnuto gadnih prizora.

THE UNKNOWN

(Det Okanda)

Michael Hjorth

***(*)

4-

Najbolja upotreba dokumentarističke forme za postizanje opresivne strave još od dana Kanibalskog holokausta. To znači da je nepoznato kompaktniji, originalniji i znatno jeziviji od izvikane Veštice iz Blera. Susret s nepoznatim prikazan je suptilno i vanredno vešto, postupcima složenijim od pukog trčanja i vrištanja u mraku (mada ima i toga!); za sjajan primer (ne)pokazivanja onoga što je u centru zbivanja radi golicanja gledaočeve radoznalosti videti scenu autopsije pronađenog stvora. Čak i kada u drugoj polovini film napusti sfere dvosmislenosti, to je samo zato da bi postigao nove nivoe strave. Ovo je povratak lavkraftovskim korenima Karpenterovog Stvora preko zapleta naslonjenog na Invaziju kradljivaca tela kroz formu Veštice iz Blera. Vrhunsko korišćenje understatementa dosledno je sprovedeno sve do lukavo-neizbežnog kraja.

ACACIA 

J. Koreja

- Ki-Hyung Park

****

4

Usvojeni dečak provodi suviše vremena uz drvo akacije u dvorištu. Da li u drvetu obitava nečiji duh? Izvanredna priča o duhovima, možda i najbolji azijski pokušaj na tu temu još od KRUGA, zato što je istovremeno dobar i ubedljiv kao drama (što i ne čudi jer dolazi od režisera koji je začeo solidan serijal WHISPERING CORRIDORS). Odlično snimljeno, režirano i odglumljeno (posebno dečak, čija uloga nije laka), veoma jezivo, sa suptilnom dozom nenametljive morbidnosti. Namerno usporeni ritam možda neće biti po svačijem ukusu, ali za strpljive i pažljive, ovo je prava poslastica!

VOICE: WHISPERING CORRIDORS 4

J. Koreja

- Ik-hwan Choe

***(*)

4-

Četvrti nastavak ovog (međusobno nepovezanog) serijala možda je i najbolji: glavni razlog za to ujedno može biti falinka u očima žanrovskih fah-idiota, jer je naglasak manje na neprestanom hororu a više na drami (u kojoj je protagonistkinja zapravo – duh koji istražuje sopstvenu smrt u jednoj srednjoj školi). Ipak, atmosfera je jeziva sve vreme, misterija je intrigantna, a likovi i njihova drama vrlo prijemčivi.

ANTARCTIC JOURNAL 

J. Koreja

-Pil-Sung Yim

***

3+

Na lavkraftovskom Južnom Polu jedna ekspedicija hoda kroz ledena bespuća i susreće će sa sopstvenim (fizičkim, psihološkim i drugim) ograničenjima, kao i sa duhovima prošlosti koji su možda nešto više od metafore. Film počinje kao realistička drama i tek u poznijim delovima natprirodne natuknice i hororični momenti postaju prominentniji iako nikada sasvim dominantni. Fascinantno uslikan ambijent ledenih pustara postaje ravnopravan lik po sebi, možda i najzanimljiviji.

SPIDER FOREST

J. Koreja

Il-Gon Song

***

3

Ovaj triler sa natprirodnim elementima bio je veoma uspešan na brojnim nežanrovskim festivalima jer uspeva da žanr tretira na 'artistički' način, budući pre svega drama o čoveku koji pokušava da se suoči sa prošlošću i rastumači brutalno ubistvo svoje ljubavnice u kolibi usred šume. Nelinearan, nadrealan, i sa dvosmislenim tretmanom stvarnosti/prisećanja/vizija/snova/interpretacija/flešbekova, ovo je zahtevan film čija atmosfera nabijena tugom i setom ostaje da vas progoni i kada detalji komplikovanog zapleta ostanu u izmaglici sećanja.

L'ARCANO INCANTATORE

P. Avati

****

4+

            Vrhunski primer pametnog, jezivog, atmosferičnog – i masama totalno nepoznatog horora! Evo mog osvrta na njega, OVDE. O njegovom autoru, Pupiju Avatiju, pisao sam OVDE. A kad sam već kod njega, pažnje je vredan čak i njegov noviji, slabiji, ali sporadično još uvek zanimljiv HIDEOUT.

Eto, malo li je za sad? 

Uživajte u Noći veštica, vampira, gulova i ostalih čuda!