IL NASCONDIGLIO (aka THE HIDEOUT, 2007)

**(*)

3-

imam 2 vesti, jednu dobru i jednu lošu.

dobra: nakon savršeno nehumano dugog čekanja na engleske titlove, čiji je sadizam čekanja bio pojačan odavno dostupnim divxom, ali samo na italijanskom, titlovi za najnoviji horor by PUPI AVATI su najzad dostupni. tačnije, biće dostupni za dan-dva.

loša: film baš i nije nešto naročito. ne, nije loš – samo, avati nas je do sada navikao na bolje od ovoga…

HIDEOUT počinje, kao i svi avatijevi horori, prologom u prošlosti, u kome se nalazi seme zla koje će, ubrzo potom, da klija, raste i cveta u glavnom delu filma. na žalost, u prologu vidimo dešavanja koja su daleko od memorabilnih i spektakularnih avatijevih početaka, poput one sumanute spiritističke seanse/invokacije iz ZEDERA ili pak fascinantno-hipnotičkog, poetski-sadističkog prologa za HOUSE WITH THE WINDOWS THAT LAUGHED, ili misterioznog, mračnog početka za ARCANO INCANTATORE (koji, za promenu, nije u prošlosti no u sadašnjosti, pre nego što cela priča ode u flešbek).

ovaj početak, u HIDEOUTU, nije preterano napaljujuće spektakularan, i radije deluje kao teaser, budući da nam uskraćuje prizore zločina koji se tu dešava, kako bi sebi ostavio prostor za avatiju tako dragi twist na kraju. bez brige, neću ništa da spojlujem, samo kažem, avati je to, i ne očekujte da su stvari baš takve kakvim se na početku čine. takođe, dosledno sebi, i u ovom filmu avati ima za gl. junaka osobu koja će do kraja pokazati određene mračne potencijale ili aktualitete, koji je radije čine anti-junakom nego li tipičnom bezgrešnom junakinjom konvencionalnijih horora.

pošto mene mrzi da prepričavam filmove – to prepuštam običnim prikazivačima – ipak, evo ukratko o čemu se ovde radi ako neko nije upućen:

"THE HIDEOUT is a mystery-thriller about an Italian woman (Laura Morante) who moves to Davenport to open a restaurant. After her husband commits suicide, she spends 15 years recovering at a Minnesota mental hospital. When she builds herself up enough to begin another restaurant, she discovers that a murder took place there 50 years earlier. She decides to investigate and finds a secret plot."

HIDEOUT je, u suštini, izrazito gotski film: on je to po ikonografiji i motivima koji, uprkos modernom ambijentu, prizivaju klasične haunted house gotik filmove (mračno stepenište, pusta kuća, čudni glasovi iz zidova, animirani predmeti, tajni prolazi, jezivi lift, tavan koji krije tajnu, itd.); takođe, on je to po zapletu, koji je, kao uvek kod avatija, građen kao misterija u kojoj gl. junak ima funkciju 'detektiva', a struktura je pre zasnovana na 'istrazi', tj. sklapanju delića mozaika dok se na kraju ne sklopi čitava slika, nego li što je, kao u konvencionalnom USA hororu, izgrađen oko niza ubistava. potonje možda može nekoga da razočara, jer body count u filmu je izrazito nizak, a telesnog horora ima za avatijeve standarde vrlo malo – mada to malo što ima, originalno je i bolešnjikavo baš kako nas je stari majstor navikao da očekujemo.

od kvaliteta, ističe se izvanredna fotografija stalnih avatijevih saradnika (pasquale rachini + cesare bastelli), koja uspeva da stvori ubedljiv gotski ambijent u savremenom okruženju, i da svojim svetlima i senkama u prostranom widescreenu iscrta jedan upečatljiv gotski prostor iz čijih mrakova svašta može da iskoči.

muzika riza ortolanija je nešto konvencionalnija (violine, kao i obično), a često je i previše melodramatična, i na ivici parodije sa svojom potrebom da potcrta i naglasi svaki pokret, svako otkriće, svako iole jezivo dešavanje. drugim rečima, ima istu ulogu kao munje i gromovi u starim univerzalovim hororima iz 1930ih.

gluma je pristojna, ali ništa specijalno; avatijev horor nikada nije bio baziran na likovima ne znam kako složene psihologije ili ubedljivih karaktera.

gl. junakinja je klasična 'žena netom otpuštena iz ludnice koja dobija staru, pustu kuću u nasledstvo', a ostali koji obigravaju oko nje su uobičajeni splet jedva skiciranih crvenih haringi koji manje egzistiraju kao likovi, a više kao funkcije. pritom, neki od njih nestaju bez traga i glasa – ne u horor smislu, nego bukvalno, kao da je reditelj zaboravio na njih (npr. john morghen, tj. g. l. radice, prepoznatljivi plavušan iz nekih od najvećih italo klasika, u kojima je redovno ginuo na najgadnije načine – ali ne i ovde). bert jang i trit vilijems imaju manje, ali u suštini nebitne epizode. kao i obično, avati pokazuje dobar njuh za kasting jezivih ženturača i babuskera, pa tako i ovde imamo nekoliko memorabilnih veštica, iako su njihovi potencijali mogli i više biti exploatisani.

najveće moje zamerke filmu su:

1) čak i za avatijeve standarde, gl. junakinja je bezličnija i nezanimljivija nego obično;

2) to bi manje smetalo da se njoj dešavaju neke naročito zanimljive stvari – avaj, sve do pred kraj filma, sve od horora što imamo jesu repetitivne i konvencionalne, brzo-dosadne scene jezivih glasova u njenoj kući. bilo bi lepo da to avatijevo kuče, umesto što ceo film samo laje, bar povremeno, bar nekoga i – ujede!

3) umesto toga, zaplet je prilično mehanički sa tom njenom istragom vezanom za istoriju kuće, u kojoj ona ide od osobe do osobe, i svako joj kaže ponešto, pa tako malo svrati do popa, pa malo do biblioteke da čita stare novine, pa malo do sudnice da traži stare spise, pa malo do proizvođača metalnih vratanaca na kanalima za ventilaciju, pa malo do jezive babe koja izgleda zna nešto više o kući, i tako to ide ceo film: red susreta (umereno zanimljivih, ali nedovoljno slikovitih), red noćnih glasića, dok se sve kockice ne slože…

4) kada se sve rasplete, logika stanja stvari je… prilično upitna, naročito za nešto što se zbiva u XX veku. ovaj twist bi više smisla imao u, recimo, XIX veku; zapravo, čitav scenario deluje kao da je neko uzeo novelu, recimo, šeridena lefanua ili tako nekog ghost story klasika, pa je na silu preneo u moderno okruženje. sad, to ima i svoje prednosti, ako volite old school gothic & ghost story, ali avati sa tim materijalom, koji nesumnjivo savršeno oseća i ume s njim da pravi stravu kao malo ko, ovde stvarno nije uradio bogzna šta.

da se razumemo: HIDEOUT je vrlo dobar hororčić koji svakako treba pogledati, ali njegov reditelj nas je razmazio mnogo boljim hororima, pa zato ovome priđite sa blago umanjenim očekivanjima.