KRALJ U ŽUTOM - Robert V. Čejmbers

Kralj u žutom, knjiga na osnovu čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True detective (Pravi detektiv) produkcijske kuće HBO, zbirka je kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga stekla kao jednog od klasika horor žanra.

Iako je bio veoma produktivan pisac (napisao je oko 70 romana) i imao vrlo uspešnu spisateljsku karijeru, Čejmbers je ostao upamćen upravo po ovoj zbirci, velikim delom zahvaljujući poštovanju koje je njegovom delu odavao Hauard Filips Lavkraft, jedan od velikana horor žanra. Osim na pomenutog, Kralj u žutom je imao uticaja i na mnoge druge istaknute pisce horora, čime je opravdano stekao status važnog zaveštanja u ovom književnom žanru.

Ovo prvo izdanje zbirke Kralj u žutom na srpskom jeziku ujedno je predstavljanje kluba Gavran publici zainteresovanoj za dela književnosti koja dosad nisu bila prevedena na srpski, i nadamo se da nećemo izneveriti vaša očekivanja.

Pored izvornih 10 priča koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručni pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK? U njemu se Čejmbers kontekstualizuje i situira u tradiciji književne fantastike i horora, tako da njegovo premijerno predstavljanje ovdašnjoj publici bude propraćeno adekvatnim uvodom, u tekstu na 12 strana. 

Radi se o originalnom tekstu pisanom specijalno za ovo izdanje a ne o prerađenom odlomku iz, recimo, POETIKE HORORA, budući da se tamo nisam iscrpno bavio ovom knjigom. Evo, ekskluzivno za ovaj blog, nekoliko odabranih pasusa iz tog pogovora, tek koliko da vas zagolicaju za taj tekst – i za zbirku koja mu je povod:

Kralj u žutom – izmišljena drama u dva čina u kojoj je pokvarenost podignuta do nivoa visoke umetnosti.

Knjiga kao Zabranjeno voće.

Knjiga kao nosilac neslućenih zlogukih uticaja, toliko stravičnih da čitaocu oduzimaju razum i dušu.

Zločesta knjiga što vodi na staze prokletstva...

Danas je ovo dobro poznat koncept, prevashodno zahvaljujući američkom piscu H. F. Lavkraftu i njegovoj kreaciji – Nekronomikonu.

Čejmbers je, dakle, jedan od pionira u građenju neo-mitologija u književnosti strave; što će reći, on se nije, poput svojih prethodnika, oslanjao na postojeće mitove, legende i folklor, nego je, po uzoru na njih, uključujući tu i izvesne književne pretke, kreirao sopstvenu mitologiju. Ovu reč treba koristiti oprezno, naročito u njegovom slučaju, gde su nagoveštaji "mitologije" toliko opskurni, pa i međusobno protivrečni, da u poređenju s njima čak i difuzni "Mit o Ktuluu" (što je termin kojim je August Derlet povezao veći broj poznijih Lavkraftovih priča) deluje kao koherentan sistem. Nema mnogo koherentnosti kod Čejmbersa: gradivni elementi njegove "mitologije" potiču od Embrouza Birsa (Ambrose Bierce), iz čijih priča "Smrt Halpina Frejzera", "Stanovnik Karkose" i "Haita pastir" ih je preuzeo.

Genijalnost Čejmbersove koncepcije ne sastoji se samo u ideji, nego podjednako i u njenoj egzekuciji. Dodir genijalnosti vidi se naročito u tome što je "otrovna" knjiga prisutna u pričama samo u izluđujuće šturim aluzijama i inspirativnim kratkim odlomcima (ukupno dva kratka citata). Time je autor na pravi način demonstrirao osnovno oruđe horora – sugestiju. Nagoveštavajući ali nikada detaljno ne otkrivajući sadržinu kobne knjige, indirektno je prikazujući kroz uticaj koji ima na svoje čitaoce, pisac apeluje na maštu svojih čitalaca tako da oni, u svojim glavama, zamišljaju daleko jezivije, bogohulnije i zloslutnije stvari nego što bi bilo kakav konkretan opis ili opširan odlomak mogao da proizvede. Ovaj kvalitet prepoznali su mnogi prikazivači, kao npr. ovaj iz Godijevog magazina (Godey's Magazine): "Ova grupa priča varira različite ideje, a opet ih povezuje jednom suptilnom niti: zlogukim uticajem na život svakoga ko pročita tajanstveni primerak knjige Kralj u žutom. Čarolija ove čudesne knjige mudro je ostavljena neobjašnjena i neodređena. Ona lebdi bez oblika, pritajeno ulazi u priču... kao isparenja neke smrtonosne močvare."

A sad, iz pogovora nazad na blog! Što se fantastičnog dela zbirke tiče, novela "Majstor za reputacije" je apsolutno genijalna i ima moj najsnažniji pečat preporuke – i ne dajte se omesti beznačajnim detaljem da ona ne spada u žanr horora već, pre, u neku vrstu antiutopijskog SF-a sa obilatim dozama vrlo unikatnog crnog humora. "Maska" je vrlo zabavna priča SF-horora, o naučniku koji otkrije metod da kristalizuje, odnosno u mermer pretvori živa stvorenja. "U zmajevom sokaku" je kratka, ali uzbudljiva i delirična priča čistog košmara. "Gospa od Isa" je simpatična priča mračne fantastike i tihe jeze, o čoveku koji se na jednoj pustoj poljani nekako obre nekoliko vekova u prošlost, i završi u srednjovekovnom zamku, sa naslovnom gospom. Najzad, "Žuti znak" je legendarna, kultna, mitotvorna priča čiste strave i užasa koja je najviše odgovorna i za Lavkraftovo divljenje, i za Pravog detektiva (mada ovo potonje – indirektno).

Uostalom, uverite se i sami. Knjiga je najzad dostupna na srpskom, i možete je kupiti direktno od Gavrana (kliknite pa vidite šta i kako).

Đorđe Kadijević o ZAVODNIKU

            Jedna od stvari na koje sam u svom životu najviše ponosan jeste činjenica da jednog giganta i genija kao što je Đorđe Kadijević mogu nazvati ličnim prijateljem, i što takvim i on mene smatra. Na ovom blogu imate izveštaje sa više promocija i predavanja na kojima smo Đorđe i ja zajedno učestvovali, najčešće u formi razgovora koje sam vodio sa njim, posvećenih njegovim filmovima. Ko želi, a do sada su mu promakli, može da potraži čak i audio-snimke nekih od njih koje sam ovde kačio. Ni broja im se ne zna: vođeni su, prethodnih 7 godina, od Beograda preko Ribarske Banje, Niša, Zagreba i Ljutomera do Smedereva i Subotice!

Međutim, tokom nedavnog festivala "Hrizantema" u Subotici, desila se i jedna rokada: pored večeri posvećene Kadijeviću (kada sam ja, naravno, vodio razgovor sa njim), odigrala se i promocija mog romana ZAVODNIK, a na njoj se, neočekivano, javio i Đorđe Kadijević u novoj ulozi – ovog puta ne da bi govorio o svojim delima, nego o mom pokušaju romana strave (koji se, inače, na zadnjoj korici eksplicitno poziva na LEPTIRICU kao na jedan od uzora).

                To nije bilo predviđeno programom, i desilo se sasvim spontano, na Đorđev predlog. Iako je on ZAVODNIKA odavno pročitao, i u četiri oka mi kazao svoje mišljenje (uključujući i neke primedbe), nisam se usuđivao –uprkos prijateljstvu i svemu– da uopšte pomislim da ga molim da ON govori o MENI, tj. mom delu. Ali u petak, 31.X, dok smo preko dana šetali Suboticom, on mi je sam predložio da se pridruži već najavljenom govorniku, odnosno, kazao je da bi želeo pred posetiocima da iznese svoje viđenje romana i njegovih vrednosti. Tako nešto moglo je samo da mi imponuje, kao i organizatorima – šteta je samo što taj "detalj", budući izveden ad hoc, pred samo dešavanje, nije bio pomenut nigde u najavama programa već se našao "samo" kao bonus onima koji su ionako došli na priču o mom romanu. Na svu sreću, takvih je bilo preko dvadeset, odnosno tek malo manje nego prethodne večeri kada sam s Đorđem vodio razgovor pre prikazivanja LEPTIRICE.

Pre nego što predstavim audio fajl tog razgovora, kazaću ukratko samo ovo: bilo mi je lepo na "Hrizantemi". Društvo je bilo odlično: osim Kadije tu se našao i Marko Mehtsun sa Grosmana, sa svojom curom Tinom (kojoj zahvaljujem na fotkama koje kraje ovaj izveštaj!), zatim lokalni hororisti, reditelj Andrej Boka (upravo završio snimanje svogo novog kratkog horor filma koji nestrpljivo iščekujem: zvuči fantastično, a tako i izgledaju kadrovi koje sam video!)...

 ...i pisac Oto Oltvanji – potonji, zapravo, više ne živi tu, ali svraća u rodni grad, pa tako i ovom prigodom, te fino popričasmo na Noć Veštica u kafeu u okviru Bioskopa gde se festivalčić dešavao. 
         Prijao mi je ambijent Subotice, naročito Gradska kuća, čija me je arhitektura neumoljivo podsećala na Arđentov INFERNO...

...a prijala mi je i lokalna hrana – a naročito jedan od najukusnijih obroka koje sam ikada pojeo, specijalitet na koji mi je Marko iz daleke Slovenije ukazao (naime, otkrio ga je kada je prošle godine gostovao na prvoj "Hrizantemi"): rebarca u spec. marinadi koja prave samo u toj jednoj piceriji (!), po tajnom receptu: zaista nehumano dobra stvar koju ću da sanjam! I priloge. I odlično crno vino nekog lokalnog proizvođača. I još sve to konzumirano dok nam Kadija citira vickaste i pametne zapise sa bogumilskih stećaka, kao i epitafe sa grobalja koja je posetio... Savršenstvo kakvo se samo može poželeti...

Ukratko, bilo je tu zezanja svih (prijatnih) vrsta i tri dana su proletela kao ništa – ali jedan od hajlajta svega, barem za mene, odmah posle ovih rebaraca, bio je razgovor o ZAVODNIKU. Kao što ćete moći da čujete, dodeljeni voditelj  programa, izvesni Darko Kovačević, navodno objavljivani pisac, bio je... uh, šta reći, koju posluku porati... Najbolje da to čujete i procenite sami: reći ću samo da je njegov nastup bio na ivici incidenta, odnosno da je čak i hladnokrvnog Kadiju isprovocirao na reakciju koja će svakako zabaviti i nasmejati svakoga ko reši da ovo presluša. Marko Mehtsun je čitavog narednog dana citirao i grohotom se smejao na provale voditelja i na Kadijine reakcije.

Dakle, čućete audio snimak u trajanju od oko 75 minuta, od čega barem polovinu sačinjava čisto, neprekinuto Kadijevićevo izlaganje o ZAVODNIKU – tačnije, njegovo (Đorđevo) tumačenje toga šta je, po njemu, najznačajniji aspekt tog romana. Odmah da dodam, uz sve poštovanje prema govorniku, da je ovo njegovo iščitavanje sasvim validno i značajno po sebi, ali ga nikako ne smatram jedinim mogućim, niti ga ovde želim plasirati kao dogmatsko, centralno ili definitivno, bez obzira na to s kako visokog i autoritativnog mesta dolazi. Uostalom, čućete i sami moje određene ograde u deonici kada meni daju mikrofon.

U svakom slučaju, ovo VREDI čuti, zbog Kadijinog kao i uvek nadahnutog i iscrpnog izlaganja, ali isto tako i zbog razgovora koji je pomenuti, uh, voditelj, "vodio" sa mnom nakon toga a tokom kojega sam se iz petnih žila upinjao da održim nivo ozbiljnosti koji je Kadija na početku zacrtao... Vi procenite sa kolikim uspehom!

Dakle, snimak ove govorancije možete sa Mediafire linka skinuti ako kliknete OVDE!

THE BABADOOK (2014)

**(*)

3-

            Dolijao je, najzad, najhvaljeniji pa stoga i najočekivaniji horor ove godine – samo da bi se, po ko zna koji put, ispostavilo da je hajp bio preteran, i da se radi o mestimično solidnom ali suštinski slabom, u najboljem slučaju osrednjem filmu. On je, ipak, dovoljno dobar da se može pogledati ako vas horor zanima, ali ako imate iole zahtevniji ukus – priđite mu sa smanjenim očekivanjima.

            babadook govori o ženi čiji 6-godišnji sinčić postane opsednut kreaturom iz nekakve misteriozno materijalizovane tim-bartonovske goth-slikovnice: klincu, a zatim i mami, počinje da se priviđa ta figura u crnom fraku, s cilindrom i kandžama, i da im ionako sumorno-senovitu sreću kvari…

            Da li klinac umišlja, ili je na delu emanacija natprirodnog entiteta koji dela preko dečjih slikovnica s misterioznim moćima regeneracije? Klinac je njime opsednut metaforički, ali mama možda postaje opsednuta tim stvorom doslovno. Možda! Jer, pocepana, slikovnica se vraća zakrpljena, i s još hororičnijim porukama! "The more you deny, the stronger I get!"

            Ova poruka odnosi se na podtekst, koji je u ovoj izrazito nesuptilnoj dramurdi (režirala žena!) zapravo bačen u prvi plan: siguran sam da će Frojdovci, Lakanovci i njima slični smarači dočekati ovaj film kao Second Cumming, jer sve se, zapravo vrti oko Odsutnog (Mrtvog) OCA, čiji Gubitak (odnosno Žudnja za njegovim Povratkom) obeležava i Majku i (Edipalnog) Sina. 

I što više njih dvoje pokušavaju da žive kao da Ništa Nije Bilo – to se snažnije Odsutni Otac vraća u vidu Mračno-Pervertirane Očinsko-Ljudožderske figure Babaduka. Lepo Tata kaže: "The more you deny, the stronger I get!" Ono što je Potisnuto, mora da se Vrati, pa tako i nagvaždanje o hororu kao žanru zasnovanom na Povratku Potisnutog, na Žudnji, na Porodici kao srži svega...

Avaj, to u teoriji može da prođe, ali u klimavo-nesigurnoj dramaturgiji ovog filma malo teže, jer je dinamika među likovima, a naročito između mame i sina s jedne i onih spolja s druge strane izrazito izveštačena, karikirana, pojednostavljena i neubedljiva. Mamine drugarice, komšinica, kolega s posla (surogat-tata?) i naročito socijalni radnici isto su tako dvodimenzionalni, kartonski likovi kao i Babaduk, samo daleko nezanimljiviji i u krajnjoj instanci nebitniji (tj. dramaturški irelevantniji) jer ni na koji način ne zaigraju u ovoj autističnoj (da je bolja rekao bih: beketovskoj) drami za dva lica.

Dakle, s jedne strane imamo dramu koja je izrazito jednodimenzionalna i slabo zanimljiva, pa i repetitivna (u drugoj polovini), a s druge – pokušaje horora koji su ili nemaštoviti i mlaki, ili prečesto, preeečesto u korenu ubijeni preteranim oslanjanjem na citate iz daleko boljih filmova. Ovo potonje se ogleda dvojako: kroz sam koncept koji je zasnovan na spoju REPULSION (jedna žena tone u ludilo) i THE SHINING (roditelj ludi i postaje direktna pretnja za svog sinčića: glavni saspens je u tome da li će mama da odlepi dovoljno da ubije sina), i kroz čitav niz direktnih "pozajmljenih" trejd-mark postupaka i kadrova iz previše dobro poznatih klasika.

Dok mama priča s drugaricom u parku, sin se, nedovoljno pažen, penje veoma visoko i samo čudom se ne polomi – isto kao u THE NEW NIGHTMARE.

Krevet se trese dok majka naleže na potomka u pokušaju da to spusti na pod – kao u THE EXORCIST.

Nevidljiva sila usisava levitirajuće dete i majka ga grabi nazad – kao u POLTERGEIST.

Mama bljuje crno mastilo – kao u bezbrojnim novim azijskim hororima.

Fast-motion blur levo-desno razmrdanog lica – kao u JACOB'S LADDER.

Krupni plan + vrisak + jako svetlo u facu – kao u tolikim filmovima Dejvida Linča.

I tako dalje.

Dakle, sve je tu deža vi, pa i smešno-neubedljive booby-trap skalamerije koje balavac, kao, pravi i koristi (kao Nensi u superiornom A NIGHTMARE ON ELM STREET) protiv zločeste roditeljske figure, pa najzad i dizajn Babaduka (spoj Lona Čejnija iz LONDON AFTER MIDNIGHT sa Tim Burton-style karikaturama) i njegove –priznajem, odlično, jezivo zamišljene i realizovane – slikovnice.

Film bi bio efektniji da je dvosmisleniji tj. da ne stavlja tako eksplicitan naglasak na psihozu očito poremećene majke koja zapravo postaje Babaduk: "You start to change when I get in – The Babadook growing right under your skin!"

Sve bi bilo bolje da je drama ubedljivije ukorenjena u ambijent (lokacija + prateći likovi i međuodnosi) i da nije toliko udžbenički otrcana (sa krajnje lenjim simbolima, tipa: pukotina u zidu i bube gmižu iz nje...), a da su scene strave – stravičnije i originalnije (odnosno, manje derivativne). 

Ovako kako je – režija je jača nego što bi se od jedne žene očekivalo, s većim naglaskom na dinamičnoj montaži, ali u suštini je bombastično nametljiva i neprikladna materijalu i željenom suptilnom učinku; gluma mame i sina je dobra, ali svi ostali su loši; fotografija je previše isprana od boja a ambijentacija čudna (kao da se sve, iz nejasnih razloga, ne dešava u današnjici nego par decenija ranije). 

Ima tu, uprkos svemu, nešto malo jezivih scena, dobar je zvuk Ba-ba Dook-DOOK-DOOK! dok je kraj, u suštini, izduvan balon, i idejno, i žanrovski. Da je ovo režirao muškarac, kazao bih da je kraj = limp dick. U konkretnom slučaju imamo – limp old tit.

No, baš zbog toga, ko voli staro, izakano, milf, više će u ovome uživati!

Polu-šalu nastranima, kako i zašto je BABADUK-DUK obmanuo mnoge i pričinio im se boljim nego što jeste? Razloga je više:

- Ima ozbiljne pretenzije (drama!).

- Odstupa od vladajućih debilnih trendova u žanru ("pet drugara u kombiju, u šumi / napuštenoj ludnici").

- Bavi se arhetipovima (bajke!).

- Ženocentričan: pisala i režirala žena, i to dobro; glavnu ulogu igra žena, i to dobro (a, s druge strane, nigde eksploatacije, objektifikacije i mejl gejz zumova na sise i dupe!).

- Čaša je prazna samo do pola (malo li je na ovo krizno vreme?!), pa ćemo se, žedni nečega boljeg, praviti da je polupuna.

         Iz navedenih razloga BABADUK vam se može učiniti boljim nego što jeste, pa mu zato dajte šansu, ali - oprezno!

Šta sam doneo sa SAJMA KNJIGA 2014?

            Kakav je bio Sajam ove godine? Pa, meh... 'nako. Ipak, imajući u vidu da živimo u svakim danom sve više propaloj i beznadežnoj zemlji, i da nam se keze crni dani, kako za tzv. kulturu tako i uopšte, za tzv. život, Sajam i nije bio tako loš. O tome svedoče kese i kese knjiga koje sam doteglio kući – kao i činjenica da sam celu jednu, sa 10-ak naslova, uspeo da zaboravim na štandu mog novog izdavača, Orfelina, i da njeno odsustvo primetim tek kada sam stigao u svoj topli dom. Uostalom, niko još nije izmislio sajam knjiga toliko loš da ja na njemu nisam našao bar tuce vrednih knjiga (ako govorimo o velikom, beogradskom) – ili barem 3-4, ako ćemo o njegovom daleko skromnijem pitinom detetu u Nišu.

Na slici: potpisujem primerak knjige CRTANI VODIČ KROZ SEX (kao njen prevodilac) namenjen majci i njenim ćerkama u pozadini

            Opšta zapažanja: ponuda knjiga na engleskom je ove godine bila užasno tanka i jadna, ispod svakog nivoa - zgrožen sam tom bednošću ponude. Izvikano, izlizano, stalno jedno te isto, generičko, predvidivo, same old crap, u same old izdanjima. Samo za knjiške vikendaše. King, King, Lavkraft, King, Barker, Kunc, King, još jedan Lavkraft – i toliko! Nigde antologija novih horor priča, nigde novih horor romana i zbirki zapaženih i nagrađivanih autora, nigde ništa za čitaoca sa iole izgrađenim, probirljivim ukusom – samo izvikana BREND imena. Baš ni za šta strano se nisam rukom mašio. A ova opaska, da budem jasan, odnosi se i na sve knjige, ne samo vezano za horor. Samo provereno, samo generičko, samo izlizano... za mase... Skoro nigde ezoterije (kao na slici dole):

            Istina, bile su ukupno DVE stvari vredne pomena osobama od ukusa, ali njih imam od ranije, i obe zahvaljujući tome što pišem za RUE MORGUE. Dakle, Delfi je imao Cronenbergov roman CONSUMED kao i (začudo!) nedavno povampirene zbirke priča Roberta Aickmana by Faber & Faber, po cenama tek nešto malo većim nego na Bookdepository-ju.

            Što se tiče knjiga koje sam ovde na blogu preporučio:

1) ANĐELI MONSA A. Makena, kako se ispostavilo, pored naslovne (drugorazredne) novele sadrži još i dve daleko poznatije i bolje: VELIKI BOG PAN + BELI NAROD, tako da se to definitivno mora imati (ako baš to želite na srpskom). Šteta što je to sve prezentovano prilično skromno, sa čudnim izborom (i naslovom), i sa nedostojnim pratećim materijalom (pogovor od jedva 2-3 strane).

2) PRODAVNICE CIMETOVE BOJE Bruna Šulca nigde nisam primetio, izgleda da izdavač nije bio na Sajmu.

3) Isto važi i za BUKEFAL, čijih knjiga nije bilo ni kod knjižara koje ih inače drže, a imale se svoje štandove na Sajmu (Delfi, Vulkan). Za Šulcem ne patim mnogo, jer imam ono prvo izdanje od pre pola veka, a ove Bukefalove mi nisu u vrhu prioriteta, pa ću ih potražiti prvo u BEOPOLISU – kao prijateljskoj knjižari koju drže dobri ljudi, pa je bolje njima ostaviti pare – a ako nema tamo, pogledaću kod masovnih zlikovaca pomenutih gore u zagradi.

            Uprkos ovom gunđanju, meni je na ovom Sajmu zapravo bilo prijantije nego ikada: imao sam veliku komociju i sa dolaženjem (bio sam tamo četiri dana!) i sa boravkom (zahvaljujući propusnici by Orfelin). Imao sam stalnu i više nego prijatnu bazu u vidu Orfelinovog štanda, gde su na čašicu razgovora (i pića) prodefilovali mnogi znani i neznani: NIN-ovci (Goran Gocić), selebritiji (Teofil Pančić), ex-hororisti (Skrobonja), doktori (ABN), hej, čak i Slina je prošao korzom ubrzo posle mog potpisivanja POETIKE HORORA, ne udostojivši nas, srećom, ni pogleda, zagledan u ko zna kakvu stručnu post-doc literaturu!

Na slici: Izdavač, Doktor, Drugi izdavač, NIN-ovac!

Tu sam imao i odmor, i okrepljenje, i društvo, i sve što čovek u datom kontekstu može poželeti, a što nikada dosad nisam osetio ni kod jednog od ranijih mojih izdavača – ni kod niške (pokojne) Prosvete, ni kod patetičnog niškog NKC-a (koji ni ove godine, kao ni većinu prethodnih, nije imao para da se pojavi na Sajmu), ni kod CLIO-a (koji, zapravo, izbegavam koliko mogu), ni kod Belog Puta, ni kod Malog Nema (kojeg od ove godine, na Sajmu – nema)... Ukratko, mislim da je ovo početak jednog lepog prijateljstva i saradnje od koje će koristi imati i ovdašnji ljubitelji kvalitetnog književnog horora i mračne fantastike.

Na slici: dr ABN, zadrti SF-ovac, prelazi na mračnu stranu i dobija posvetu na svom primerku POETIKE HORORA!

            
Nego, o tome drugi put – da vidimo čime sam novim knjiškim natrpao svoju biblioteku.

SAJAMSKI ULOV 2014

 

promo & pokloni:

Što je džaba i Bogu je drago. Evo knjiga koje sam dobio na poklon, eto tako, ili radi prikaza na blogu.

POKLADE – Skrobonja

Najnovija zbirka priča, najavljena već ovde, a biće i prikazana, nekad, kad stignem.

KRALJ KUL 1

Kod drugarskog MAKONDA uzeo sam I tom ovog stripa a zauzvrat dao ZAVODNIKA...

VIRUS ČASTI – prir. Davor Šišović

SAMOSTANSKE PRIČE – prir. Davor Šišović

Istarski fanta-pregalac bio je u poseti Beogradu pa mi je na Sajmu poklonio još dve zbirke sa Istrakona, a zauzvrat dobio POETIKU HORORA za prikaz u "Glasu Istre".

SLOBODANIDA – Boban Knežević

Novi Bobanov roman je humanijeg opsega i deluje čitljivije, zabavnije, vrcavije nego prethodni, pa ću mu se posvetiti u bliskoj budućnosti i prikazati ga na blogu.

UJKA VASINA SLAVA – Aleksandar Stamenković

Jednu drugu knjigu ovog izdavača sam preporučio na blogu i mnogi su do njega došli zahvaljujući tome, pa mi je u znak zahvalnosti ali i poštovanja toga čime se bavim poklonio ovaj roman, rekavši da ima elemente horora. Deluje potencijalno zanimljivo, proučiću i izvestiću.

KAURINOVA KLETVA – Stevan Šarčević

DOLAZAK TAME – Stevan Šarčević

Ove dve sam zapravo dobio u Subotici a ne na Sajmu, ali da ne cepidlačim previše: strogo gledano to i nisu pokloni jer sam morao (tj. osećao da tako treba) zauzvrat da autoru poklonim ZAVODNIKA, iako mi se javlja da je u ovoj razmeni Šarčević DALEKO bolje prošao...

autorski primerci:

POETIKA HORORA

Ovo ću, zapravo, dobiti poštom (pošto svaki primerak teži približn 1 kg); usput, hvala svima koji su došli u ponedeljak na potpisivanje, kao i svima koji su moju knjigu tokom Sajma učinili najprodavanijom na inače bogatom štandu ORFELINA.

HAARP

Dobio sam samo jedan primerak jer je knjiga kasnila za Sajam – pojavila se tek u petak uveče, umesto u utorak, i u nedovoljnom tiražu da podmiri sve potrebe i interesente. Već sam počeo da je čitam ("velika" mejnstrim imena ponovo škripe!) i rivju stiže u narednim nedeljama.

IZGUBLJENI SLUČAJEVI – Ivica Stevanović

U ovoj knjizi nalaze se dva moja "slučaja": krajnje skroman doprinos koji ni blizu ne vredi da zauzvrat dobijem: 1) free copy; 2) sočnu zahvalnicu autora na kraju knjige; i 3) ovako divnu unikatnu posvetu od mnogopoštovanog i voljenog crtača!

DILAN DOG BOOK 23

U ovoj knjizi nalazi se moj esej o epizodi "Čovek sa dva života" (na slici, pod maskom).

NEDOVRŠENI POSAO – Tomas Ligoti

Ovo sam dobio zato što je malo falilo da ja prevedem ovaj roman (a na kraju nisam iz krajnje bezveznog razloga zvanog SRBIJA), kao i zbog mojih zasluga na promovisanju i prozelitisanju Ligotijevog lika i dela, kako na blogu tako i u doktoratu tj. u POETICI HORORA...

KRALJ U ŽUTOM - R. V. Čejmbers

U ovoj knjizi zastupljen sam kao autor stručnog pogovora. Autorke-izdavačice (na slici dole) spremaju nove knjige hororične provenijencije, pa... stay tuned!

kupio:

(cifre ispod naslova su cene u dinarima,

orijentacije radi)

BALKANSKI ZMAJEVI - Dušan Kovačević
200
Dve odlične drame za 200 din: "Balkanski špijun" i "Sv. Georgije ubiva aždahu".

ŽMARCI – Boris Vijan

200

Ovu knjižicu sam svojevremeno čitao u pozajmljenoj verziji – a sad sam je najzad našao po mega-povoljnoj ceni, pa ću joj se rado vratiti još koji put. Moj rivju imate OVDE.

ČOVEK I KOSMOS U DELU ARTURA KLARKA I STANISLAVA LEMA – Novica Petrović

450

Dobar je Novica, volim Lema, Klark me manje zanima, ali ovo bi moglo i moralo da se dotakne pitanja kosmičke strave i srodnih lavkraftizama, pa je otud, makar i izokola, blisko mojim stremljenjima.

INTERTEKSTUALNOST – Marko Juvan

900

Dobar je i Juvan, citirao sam ga u svom doktoratu, a tema ove knjige me veoma zanima – zapravo, trebalo bi da se jednom pozabavim pitanjem intertextualnosti kao jednog od temeljnih stubova horor žanra jer mi se čini da taj aspekt žanra nije do sada dovoljno istražen.

KORPORATIVNI PANDEMONIJUM – Z. Penevski, A. Zolotić

800

Sumorna, techno-gothic grafička novela; antiutopijska, odnosno – jezivo savremena. Dobio sam i lepu posvetu/crtež od mladog autora o kome će se, siguran sam, još lepoga čuti, kao i od scenariste, već dokazanog u mračnim vragolijama. Napisaću i prikaz čim stignem.

SALAMANDER – Vladimir Odojevski

190

Klasična novela ruske fantastike tj. horora iz 19. veka; imam je u eng. prevodu, ali kupio sam srpsku verziju jer ću jednom svakako pisati o hororu među Rusima, pa će mi ovo valjati za citate itsl...

DIVLJI LOV KRALJA STAHA – Vladimir Karatkevič

330

Gotsko-fantastični ruski roman po kojem je urađen vrlo solidan film; da vidim, najzad, na šta liči književni predložak...

BERNHARD – Migel Saens

490

Biografija jednog od najomiljenijih mi pisaca: sasvim solidna (već sam počeo da je čitam).

FANTASTIČNA ZOOLOGIJA U SRPSKOJ FANTASTIČNOJ PROZI – Saša Hadži Tančić

200

Zbirka eseja nedavno preminulog pisca i teoretičara iz Niša, biće korisna za moje bavljenje srpskom fantastikom i hororom...

HOROR PRIČE SVAKODNEVNICE – Marija Pavlović

200

Za ovu knjižicu vezana je jedna anegdota.

Naime, zamalo da se posvađam s tetkom na štandu 'Matice srpske'. Dođem ja tamo i lepo pitam: "Imate li nekakvu zbirku horor priča neke mlade autorke...?" (a čuo sam i VIDEO tu knjigu u rukama Pavla Zelića dan ranije, dakle ne pričam napamet), a ova matorka će, glasom punim pravedničke indignacije, prezira i gnušanja: "Mi takvu literaturu ne izdajemo!"
Ja kažem: "Ali ja znam da ste je vi izdali, u ediciji 'Prva knjiga,'"a ona: "Ah, da, 'Prva knjiga', pa što odmah tako ne kažete." Ja: "U naslovu knjige pominju se HOROR PRIČE..." a ona počne da traži po štandu i ispod njega i dovikuje se s drugom tetkom: "Milenija, gde nam je ona 'Prva knjiga', nešto 'horor' u naslovu?" Ja, zajedljivo: "Da, onaj horor koji ne objavljujete..."
Ova se vidno iznervira i prepusti potragu ovoj drugoj, okrene mi leđa i udalji se baš napadno neuljudno.
Njena koleginica uz jedvite jade iskopa JEDAN primerak - dok se ja premišljam da li uopšte da im ga kupim, majke im ga pokvarene i bezobrazne! Kako neki ljudi ne znaju šta je marketing i s kim da se ne zajebavaju... a štand im odmah do štanda Orfelin Izdavaštva, gde stoji veliki poster POETIKE HORORA...

RASIPNI MRTVACI – Kenzaburo Oe

50

Ovo je bilo u ponudi uglavnom bezvrednih knjižica uz novine, onima koji za 50 din. na Sajmu kupe dnevni list DANAS. To je novela nasilno razvučena (krupnim fontom i marginama) na 60-ak strana, u tvrdom povezu. Koliko vidim, neka morbidna, nekro tematika...

THE MAGICIAN – Somerset Maugham

100

Klasični okultni triler roman inspirisan A. Kroulijem. Paperback.

THE NIGHT GHOULS & Other Stories - R. Chetwynd Hayes

Zbirka priča klasičnog engleskog autora koga pamtim po dve izuzetne horor priče. 

150

TUNEL – E. Sabato

250

Mnogi mi ga preporučuju već neko vreme (čak i ovde, na blogu), pa sam ga kupio, najzad, da vidim zašto.

SKRIVENA TRADICIJA U EVROPI - Jurij Stojanov
450
Kupio polovnu, ali presrećan zbog dobre cene nisam pažljivo zagledao - vidim sad da su uvod i jedno poglavlje temeljno išvrljani tj. ispodvlačeni običnom olovkom, što me izluđuje kad nije mojih ruku delo...

REČNIK STRAHA – Tamara Lujak

600

Obimna po broju strana (500-ak), mada je format zapravo vrlo mali, skoro džepni; nema ilustracija; ne bavi se hororom direktno, već mitologijom, bajkama i pričama i verovanjiam iz kojih potiču stvorovi i stvari koji (mogu da) izazivaju strah. Indirektno može biti zanimljivo ljubiteljima horora: iako ne sadrži odrednice o horor likovima, pominju se tj. nabrajaju i umetnička dela (knjige, filmovi, stripovi...) u kojima se obrađuju neki od likova (vampir, vukodlak, duh itsl). Kad ovo proučim, svakako ću prikazati na blogu.

Ovo je, manje-više, sve što sam doneo sa Sajma. Par naslova na spisku kupljenih sigurno fali jer sam jednu kesu sa knjigama uspeo da zaboravim kod Orfelina, pa sad čekam da ona ispliva u procesu raspakivanju njihovih sajamskih kutija. Eh, tako je to kad čovek ne zna ni šta ima ni koliko ima...