Ghoul na Čegru

             Na današnji datum, mada ne baš i na današnji dan, odigrala se bitka na Čegru – jedan od junačkijih i po mnogo čemu srpskijih podviga u vasceloj istoriji ovog namučenog naroda. Hajlajt te akcije je ovo:

"Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi uskoci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Sada je tek nastao pravi okršaj. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima, noževima, hvatanje za gušu i za kosu. Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam. Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba."

Koga zanima ceo kontekst i detalji, neka ih pogleda OVDE, ili negde drugde. Sa svoje strane ja ću, skromno i iz svog osobenog ugla, ovaj datum da na blogu obeležim izborom fotki nastalih tokom posete spomeniku srpskim junacima koji se danas nalazi na brdu Čegar pored sela Kamenica. To je i inače jedna od nezaobilaznih lokacija za svakoga ko bi hteo da obiđe Niš i njegovu okolinu, pa evo kako to izgleda po letnjem danu, kad je nebo modro a zelenilo treperi na suncu. Ovaj slikovito zabeleženi obilazak spomenika odigrao se 17. juna 2012. godine, a društvo mi je pravio i fotke uslikao prijatelj iz Negotina, Siniša P.

Pored toga što ove ekskluzivne fotke oživljavaju ugođaj ovog svetog mesta onima koji tu (još uvek!) nisu bili, one pojedincima mogu pružiti i neke druge vrste uživanja, npr. da vide Ghoula iz ugla iz koga bi ga najradije gledali – kroz cev topa! 

 

Evo, gledajte, uživajte, maštajte, i nemajte ni najmanje sumnje da bi Ghoul rado, u sličnoj situaciji, opalio u barut, da pobije govna i gotova stvar!

 

 

 

 

 

 

2013. HOROR FILMOVI (prva trećina godine)

             Trećina ove godine je istekla, pa evo pregleda horor dešavanja do sada. Tačnije, ovo je osvrt samo na one nove filmove koje sam pogledao posle okončanja godišnje liste i dodele Zlatnih Gulova, od kraja januara pa do početka maja 2013.

            Do sada su na blogu kroz zasebne rivjue već prikazani sledeći noviji horori (klikni na naslov da vidiš rivju):

DEAD SUSHI

JAP, 12

***       3-

THE ABCS OF DEATH

USA etc, 12

**(*)    3-

MAMA

USA, 13

**    2+

ANTIVIRAL

CAN, 12

**(*)      3-

BLIND ALLEY

SPA, 11

**(*)    3-

Dario Argento's DRACULA 3D

ITA/HUN, 12

*(*)     2-

CURANDERO

MEX, 05/13

***  3+

AMERICAN MARY

CAN, 12

**         2+

INSENSIBLES

SPA, 12

**(*)      3-

HENGE aka METAMORPHOSIS

JAP, 12

**   2

THE COLLECTION

USA, 12

**(*)   2+

CRAWLSPACE

AUS, 12

**     2+

EVIL DEAD Remake

USA, 13

**(*)     2+

THE LORDS OF SALEM

USA, 13

***     3+

COME OUT AND PLAY (2013)

USA, 13

*(*)     2-

HAUNTING IN CONNECTICUT 2; GHOSTS OF GEORGIA (2013)

USA, 13

**(*)      3-

            Sticajem okolnosti, od ranije pogledanih, a odličnih, nisam još pisao o STOKERU (kome sam dao oko ***(*) / 3+), pored ostalog i zato što se radi o filmu ozbiljnih kvaliteta ali i nezanemarljivih nekvaliteta, pa bih voleo da još jednom proverim svoj sud pre nego što mogu da ga potpišem. Takođe, nekoliko dobrih horora pojavilo se pred sam kraj aprila, pa će sačekati još koji dan na svoje rivjue.

            A sad, evo kratkog osvrta na one hororčiće koji mi nisu bili inspirativni za detaljnije seciranje: po nekoliko rečenica i slika poslužiće svrsi. Pošto ih ima mnogo, ovaj pregled sam podelio u dva dela: uskoro kačim još tuce ovih manje-više srednjaka.

WAR OF THE DEAD: STONE'S WAR

FIN, 11

**         2

            Evo ga još jedan men-on-a-mission hororčić, ali američko-finske vojničine ovog puta umesto po hodnicima imaju da se smucaju po litvanskoj šumetini, bar neko vreme, i da se makljaju sa zombi-nacistima dok ne nabasaju na tajno podzemno postrojenje za proizvodnju naci super-vojnika. Da, sve se ovo dešava za vreme II svetskog rata. Kao! Potpuno rutinska stvar, jedva podnošljiva, ali može se bez većeg gubitka i zaobići.

KISS OF THE DAMNED

USA, 13

**(*)    2+

            Ovaj kvazi-retro arty flick o vampirici koja se zaljubi u živog čoveka, a sreću počne da joj kvari troublemaking sekica koja joj se prišljamči u kuću i krene da kolje i krv ispija levo i desno (dok vampirska zajednica uglavnom gleda da čuva niski profil) hteo bi da oživi vajb eurotreš-exploatacije iz 1970-ih, ali u po-mo modernom ruhu. Nažalost, krajnji utisak je da su, pre, uspeli da ožive vajb jednog sirotinjskog made-for-cable vamp-flicka iz ranih 1990-ih. 

Najbizarnije je to što ovaj mlaki POLJUBAC pokušava da se bavi retro-omažiranjem, a deluje kao da ga pravi neko ko nije baš pogledao mnogo vampirskih filmova, ni ondašnjih, a ni novijih, pa sve izgleda kao kad neki srpski reditelj otkriva toplu vodu i pretvara se da upravo izmišlja formu nekog davno izlizanog žanra. Režirala ga ćerka Džona Kasavetesa, i mada ovaj debi nije bogzna kako obećavajuć, ipak bih radije gledo ovo nego smaračine njenog tatka.

Ovo je taman toliko podnošljivo da se može jednom pogledati, ali čak i u kontekstu recentnih vampirskih filmova o inicijaciji u vampirizam (s naglaskom na večitu dilemu: da ljubim il da grizem) isto to je sa više duha i energije uradio MIDNIGHT SON.

MODUS ANOMALI

INDO, 13

*(*)     2-

            Od ničim izazvano izvikanog indonezijskog reditelja (Joko Anwar) koji me je dosad uglavnom ostavljao hladnim (ili, at best, mlakim – npr. u splatteru FORBIDDEN DOOR) evo njegovog najnovijeg remek-nedela, odnosno još jednog smaračkog nadrkanog iživljavanja u prvom licu: još jedan lik se budi u šumi, zakopan (plitko), bez svesti, i onda, kad izađe, dođe pravo u kolibu gde nađe video snimak masakra trudne žene i još nekih likova (počinilac se ne vidi). Onda ima da baulja kroz ceo nesnosno dosadni film do "preokreta" koji će da bude iznenađenje samo gledaocima sa najjeftinijim ulaznicama: "Jao, pa ubica sam JA! Znači zato se na snimku nije videlo KO ubija? Ko bi reko!?"

DEAD SHADOWS

FRA, 12

*(*)        2-

            U životu nisam video mrtviji, bezvoljniji, mlitaviji, neoriginalniji, kilaviji, isprazniji i all-around gluplji film o globalnoj invaziji pipkastih aliena na Zemlju! Ovo je toliko jadno i bedno u kreativnom smislu da deluje kao da je reditelj izgubio neku opkladu, ili imao neki gadan dug koji je mogao da oduži jedino tako što će, pod prinudom, da snimi jedva 70 minuta NEČEGA – ali jeeebote bog, ovo je prosto neopisivo koliko ama čak ni na MIKRO planu ovde ne postoji ni najmanji pokušaj nečega smelog, originalnog, dosad neviđenog, iole zadahnutog: nijedna replika, detalj, efekat, geg, karakterna crta, čak ni jebeni OMAŽ – ne, NIŠTA, jebeno ništa.

Savršeno isprazan "film" o kometi koja Zemlju zaseje nečim što ljude pretvara u THING-ovske mutante, ali treba da prođe preko 45 minuta u tamte-vamte nebitnostima života nekog nebitnog mladunca (oće komšiku – neće komšiku; oće party – neće party) pre nego što ta poludupasta poor-man's "invazija" počne da deluje. A onda, dok ste trepnuli dva-tri puta, posle malo trčanja po ulicama Pariza (da, ovo đubre je francusko!) i nešto malo CGI pipaka, sve to milosrdno skonča jednim od glupljih, ravnijih, neuzbudljivijih završetaka koje sam ikada video. Što je najgore, ovo ima neki elementarni slickness: nije loše slikano, ne deluje prejeftino, ali je toliko besciljno i bezidejno da me vrtoglavica hvata pred tim ponorom nepotrebnosti i izlišnog prežvakavanja. 

Stvarno treba biti nepojmljivi duduk pa napraviti ovoliko bezličan i moronski film o ljudima kojima iz tela izrastaju pipci! Najdeprimirajućiji detalj: Ričard Stenli je pisao scenario (ili ga barem doktorovao: potpisan je kao koscenarista) za naredno zlodelo reditelja ove gluposti. Videćemo ko će u tom obaranju ruku koga da izdigne – ili spusti!

BEHIND THE WALLS aka DERRIERE LES MURS

FRA, 11

*(*)      2-

            Još jedan tužan dokaz kreativne propasti novog francuskog horora. Mnogo sam očekivao od ovog hororčića, iz nekog razloga mi se prema ranijim najavama javljalo da premisa ima jake potencijale – ali ovo je samo jedna nesnosno razvučena i iritirajuće nenadahnuta pričica o spisateljici (Leticija Kasta), koja dođe na povučenu farmu da bude malo nasamo kako bi naškrabala novi hit, a onda počnu da joj se javljaju neki napadno nezanimljivi (dečji) duhovi, dok u okolini misteriozno nestaju deca. Nesnosno mlitav, mlak i zaboravljiv film. Sniman u 3-D, ali džaba kad je sve u njemu jedva dvodimenzionalno!

---nastaviće se---

HAUNTING IN CONNECTICUT 2; GHOSTS OF GEORGIA (2013)

**(*)     

3-

            Bio sam ubeđen da sam prvi film uredno propustio, ali me uvid u evidenciju uverava da sam ga, navodno, gledao! Ništa mi pod milim bogom iz toga u glavi nije ostalo! Ili ja jezivo starim, ili je to bilo jezivo zaboravljivo iskustvo.

            Drugi deo, mada nije ništa spektakularno, ipak ima nešto upamtljivih kvaliteta koji mi ga (nadam se!) neće tako lako izbrisati iz memorije pamćenja.

Na gledanje "nastavka" ubediše me pojedine kritike, iznenađujuće povoljne, kao i podatak da ovo delce iz DŽORDŽIJE može da stoji samo za sebe jer nema baš nikakve veze sa prvim DUHOVIMA IZ KONEKTIKATA. 

I zaista, ovo je sasvim okej ghost flick, a naročito za nešto što se izdaje kao sikvel: ima tu lepih slika za videti i nešto malo slatke jeze za osetiti.

Južnjački obojene lokacije (močvare i šume s visećom mahovinom) dobro su upotrebljene, kao i mračni aspekti američke neslavne robovlasničke istorije koji se vraćaju da opsedaju nedužne kako bi, posle toliko vremena, nepravda bila, makar na mikro-lokalnom planu, ispravljena.

Likovi i dešavanja su sasvim dovoljno prijemčivi da vas bude malko briga za sve to: dete u opasnosti, zlokobni propovednik koji se šunjka okolo (odjeci jednog drugog sikvela, onog nesrećnog, za POLTERGEIST), duhovi crnačkih robova, jedan skromni egzorcizam...

 

Ovi DUHOVI DŽORDŽIJE ne nude ništa spektakularno, ali ovo je horočić pristojno režiran, bolji nego što deluje ili što bi trebalo da bude

.

Naročito pleni zavidnim nivoom vizuelne kulture – pored ostalog, i kroz spooky dizajn duhova, leševa, zločestog zombija sa vrećom srođenom s kožom lica, pa čak i u kraćim helrejzerovskim prizorima!

Vredan je blage pažnje u trenucima nedovoljne pospanosti ili kada ste raspoloženi za nešto lagano, neopterećujuće, zaboravljivo ali sasvim gledljivo. Mestimično je ovo hororče dovoljno creepy i vizuelno zadahnuto da vredi sat i po vašeg vremena.

 

COME OUT AND PLAY (2013)

*(*)       

2-

            Ovo je rimejk španskog (blago precenjenog u nekim krugovima, ali pristojnog) klasika WHO COULD KILL A CHILD (1976). 

Gledanje originala preporučujem onima koji ga dosad nisu overili (trojka: ***). Bolje je to umesto ove napadne budalaštine, jer rimejk je uspeo da omaši ama baš u svemu što je mogao. 

Čak i ako ih ne gledate uporedo, jedan uz drugog (a Španca sam baš nedavno reprizirao pa mi je svež u glavi), ovo je naprosto goli ispod-mediokritetizam, bez trunke atmosfere, saspensa, pretnje, novine ili ikakve poente izvan golog gimika (jao, pazi, deca preko noći rešila da pobiju odrasle! brrr! those little bastards!). 

Original je imao nekakvu pomalo naivnu ali simpatičnu poentu. Kao, svet je postao previše zlo mesto: ratovi i druge grozote što ih kuvaju odrasli postali su previše za decu, koja tu kao i uvek najviše trpe, pa se zato ona, nekako (telepatski?), organizuju i počnu da ubijaju one što zaista ubijaju ovaj svet.

U rimejku ne postoji ni taj niti bilo koji drugi podtekst ili smisao iza gimika: deca, naprosto, odjednom, ubijaju i to je to. Nema ga čak ni "He who walks behind the rows" da ih usmerava i vodi.

Što je još gore, prikazani su kao mali sadistički gadovi koji se naslađuju ubijanjem: odsecaju komade tela ubijenih i nižu ih na ogrlice koje nose. 

Malko je teško onda videti ih kao jadne žrtve: naprotiv, film ih totalno demonizuje i prikazuje kao đavolke koji zaslužuju da im se smrskaju glavice, da se postreljaju i podave do poslednjeg!

Ovo čak ni kao eksploatacija ne valja, jer vrlo malo memorabilnog ima u scenama (uglavnom offscreen) dečjeg terora, a impakta su lišene i loše režirane scene na kraju, kada glavni junak počne da masakrira đecu.

Ako su već deca mala i neiskusna, gde je bio reditelj na setu (ili bar u montaži) da spreči da u finalni cut uđu gluposti poput ove na slici: devojčica je udarena veslom u glavu i pada u vodu. Ali zašto onda, tako "onesvešćena" ili "ubijena" – ona prstima stiska svoj nosić pred skok? Iz'em ti "leš" koji se boji da mu ne uđe malo vode u nos!

Likovi i glumci koji ih igraju su nesnosno iritantni – a posebno glavni: ne znam s dna koje kace ovoga izgrebaše da igra glavnu ulogu!? 

Lokacije su banalne, neupečatljive i neatmosferične, a deca su loše kastovana, izuzev zlatokosog mališana koji, istina, ima najviše jezivopoglednih krupnjaka i dođe im nešto kao vođa.

Scene u kojima bi ostala dečica trebalo da deluju preteće – akcija, borba, ubijanje – sve je to na ivici amaterske, školske priredbe, pa ćete otprilike toliko "uživanja" dobiti i od ovog savršeno izlišnog, besciljnog i besmislenog filma.

PS: Da sve bude još grotesknije, film gromopucatelno naglašava da ga je režirao neko ili nešto što se zove MAKINOV, kao da je ime potpisnika ove skoro-nekompetentne nebitnosti nešto vredno pamćenja i slave! 

Ako je verovati nekim govorkanjima, iza ovog "umetničkog" (ha ha!) imena zapravo se krije kolektiv od nekoliko netalentovanih individua. Ko zna, možda je i bolje da im se krštena imena ne znaju, da ne brukaju familije.