Godina dana NERADA

            Stalnim pratiocima ovog bloga poznato je KAKO SAM I ZAŠTO OSTAO BEZ POSLA. danas, 18.11.2010. navršava se puna godina dana od tog svečanog trenutka, pa sam, u nedoumici kako da ga obeležim, rešio da samo navedem neke oblike (ne)rada kojim sam ispunjavao svoje vreme tokom proteklih 365 dana: znači, rekapitulacija umesto kapitulacije!

            (U donjem nabrajanju dati su linkovi ka detaljnijim izveštajima, u kojima se navode i imena drugih učesnika i saučesnika, da ne ispadne da sam sve ovo dole sam-samcit odradio!)

- 11. decembra 2009. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu učestvovao sam na naučnom skupu "Naš svet, drugi svetovi: Antropologija, naučna fantastika i kulturni identiteti sa radom "Propast sveta nije šteta: Motiv katastrofe u romanima Dž. G. Balarda".

- U svojstvu zamenika glavnog i odgovornog urednika, ko-priredio i svojim textovima dopunio seriozan filmski časopis pod nazivom FILAŽ, koji je svoju promociju imao u okviru Sajma knjiga u Nišu, 07.12.2009.

- Krajem decembra 2009. izašao 'GRADAC' o LAVKRAFTU koji sam priredio i delimično preveo;

- Januara 2010. iz štampe je izašao zbornik SVETLO SA TVRĐAVE: NIŠKI KRITIČARSKI KRUG u kome ¼ sadržaja čine moje odabrane filmske kritike i eseji.

- Februara sugerisao pokretanje novog bloga u kome povremeno saučestvujem - CHETNIXPLOITATION: NOVI BLOG!

- 06. marta vodio AUTORSKO VEČE ĐORĐA KADIJEVIĆA u Domu Omladine, Beograd.

- Odlukom Nastavno-naučnog veća Filološkom fakulteta u Beogradu, donesenom na sednici 03.03.2010:

"Prihvata se s pozitivnom ocenom izveštaj Komisije za odobrenje teme za izradu doktorske disertacije koju je mr Dejan Ognjanović prijavio pod naslovom "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti". Za mentora je izabran dr Zoran Paunović, red. prof."

- 21.04. u okviru serije predavanja pod zajedničkim naslovom SKRIVENO U LIŠĆU čija je tema METAFIZIKA I ESTETIKA U UMETNOSTI HORORA, govorio sam o metafizici, hororu, Embrouzu Birsu i filmu PROKLETINJA Branka Pleše u DK Studentski Grad, Beograd;

- Proleće 2010: moj naučni rad "Rod, pol i 'monstruozna' seksualnost u slešer filmu na primeru Krvave romanse" objavljen u zborniku FDU.

- 04. maja učestvovao u tribini u kulturnom centru GRAD na temu horora i sf-a.

- Sredina maja: u Negotinu promovisao FILAŽ i održao predavanje o Lavkraftu.

- 26. maj: DK Studentski Grad, Beograd - Ciklus SKRIVENO U LIŠĆU, Metafizika i estetika u umetnosti horora: razgovarao sam sa Đorđem Kadijevićem o filmu ŠTIĆENIK, 1973.

- 27. maj: Dom Omladine, Beograd; održao promociju novog broja časopisa GRADAC posvećenog H. F. LAVKRAFTU.

- Krajem juna, moja priča DAGON, BOG SRBA (napisana januara 2010) ušla je u top-30 na regionalnom književnom konkursu Knjižare Karver.

- Početkom jula, moj rad "Propast sveta nije šteta: Motiv katastrofe u romanima Dž. G. Balarda" objavljen u zborniku Naš svet, drugi svetovi!

- 8-20. jula: program 'Subverzivna srbija' ko-kreirao sam sa Mičom Dejvisom, selektorom međunarodnog festivala FANTASIA u Montrealu. Zahvaljujući mom angažmanu u Montrealu je prikazano čak 7 srpskih filmova horora i fantastike, koje sam tamo i lično predstavljao publici i kritičarima (zajedno sa još nekim gostima iz Srbije).

- 8-12. avgust: Uvaženi engleski (i svetski) majstor za efekte maske i kreatura, Colin Arthur, došao je na 3-4 dana u Niš. Razgovarao sam s njim, prvo kao prevodilac i voditelj njegove prezentacije, a kasnije i tokom njegove škole maske + uradio s njim obiman intervju za FILAŽ.

- 31. avgusta: U PLANINAMA LUDILA: moj rivju scenarija Giljerma del Toroa izazvao veliku pometnju širom interneta i prenet na brojne značajne filmske sajtove – CHUD, CINEMAFANTASTIQUE i TWITCH (sa poslednjeg je, na zahtev producenta, sklonjen)!

- 3-5. septembra: održan Horor festival u Ribarskoj Banji gde sam učestvovao na panelu o hororu, i vodio razgovore sa Kadijevićem i Mladenom Đorđevićem.

- Jul i avgust: u dva uzastopna broja ugledne slovenačke filmske revije EKRAN objavljen moj poduži esej o srpskim, hrvatskim i drugim ex-Yu horor filmovima.

- 21. oktobra: moj roman NAŽIVO ponovo u prodaji! Objavio sam drugo izdanje!

- 23. oktobra: učestvovao na panelu NOVI SRPSKI FILM – POJAM, DOMETI, KONTROVERZE u galeriji Artget, Beograd.

- Krajem oktobra: GRADAC: VILIJAM BAROUZ – u prodaji! Još jedan temat najboljeg srpskog kulturnog časopisa, koji sam priredio i ponegde preveo.

- 01. novembra: izašao novi RUE MORGUE , kanadski horor magazin u čijem najnovijem broju (#106) se nalazi obiman spotlajt na srpski horor koji zauzima 7 punih strana u broju + SRPSKI FILM je hajlajtovan i na samoj korici! Sve Serb-related textove napisao i potpisao ja.

- Novembar: u štampi je novi broj časopisa SEVERNI BUNKER, u celosti posvećen hororu – a gde je horor, tu sam i ja: ovog puta, sa esejem o hrvatskim horor filmovima – "Čekajući novog izbavitelja".

- Novembar: u štampi je treća sveska mega-uglednog i jako-bodovanog akademskog časopisa Književna istorija, u kome je i moj rad "Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku".

- Novembar '09- novembar '10: učestvovao na bar 15-ak promocija časopisa FILAŽ (br. 1, 2 i 3 izašli u ovom periodu, uz moje su-uređivanje i s ponekim mojim tekstovima): u Beogradu, Novom Sadu, Pirotu, Beloj Palanci, Kruševcu, Kragujevcu, Negotinu itd.

- Novembar '09- novembar '10: o mom gubitku posla, ali i o lepšim stvarima, iz mog ugla (horor, fantastika), pisali BLIC, VEČERNJE NOVOSTI, POLITIKA, NIN, E-NOVINE itd.

- Što je najvažnije od svega ovoga, DOKTORAT ide vrlo dobrim tempom, i u ovom trenutku, tj. tokom ovih 365 dana NERADA, uspeo sam da napišem oko 290 final-cut, mentor-approved strana rada. Potpuna verzija ovog kapitalnog dela imaće oko 500 strana, i završetak se očekuje na proleće 2011.

To je, manje-više, to – za sada, po pitanju godine dana mog nerada.

Što se tiče zaposlenja, tu nema novih momenata. Najnovije je to da je konkurs za moju (ipak, nesuđenu) zamenicu propao, zahvaljujući mojoj žalbi, i da sada, as we speak, profesorka Mašović sama samcita izvodi vežbe na predmetu Američka književnost. To, kako doznajem od prijateljski nastrojenih studenata, ne čini prema predviđenom planu: izvodi ih sa jednom grupom, umesto sa dve (kako stoji u rasporedu), a veliku gužvu izbegava time što studente uopšte ne proziva, iako je na to obavezna, pa te časove otaljava pred polupraznom učionicom. O raspisivanju novog konkursa za mesto asistenta nema ni govora, dok god je ona upravnica departmana.

Ipak, (ne)rad se nastavlja – do pobede!

Ako kradeš, kradi od najboljih!

             slučajno otkrih da je neki baja (mali knindža) ladno uzeo moju listu najboljih horora 21. veka (prvo izašla na popboksu, a zatim proširena i dopunjena za blog), 'preveo' je na hrvatsku varijantu srpskog, i okačio na jednom forumu kao svoju.

            evo kako moje 'riječi' zvuče na hrvatskom:

            "Ukratko ću reći o prošlom desetljeću što se tiče horor žanra, pa krenimo...

Prvo desetljeće 21. stoljeća nije se pretjerano proslavila. Jedva 4-5 filma koja bi se mogla nazvati remek-djelima u strožem smislu riječi, pregršt odličnih, i gomila vrlo dobrih.

Nije da nije bilo dobrih stvari za gledanje, jer je. Ali ako ovo desetljeće usporedimo sa prethodnima, ona pokazuje ozbiljan zamor materijala i pretežno jalove pokušaje regeneracije. Previše nastavaka, previše remakeova, previše adaptacija, citata, referenci, parazitiranja, previše oslanjanja na nešto prethodno, previše zurenja u prošlost, premalo istinske vizije za budućnost...

U ovom desetljeću nije se pojavio nijedan vizionar ranga, recimo, Richarda Stanleya (koji je debitirao početkom 1990-ih, a onda posle fijaska sa OSTRVOM DOKTORA MOROA, prešao u ilegalu i na snimanje fascinantnih dokumentaraca). Odnosno, pojavilo se nekoliko solidnih pretendenata na titulu novog majstora horora, ali svaki od njih je, bez izuzetka, odmah požurio da jaka obećanja iznevjeri. Nakon genijalnog HAUTE TENSION, Alexandre Aja goes to Hollywood i bavi se remakeovima. Njegov THE HILLS HAVE EYES je, sa svim svojim manama, još uvijek jedan od najboljih ako ne i najbolji horor remake ovog desetljeća. MIRRORS je imao svoje trenutke nadahnuća i zabavnog sadržaja, a sigurno će ih biti još više u njegovoj 3-D PIRANI (2010). Ali... da li je to budućnost horora?

Čovjek koji potpisuje najčistije i najbesprekornije remek-djelo u ovom desetljeću, Kinji Fukasaku, umro je ubrzo potom, a njegov sin je uspio potpisati samo izrazito razočaravajuć nastavak BATTLE ROYALE-a. Nedavni X-CROSS Fukasake juniora bio je gledljiv, umjereno zabavan trash, ali ništa što bi ukazivalo na ozbiljnije prisustvo tatinog DNK-a."

itd. itd.

evo gde je to okačeno – čak su se mnogi i upecali i primili ovo kao da je njegovo. srećom, cult of ghoul je odavno prepoznat kao faktor horor stabilnosti u regionu, i bilo je pitanje tjedna kada će netko da zapazi da je ova lista, zajedno sa uvodnim textom, komentarima i svom ostalim – ukradena!

ovo gore je najbezočniji primer, ali ima drugih, nekreditovanih 'pozajmica', bez navođenja izvora, na mali milion mesta na internetu na kojima se nude torenti i drugi linkovi. to naročito važi kada se radi o skidanju srpskih horor filmova, o kojima sam pisao knjigu, i delove toga kačio na svoje blogove i na IMDb. ne mogu se ni izbrojati svi oni koji su otuda kopirali, i kao svoje opise i ocene predstavljali doslovne moje reči. evo samo jedne takve nekreditovane 'pozajmice' – za Devičansku svirku. to se posle reciklira, kopira, umnožava ubeskraj...

ne bih imao ništa protiv, kad bi ovi lopovi odozgo barem priznali čije reči navode, i kad bi bar svaki deseti od njih kupio U BRDIMA, HORORI, odakle su te reči koje razvlače po netu kao svoje.

a evo ga još jedan koji je osetio potrebu da mi udeli 'kompliment' tako što će da pokrade moj rad, i prezentuje ga drugima kao svoj: izvesni 'pupuška' je otkrio da su Srpski horori - neistraženo tlo sa ogromnim potencijalom - prvi deo!

wow, brate, pričaj mi malo o tome!

tačnije, PREPRIČAJ mi malo knjigu U BRDIMA, HORORI o tome!

što jes, jes, malo je teško, a i zamorno, prekucavati celu knjigu (mnogo ima texta, ko će time da se bakće!), nego je ovaj pupuška to lepo dajdžestovao, prepričao, skinuo hajlajtove, ponegde jedva nešto malo promenio moje rečenice, neke čak i skoro doslovce preneo – ali da ne opisujem to, evo, na gornjem linku, svako ko ima pri ruci moju knjigu U BRDIMA, HORORI može da uporedi linkovani text sa mojima. čak i onaj ko nema knjigu – neka potraži na ovom blogu moje napise o LEPTIRICI, ŠTIĆENIKU itd. i neka uporedi sa 'pupuškom' – još jednim 'pionirom' koji istražuje 'neistražene' terene u oblasti plagijata.

sve, sve, ali zaista mi ne ide u glavu da neko, u doba interneta, kad se sve može izguglati, proveriti, uporediti, može da ovako besramno uzme nešto tuđe, i da ga na ovakav način (zlo)upotrebi, i okači onlajn, i nada se da neće biti raskrinkan i prokazan kao lopov, kakav jeste!?

kažu neki da je i krađa jedna vrsta komplimenta.

pa, hvala, zaista nije trebalo.

ghoul aims to please.

my name is legion, for my words will be spoken through many!
 

Pesnik Žika – NOVI HITOVI!

dakle, ovaj čovek je najveći pesnički genije koga je srbija ikada izrodila! ako ste mislili da su bravurozne pesme o zoranu đinđiću bile početnička sreća, munja u boci, one-in-a-lifetime-achievement ili bilo šta slično – onda takve slutnje ubedljivo demantuje zbirka pesama za decu (or is it?!), pod slikovitim nazivom: KONJIĆ RAMBO KRITIKUJE! (ne izmišljam ovo, niti bih umeo, sve i da želim! evo slikovitih dokaza!)

upozoravam srčane bolesnike i slične pacijente da dole okačeni skenovi mogu da izazovu grohot opasan po zdravlje!

takođe, svi vi koji imate decu, ili planirate da ih imate (one way or another) – ovo je MUST HAVE!

što se mene tiče, poezija je počela sa šexpirovim sonetima, a donedavno sam bio ubeđen da je umrla zajedno sa emili dikinson (uz nešto posmrtnog koprcanja kod jejtsa i t.s. eliota). VOAH! ne!

teodor adorno se jednom čuveno zapitao da li je moguće pisati poeziju posle aušvica. ali šta je pa adorno znao? žiku svakako nije.

ja se sada najozbiljnije pitam – da li je moguće pisati poeziju posle živomira žike nikolića?! ovaj čovek je istovremeno najveći barbarogenije, babarogogenije i all-around-genije koga je svet poezije ikada dao, i posle njega možemo samo da ugasimo svetlo i napustimo sobu zvanu 'poezija' jer ovaj dvonožno-hodajući poetski aušvic je doslovno POSLEDNJA REČ POEZIJE!

uživajte, exkluzivno na cult of ghoul blogu u 1. delu mog izbora iz ovog magnum-44-opusa!

PS: zapazi

- devojčica na korici PLAČE, očito uplašeno na 'konjiću rambu' - pa samo najveći genije može da na koricu knjige pesama za decu stavi dete koje prestravljeno VRIŠTI!!!

- ilustracije predstavljaju najsavršeniji brak umetnika još od dana kada je šinja cukamoto sreo čua išikavu! umetnik nije potpisan, bar ne kao ilustrator, ali u impresumu postoji nešto što se zove 'tehnička strana', za koju je zaslužan izvesni dejan s. jovanović, a pošto se ovo izdaje kao (pored ostalog) i bojanka, može biti da je on nacrtao... ONO;

- zapaziti motive: 'svuda pođi, opet kući dođi', 'nigde nije kao kod svoje kuće', 'selo moje lepše od pariza (beograda...)', 'naši političari su konji' itsl.

- zapaziti angažman – politički, etički, edukativni, pa i religiozni (ponegde);

- zapaziti suptilno utkane horor elemente klanja, glodanja kostiju i sličnog, usred poezije 'za decu'.

itd.

FILAŽ br. 3 i NIŠKA KRITIKA u DK Studentski grad

U mesecu novembru započeta je vrlo intrigantna serija tribina u Domu kulture Studentski grad, sa zajedničkim naslovom ŠTA SE DOGODILO S FILMSKOM KRITIKOM U SRBIJI?

Ovaj "Ciklus Preispitivanja" započet je prošle nedelje, nastupom Gorana Terzića, a nastavlja se u ponedeljak 15.11. gostovanjem grupice niških filmskih kritičara koju čine: Srđan Savić, Dejan Ognjanović i Dejan Dabić.

Pošto je to, ujedno, trijumvirat koji stoji iza filmskog časopisa FILAŽ, biće prilika da se prozbori i o njemu, uz premijerno predstavljanje trećeg broja (koje će biti premijerno za sve, uključujući mene).

Govoriće se i o zborniku NIŠKI KRITIČARSKI KRUG, o izdavačkim planovima iz oblasti filmske literature kod NKC-a (čiji je Savić direktor) i o drugim relevantnim aktivnostima ove trojke. Na istom mestu, u DK SG, ali dva dana kasnije, Dabić predstavlja nišku Školu crtanog filma (klikni na link gore da vidiš program i detalje)...

            Moderator razgovora je dr Aleksandar Janković, dešavanje počinje u 19.30 a lokacija je (najverovatnije) ista ona sala u kojoj su se dešavala i prethodna ghoul-related zbivanja u DK SG

            Znači, da rezimiram:

            Dom kulture Studentski grad

            ponedeljak 15.11.

            19.30 h

            Srđan Savić, Dejan Ognjanović i Dejan Dabić odgovaraju na pitanje ŠTA SE DOGODILO S FILMSKOM KRITIKOM (if any) U SRBIJI?

HOWL (2010)

Howl (2010) 
Rob Epstein, Jeffrey Friedman 
****

rivju by Shozo Hirono

Film o jednoj od najčuvenijih poema dvadesetog veka je interesantan nezavisni filmski proizvod, dostojan veličine zvane Alen Ginzberg.

Generalno gledano, poštovalac sam ambicioznih projekata koji se ne bave striktno istorijskim i biografskim faktima, i isključivo hronologijom događanja. Uvek je lepo videti jedan moderan američki film u kome se citiraju ili pominju Vitmen, Volter; ili u kome se, između ostalog, na frižideru glavnog junaka (Ginzberg!) nalaze fotografije Bodlera i Poa. Već sami ti detalji ukazuju na tendenciju da pored istorijskog, film poseduje i naznačen kulturološki, filozofski, i na kraju politički karakter.

Howl nije niti dokumentarac, niti klasični celovečernji film. Čak mu je i trajanje prilično ekonomično. Koncept za koji su se autori opredelili možemo slobodno definisati kao polu-dokumentarni biografski film, sa propratnom animacijom.

Poema Urlik je, uz Barouzov Goli Ručak i Keruakov Na Putu, najznajanije delo beat generacije, po automatizmu se svrstava i među kapitalna dela celokupne američke književnosti. U isti mah, smatra se i svojevrsnom prekretnicom u poeziji; njen duh sažima umetničke i sociološke težnje modernog čoveka posle WWII. Howl u sebi sadrži sve ono što su bitnici propagirali: sloboda izražavanja, seksualna revolucija, frontalni atak na rudimentarnost konzervativnih ideja i shvatanja, uživanje u halucinogenim i opojnim sredstvima, razbijanje tabu tema, mračan, turoban, metaforičan i politički nepodoban kontekst...

Kroz film se može i zaključiti da je sam Ginzberg posedovao Barouzovu transcedentnost ideja, i Keruakovu postojanost i sirovost. Plus, što je njemu mnogo značajnije, i njihovu otvorenu podršku. Uglavnom, bio je njihova umetnička spona. Ono što je još intersantnije, ovde prikazano kao sitniji segment (mnogo značajnije i naglašenije u Na putu), je magični homoseksualni trougao između Ginzberga, Keruaka i famoznog Nila Kesidija.

Film je satkan simbolizmom iskazanim kroz dinamičnu animaciju, praćen stihovima kao ritmičnom artikulacijom osećanja. Potencira se da je Ginzberg kroz prozor svoje svesti gledao u carstvo slikovitih i pokretnih pejzaža, da je posedovao moćnu maštovitost preobraćanja arhitektonskih figura u poetične simbole. Džez improvizacija se koristi kao muzički okidač surove i melanholične realnosti preslikane u moćne poetske fraze. Tu se negde nalaze obrisi i teme Golog ručka, i barouzovske fetišizacije heroinskog tripa kroz interzone; kao i kafkijanski motivi usmereni na hedonizam kapitalizma, strah od atmoske bombe i nemani komunizma. Negde između redova se sugeriše i da je Ginzberg zapravo mogao biti sjajan novinar, kolumnista ili esejista, a sve to na osnovu poslovnih perspektiva koje su mu se ukazivale. Ipak, ljubav prema otvorenom iskazivanju osećanja, posvećenost idejama i neograničena ljubav prema poeziji je preovladala.

Najznačajniji, dramski segment filma pripada montiranom (ne baš najuspešnije!) suđenju Ginzbergovom izdavaču, praćeno neveštim i na momente tragikomičnim pokušajima tužilaštva da minucioznim spekulacijama probudi inkvizitorski duh mudrog i poštenog sudije. Presuda koja je na kraju izrečena je do te mere efektna, kao da ju je sam Barouz pisao.

Ginzberga portretiše James Franco. Uveriljiva uloga bazično zasnovana pre svega autentičnom intrevjuu, i čuvenim večerima poezije u zagušljivim bitnik kafeima. Jon "Mad Men" Hamm reprizira svoju ulogu mačo-mena iz popularne serije, a Strathairn je poslovično uverljiv kao smušeni tužilac.

Da li je, i u kojoj meri, ovo Urlik za nekim prošlim i boljim vremenima? Da li se kroz temeljan prikaz suđenja sugeriše da današnji pojam demokratije ne postoji, da je običnom svetu dobrano isprana svest? Da li je ovo vapaj za katarzom, ili samo nevini omaž velikom stvaraocu, ostaje otvoreno pitanje. Ali, jedno je sigurno: iako su bili inspiracija mnogima, iako su se u njihove ideje mnogi Amerikanci kleli, istina je da beat generacija, barem kroz filmske forme, ostaje nekako skrajnuta. Najbolji primer je beskončna farsa oko ekranizacije Keruakovog romana On the Road.

Ipak, svest o njihovom istorijskom i kulturološkom impaktu na svetsku umetničku scenu je i kroz film Howl potvrđena.