FEST 2014: šta gledati?

             
U petak 28. februara počeo je FEST u Beogradu, a u naredni ponedeljak (1. marta) u Nišu kreće FEST-ovo pitino detence, odnosno izbor od desetak najnagrađivanijih i najizvikanijih naslova koji će, pretpostavlja se, uspeti da zaintrigiraju učmalu nišku publiku.

            Evo mog osvrta na pogledane filmove, kao i preporuka za one koje još nisam, a zvuče vredni pažnje.

1) VEĆ SU PRIKAZANI NA BLOGU

NIMFOMANKA 

(NYMPHOMANIAC)

Scenario i režija: Lars von Trier

Uloge: Charlotte Gainsbourgh, Stellan Skarsgård, Stacy Martin, Shia La Beouf...

 SINOPSIS: Nimfomanka je strasna, poetska priča o životnom putu jedne žene od njenog rođenja do pedesete godine - glavne junakinje Džo koja sebi postavlja dijagnozu nimfomanke.

Moja kritika je OVDE, pa kome je promaklo na vreme, neka čita sad. Ocena: 3-

PLAVO JE NAJTOPLIJA BOJA

BLUE IS THE WARMEST COLOUR / LA VIE D'ADELE CHAPITRES 1 ET 2

Režija: Abdellatif Kechiche

             Odlična ljubavna i postljubavna priča. Moja kritika je OVDE. Ocena: 4-

SAMO LJUBAVNICI OPSTAJU

ONLY LOVERS LEFT ALIVE

Režija: Jim Jarmusch

Uloge: Tom Hiddleston, Tilda Swinton, Mia Wasikowska, John Hurt, Anton Yelchin

 SINOPSIS: Adam je usamljena rok zvezda čija je jedina želja da se skloni od fanova i komponuje muziku. Eva je njegova voljena žena, koja napušta svog najbližeg prijatelja kako bi sa Adamom putovala po svetu i živela u trošnom studiju na periferiji Detroita.

 Super za hipstere. Moja kritika je OVDE. Ocena: 2+

MAJOR

THE MAJOR / МАЙОР

Režija: Yuri Bykov

            Solidan triler koji ispusti loptu pred kraj. Moja kritika je OVDE. Ocena: 3-

2) GLEDAO SAM ALI NISAM NA BLOGU PRIKAZAO: EVO, SAD ĆU

KANIBAL

CANNIBAL / CANÍBAL

Režija: Manuel Martín Cuenca

SINOPSIS: Karlos je najbolji krojač u Granadi, ali je takođe i serijski ubica iz senke. Ne oseća kajanje, niti krivicu, sve dok se u njegovom životu ne pojavi Nina. Ona će ga suočiti s pravim značenjem počinjenih dela i po prvi put u njemu probuditi ljubav. Karlos je inkarnacija zla, a da toga nije ni svestan. Film Kanibal demonska je ljubavna priča.

            Ocena: 2+

            Prećeralo se sa anderstejtmentom: film o kanibalu bez krvi još i nekako mogu da shvatim; ali film o kanibalu bez ikakve poente, ravan, neoriginalan, sa izlizanom formulom (nova stanarka –> prva ljubav –> hoće li cura da preobrati kanibala ili će kanibal ipak da pojede curu) i bezveznjačkim završetkom, ovo je pravi film za FEST-ovu publiku: film dosadnjikavo-artsy, ali ne baš ubi-bože, tematika dovoljno intrigantna za razgovor, stil neupečatljiv...

SLEPI DETEKTIV

BLIND DETECTIVE / MAN TAM

Režija: Johnnie To

            Ocena: oko 2+

            Ovo sam počeo da gledam, pa ugasio i obrisao posle pola sata (zato je ocena "oko", i shvatiti je uslovno). Ne zato što je užasno, niti je negledljivo; ali ja zaista imam veliki problem sa hongkonškom dramaturgijom (uključujući besramnu patetiku za retarde u spoju sa kretenskim slepstikom za retarde), i ma koliko pojedini set-pisovi bili zabavni na nivou cirkuske atrakcije (vidi ga šta radi s tom lopticom!), to je sve ipak previše infantilno i plitko, nesupstancijalno za moj groš, i previše me boljih filmova čeka da bih baš na ovaj trošio vreme.

HOĆU I JA

ME, TOO / Я ТОЖЕ ХОЧУ

            Režija: Aleksej Balabanov

            Ocena: 2+

            Poslednji film nedavno preminulog ruskog velikana ne spada u njegove bolje filmove, ali je zanimljiv iz više razloga: ne samo zato što je Balabanov svoju karijeru okončao baš tim i takvim filmom nego i zato što predstavlja vrlo bizarnu parodiju/kritiku filma STALKER. Mnogo je tu razvlačenja, mnogo ponavljanja, nepotrebnog prikazivanja mehaničkog putovanja od tačke A do tačke B (slično kao u prethodnom, LOŽAČU, ali ovde još dosadnije jer nema tako slikovite i zabavne likove), ali autentično nihilističko i mizantropsko crnilo koje izbija iz ove priče o (uzaludnoj) ljudskoj potrazi za srećom ima svoju draž i čini ovaj film vrednim pažnje.

3) NISAM GLEDAO, ALI HOĆU

 

LEPOTICA I ZVER

BEAUTY AND A BEAST / LA BELLE & LA BÊTE

Režija: Christophe Gans

Uloge: Vincent Cassel, Léa Seydoux, André Dussollier, Eduardo Noriega 

SINOPSIS: Gansov scenario baziran je na najranijoj poznatoj verziji tradicionalne bajke. Neobično je što se u njoj pojavljuje veoma surova zver. Reč je o višeslojnoj bajci za decu i odrasle koja govori o snazi snova i sukobu ljubavi i materijalnih vrednosti, zbog čega je izuzetno aktuelna i danas. Gans se potrudio da pruži novu verziju filmskog klasika.

            OČEKIVANJE: Od reditelja ispraznih ali mestimično vrlo zabavnih slikovnica (PAKT SA VUKOVIMA, SILENT HILL) očekujem jedno manje-više konvencionalno francusko visokobudžetsko šarenilo sa mnogo CGI efekata i extravagantnih kostima, sa mnogo buke i besa, a malo duše. Ipak, to je priča ozbiljnih potencijala, a s tim rediteljem i glumcima, i s tim parama, vredi je pogledati na velikom ekranu.

Ocena: u najgorem 2, u najboljem 3, najverovatnije: 3-

MAMULA / DARK SEA aka NYMPH

Srbija, 2014

Režija: Milan Todorović

Uloge: Kristina Klib, Franko Nero, Natali Burn, Dragan Mićanović, Miodrag Krstović,

SINOPSIS: Dve Amerikanke dolaze u Crnu Goru u posetu starom prijatelju. Nakon nekoliko dana odlučuju da odu do napuštene vojne tvrđave Mamula, koja se nalazi na nenaseljenom ostrvu. Tokom ovog izleta shvataju da nisu same. Još neko je na ostrvu i učiniće sve da zaštiti tajne koje čuva decenijama. Postoji mračna sila koja vreba duboko ispod Mamule. Užas tek počinje.

OČEKIVANJE: Od reditelja treš-hita ZONA OF THE MRTVIH, novi horor! Istina, postoje neki mikro-detalji o koje najoptimističkiji među nama mogu da okače nešto malo nade: 1) Scenario ovog puta NE potpisuje Milan Todorović Toki. 2) Direktor fotografije nije onaj epileptični idiot koji je razmrljao ZONU, i reklo bi se da se ovog puta neće preterati sa shaky-camom. 3) Sirene su ipak daleko manje ofucane od fucking zombija, o kojima se svake nedelje snimi barem jedan "film" (mada, isti "autori" već prete i nastavkom ZONE pod naslovom WRATH OF THE DEAD!). 4) Primorsko-ostrvske lokacije su oku ugodnije od fucking Pančeva i srodnih mu tužno-"urbanih" lokacija iz ZONE, a ni cure u kupaćim kostimima nisu za bacanje.

Ocena: Pošto je ZONA OF THE MRTVIH od mene svojevremeno dobila 2-, mislim da ova neautorizovana biografija NADE MAMULE može da dobaci do celih, okruglih dva (2) a možda, uz mnooogo sreće, čak i do 2+.

NULTA TEOREMA

THE ZERO THEOREM

Režija: Terry Gilliam

Uloge: Christoph Waltz, Matt Damon, Mélanie Thierry, Tilda Swinton

SINOPSIS: Ekscentrični usamljeni kompjuterski genije, koji oseća egzistencijalne teskobe, radi na tajnom zadatku čiji je cilj pronalaženje svrhe života ili utvrđivanje da svrha zapravo ne postoji. On je samo jednom osetio ljubav i strast, i to mu je bilo dovoljno da nastavi da živi.

            OČEKIVANJE: Gilijama više poštujem nego što volim, pa ću i ovo da ispoštujem (!) bez ikakvih velikih očekivanja. TIDELAND sam intenzivno mrzeo, DR. PARNASSUS me neopisivo smorio, a ni ovo ne deluje mnogo bolje.  

Ocena: 3- ako sam srećan.

OSLOBODITI SE

BREAK LOOSE / VOSЬMЁRKA

Režija: Alexey Uchitel

SINOPSIS: U filmu pratimo četvoricu prijatelja koji su deo Specijalnih jedinica ruske policije - OMON. Van posla oni žele jednostavne stvari u životu - ljubav, porodicu i dom. Mladi su i puni nade, jedan drugome su oslonac. Jedne noći u diskoteci njihov život pretvara se u pravi rat s lokalnom mafijom zbog trivijalne tuče na plesnoj bini. U međuvremenu Herman upoznaje neodoljivo privlačnu Aglaju, u koju je zaljubljen i šef mafije Buts. Dok Aglaja i Herman sanjaju o zajedničkom životu, on mora da donese odluku da li da napusti prijatelje. Ona se pita da li može da pobegne od posesivnog mafijaša.

            OČEKIVANJE: Zvuči zanimljivo, može biti bilo šta. Vredi pokušati...

            Ocena: 3-

POSLEDNJA BITKA

RAGNAROK / GÅTEN RAGNAROK

Režija: Mikkel B. Sandemose

SINOPSIS: Arheolog Sigurd Svensen godinama je opsednut vikinšim brodom Oseberg. Jedini natpis koji nalazi na brodu ispisan je starim nemačkim pismom. Arheolog je siguran da se na brodu krije rešenje za misteriju sudnjeg dana prema severnjačkoj mitologiji. Kada njegov kolega Alan nađe slične natpise na kamenu na krajnjem severu Norveške, Sigurdu postaje jasno da je u pitanju mapa koja vodi do blaga. Dvojica prijatelja kreću u avanturu ka ničijoj zemlji na granici Norveške i Rusije, napuštenoj već decenijama. Na tom putu otkrivaju stvarno značenje drevnih natpisa - mnogo strašnije nego što su mogli da pretpostave.

            OČEKIVANJE: Deluje kao simpatična spilbergovština iz vremena kad je ovaj, sa svojim poslušnicima, pravio interesantne fantavanture.

Ocena: Može biti simpatičan 3-

STALJINGRAD

STALINGRAD / СТАЛИНГРАД

Režija: Fedor Bondarchuk

SINOPSIS: Zaplet se zasniva na dramatičnoj ljubavnoj priči koja se razvija u toku velike Staljingradske bitke. Godina je 1942. i nemačke trupe okupirale su obale reke Volge. Zbog neuspešnog pokušaja protivofanzive, sovjetske snage su morale da se povuku. Ipak, deo vojske je uspeo da se prebaci na nemačku stranu. Sklonište nalaze u obalskoj kućice gde sreću nepoznatu devojku.

OČEKIVANJE: Ruski ratni spektakl.

Ocena: Možda dobaci do trojke.

TOP JE BIO VREO

SO HOT WAS THE CANNON

Režija: Slobodan Skerlić

Scenario: Slobodan Skerlić (po romanu Vladimira Kecmanovića)

Uloge: Stanislav Ručanov, Anita Mančić, Muhamed Dupovac, Mugdim Avgadić, Slavko Štimac, Nikola Đuričko, Milica Mihajlović, Gordana Gadžić, Ivica Vidović, Mira Banjac, Bojana Maljević

SINOPSIS: Tema filma je odrastanje, sazrevanje dečaka u opkoljenom, bombardovanom Sarajevu početkom devedesetih godina. Granata s brda ubija roditelje desetogodišnjaka tokom opsade Sarajeva 1994. Dečak prestaje da govori. Prihvata ga komšinica i neguje kao svog sina. Kada dečaka lokalni nasilnici izbace iz opustošenog stana, on počinje da lunja ulicama sa školskim drugom, gde prerano i prebrzo prolazi kroz proces odrastanja. Upoznaje sa značenjem reči sila, seks, smrt. Uči kako se napreduje. Uči o sistemu vrednosti. Uči o tome šta je važno u životu. Komšinica bezuspešno pokušava da ga zaštiti. Dečak srlja u propast. Smrt i patnja postaju deo njegove svakodnevice.

OČEKIVANJE: Smrt, patnja, Srbija. Nisam čitao roman, ali smrdi mi izdaleka, kao i njegov autor. Ima indicija da je film autošovinistički, možda čak i pogodan za CHETNIXPLOITATION. Videću.

Ocena: Između 1+ i 3-

VENERA U KRZNU

VENUS IN FUR / LA VENUS A LA FOURRURE

Režija: Roman Polanski

Uloge: Mathieu Amalric, Emmanuelle Seigner

            SINOPSIS: Posle niza bezuspešnih audicija za novu predstavu koju planira da režira, Tomas ostaje u pariskom teatru, žaleći se na loš kvalitet prijavljenih kandidatkinja. Nijedna nije dovoljno dobra za naslovnu ulogu. Baš kada krene kući pojavljuje se Vanda, neobuzdana i bestidna u svojoj energiji. Vanda je otelotvorenje svega što Tomas prezire. Ona je drska, bezobrazna i ne preza ni od čega da bi došla do uloge. Kada ubedi reditelja da je sasluša, on je fasciniran njenom transformacijom. Ne samo da je našla pravo uporište za ulogu, ona razume junakinju i zna tekst napamet. Audicija se produžava i postaje sve intenzivnija, a Tomasova pažnja pretvara se u opsesiju.

            OČEKIVANJE: Roman Polanski u ovom veku nije snimio ništa naročito, ali zbog stare slave i kredita gledaću ga do smrti.

Ocena: 2+ / 3-

4) POKUŠAĆU, ALI NE VERUJEM DA ĆU IZDRŽATI DO KRAJA

VELIKA LEPOTA

THE GREAT BEAUTY / LA GRANDE BELEZZA

Režija: Paolo Sorrentino

SINOPSIS: Aristokratkinje, ambiciozni pojedinci, političari, kriminalci, novinari, glumci, dekadentni plemići, umetnici i intelektualci - autentični ili umišljeni - pletu tkivo neuhvatljivih odnosa unutar beznadežnog Vavilona smeštenog u antičke palate, skupocene vile i na najlepše trgove grada. Đep Gambardela ima šezdeset pet godina, ravnodušan i razočaran, alkoholom zamućenog pogleda, posmatra ovu paradu ispražnjenog, na propast osuđenog, moćnog, depresivnog čovečanstva. Moralno mrtvilo od koga se vrti u glavi. A u pozadini, leto u Rimu. Veličanstven i nezainteresovan grad, kao diva na umoru.

OČEKIVANJE: Ovo je dobilo toliko dobre kritike i nagrade i preporuke da, eto, daću mu šansu, iako normalno ne bih bio uhvaćen s ovakvim filmom u istoj sobi!

AVGUST U OKRUGU OSEJDŽ

AUGUST: OSAGE COUNTY

SINOPSIS: Beverli Veston pesnik je iz Oklahome koji se bori protiv alkoholizma, dok njegova supruga Vajolet ima tumor i zavisna je od lekova. Neposredno pošto joj nađe negovateljicu, Beverli nestaje, naterujući porodicu da se ujedini kako bi ga pronašla i došla do neočekivanog rezultata. Majka i kćerke koje se nikada nisu međusobno suočile, konačno se hvataju u koštac sa posledicama.

            OČEKIVANJE: Smrdi po dosadnom pozorištu i glumatanju, a trajanje od preko dva sata ne obećava. Ipak, rađeno prema drami čoveka koji se zove Trejsi (!), autora KILLER JOE-a.

POSLOVNI KLUB DALAS

DALLAS BUYERS CLUB

Tokom 1986. sida je izazivala neshvatljivi strah, alarmirajući javnost i zbunjujući lekare u potrazi za lekom. U Teksasu, Ron Vudruf nije se plašio bolesti. Nije imao ni ideju o njoj. Zato, kada ovaj razmetljivi ženskaroš dobije HIV, njegova reakcija je instinktivna: nema šanse! Film prikazuje istinitu priču o čoveku kome je ostalo još samo trideset dana života i koji pregovara s doktorkom o upotrebi eksperimentalnog leka Retrovira.

            OČEKIVANJE: Nikad u životu ne bi mi palo na pamet da gledam film na ovu temu – da u njemu glavnu (za Oskara nominovanu) ulogu ne igra najbolji današnji američki glumac, Metju Mekonahi, dvostruki dobitnik Zlatnog Ghoula za mušku ulogu. Zbog njega, pokušaću.

U GLAVI LUINA DEJVISA

INSIDE LLEWYN DAVIS

Film prikazuje nedelju dana u životu mladog folk pevača koji se pokušava da se probije na sceni Grinvič Vilidža 1961. godine. 

OČEKIVANJE: Nikad u životu ne bi mi palo na pamet da gledam film na ovu temu – da ga ne režiraju braća Kojen, pa zato, stisnutih zuba i zapušenih ušiju – pokušaću (mada me živo zabole za folk muziku, pa još iz 1960-ih).

METRO

METRO / МЕТРО

Režija: Anton Megerdichev

SINOPSIS: Metro je prvi ruski film katastrofe u poslednjih dvadeset pet godina. Zbog izgradnje stambenih i poslovnih zgrada između dve metro stanice u Moskvi, pojavljuje se pukotina koja će ugroziti živote hiljade korisnika podzemne železnice. Voda iz reke Moskve počinje da kulja preteći da uništi podzemni saobraćaj, ali i ceo grad.

OČEKIVANJE: Ruska katastrofa. Verovatno repertoarska spektakl-žvaka bez duha, ali... ko zna?

SKRIVENO DETE

THE HIDDEN CHILD / TYSKUNGEN

Režija: Per Hanefjord

SINOPSIS: Roditelji uspešne spisateljice Erike Falk stradali su u saobraćajnoj nesreći. Nekoliko meseci kasnije na njenom pragu pojavljuje se nepoznati čovek tvrdeći da je Erikin polubrat. Ona mu ne veruje i traži od njega da ode. Kada ga nađu mrvog posle nekoliko dana, Erika počinje da pretura po majčinim stvarima. Tako dolazi do saznanja o porodičnim tajnama iz prošlosti i o dešavanjima koje neko želi da sakrije od nje. Erika iznenada biva uvučena u mrežu laži i ubistava.

            OČEKIVANJE: Potencijalno zanimljiv triler. Potencijalan smor. Could be anything.

            Što se tiče niškog Mini-Festa, on se dešava (sa istovetnim programom, ali u dva zasebna bioskopa) počev od ponedeljka. Evo šta igra u KUPINI.

 

MAJOR (МАЙОР, 2013)

***

3-

           

            Imao sam velika očekivanja od ovog filma, ali, avaj... Posle odlične prve polovine, MAJOR primetno pada u drugoj. Dakle, pajkan jurca kolima ko blesav i pregazi dečaka koji je pretrčavao put u nekakvoj snežnoj zabiti. Ignoriše detetovu majku, zaključa je u auto (!) i zove kolege da ga vade iz sranja, što ovi, naravno, i urade: majku napiju i odvedu u stanicu da potpiše netačan iskaz, a na licu mesta falsifikuju zapis o tragovima kočenja da bi skinuli krivicu sa vozača. 

To je samo početak ZLA u kojem "snage reda" ilustruju staru narodnu skraćenicu ACAB,* odnosno pritiskaju i muče žrtve sa sadizmom i bezobrazlukom koji će biti prepoznatljivi svakom stanovniku Srbije koji je ikada imao bliski dodir sa "narodnom" milicijom – ili je barem ikada otvorio dnevne novine i u njima, osim estrade i sporta, bacio pogled i na crnu hroniku. 

Ali onda, posle iživljavanja u policijskoj stanici, detetovom ocu prekipi i dohvati oružje: "Da pobije govna i gotova stvar!" E, dotle je film odličan. (*Znam da znate, ali pošto ovaj blog čitaju i deca i omladina, te ima i obrazovnu funkciju, da pojasnim očigledno: ACAB = ne zaboravite, deco: ALL COPS ARE BASTARDS!)

Od tada, međutim, kad krene "akcija", umesto da postane još bolji – film počne da trpa preokret na preokret, svaki sledeći sve neubedljiviji, usiljeniji, proizvoljniji, gluplji: kolege se pomažu, pa odmažu, pa se svađaju, pa se mire, pa se jure da se ubiju, pa kad imaju šansu – ne ubiju se, pa oproste, pa se naljute, pa nastave da se jure, pa oće da se pobiju, pa neće da se pobiju, pa drž pa ne daj, pa a-bre u-bre --- aj u kurac više! 

To ode dotle da me, uprkos inicijalnoj involviranosti, pred kraj filma više nije bilo briga uopšte, ni za prevrtljivog lika (čas je bezosećajna džukela bez trunke stida i srama, čas se nešto premišlja i gadi na korupciju svojih pajkanskih kolega pa se obrće protiv njih i postaje odmetnik) ni za sve neubedljiviji razvoj zapleta, i samo sam čekao završnu špicu pa da se ratosiljam bede posle limp-dick kraja.

Šteta, jer gluma je dobra, lepo je to slikano, dobro je uhvaćen osećaj totalne, do beznađa neizlečive, kancerozne korupcije na svim nivoima – ultimativni horor društva u kome ne dao ti bog da BILO KAKO privučeš pažnju "autoriteta", a naročito milicije: samo da nemaš NIKAKVA posla s njima, jer najebaćeš u svakom slučaju, a naročito onda kad si najneviniji, kad si njihova žrtva.

MAJOR je mogao da bude vrlo brutalna varijacija na čuvenu repliku iz BALKANSKOG ŠPIJUNA: "Drug major će da vam oprosti što vam je pregazio dete" – šteta, samo, što se u poznijim deonicama relativizuju ako ne i brišu sjajne poente i odlične scene s početka, i film se guši u iritirajućim, nemotivisanim proizvoljnostima.

Ipak, čak i takav, ovo je mestimično snažan i opominjući film strave jezivo realne i nama ovde bliske, te stoga zaslužuje gledanje i meditaciju nad njime – a naričito nad time da niko u Srbiji nema muda da i zamisli ovakav film, iako bi bio više nego aktuelan. 

Ujedno MAJOR može da posluži kao prvi (jači) film u dabl-bilu sa rumunskim POZICIJA DETETA, prikazanim nedavno na Festivalu autorskog filma, gde je pokupio glavnu nagradu, a sada je dostupan organima kućnog bioskopa. U njemu sin rumunske funkcionerke svojom nepažnjom pregazi dete, a onda majka pokušava da svog zbogomka na kvarno, preko veze, pretnjama, podmićivanjem itsl. oslobodi odgovornosti.

Ni taj film nije baš remek delo (3- od mene). U redu, on plastično –i za razliku od Rusa, sve do pred kraj 100% uverljivo- prikazuje jednu jezivu situaciju, ALI ipak ne nudi neku ozbiljniju nadgradnju i previše toga o dešavanjima UNUTAR protagonista ostavlja nedorečenim. Taj pristup "možda jeste – možda nije – popuni sam prazninu – elipsa=umetnost" prilično smeta u zapletu sa tako jasnom moralnom dimenzijom, gde je više nego očigledno ko je zlikovac a ko žrtva.

Situacija u POZICIJI DETETA jeste potresna na više načina i iz više uglova, i ima taj dirljiv i vrlo životan set-pis kad na kraju mama-funkcija i sin-mlakonja odu kod familije čije je dete ovaj skot pregazio, i razgovaraju s njima dok ovi spremaju sahranu... I sve je to lepo i krasno, osim što film ne daje ama baš ni najmanje naznake o tome da li je mama na kraju, posle svega, bilo šta spoznala i promenila u svom dotadašnjem stavu, kao ni da li je i koliko iskren poslednji postupak njenog sina, i šta uopšte s tim na kraju?

Ne, ne tražim naravoučenije, neću da mi se kao debilu NACRTA bilo šta, ali fuck – ovoliko insistiranje na površinskom, a bez naznaka o dubinskom, nevidljivom, pa još sa ovoliko ključnih elipsi, igra mi po živcima. A na sličan šau-mau ni tamo ni ovamo način završava se i MAJOR. Ali dobro, to mu je ta umetnos', izgleda. Tera te da razmišljaš...

Najbolji filmovi 21. veka (izvan horora)

             Nedavno sam dao intervju za jedan magazin. Pored ostalog, pitali su me sledeće: "Kada prođe vreme, koji filmovi nastali nakon 2000. godine će po tvom mišljenju ostati u istoriji filma kao ono vredno?" Zanimljivo pitanje. Pročačkao sam svoje godišnje liste u ovom milenijumu i napravio izbor. Onda se ispostavilo da ovo pitanje i odgovor "odskaču" od ostatka intervjua, pa su otpali iz njega. Tim bolje – jer ionako sam mislio da ovu listu okačim na blog, a sada to mogu da učinim još mirnije savesti!

            Kada taj intervju bude objavljen, 1. aprila, obznaniću to ovde, a do tada, evo 30-ak po meni najvrednijih naslova nastalih u XXI veku koji ne spadaju u žanr horora. Svi oni imaju ocene od najmanje 4- pa sve do 5. To znači da ima još mnogo vrlo dobrih filmova, ali ako nisu na listi, ocena im je između 4- i 3+ pa naniže. Horori će uskoro biti izlistani zasebno. Filmovi su ovde navedeni po približnom redosledu nastanka (godini proizvodnje), a ne po kvalitetu. Ako vam je nešto od ovoga iz nekog razloga promaklo – evo prilike da potražite, ili da obnovite gradivo za one koje ste već gledali.

            Filmovi koje sam već prikazivao ovde na blogu linkovani su, pa ako kliknete na njihov naslov možete pročitati kritiku ili barem rivju!

CROUCHING TIGER, HIDDEN DRAGON

REQUIEM FOR A DREAM

MULHOLLAND DRIVE

AVALON

 

IRREVERSIBLE

Piano teacher

Vozvraschenie

OLDBOY

SAVE THE GREEN PLANET

 

THE SADDEST MUSIC IN THE WORLD

OF FREAKS AND MEN

KILL BILL

SYMPATHY FOR MR VENGEANCE

MEMORIES OF A MURDER

HAPPINESS

SPRING, SUMMER, FALL, WINTER… SPRING

THE INCREDIBLES

Big Bang Love: JUVENILE A

3-Iron

Symbol

Fish Story

CHILDREN OF MEN

 

THE CONSTANT GARDENER

PERFUME

CALIFORNIA DREAMIN'

PUSHER 3

APOCALYPTO

Before the devilknows you`re dead

IN BRUGES

Ostrov

THE CHASER

VALHALLA RISING

TOY STORY 3

THE TEMPTATION OF ST. TONY

CONFESSIONS

INCENDIES

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE

THE RAID

THE KID WITH A BIKE

KILLER JOE

A TOUCH OF SIN

GRAVITY

Inače, na blogu već stoji moja lista NAJBOLJIH FILMOVA VAN HOROR ŽANRA koja sadrži pretežno starije naslove, iz 20. veka, i samo par iz 21. Nju možete videti OVDE.

TAKO JE BILO, OČIJU MI: Vlaška magija i vlaška čudesa – Zlatimir Pantić

             Kao što znate, moj novi roman ZAVODNIK je ruralni gotik, odnosno horor smešten u seosko okruženje, i natopljen je starim ali ne i iskorenjenim narodnim verovanjima o zagrobnom životu i natprirodnim bićima. U narednim danima i nedeljama na blogu ću predstaviti neke knjige relevantne za one koje ova tematika zanima. Ipak, žurim da dodam, moj roman predstavlja slojevitu književnu obradu i nadgradnju (sirove) građe koju čine narodna predanja. Ujedno podsećam da se na njega još možete pretplatiti – OVDE.

Podrazumeva se: da bi neki materijal bio obrađen, prvo mora da postoji u "sirovom" stanju, i zato su vredni pažnje kako sakupljači narodnih priča o kontaktima sa onostranim, tako i oni koji te priče obrađuju s naučne strane (etnolozi, antropolozi, folkloristi...). Na vrhu piramide su pisci, koji tome prilaze sa kreativne strane – barem u teoriji, jer u praksi je bogatstvo srpskog folklora jedva dotaknuto u pretežno američko-epigonskom štivu koje se kod nas za horor izdaje. Na blogu će biti prikazani i jedni (sakupljači) i drugi (naučnici) i treći (pisci).

Zlatimir Pantić je jedan od veterana srpske folklorne fantastike – pre svega kao entuzijasta iz sela Štubik kod Negotina koji sakuplja i zapisuje ovakve priče. Već sam ga pominjao na blogu kada je bilo reči o TV serijalu PARANORMALNA SRBIJA (2010) ali i nedavno, kada sam prikazivao srpski found footage NAPRATA (2013) u kojem se pojavljuje "as himself". On je, takođe, stalni saradnik časopisa TREĆE OKO...

tako je bilo, očiju mi (s podnaslovom "Vlaška magija i vlaška čudesa") je knjiga u kojoj je Pantić sakupio opširne narodne pripovesti o vračarama, vešticama, vilama, đavoljem kolu, zakopanom blagu, zmaju-ljubavniku, povratnicima iz mrtvih itsl. i to pretežno iz njegovog (negotinskog) kraja, koji je naročito bogat upravo tom vrstom priča. Posebnu draž daje im to što su objavljene u obliku u kojem su zapisane, što će reći – u dijalektu. Inače, jedna od (istinitih?) zgoda u ovoj knjizi zbiva se u Rajskoj pećini koju sam pre par godina posetio, i o tome na blogu ostavio slikoviti izveštaj OVDE.

Simpatično je to sve i pažnje vredno za one koji vole golicavu draž "bapskih priča". Ova knjiga iz 2005. je opskurna jer potiče od malog izdavača iz Velike Plane, ali ne brigajte – ako je ne ulovite u papirnom izdanju, njena e-verzija, pa još na latinici, nalazi se OVDE. Zbog toga je moj detaljniji rivju nepotreban: eto vam knjige na netu, pa ko voli, nek izvoli. Moje je, u ovom slučaju, samo da budem skretničar.

ONLY LOVERS LEFT ALIVE (2013)

**(*)        

2+

            Džarmuš? Lost me at 'Hello'! Oduvek mi je već sam njegov nomen bio zloguki omen da nailaze naduveni pozeri, polupametni kvazinačitani "we who are NOT like others" odlikaši, i uopšte tako neka nabeđena elita koja sebe elitom smatra samo zato što je čitala mudrijaške knjige dok je njihovo okruženje čitalo tabloide i/ili šund literaturu, i što je slušala (alter) rok dok se okolina davila u turbo-folku ili treš-pop-roku. 

"Mi smo, znate, čitali Hesea... i gustiramo poeziju... palimo se na mistiku – ali ne baš nešto duboko sad da zalazimo u tirade Svetog Jovana od Krsta ili Svedenborga, nego eto, prelistamo malo Kastanedu, i volimo da svoje police sa knjigama ukrasimo nekom orijentalnom egzotikom... i da duvamo travicu... da zamračimo sobu i slušamo stonerski dron..."

            Na stranu to što su mi zapleti njegovih filmova zvučali napadno nezanimljivo, baš kao i inserti iz njegovih filmova u Hronikama FEST-a, Džarmuš mi je bio pre svega antipatičan zato što su mi bili odreda odbojni oni koji su otkidali na njega i povremeno mi ga nutkali ("Ovo moraš da gledaš! Kafa i cigarete! Noć na zemlji! Ludilo!"). 

Dakle, pozeri, ali ne nužno oni najgori i najgluplji fenseri koji se inhaliraju sopstvenim prdežima (mada ima i takvih!), nego polupametni. Na neki način još gora sorta, jer nisu baš goli idioti da ih vidiš kao takve iz aviona, već polupametnjakovići koji su možda nekada davno krenuli stazom pameti, ali zastali na nekom od nižih stepenika, previše samozadovoljni sobom i svojom nabeđenom "različitošću" da bi se uopšte smarali daljim penjanjem do vrha – ili barem do viših nivoa...

            Ipak, budući da mi je njegov DEAD MAN svojevremeno prijao (fina, lepa trojka) a da se njegov najnoviji film bavi vampirima, rešio sam da Džarmušu dam još jednu šansu. I nisam se pokajao. Only Lovers Left Alive je gledljiv, pretežno prijatan, mada suštinski isprazan, a meni privatno i odbojan film, iz svih predvidivih razloga koje sam skicirao u uvodu.

            Pre svega, da odmah kažem očigledno: formula Džarmuš + vampiri nikome sa ove planete ne bi trebalo da stvori očekivanje horor filma, ili barem filma s nečim na pameti maskiranog u horor (a la WISDOM OF THE CROCODILES, ili SHADOW OF THE VAMPIRE). Ne. To bi bilo previše. Ovo je skroz naskroz pozerska lagana "romantična" dramica – čiji protagonisti, eto, žive vekovima i pijuckaju ljudsku krv iz čašice. Ali, naglašavam, moji negativni sentimenti nisu prouzrokovani time što film nije horor, što nema krvoprolića, niti stalk'n'slash scena, saspensa ili bilo čega od te sorte.

            Only Lovers Left Alive nije o vampirima. To je film o hipsterima, za hipstere, i oni će da ga progutaju celog i da cvile za još!  

Oni su tako cool! Bledunjavi, umorni od života, blazirani, mutno melanholični (ali ne baš toliko da ne bi otišli da se protresu u bučnom kafiću ili na rock koncertu), zgađeni običnim ljudima (koje nazivaju "zombijima"), povremeno su čak pomalo pozerski suicidalni…

            Oni su iznad zombi-rulje jer imaju svoje biblioteke, svoje knjige svuda po stanu – čak i u fucking frižideru (puk'o sam od smeha kad sam video taj detalj: zaista rečit simbol za tu vrstu pametnih idiota!!!). Njihovi arty stanovi sadrže mini-oltare posvećene književnim i drugim kulturnoumetničkim idolima s kojima se identifikuju, nesvesni da su životi njihovih idola, kao i masterpisovi koje su ovi proizveli potpuna negacija njihovih plitkih egzistencija… Potpuno je prajsles scena u kojoj vampirica pakuje kofere knjiga, i brzinski ih čita - doslovno preleće preko stranica - površno kao i hipsteri koje oličava.

            Oni se drogiraju specijalnom, vrhunskom, mega-retkom drogom. Ovde, konkretno, to je posebna vrsta krvi koju zovu "the good stuff", mada je nejasno po čemu je ona tako posebna da se stvara hajp oko nje. Zašto naš roker Adam (fletlajn mladunac kome je niotkuda uvaljeno da igra glavnu ulogu prvobitno namenjenu za Fasbendera) u Detroitu mora da skupo plaća taj staf koji dobija "preko veze" od jednog doktora, i zašto ostareli pisac u Tangeru iste te bočice nabavlja od nekog specijalnog "francuskog doktora". Uglavnom, i kroz idolatriju te krvi provlači se (nenamerni?) profašistički vajb – "Mi smo previše dobri i zaslužujemo samo najbolje". Čista krv za čistu (bledu) rasu!

            Oni su snobovi, spadaju u crème de la crème: Adam se svojevremeno družio sa Bajronom i ostalom romantičarskom ekipom (ali sve što je iz toga dobio jeste par tračeva i anegdota za prepričavanje na žurkama, vekovima kasnije) a Eva (Tilda Svinton, rođena da igra anđele, demone, hermafrodite, dečake i vampire) i dan-danas se druži sa Kristoferom Marlouom (Džon Hart) – koji ne samo da je vampir u Tangeru (!) nego, kako nam film tvrdi, zapravo stoji iza Šekspirovih slavnih komada.

            E, tu već film prelazi iz nesnosno klinačkog (što ovde i očekujem i podnosim) u privatno iritirajuću teritoriju, kad krene da se bez ikakve poente ili smisla sprda sa najvećim piscem koji je ikada postojao, i kad jednom ipak drugorazrednom (mada istorijski značajnom, i po mnogo čemu simpatičnom) dramopiscu ne samo pripiše najlepše redove koje je ljudska ruka ispisala, nego mu još u usta ubaci sledeći Shakespeare-bashing: "Illiterate zombie philistine!"

            Pa napušiš mi se..., maloumni nepismeni hipsterski zombi-snobe! Da, tebi kažem, Džarmuše; Marlou ništa nije kriv, i obrće se u grobu zbog ove karikature u koju si ga pretvorio.

            Šta sve ovde nije oskrnavljeno! Šekspir! Bajron! Marlou! Barouzov Tanger sveden na kulise za nekakve darkere-pozere! Po i Kafka, čije se slike, ničim izazvano, nalaze na oltaru ovih snobova! Čitav podžanr vampirskog filma, ovde svedenog na metaforu za "alter" noćne ptice...

            Jeste, sve je to sporo, maltene lišeno zapleta: mislim, postoje tu neka, kao, dešavanja, ali svedena na minimum, i lišena dramske napetosti, konflikta, gradacije ili bilo čega – to je prosto nizanje dešavanja, sa manje ili više konsekventnosti; i jeste, praćeno je sve vreme nekim laganim, sporim, dron muzičicama, uz povremene arapske tonove (prodavaće se saundtrek – među "odabranima"!); i ima tih noćnih vožnji kroz slikovite delove urbanog američkog postindustrijskog gotika kao i nešto malo severnoafričke egzotike – pa zbog svega toga površnijem gledaocu može, recimo, da se prividi ovako nešto:

"The mature tone is pregnant with the kind of disaffected slow gaze that would probably result from a century or three on this imperfect earth with its revolving social cycles.  It achieves a modern-Gothic romanticism better than pop culture's own aging vampire-queen Anne Rice ever managed in novel form or when adapted to celluloid."

Na to ja kažem: koješta! Kakav crni "zreli" ton: ovi Ameri čim vide "vampirski" film koji nema videospotovski dizajn i videoigričastu dinamiku – čim nema UNDERWORLDovskih pozera u kožnim mantilima što lepršaju na vetru i obilja akcije i krvi što šiklja i prska okolo – nego im umesto toga krknu spori ritam, dron muziku, sveden zaplet, dugačke scene, "književne" reference – oni odma' pomisle da je to nešto strašno ozbiljno, odma' krenu da trljaju svoje bradice i da škilje u "dubinu".

Koješta, kažem: ovo je duboko kao i bilo koji današnji TWILIGHT ili njegov klon: ista takva nezrela, infantilna, klinačka, tinejdžerska "imaginacija" i osećajnost stoji iza ovoga. Pomenuta En Rajs je čak i dublja, originalnija i zrelija od ovoga. Ne mnogo, ali ipak jeste. Na planu ideja ili karaktera ovo je sasvim na istom nivou kao otužne teen romanse od kojih bi da se distancira: patetika, pozerstvo, "romatika, ba", plitki "gotik", sve upeglano i fino, neproblematizovano, nepromišljeno… Samo što – horror nad hororima – glavni likovi nisu krupnooki tinejdžeri kojima se te romatničnopatetične budalaštine još i mogu oprostiti, nego matore konjine koje bi trebalo da su –posle tolikih vekova!– bar malko ozbilnije...

Čak i ako bismo ovo načas osmotrili kao film o vampirima, njegov zaplet je u žanrovskom smislu jezivo derivativan – čitava srednja deonica u kojoj se pojavi Mia Vasikovska nenamerno je identična situaciji koju smo imali u prošlogodišnjem hipsterskom pokušaju rekonstrukcije arty-vamp flika iz 1970-ih u KISS OF THE DAMNED: i ovde kao i tamo imamo par vamp-ljubavnika koji su mnogo fini pa pijuckaju krv iz čašice, kupljenu na crno, a onda dođe njena mlađa sestra, besnulja, nekontrolisana, sebična i drčna, pa napravi sranje kad krene da kolje i krv pije direktno iz ljudskih vratova, naživo...

 Only Lovers Left Alive ne može se gledati drugačije nego kao umišljena wish-fulfillment fantazija narcisoidnih snobova o tome kako su oni posebni i cool – iako baš ništa što govore ili rade (pa ni dronovi koje Adam drnda iz svojih fensi retro gitara iz 1950-ih i 1960-ih) ne daje za pravo toj umišljenosti. Njihovo najveće postignuće nije lično – nije nešto što su oni sami uradili, nego je indirektno: "važni" su po tome što znaju važne ljude, druže se s nekim veličinama – ili im barem čitaju knjige i maštaju da budu kao oni… 

To je sindrom koji bih nazvao i patentirao kao "quality by association" – nisi ti vredan po tome što jesi ili što radiš, nego već si vrednost pridaješ po kafiću u koji izlaziš, po društvu s kojim se viđaš, po muzici koju slušaš, po literaturi koju gustiraš, filmovima koje gledaš – nebitno da li i šta i koliko kapiraš iz svega toga što gutaš, da li si u stanju da artikulišeš bilo šta iz objekata svoje fetišizacije, već samim tim kafićem, tim društvom, tim omiljenim bendom ti sebi kačiš bedž posebnosti, uzdignutosti... Ako "gledaš Džarmuša", ti si po ovoj asocijaciji automatski cool, nevezano za to da li uopšte iz ovog filma možeš da ekstraktuješ smisleniji i razrađeniji osvrt od "Baš je kul Tilda" ili "Dobar je saundtrek" ili "O, je, to tak romantićno"!

Inače, baš nigde u filmu ne dovodi se u pitanje ili ikako preispituje vampirska egzistencija ovih pozera, odnosno ta mala "sitnica" vezana za njihovu ishranu; kao, to što pijuckaju krv iz flašice a ne iz odranih vratova njih čini prihvatljivim. Pih. Nju je ipak neko iz sopstvenih vena dao, za svrhu pomoći teško obolelima, a ne da tamo neki goth hipsteri to žderu i loču kao delikates. 

Kao "vampirski" film, Only Lovers Left Alive je plitak, ne donosi ništa novo, njegovo poigravanje s tradicijom vampirskog motiva može da bude sveže i originalno jedino Džarmuš-hipsterima koji su možda odgledali samo 10-ak najizvikanijih naslova ovog prebogatog podžanra. Kao romantična drama, on je nesnosno infantilan i isprazan, moralno neodgovoran, po omladinu štetan, i zapravo najvredniji je kao simptom i dijagnoza jednog lifestyle-a, jednog etitjuda i jedne grupacije ljudi koja do sada nije bila dovoljno surovo secirana…

SPOJLER: Na kraju, kad im Marlou skvikne zato što više nije imao "the good stuff" pa je morao da cugne neki drugorazredni bad stuff, naši ljubavnici u Tangeru, nasukani bez svoje droge, reše da šutnu dotadašnju "finoću" i vrate se u 15. vek: na cuganje vruće krvi direktno iz još živih pulsirajućih karotida. I bace se, ni manje ni više, nego na dvoje tamnoputih ljubavnika koji se ljubakaju u jednoj uličici. Pravdaju se time da neće da ih iscevče do kraja, nasmrt, nego će da ih "preobrate" – pa srknu malo, i time ih pretvore u novu decu noći. Da li ovi Arapi to žele, da li im se sviđa – niko ih ne pita! Ali, sebičnost ovih vamp-ljubavnika prikazuje se sve vreme, a sa vrhuncem u tom kretenskom kraju, kao neupitna, samopodrazumevajuća i supersjajna – pa to, valjda, važi i za njihovu krvopijsku budućnost u severnoj Africi. Whatever.