izabrana dela

izabrana dela

недеља, 13. март 2011.

INCENDIES (2010)


****
4

            ovo je najbolji film sa proteklog FESTa i najbolji film koji videh u ovoj godini. naravno, ako pogledate domaće osvrte na FEST, tj. šta su gledali srbi koji piskaraju po netu (sajtovi, blogovi, forumi…) nećete ga tamo videti pokrivenog – to je zato što neozbiljni ljudi nisu shvatili ozbiljno Ghoul's Guide to FEST (1) ali dobro: ko zna, znaće, ko ne zna – neznaće, i tu nema pomoći. neki ljudi naprosto biraju da svesno budu slepi kod očiju.
            što je najlepše, INCENDIES je značajno prevazišao čak i moja očekivanja: u svojim slutanjama mislio sam da će biti negde oko trojke, a oprezan sam bio pre svega zato što ovo, na osnovu opisa, čak i ne zvuči kao vrsta tematike koja me zanima. ako kažem da je ovo film o bliskoistočnom konfliktu, uzajamnim gnjavažama hrišćana i arapa i tako tome, neko bi mogo da vrišteći pobegne odavde misleći da sam prolupao i počeo da gledam one gnusne, dosadne festovske 'angažovane' soc-dramurde koje obavezno napučuju program svake godine. ali, samo polako: iako ovde ima toga, ovo nije film o tome. tj. jeste i o tome, ali na način koji toliko genijalno prevazilazi bilo šta što uopšte možete zamisliti kad čujete tu premisu da je možda najbolje reći da je ovo, plain & simple, jedna ingeniozna moderna TRAGEDIJA prvoga reda, a da su setting, dnevna politika, verske i druge trzavice u drugom planu (onoliko koliko su to, recimo, u ANTIGONI: dakle, bez njih ovog zapleta ne bi bilo, ali on nije o njima, već o nekim večitim, univerzalnim ljudskim temama i dilemama).
            na svu sreću, moj nepogrešivi njuh bio je jači čak i od mojih predrasuda i umerenih sumnji, i vukao me je prema ovome čak i uprkos racionalno (i površno) gledano tuđoj mi tematici; plus, moja neizlečiva tvrdoglavost (tj. upornost) navela me je da se ne predam pred porazom kada je projekcija na koju sam krenuo (veseli četvrtak uveče, DKC) bila rasprodata, nego sam plan gledanja za sutra značajno promenio kako bih INCENDIES odgledao na jednoj drugoj projekciji (da, platio sam kartu, iako sam imao akreditaciju, zato što je novinarska projekcija bila u nehumanih 10h ujutro, a akred. ne važi za dom omladine; većina mojih 'kolega' novinarsku je prespavala, a na um im nije palo da plate karte i ovo pogledaju popodne…). anyway:
            film me je kupio od prve scene, iako ona nema direktne narativne veze sa ostatkom: neku decu semitskog izgleda, ko zna gde i ko zna zašto (izbeglički kamp? zatvor?...?) šišaju do glave, u slow motionu, uz neku emo muziku. onda vidimo brata i sestru u kanadi koji odu na čitanje testamenta svoje netom umrle majke, u kome se, pored ostalog, traži da je sahrane golu, i licem prema zemlji, leđima okrenutim svetu, 'kako priliči onoj koja nije bila u stanju da ispuni svoje obećanje'. već tu mi postane jasno da će ovo biti jaka stvar. ona, takođe, ostavi svojim blizancima po pismo za njihovog brata i njihovog oca – pri čemu saznaju da otac za koga su mislili da im je otac (i koji je umro pre njinog rođenja) zapravo nije njihov pravi otac, a da, povrh svega, imaju i brata za koga dotad nisu znali. time kreće potraga za ocem, za bratom, i za majkom as she really was, pošto ispadne da ni nju nisu stvarno poznavali, tj. nisu imali pojma ko je i šta je ona bila.
            i to je sve što ću o zapletu reći, i sve što treba da znate. oprezno čitajte rivjue na netu, ako baš morate, ali najbolje da ne znate ništa više sem ovog što ću dodati:
- INCENDIES je toliko zajebano žestoka, potresna i intrigantna drama da ja to odavno nisam osetio i kao retko kada sam bio involviran u likove i dešavanja od samog starta; da i ne pričam o devastirajućem kraju i potrošenim maramicama!
- vidim na netu neke idiote koji tvrde da je početak spor i da filmu treba vremena da se vidi šta i kako i gde i zašto: bullshit, says I – dramaturgija ovoga je savršena, nemam ni najmanju zamerku na razvoj dešavanja, tempo ili bilo šta. naravno da u početku nije najjasnije šta, ko, gde, zašto – ali jasno je sasvim dovoljno da se navučeš da pratiš dalje i da očekuješ odgovore na pitanja isprva neodgovorena. story structure i sve u filmu tim je respektabilnije kad saznate da je ovo zasnovano na pozorišnom komadu: nikad, ali apsolutno ni po čemu, ne bih to pretpostavio iz samog filma, koji je po svemu uslikan i ispričan filmski i javlja mi se, čak i bez uvida u komad, da je ovo jedna od najboljih adaptacija pozorišnog texta za neki film, IKADA.
- lik majke (čiju prošlost gledamo u fragmentima ukomponavim sa sadašnjicom, i potragom njene dece za svojim i njenim identitetom) najjači je i najbolji ženski lik koji uopšte pamtim u novijem filmu, i po konstrukciji, i po egzekuciji. pojava, body language, mimika i apsolutno sve vezano za glumicu koja je igra, lubnu azabal, perfektno je! e, zbog ovakvih uloga vredi biti glumica – umesto da iznosiš tacne, skidaš gaće, gutaš lažne kurčeve i budeš levo smetalo između nekih srpskih 'muškarčina' u domaćim filmovima!
- tema bratoubilačkog i suštinski besmislenog građanskog rata savršeno je obrađena ovde, a baš zato što nije explicitno vezana ni za jedno žarište (inspirisana jordanom, ali to se u filmu direktno ne vidi) primenjiva je, nažalost, na celu ovu sjebanu kuglu, pa time i na balkan. naravno, ovdašnji filmmejkeri su u kamenom dobu po pitanju bavljenja recentim užasima sa ovom dozom a) Pameti, b) Zrelosti i c) Nepatvorene (i nepatetične) Emocije, te stoga ni od srba a kamo li bosanaca ili daleko bilo hrvata ne treba ni u narednim decenijama očekivati nešto blisko ovome. iako nam na ovim prostorima zgarišta ne nedostaju, ova konkretna kanadska ZGARIŠTA balkancima su nedodirljiva i nedostižna. (zato sutra-prekosutra treba očekivati nova…)
- iako se to podrazumeva za sve koji znaju moj ukus, ipak ću i explicitno reći: ovaj film ne da nije smaračina, nego je GRIPPING CINEMA AT ITS BEST, kako u svojim scenama drame i dijaloga, tako i u nekolicini vanredno napetih, uzbudljivih (da ne kažem triler, ili akcionih) scena. zapravo ima ovde više misterije i napetosti i saspensa nego u, recimo, UNKNOWNu sa lajem nisonom (generičkom akcionom trileru koji sam odgledo na fletlajnu a da me nije ama baš ničim dotakao niti uzbudio). na 94,8% svih filmova koje gledam ja se prozevam i svako malo gledam na sat: ovaj me je zaokupio od samog starta i držao me je svih dva sata trajanja u totalnoj pažnji i posvećenosti i zaintrigiranosti, a što je najlepše, nije me izdao na kraju nekim imbecilnim krajem, nego je genijalno vezao mašnicu na sve to, i stavio gorkokiselu višnju na kup od šlaga, baš kako treba i dolikuje.
- imajući u vidu žestoke emocije, patnje, muke i užase koji se ovde vide, sugerišu ili prepričavaju, moram takođe da naglasim da INCENDIES sa retko viđenom veštinom barataju svim tim emocijama a da nikad to ne zađe u oblast manipulativnog, patetičnog, melodramatičnog – odnosno, i onda kada priđe tome, to je opravdano i dobro izvedeno, a svaki krešendo u tom smislu zaslužen je, tim pre što je većina užasa (uz nekoliko časnih i memorabilnih izuzetaka) u anderstejtmentu. odmerenost ali ne i evazivnost ili zaslađivanje u tretmanu užasa izuzetan je talenat reditelja, koji sam već zapazio u njegovom ranijem filmu, POLYTECHNIQUE (takođe preporučujem, iako nije na *ovom* nivou: solidna trojka od mene). delikatnost sa kojom se denis vilnev (upamtite to ime!) bavi vrlo pipavim temama zaista je unikatna.
sve u svemu, INCENDIES je uzbudljiv (visceralno, intelektualno, emotivno), majstorski realizovan (režiran, uslikan, ukomponovan) i superiorno odglumljen film nesumnjivo zrelog reditelja prve lige čije ću naredne radove budno pratiti.

13 коментара:

Deveti putnik је рекао...

Sto onda nije barem 5-? Sta mu fali?

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne bih da spojlujem. recimo da mu malo fali da bude groundbreaking & timeless masterpiece da bi imao nešto blizu 5. plus, imam malu dvojbu oko raspleta...

Dejan Ognjanovic је рекао...

evo linkova za film - nažalost, titlova još nema. ko zna francuski, nek gleda odmah. ko spazi titlove, nek javi. evo filma:
https://www.rapidshare.com/files/452461886/in_cen_dies.part4.rar
https://www.rapidshare.com/files/452460748/in_cen_dies.part3.rar
https://www.rapidshare.com/files/452460798/in_cen_dies.part2.rar
https://www.rapidshare.com/files/452460747/in_cen_dies.part1.rar

Bassta! Pex, a.k.a. Gramofonije Plocanovic је рекао...

ima linkova za engleski.
dvojba oko raspleta?

Dejan Ognjanovic је рекао...

ah, da, pojavili su se još pre možda mesec dana, ali sam zaboravio da izvestim: ipak linkovi nisu primarna stvar na ovom blogu.
rasplet? dvojba?

Bassta! Pex, a.k.a. Gramofonije Plocanovic је рекао...

"plus, imam malu dvojbu oko raspleta..."

Dejan Ognjanovic је рекао...

ah, to. pa još je rano za spojlovanje - slai recimo da mi je taj kraj, iako žestok i sve, bio malkice previše how convenient / what are the odds stilu; moram to proverim na novo gledanje da bih potpisao, ali iako je to suština IDEJE, dramaturško-logički je više no usiljeno. ili nije?

Bassta! Pex, a.k.a. Gramofonije Plocanovic је рекао...

to ostaje otvoreno pitanje. inace, slazem se sa svime izrecenim u tekstu, eto!
ona stvar na pocetku je Radiohead, jedino mi je to malo smetalo, mada opet i nije bas. ima jos jedna mala stvar u filmu koja je mogla biti bolje uradjena, ali da na kvarimo.
navodno je konflikt u Libanu, a snimano u Jordanu. citam neki komentar Libanca iz Kanade kako se zali na to - kakva budala, ocigledno da je ratno zgariste svuda slicno, pa i u ovom filmu...
pogledah onomad Mother po tvojoj preporuci, sad ovaj film, kako je krenulo jos ce i "Srpski film" da mi se svidi, hehehe...

Dejan Ognjanovic је рекао...

Mother po mojoj preporuci? pa ja sam jedan od retkih slaboimpresioniranih tim precenjenim filmom. dao sam mu neku mlaku trojku ovde.

Bassta! Pex, a.k.a. Gramofonije Plocanovic је рекао...

tvoja slaba trojka jeste preporuka ;)

ash је рекао...

U maniru klasičnih francuskih romana iz 19. veka izleću najneverovatnije životne kombinacije, da bi se rezultat tih akrobacija u jeftinom eksploatacionom smislu servirao u vidu incesta - ja tebi brat i otac - dakle, latinoamerička serija u oblandi kvazi-angažovanog art filma.

Simbolika? Mržnja je sranje i ljudi treba da se vole... heh, ok to znamo. Francuzi vole da patetišu i rone krokodilske suze, a verujem da i Quebec ima issues sa ostatkom Kanade po verskoj/nacionalnoj osnovi, pa hajde da povučemo paralelu tipa "nemojte da se ložite na nacionalizam, volite se ljudi..."

Lepa sela, Spasioc, Underground, Odisejev Pogled i masa domaćih filmova su šampioni za ovo. Ako hoćeš mrak i ludilo ne treba ti dalje od Balkana, šta god pisao. Imamo mi "svetsko-a naše", u tolikoj meri da nam izlazi na nos.

Gde ćeš jače scene od one kada Nataša Ninković pod ustaškim maljem peva svojoj bebi koju Denis Kvejd krije u blizini (Saviour)...
Oliver Stone rules!

Inače, Deki, odličan blog i sorry što ne delim tvoj entuzijazam oko ovog filma. Smrt fašizmu, sloboda narodu, živeo drug Tito! Poz!

http://www.youtube.com/watch?v=aqWna3gMHTM

Dejan Ognjanovic је рекао...

entuzijazam je poželjan ali nije obavezan. razumem šta govoriš i to nije bez đavla. stvar je samo u tome da je INCENDIES znatno bolji film od SAVIORa - mada je on odavno viđen za reprizu, i javlja mi se da će je VRLO uskoro dobiti.

toni је рекао...

strasan film! mozda mu samo fali jacina kojom recimo old boy udara do kraja...