THE HOUSE THAT JACK BUILT (2018)

***(*)

3+

U okviru akcije „Kucamo na vrata poluzaboravljenih majstorija“, odnosno „Red je da se na blogu osvrnem na ovo, makar i sa zakašnjenjem“, kucnuo je čas da sa vama podelim nekoliko misli povodom najnovijeg i hororu najbliskijeg filma Larsa fon Trira...

Na tankoj granici između Umetnosti (solidne) i Trolovanja (level: Master) počiva ova predivna ultramorbidna supercrna komedija Depresivnog Danca.

U svojim mlađim i ranjivijim, ali i nešto veselijim danima, zabavljao je nas i sebe sapuničastim hororima u predivnom KRALJEVSTVU (RIGET), jednoj od najboljih TV serija svih vremena. Hell, da je završena, bila bi up there odmah uz sam Twin Peaks. Avaj, pošto Nema Boga, nema ni kraja toj divoti.

 Zato sad imamo ovu crnu komediju o tome da, je li, Nema Boga. A ako nema boga, nema ni Pakla. Odnosno, Pakao je svet u kojem živimo.

To je, zapravo, glavna teza koja se razvija kroz ovaj neshvaćeni i, koliko sam mogao primjetiti, pretežno nevoljeni film. Na prvo gledanje, iskren da budem, ni sam nisam bio načisto šta da mislim: u meni su se borili mestimično oduševljenje i preovlađujuće razočaranje.

Tek na drugo gledanje, nekoliko meseci kasnije, kad je procurila UNCUT verzija (koju JEDINO treba gledati: budite pažljivi šta i gde skidate!), bio sam siguran u to šta je ovaj film i o čemu. I dopao mi se znatno više.

Pustite debile da se podsmevaju u-Ameriku-nekročećem fon Triru o „ubedljivosti“ njegove Amerikane (snimane pretežno u Danskoj, Švedskoj itd.); imate Amerikanu kod Oltvanjija i Skrobonje, ako vam je do toga! 

Pustite debile da se dosađuju („Zašto ovo traje dva i po sata, ko neki Avendžersi, samo bez šarenih laža?!“),

pustite debile da veruju kako je ovo film o serijskom ubici („meh, Umirena jagnjad su bila bolja!“),

pustite debile da se šokiraju („Jao, deca... nemojte decu... decu mu neću oprostiti!“).

Nemojte biti debil.

Ovo nije horor. Ovo nije realistički niti žanrovski stilizovani triler. Ovo je crna komedija o tome da Nema Boga, niti Pakla. Pakao je svet u kojem živimo. Zato što je čovek čoveku vuk – onda kad ga je uopšte (retko kad) dovoljno briga da drugima bude bilo šta.

Fon Trir prikazuje, iznova i iznova, svet kojim kao da upravlja Zli Demijurg, ili neki slični, još gori Zajebant – u fucking hilarious scenama u kojima naš Psiho (ne, ne Vučić; ovaj drugi, normalniji: Mat Dilon) uspeva, sa minimalnim naporom, da obrlati prividno neobrlative žemske da mu dopuste da ih ubije;

i u još više hilarious scenama u kojima mu, uprkos svim trapavostima i nepovoljnostima, polazi za rukom da se izvuče, neopažen; jednom čak bukvalno pred nosom policiji.

Treba imati naročit smisao za humor da se ovo pojmi i, plus, da se u tome još i uživa, ali – jbt kako ne uživati u scenama u kojima lik kome samo što na čelu nije istetovirano JA SAM BOLESNI MANIJAK I JEBAĆU TI MRTVI LEŠ iznova i jebeno stalno iznova uspeva da

a) ubedi žemsku da ga pusti u kuću, druga ga povede da s njom i njenom đecom pođe na piknik, treću da se čak zaljubi u njega,

a onda i b) da mu niko živ ne pročita taj poluvidljivi tatu na čelu, čak ni pajkan pred kojim se ponaša krajnje sumnjivo, dok se sveži leš još nije oladio odma' iza ugla,

a povrh svega, c) kao da ima nevidljivog Zaštitnika Na Visokom Položaju, jer kad mu leš, jedva zamotan, ispadne iz kombija i počne da se, zavezan za vozilo, vuče po asfaltu i dere se o isti, ostavljajući krvavi trag kao u crtanom filmu – tog časa krene da pada kiša koja spere tragove njegovog nečovještva.

WHERE IS YOUR GOD NOW?! dere nam se u lice fon Trir u svim ovim, i drugim srodnim scenama.

Infantilno? Nezrelo? Ne prihvata tzv. „Princip realnosti“? Pa, jebite se svi vi, odrasli i zreli (zreli – za šta?) koji ste ovu i ovakvu „realnost“ prihvatili!

A onda, povrh toga, u predivnoj sceni naš Psiho (ne, ne Vučić: ovaj, lepši, ljudskiji) obrće naglavce kliše horor-scenu – znate ono kad se Žrtva nekako raspetlja, oslobodi, pa krene da bega i/ili da urla upomoć, a ovaj hita za njom, da je što pre ućutka.

A ovde, Dilon joj se bukvalno pridruži u urlanju. Usred stambene zgrade, dakle napučene ljudima (ali, da li su to ljudi?), usred grada, on poput vapijućeg u pustinji urliče WHERE IS YOUR MANKIND NOW?!

Nema ih. Bole ih kurac. Gluvi su, ili se prave gluvi. Gledaju svoja posla. Drugi nek se bakću s tim sranjem. Kojim sranjem? Zzzzz...

„Ali, jao, odseko joj sisu, napravio novčanik od nje, kuku, kakva mizoginija, dokle više to nasilje prema ženama, žasu...“ kažu debili, previše ćoravi i neosetljivi da primete ono što je tome prethodilo.

Fon Trir je glas osećajnog očajnika u pustinji bezdušja; on provocira šokom, e ne bi li probudio debile koji tvrdo spavaju, ili se prave da spavaju, dok Žrtve viču upomoć.

„Ali onaj Pakao, fuj, baš mu je kič, i fejk... Pravi Pakao ne izgleda tako...“, kažu debili.

Pa, da. Pa, naravno, debili.

Naravno da Danteov Pakao, sasve Vergilijem kao vodičem, ne postoji. Jer nema Boga, a i Čovek se nešto jedva poluživ koprca. Naravno da su to neke mrdajuće sličice, otrcani igrokazi, specijalni efekti, CGI.

Te sličice, baš takve, ne treba da vas holivudski zasene („Gledaj, stoko, šta sve para može da kupi: vrhunski ilustratori i dizajneri mesecima su radili za sitne pare da bi vam u kompjutoru nacrtali ove paklene sličice za vašu zabavu i razonodu!“) nego da vam, svojim fejkerajem, pokažu koliko je fejk i vera u tzv. boga, i u pravdu, i u istinu, i u dobrotu, i u smisao i bilo šta antropocentrično (vrlina, greh, nagrada, kazna i ostale bajke za malu decu i debile).

Pakao iz Džekovog Epiloga ne postoji, jer Pakao je zapravo onaj „stvarni“ svet koji smo prethodna dva sata gledali. Ko to razume, shvatiće. Ko ne zna – neznaće.

Štono reko Flanders, bogobojažljivi komša, Homeru (ne ćoravom Grku nego tupom Ameru): „See you in Hell – from Heaven!“

PS: Rado bih sve ovo još elaborirao, svestan sam da sam jedva zagrebao sve što bih imao reći o ovom filmu, ALI - ali moj pogovor za Eversovu zbirku PAUK I DRUGI UŽASI neće se sam napisati (očekujte raspis pretplate sredinom jula, a knjigu iz štampe sredinom avgusta!); niti će se sam napisati moj pogovor za DUBOKO CRNILO, spec. luxuzno izdanje DILANA DOGA rađeno po scenariju Darija Arđenta (izbacuje ga Veseli četvrtak u avgustu); niti će se same pročitati dve obećavajuće nove zbirke horor priča koje imam da rivjuiram za Rue Morgue... A o pripremama za upcoming Grossmann festival, gde ću javno razgovarati sa rediteljem dokumentarca o Mikeleu Soaviju i sa korediteljem dragog mi GOODNIGHT, MOMMY da i ne govorim...

Bogdan Tirnanić o Kadijevićevom Prazniku

  

U okviru akcije „Ghoulova arhiva“ delim sa vama jednu vrednu iskopinu, iliti sudar Titana: veliki kritičar – nažalost, već 10 godina pokojni! - Bogdan Tirnanić piše o Prazniku, najboljem filmu Đorđa Kadijevića (na sreću, još uvek živog)!

Ovo je dobar povod da vas podsetim:

1) da na ovom blogu možete čitati i neke druge izvrsne Tirketove tekstove o horor filmovima, koje sam ja sačuvao, skenirao i ovde okačio: ako vam je to promaklo – obavezno na utvrđivanje gradiva OVDE i OVDE!

2) da na ovom blogu možete čitati i odlomak mog eseja o Kadijinom Prazniku, OVDE;

3) da je krajnje vreme da sebi nabavite, ako još niste, moju knjigu razgovora sa Kadijevićem, VIŠE OD ISTINE. Nema je još mnogo kod izdavača, Orfelina, pa bolje po'itajte.

Nemoj posle da bude: „Jao, pa kad se pre rasprodala, pa baš se spremao da je kupim, nisam bio pri parama, čekao sam ne znam šta, smetnuo sam s uma, ovo ono...“ Tražite je OVDE.

Tekst koji sledi objavljen je u novosadskom časopisu POLJA br. 109. na str. 7, daleke 1967.

Ako vam je lakše da čitate PDF, evo i njega sam vam okačio OVDE.

U BRDIMA, HORORI: AUKCIJA

  

            Daleke 2007. godine izašla je moja treća knjiga, U BRDIMA, HORORI: SRPSKI FILM STRAVE u izdanju niškog NKC-a. Bio je to pionirski rad na temu prisustva mračno-fantastičnog i jezovitog u domaćem filmu koji je doneo nekoliko pomaka u ovdašnjem promišljanju (domaćeg, a i šire) horora:

a) utemeljio je korpus srpskog filma strave: u tom trenutku činilo ga je 5 TV filmova i 9 bioskopskih; neki od njih u tom trenutku bili su nepoznati čak i najvećim fanovima žanra, a nekoliko njih nije se nigde moglo ni pronaći i pogledati, bilo legalno ili ilegalno;

b) prikazao je društveno-politički, estetički i produkcioni kontekst u kojem su ti filmovi nastajali;

c) snažno je naglasio pitanje kritičke i teoretske recepcije horora u našoj periodici uz obilje primera (ne)razumevanja horora, stranih kao i domaćih, u napisima ovdašnjih autora;

d) pružio je temeljnu analizu autorskih namera i estetskih dometa svakog pojedinačnog filma, uz veze sa njihovim književnim predlošcima (gde ih ima) i drugim relevantnim aspektima za njihovo puno razumevanje, uključujući, naravno, i autorske poetike njihovih reditelja;

e) dao je prostora i za glas autora, koji su iz tri osobena, veoma različita ugla, u detaljnim intervjuima (Đorđe Kadijević, Dejan Zečević, Dimitrije Vojnov) omogućili još prodornije, slojevitije razumevanje problematike horora kod nas.

Ova knjiga odavno je rasprodata: već više godina je nema kod izdavača, kao ni kod autora. Nikad je nisam video kod preprodavaca na Sajmu knjiga. Nema je ni kod internet KupiLimunda. Svako malo dobijem upit ponekog zainteresovanog ko bi da je od mene kupi; nažalost, morao sam da na takve upite uvek isto odgovaram: „Žao mi je; nemam je ni ja, ni izdavač, odavno; rasprodata je.“

Pa, to je i dalje tako, manje-više; s jednom razlikom. Nedavno sam došao do DVA primerka te knjige – jedan je očuvan odlično, a drugi slabo. Bili su zatureni u budžaku štamparije koja ih je radila, pre 12 godina, a koja je nedavno štampala moj KULT GULA i 3. izdanje romana NAŽIVO (koje i dalje možete naručiti od mene, ako ima neko da još nije!). Dakle, radi se o sasvim neverovatnom, neočekivanom nalaženju apsolutno poslednjih preostalih primeraka.

Sada ih nudim zainteresovanima ovde. Umesto da odmah odem na Limundo, rešio sam da ih prvo ponudim čitaocima ovog bloga, jer oni bi trebalo da su primarna ciljna (povlašćena) grupa.

Odlučio sam se za formu AUKCIJE, kako bi više ljudi imalo priliku da nabavi knjigu (umesto da zadam fixiranu cenu, pa da BRDA zapljune prvi koji danas otvori blog) – i kako bi na kraju otišla onome ko je NAJVIŠE želi, kome je najpotrebnija.

Dakle, evo kako ćemo: nudim dva primerka knjige U BRDIMA, HORORI.

1. Odlično očuvani primerak = glatka, čista, nečitana.

Korica mazna i čista, neokrznuta.

Unutrašnjost – papir beo, čist, nepodvlačen, nečitano, jasno kao prvog dana po štampi.

Kolor strane – glatke, čiste, jasne...

2. Oštećeni primerak = ovaj primerak je došao u dodir sa vlagom u magacinu štamparije, i stranice su posledično blago ustalasane.

U pitanju je bila kišnica a ne neka druga tečnost.

Stranice su bele i čitke, knjiga se može čitati bez problema, jedino što su stranice vlagom učinjene talasastim.

AUKCIJA:

1) početna cena za odlično očuvani primerak (OOP) je 1.400 din (12 eu), a za oštećeni (O) = 360 din (3 eu).

2) ako želite neku od njih, u komentaru ispod ovog posta samo okačite CENU koju nudite, u ovoj formi: OOP-1.500, i/ili O-420;
3) istog časa kada pošaljete u komentaru na blogu svoju ponudu, šaljete i mejl na moju adresu - dogstar666 at yahooo dot com - sa svojim punim imenom i adresom (ovo da bi se sprečili trolovi i tako neki zajebanti, i da bih znao da je ponuda ozbiljna); bez ove mejl-registracije ponuda se neće smatrati validnom/ozbiljnom;

4) ako imate neke druge komentare ili pitanja u vezi sa ovom knjigom, nemojte ih kačiti ispod ovog posta, nego ispod OVOG OVDE; komentari ispod ovog posta služe samo za ponude, if any;

5) aukcija traje od 1. jula u podne do 2. jula u ponoć (dakle, 36 časova); pobednik je najveća ponuda u noći utorak-na-sredu, odnosno u 00:01 h.

6) na cenu knjige dodajte još 100 din za pakovanje i ptt unutar Srbije;

7) u principu, u aukciji mogu da učestvuju i stanovnici drugih država koji to žele, ukoliko imaju načina da plate i prime ovu knjigu (najbolje preko rodbine ili prijatelja u Srbiji), odnosno kojima nisu problem međudržavne poštarine;

           8) Ako nekim čudom ne bude zainteresovanih do utorka u ponoć, knjige idu na Limundo.

            Inače, ja planiram da ovu knjigu supstancijalno redigujem i opsežno dopunim – ali u ovom trenu nisam ni počeo da na tome radim, a imajući u vidu druge već zacrtane uredničko-prevodilačke i spisateljske obaveze, nemam pojma ni kada ću sesti da to pišem, ni ko će, i kada, tu apdejtovanu verziju izdati.

            Možda to bude iduće godine, ili za dve-tri, ili više...

            Kome se ne žuri, nek sačeka koju godinu; ko želi da poseduje ovu istorijski značajnu knjigu SADA, odmah, u njenom I izdanju (out of print; hard to find) – neka pokaže svoju žudnju u komentarima ispod.

Sadržaj knjige:

U BRDIMA, HORORI

Srpski film strave

Dejan Ognjanović

Posvećeno Đorđu Kadijeviću,

majstoru srpskog filma fantastike

„Nek ima Amerika svoja jednostavna zadovoljstva, svoje crtane miševe, svoje slatkišima obložene dvorce, svoje kultove i tehnologije, ništa od toga on ne želi. Najveće čudo sveta je ovde, skriveno u brdima.“

-Klajv Barker-

'U brdima, gradovi'

SADRŽAJ:

UVODNO SLOVO

1.  STRAVA SRPSKOG FILMA

1.1. HOROR U SRBA

1.1.1.        Istorija i svakodnevnica kao neizbežni horor

1.1.2.       Kultura ironije i sumnjičavosti prema fiktivnoj stravi

1.1.3.       Politika kao sveprisutni horor

1.1.4.       Jadna ekonomija kao horor po sebi

1.2. RECEPCIJA HORORA I KRITIČKA SVEST O NJEMU

1.2.1. VEĆ NEVIĐENO: Filmovi kojih nema

1.2.2. STRANA NAM JE STRAVA: Guske u 'Magli'

1.2.3. HOROR NAŠE STRAVE: Invazija kradljivaca žanra

1.2.4. ZORA ŽIVIH KRITIČARA: Svetlo u tami

2. FILMOVI STRAVE:

2.1. FOLKLORNI HOROR

LEPTIRICA, (TV) 1973

2.2. MRAČNA FANTASTIKA

ŠTIĆENIK, (TV) 1973

2.3. GOTSKA ROMANSA

DEVIČANSKA SVIRKA, (TV) 1973

2.4 . SRPSKO-HRVATSKI GOTIK

SAN DOKTORA MIŠIĆA, (TV) 1973

2.5. METAFIZIČKI HOROR

PROKLETINJA, (TV) 1975

2.6. SRPSKA EGZISTENCIJALNA JEZA

KIČMA, 1975

2.7. U BRDIMA, ĐAVOLI

ČOVEK KOGA TREBA UBITI, 1979

2.9. BOLEST KAO METAFORA

VARIOLA VERA, 1982

2.10. KOMEDIJA STRAVE I UŽASA

DAVITELJ PROTIV DAVITELJA, 1984

2.11. LUDILO KAO NORMALNO STANJE

VEĆ VIĐENO, 1987

2.12. VISOKI GOTIK

SVETO MESTO, 1990

2.13. PROKLETNICI RATA

PUN MESEC NAD BEOGRADOM, 1993

2.14. SRPSKI SLEŠER

T.T. SINDROM, 2000

2.15. RATNICI PODZEMLJA

ŠEJTANOV RATNIK, 2006

2.16. KROJAČEV FLERT

FLERT, 2006 + KROJAČEVA TAJNA, 2006

3. STRAŠNE PRIČE

3.1.          ĐORĐE KADIJEVIĆ: Čovek je pre svega zastrašeno biće

3.2.         DEJAN ZEČEVIĆ: Horor - esencija filmskog izraza

3.3.         DIMITRIJE VOJNOV: Samo strava Srbina spasava

UMESTO ZAKLJUČKA

NAPOMENE

BIBLIOGRAFIJA

*

Više detalja o knjizi, uključujući kritičke napise o njoj, imate OVDE.