izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 27. август 2012.

THE LITERATURE OF TERROR - David Punter


David Punter
The Literature of Terror: A History of Gothic Fictions from 1765 to the Present Day
Longman
London, 1980

            Imate još samo nekoliko dana priliku da na svom najbližem kiosku ili u knjižari kupite avgustovski broj kanadskog časopisa posvećenog hororu, RUE MORGUE, i da u njemu, u rubrici Classic Cut, pročitate moj tekst o knjizi The Literature of Terror Dejvida Pantera. U istom broju, kad sam već kod toga, možete pročitati i moj kratki osvrt na novi roman Lairda Barrona, The Light is the Darkness (o kome ću reći ponešto i ovde na blogu, uskoro).
Međutim, ako vam je najbliže mesto na kome se prodaje RUE MORGUE predaleko – ne očajavajte! Na pravom ste mestu – jer na ovom blogu možete potpuno besplatno pročitati ne baš taj tekst, nego nešto još bolje: odlomak iz mog doktorskog rada u kome se osvrćem na značaj ove zaista kapitalne, prevratničke studije za izučavanje horora u književnosti.
            Istovremeno, podsećam da sam o njoj već govorio u postu o retkim a vrednim knjigama. A evo šta sam o njoj napisao u delu doktorata u kome se bavim teorijom horora na engleskom jeziku. Naravno, pošto blogger ne podržava fusnote onako kao Word, one su u ovoj blog verziji stavljene u zagradu odmah posle navoda radi lakše orijentacije.

 

...Kritički napisi o hororu mogu se okvirno podeliti u dve grupe: one nastale pre 1980. godine, i one objavljene posle te godine. Pre tog datuma o hororu je pisano sporadično, vrlo retko sistematično, i sa sumnjivim dozama ozbiljnosti. Kao što Geri K. Volf zapaža u uvodu svog pregleda istaknutih kritičkih dela posvećenih hororu, "čak i ovlašan pogled na predstojeće jedinice pokazaće da je akademsko proučavanje fantastične i horor proze uveliko proizvod poslednje tri decenije" (Gary K. Wolfe, "History and Criticism", in: Neil Barron (ed.), Fantasy and Horror, Scarecrow Press, Lanham, 1999, p. 453). Pravi počeci akademskog izučavanja gotika i horora očigledni su tek od sredine 1970-ih godina, da bi svojevrstan talas bio pokrenut sa pojavom knjige Književnost strave Dejvida Pantera (David Punter, The Literature of Terror: A History of Gothic Fictions from 1765 to the Present Day, Longman, 1980). U kasnijim izdanjima, ova knjiga je podeljena u dva toma, pri čemu su drugom tomu dodata dva poglavlja: jedno o savremenom gotiku, i jedno o revidiranoj teorijskoj retrospektivi.  Za Panterovom knjigom usledio je i kvantitativni i kvalitativni porast kritičkih, akademskih publikacija, studija i zbornika radova, što je brzo dovelo i do javljanja tzv. "gotskih studija" (eng. Gothic studies) kao nove discipline koja je postala gotovo nezaobilazna u kurikulumima na univerzitetima gde izučavaju engleska i američka književnost. Ipak, trebalo je da prođu puna dva veka od nastanka gotika da bi on postao predmet opsežnog akademskog izučavanja.
Tokom 1970-ih objavljeno je nekoliko vrednih studija ili zbornika radova na teme gotika uopšte, ili pojedinih njegovih podvrsta (npr. priče o duhovima). U pomena vredne studije iz tog perioda spadaju, recimo, zbornik The Gothic Imagination (G. R. Thomspon), Night Visitors: The Rise & Fall of the English Ghost Story (Julia Briggs), The Gothic Novel (Brendan Hennessy), Elegant Nightmares: The English Ghost Story from Le Fanu to Blackwood (Jack Sullivan) i The Gothic Tradition in Fiction (Elizabeth MacAndrew). Ipak, prevratnička u smislu ozbiljnog, akademskog proučavanja horor književnosti bila je opsežna studija Dejvida Pantera, Književnost strave, objavljena 1980. Evo kako sa distance od skoro dve decenije pojavu i značaj ove knjige opisuje Kris Boldik, priređivač vredne antologije The Oxford Book of Gothic Tales (1992) i autor studije In Frankenstein’s Shadow: Myth, Monstrosity, and Nineteenth-Century Writing (1987):
Nije preterivanje reći da pojava Dejvid Panterove Književnosti strave 1980. godine označava ključnu tačku u književno-istorijskom tretmanu onoga što je u međuvremenu postalo naglo nabujala oblast romantičarskih studija, konkretno, oblasti Gotika i srodne mu proze strave. Bilo je to prvo supstancijalno i ozbiljno istraživanje ove tradicije u Engleskoj još od kada je Priča strave Edit Birkhed bila objavljena šezdeset godina ranije; a u njoj se preduzima mnogo opsežnije istraživanje nego što ga je Birkhedova i pokušala. Ta knjiga je smesta učinila prevaziđenim one posramljujuće ekscentrične i kritički zabludele 'autoritete', Gotsku potragu Montegjua Samersa (1938) i Gotski plamen Devendre Varme (1957), oslobađajući tako proučavanje proze strave iz uporišta amaterskih 'izučavalaca' u nešto što više priliči jasnom svetlu dvadesetovekovnog kritičarskog zdravog razuma. Ona je s pravom bila dočekana s dobrodošlicom studenata, predavača i opšte čitalačke publike za koje fascinacija žanrovske proze (i njenih filmskih ekvivalenata) više nisu bili činioci loše reputacije i marginalizacije već su sada zavređivali ozbiljno istorijsko izlaganje. Brojne opšte studije o gotiku usledile su za njom, mnoge sa direktnim dugom Panterovim uvidima, dok su sve makar indirektno imale koristi od širokog interesovanja koje je ova knjiga privukla.
(Chris Baldick, "David Punter, The Literature of Terror", Romanticism on the Net, No 5, February 1997)  
           
Kao što i Boldik ukazuje, jedna od glavnih vrednosti Panterove studije sastoji se ne samo u njenoj opsežnosti i ozbiljnosti pristupa, nego i u njenom širenju opsega gotskog, tako da književnost strave prevazilazi uske istorijske okvire u kojima je obično do tada bila posmatrana (period 1764-1820). Ona nastavlja da posmatra tendencije u daljem razvoju gotika tokom 19. i 20. veka (uključujući, u novom i dopunjenom izdanju, i poglavlje posvećeno horor filmu). 
            Iako je upliv Frojda i Marksa u ovoj studiji ponegde prenaglašen, nauštrb opsežnijeg bavljenja formom i estetikom horora, Panterova studija je značajna jer po prvi put ubedljivo ukazuje na nekoliko značajnih aspekata žanra kao što su:
            1) njegova istorijska uslovljenost (reakcija na Prosvetiteljstvo 18. veka);
            2) veća narativna kompleksnost i značajna uloga u razvoju "romana zapleta";
            3) suprotstavljenost realističkoj estetici;
            4) koncept "paranoidne" proze, "proze u kojoj je 'implicirani' čitalac smešten u dvosmislenu situaciju u odnosu na strahove u tekstu, i u kojoj pripisivanje proganjanja ostaje neizvesno a čitalac je pozvan da deli sumnje i neizvesnosti koje prožimaju prividni zaplet." (David Punter, The Literature of Terror, Vol. 2, Longman, London, 1996, p. 183)
            5) koncept "varvarskog" (etimološki povezan sa "gotskim"), koji se očituje kroz nekoliko oblika:
kao strah od prošlosti koji je motivaciona sila u podžanru 'istorijskog gotika', kao strah od aristokratije koji pruža osnovu vampirskih legendi, kao strah od rasne degeneracije koja prožima Stivensona, Velsa, Stokera i druge; i u novije vreme, kao strah od varvarskog ne samo iz prošlosti nego i u sadašnjosti i budućnosti, kao kod Pinčona, Balarda, Karterove i Gibsona (Thomas Pynchon, J. G. Ballard, Angela Carter, William Gibson) (ibid, p. 183)
            6) koncept "tabua", odnosno "oblasti socio-psihološkog života koje vređaju, koje su potisnute, koje se obično metu pod tepih u interesu društvene i psihološke ravnoteže" (ibid, p. 184).
            Prva tri navedena aspekta manje su zastupljena u Panterovom izučavanju, dok je veći naglasak stavljen na analizu koncepata paranoje, varvarstva i tabua, u kojima Panter vidi srž gotskog efekta: "Upravo je bavljenje paranojom, varvarstvom i tabuom ono u čemu počiva vitalni učinak gotske proze; ovo su aspekti užasavajućeg kojima se gotik stalno, opsednuto vraća" (ibid, p. 184). Panter često poseže za psihoanalitičkim pojmovima nesvesnog, potiskivanja, patologije, sublimacije, paranoje, i poziva se na Frojdovu tezu da srećna osoba ne fantazira, nego to čini samo ona nezadovoljna, kada tvrdi da je "glavna vrednost izučavanja fantastične proze kako bi nam pružila 'negativnu psihologiju' i pristup negiranim nadama i težnjama jedne kulture" (ibid, p. 188). Otkrivši u gotiku potencijale za otkrivanje potiskivanih i skrajnutih tendencija kulture, Panter je pružio inspiraciju i osnovu za dalje proučavaoce koji su ovoj vrsti proze prilazili iz slične vizure, sa manjim ili većim uplivima Frojdizma, Marksizma, feminizma i rodnih studija (eng. gender studies). Takav pristup postaje dominantan u gotskim studijama i u radovima objavljenim posle 1980. godine.
            U studije koje hororu prilaze iz ugla psihoanalize, Marksizma i feminizma spadaju neke od najuticajnijih knjiga napisanih o ovom žanru, kao što su Fantastika: književnost subverzije Rozmeri Džekson (Rosemary Jackson, Fantasy: The Literature of Subversion, Methuen, New York, 1981), U krugovima straha i žudnje Vilijema Patrika Deja (William Patrick Day, In the Circles of Fear and Desire: A Study of Gothic Fantasy, University of Chicago Press, Chicago, 1985), Uspon gotskog romana Megi Kilgor (Maggie Kilgour, The Rise of the Gothic Novel, Routledge, London and New York, 1995) i Umetnost tame: poetika gotika En Vilijems (Anne Williams, Art of Darkness: A Poetics of Gothic, The University of Chicago Press, Chuago and London, 1995) ...

Нема коментара: